Sujeta

[branko]

Шта смо, а шта бисмо волели да јесмо

Да ли је сујета својствена свима, да ли се са њом рађамо или је стичемо, може ли се контролисати?

Надменост, супериорност, гордост верни су пратиоци сујетног човека, покушај да други увек буду гори од њега

По дефиницији сујета је потреба за доказивањем сопствене вредности, да истакнемо своју личност, жеља за славом, почастима, таштина, славољубље, разлика између онога што јесмо и онога што бисмо волели да будемо. И, како психолози тврде, сви смо ми мање-више сујетни, али најважнији је начин на који ту особину испољавамо.
Они који успевају да своју сујету држе под контролом карактеришу се као реални, стабилни, поуздани људи широких схватања. Такве личности „нормално" се развијају и фумкционишу у складу са прихватљивим друштвеним нормама и живе испуњеним животом. Са друге стране, они који нису у стању да обуздају сујету најчешће су егоцентрици, уплашени сопственом немоћи и осећајем ниже ведности. Бесомучно доказивање је оно чему теже и у чему их ништа не може зауставити.
Сујета се испољава на много начина који су врлочесто друштвено прихватљиви, чак и пожељни! Тако, амбициозни, вредни људи, предани свом послу, тврде стручњаци, често поседују већу количину сујете од "препоручене". Од друштвено прихватљивих начина испољавања сујете ту је и жеља да се буде славан, односно медијски експониран и успешан у послу који подразумева појављивање у јавности. Такође, наглашена сујета се може исказивати и кроз хуманост и помагање другима, тврде психолози. На тај начин многи људи стварају бољу слику о себи кроз ангажовање у помагању другима. Међутим, негативни начини испољавања сујете много су чешћи, а најгори су, тврде стручњаци, они када сујета у нашој глави искреира илузије тако далеке од реалности. Једино што желимо је да докажемо да вредимо. И себи и другима. По сваку цену.
Сујетне људе најлакше ћете препознати по томе што су искључиви, инсистирају да су увек у праву и не дозвољавају другачија мишљења. Иза превелике сујете обично се крије изузетна несигурност, мањак самопоштовања и комплекс ниже вредности. Сујета се испољава и као потреба да се у другима види само лоше, а игнорише оно што је добро.
Тако, претерано сујетне особе деловаће вам као огорчени, разочарани људи, који нису способни да пронађу животну радост. Они умањивањем вредности свега око себе покушавају да подигну сопствену, али су ти покушаји неуспешни и манифестују се као хронично незадовољство. Такве особе често су незадовољне собом зато што себи постављају превисоке циљеве, сматрајући се вреднијим него што јесу. Надменост, супериорност, гордост, верни су пратиоци сујетног човека, покушај да други увек буду гори од њега, да заузме барем степеницу виши положај у односу на конкуренте.
Такође, стручњаци тврде да је сујета и у корену садо-мазохизма. Изражава се кроз претерану жељу да некоме будемо важни, да га контролишемо, окупирамо његове мисли и живот, чиме потврђујемо сопствену "доброту".
Сујетни људи очајнички желе љубав других и њихову пажњу и дивљење. Они су, у суштини, веома незрели, нису емоционално стабилни и нису добијали довољно љубави у некој фази свог развоја. Такву потребу надокнађују давањем претеране важности неком аспекту своје личности, свог живота или некој "значајној" особи. Емоционално незрела особа не може да поднесе да је невољена и такву фрустрацију компензује претварањем да је моћна, препаметна, најбоља...
Особа оптерећења сујетом често се дури, не подноси одбацивање и критику. Може се приказивати и као "жртва", односно покушавати да самосажаљењем и патетиком обезбеди пажњу. Сујетни људи често су елитисти, перфекционисти, претерано лежерни, ташти, понекад сервилни и деконцентрисани, емоционално неиспуњени, инсистирају на бонтону, манирима, "финоћи"....
Са друге стране, емоционално зрела особа, ослобођена сујете, свој живот доживљава озбиљно, односно уме да пронађе баланс између жеља и очекивања, способности и могућности. Себи дозвољава несавршености, преузима контролу над својим животом, не криви друте за неуспехе, решава проблеме, зна ко је, остваренајеу љубави, креативна, слободног духа. Сујетна особа веома је осетљива и реагује мржњом или агресијом када су њене вредности доведене у питање. Уколико сујетној особи покушате да скренете пажњу на понашање добронамерном критиком, она ће вас прогласити непријатељем. Јер, чим су њене вредности доведене у питање, она губи самопоштовање и није способна себе да воли. Тада закључује да је ни ви не волите и жели да вас повреди. Сујетне особе склоне су да саме себе лажу, убеђене су да поседују изузетне квалитете, али су често само егоманијаци опседнути собом. Не поседују емотивну интелигенцију нити су социјално интегрисане. И у зрелом добу живе ограничен живот у уском кругу људи који их поштују. Њихове потребе увек имају приоритет и важније су од свега. Сујетне особе желе да доминирају у друштву, немају добре међуљудске односе, конфликтне су и желе да владају друтима. Често неким обликом тираније хране свој его, па их најближи често сматрају људима "тешког и незгодног" карактера.
Сујетни људи имају потребу да се доказују између осталог, и добрим имовинским стањем, великом кућом, скупим аутомобилима, накитом, брендираном гардеробом... Понекад на први поглед делују као хедонисти, међутим, претераним трошењем они само стварају илузије о томе да су вредни, важни, цењени... Најчешће су велики хвалисавци и углавном говоре о себи и својим достагнућима, ретко се интересујући за оно што се догађа људима око њих.
Претерана сујета може да се манифестује и припадношћу одређеној групи, где су појединци цењени, затворени и "своји на своме". Шовинизам је екстреман облик сујете, трвде научници, јер су то људи пуни предрасуда, стереотипа, потребе да друге омаловажавају. Екстремна борба против ауторитета и правила такође је облик сујете.
Али, да ли је сујета нешто што добијамо рођењем, генима, или се стиче у зависности од васпитања, породице, федине у којој живимо? Може ли се контролисати и да ли смо довољно самосвесни да умемо да је препознамо? Због чега нам је толико значајно да нас други уважавају, воле и диве нам се?
Да ли је то вид мржње коју осећамо када неко покуша да уздрма наше личне поступлате и убеђења или када схватимо да је неко у нечему бољи од нас?
Психолози тврде да степен сујете зависи од тога како се наша личност формира у најранијем детињству. Деца која су добијала довољно љубави и пажње немају потребу да то касније траже од свих осталих. Количина пажње, дивљење и љубав читавог нашег света - наших родитеља - одређује хоћемо ли као одрасле личности те ствари тражити ван круга најближих. Дакле, љубите, грлите, подстичите своју децу јер људи нису строго одређени да буду сујетни и потпуно је природно да понекад уживамо у пажњи коју нам други поклањају. Сујета се испољава кроз обрасце понашања који се наслеђују, односно уче од родитеља и околине и стичу изборима које правио током живота. У срединама у којима су деца учена да уважавају друге, њихове жеље и личности, сујета се испољава само као „најнормалнија" људска карактеристика, тврде стручњаци.
Хоће ли нас звати сујетнима, или не, зависи искључиво од тога колико смо шособни себи да признамо да смо сујетни. Они који то знају "најздравије" су личности, јер знају где је граница, умеју да се контролишу и не зову сујету другим именом. Стручњаци тврде да је сујета у "нормалним количинама" чак и пожељна особина. Она је филтер којим се ослобађамо напетости, шособност да понекад "изврнемо" стварност и на тренутак уживамо у илузијама.

Путовања – лек за сујету

Има ли лека за претерано сујетне људе? Има, тврде стручњаци. То су пуговања! Наиме, све оно што путујући сазнајемо о људима, местима, земљама, све оно што чула упијају - монументалне грађевине, лица, природу, авантуре, успомене... све то се стапа у искуство које нам помаже да тежимо слободи духа, отворености, реалности, самоостварењу. Стална промена омогућава нам да боље сагледамо несавршености света и људи као најнормалнију појаву на свету, као и лепоту другачијег и новог. Путовање је прототип промена које развијају индивидуали«м. самопоштовање, космополитски дух и ширу перспективу из које посматрамо свет. Такође, постоје и неке друге технике за савладавање сујете, тврди професор Берк. То је првенствено „вежбање" љубави према себи. Толеранција, неугрожавање туђег интегритета, социјална интеракција која се базира на уважавању других, као и способност да истрпимо туђу сујету, знак су да успешно одолевамо. Култура комуницирања, способност да друге саслушамо, ненаметање сопствених ставова, емоционална интелигенција и способност да преузмемо одговорност за своје поступке, све су то, по Берку, одлике људи који нису сујетни, односно оних који сујегу успешно контролишу. Они су способни да друге прихвате онаквима какви јесу и имају свест да животтреба живети, а не вечно се борити против ветрењача.

Енглези и лекари најсујетнији

Анкета спроведена наједном интернет-порталу поставила је посетиоцима питање ко су најсујетнији људи? Одговори су веома занимљиви, будући да су сајт посетили корисници из готово свих земаља света. Чак 94 одсто испитаних људи изјаснило се да су лекари најсујетнија професија на свету, док их у стопу прате универзитетски професори. Испитаници тврде да су жене сујетније, а што се нација тиче, Енглези су најнепопуларнији. Чак 54 одсто испитаника тврди да су они најсујетнија нација на свету, стално мисле да су бољи од других и вапе за дивљењем.
Стручњаци се не слажу са овим тумачењима и тврде да се "титула" најсујетнијег човека може доделити сваком појединцу који ни под којим условима неће да призна да је сујетан. Негирање да је сујета наша слабост, сигуран је доказ да је поседујемо.

Ј. Јовановић

[Bibliotekar]

U vremenu sadašnjem, poštovane dame i gospodo, gotovo svakodnevno smo putem medija bombardovani o potrebi učešća u novoj, prilično pomodnoj trci, koju upriličuju vlade mnogih zemalja na planeti, a kkoja se zove „izgradimo društvo znanja”. No iskrene nade brojnih naukom zaluđenih suklata da će konačno, po prvi put u više decenija, ta neopipljiva viša moždana aktivnost poznata kao razmišljanje konačno iznova postati cenjena, nailazi na konstantno razočaranje. Intelekt se, doduše, više ne povezuje obligatno sa „štreberima” i „bubalicama”, ali je porazno to što je intelekt u vremenu sadašnjem postao puka roba koja može da se upakuje i proda, po mogućstvu što jeftinije, budući da je ekonomija obima postala osnovni oblik dohodovne aktivnosti na ovoj planeti. Ukratko, poštovane dame i gospodo, doživeli smo da je naučna spoznaja postala predmet utržbe. Avaj, izgleda da će to biti samo kratkotrajan hir, jer smo dopustili da utrženje ideja dovede do toga da prodaja poluinformacija postaje najpametniji način da se stvori dohodak, što je, na duge staze, neodrživo. Istovremeno moramo da konstatujemo i to da psihologija kao deo naučnog zaveštanja nije bila izuzeta iz tog žalosnog procesa.

Pogledajte, molim Vas, samo tu žalosno prizemnu recepturu modernih advokata te nove ekonomije, koji sami sebe, iz meni nepoznatih razloga, nazivaju psiholozima. Putovanja – lek za sujetu. Ni manje ni više. Lapidarno, prijemčivo, razumljivo, svima dopadljivo. Ujedno i naučno netačno, a paraleno za neke i više no isplativo. Krenimo redom.

Osvrnućemo se, za početak, samo delimično na inače neosporivu naučnu činjenicu da sujeta uopšte ne figurira u psihologiji kao patogeni faktor ličnosti, kakvim je inače predstavljena. Ne verujete? Nema problema - zamolite ma kojeg kliničkog psihologa da vam pokaže stranicu o sujeti u Bibliji Psihopatologije - Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja. Uveravam Vas - tu stranicu nigde nećete naći.



Dijagnostički i statistički priručnik mentalnih poremećaja uopšte ne poznaje sujetu

U njoj isključivo figurira tzv. Narcistički Poremećaj Ličnosti (Narcisstic Personality Disorder), koji opet uopšte nije identičan sujeti. Poprilično banalizovana, premda prijemčiva grafička predstava istog ponuđena je ovim kontemporarnim ostvarenjem:



NPL - Popularna predstava

Osnovni problem počiva u tome što popularna psihologija (koja sa onom akademskom nema blage veze!) ima nepopravljivu tendenciju da se služi različitim opisnim terminima pri deskripciji drugih ljudi, pri čemu dodatni problem leži u tome što su ti njeni termini preuzeti iz upotrebne laičke svakodnevice, u kojoj ljudi opisuju druge ljude u zavisnosti od dimenzija koje su značajne za njih same – njihov konstrukt, naime, zavisi od same situacije u kojoj se njihov sud stvara. Naravno, svaka pristojna, socijalizovana, nekonfliktna, itd. – jednom rečju posvemašnje pozitivno socijalizovana ličnost neće tim tzv. „običnim osobama” pominjati eksperimentalne rezultate upitničkih ispitivanja izvornih crta ličnosti koja su bila sprovedena od strane dr Rejmonda Katela, u kojima je npr. pri merenju izvorne crte C - snaga ega konstatovana konstantna razlika u karakternoj akcentuaciji između ispitanika i njihovog socijalnog okruženja. Ispitivane osobe su, naime, same sebe u test-poglavlju o tzv. Q-podacima opisivale kao spore i uzdržane. Njihova okolina težila je da ih vidi kao hladne i nabusite. Bilo je i surgentnih pojedinaca koji su sebe opisivali kao vedre i bezbrižne. Posmatrači su ih sagledavali kao površne i nesavesne. Ali, bože moj... šta da se radi: laičke percepcije manifestovanog ponašanja uvek su neraskidivo vezane sa stavovima posmatrača koje oni imaju prema njima samima.

To zaista uopšte nije neki veliki problem. Problem je u ponuđenim praktičnim receptima za prevazilaženje inače nepostojećeg problema koji su u totalnoj kontradikciji sa anonsiranim pozitivnim ishodom. Problem je u putovanjima kao ponuđenom leku za sujetu.

Verovatno je odnosna osoba koja je napisala takvu preporuku bila neinformisana o postojanju jednog zanimljivog naučnog rada pod nazivom Ekonomska psihologija putovanja i turizma (Economic Psychology of Travel and Tourism). Da je ista bila pročitana (kao što, avaj, nije!) saznali bi da je UTILIZACIJA PRESTIŽA zapravo osnovni motivacioni pokretač korišćenja turističkih usluga (putovanja) u sadašnjici. Prestiž je pak u laičkoj psihologiji definisan kao komponenta sujete. Zaista, odavno još nisam video tzv. naučno-popularizacioni rad u kojem je autor sebi dopustio takav očevidan contradictio in adjecto.

Za one koji su voljni da se malčice dublje pozabave tom materijom evo i izvorišta ka naučnoj razonodi za časove dokolice:

http://www.ntaonline.com/includes/media ... luxury.pdf

Veoma je inače zanimljiva (i po laicistički koncept sujete upravo pogubna!) diversifikovana faktička validifikacija kategorije luksuza koju su iskazali ispitanici u toj naučnoj studiji. Oduševljava me ispitanička percepcija luksuza kao funkcionalnosti! Uistinu vrlo inovativan stav u ovom vremenu totalno egalitarne demokratizacije. U kojoj bi npr. osebujna kreativna originalnost jednog Nikole Tesle van svake sumnje pribavila ličnosti-nosiocu toga imena ostrakističku popularno-psihološku nalepnicu običnog sujetnog naduvenka.

[Palma]

Kad za nekoga kažemo da je sujetan, obično pod tim mislimo nešto negativno.Tim izrazom osuđujemo ili odbacujemo. Sujeta je osobina koja se ne ceni. A u stvari nema čoveka bez sujete. Svi smo više ili manje sujetni, priznali mi to ili ne.

To je vrlo individualna osobina. Njen intenzitet, moć vladanja (upravljanja) našim reakcijama i ponašanjem se razlikuje kod svakog čoveka. Njen uticaj može biti u osnovi i pozitivan jer nas tera da brinemo kada bi rekli "Baš nas briga!", jer nas tera da idemo napred kada bi možda stali ili se čak vratili nazad, jer nam pomaže da se trudimo da budemo bolji, lepši, pametniji itd. Sve u svemu pozitivne osobine. Naravno, sujeta ima i svoje loše strane i to je to što zavisi od osobe do osobe. Neki stereotip je da lakoća povrede nečije sujete direktno zavisi od veličine kompleksa manje vrednosti.

Ajde, malo da "razgovaramo" o ovoj temi. Recimo:
Da li ste se zapitali koliko ste sujetni?
Da li i kako reagujete na kritike okoline?
Da li svoju sujetu možete kontrolisati?
Da li je sujeta neka vrsta ponosa, ljubavi prema sebi, pozitivne slike o sebi, samopoštovanja?
Kako reaguje muškarac kome je povređena sujeta?
A kako izgleda ženska sujeta? Pa, pogledajmo i to:

Ženska sujeta...

Kao što smo na dosad nebrojenim primerima uvideli – žene su uzvišena bića lišena svih mogućih mana, naročito sujete. Njima nimalo ne smeta ako kažete da bilo koja pripadnica ženskog pola bilo šta radi jednako dobro, a kamoli bolje od nje. Sigurno ste primetili njenu ravnodušnu facu na vaše komentare o lepoti njene dobre prijateljice, izostanak reakcije na vaš zalutali pogled na bujnom poprsju slučajne prolaznice, odsustvo povređene časti i ponosa na vašu konstataciju da vaša majka pravi najbolje sarmice sa zeljem na svetu.. Da, žene su zaista bića lišena svakog nesavršenstva.

Isto to smo primetili i mi, izostankom ženskih komentara na svaki naš tekst o tome šta one žele, šta ne žele i bilo koju tematiku koja se tiče njih. Jednostavno, to ih ne ineteresuje – one su iznad toga!
Naravno, razumeli smo se. Upravo zbog svega navedenog, evo kratkog vodiča kroz staze i bogaze oblasti poznate kao ŽENSKA SUJETA. Sve se svodi na to ČEGA SE TREBATE ČUVATI i KOJE BUDŽAKE ZAOBILAZITI...

Budžak No.1 – Lepota je relativna stvar

Kada ste sa njom samo ste sa njom. Ona je centar vašeg univerzuma i iako nije jedina vidljiva zvezda tog univerzuma za sve ostale vi ste slepi. Retke su devojke koje će biti tolerantne na vaše konstatacije o lepoti drugih žena. Ova tolerantnost redak je slučaj čak i kod devojaka sa kojima niste u vezi, pa čak i kod onih koje ne poznajete. Žene su alergične na sve druge žene, a naročito one koje su u bilo čemu bolje od njih.

Budžak No. 2 – Kuhinja

Komentare poput – moja majka bolje kuva, bolje čisti, lepše ono ili ovo.. treba zaobilaziti. Kao što smo već naveli, alergija žena na druge žene genetski je urođena i ne postoji poznati lek. Najteži oblik alergije jeste onaj na žene koje su vam u krvnom srodstvu, a vrhunsku alergiju sa crvenilom, otežanim disanjem i blokadom govornog aparata u trajanju od nekoliko dana dobijaju u poređenju sa vašom majkom. Savet – PSSSST!

Budžak No. 3 – Bivše

Nešto lakši, ali jednako opasan oblik alergije sujetom, određeni broj dama dobija i nakon vašeg nehotimičnog i pre svega nenamernog poređenja njihovih kvaliteta sa kvalitetima vaših bivših devojaka. Uopšte, vaše bivše devojke nikada, ali NIKADA ne trebaju biti deo vašeg svakodnevnog govora, a sva slova koja sačinjavaju ime neke vaše bivše devojke morate samoinicijativno izbrisati iz bukvara, pa čak i ako ćete zbog toga pri govoru zvučati pomalo retardirano. Bolje i retardirano nego mrtvo...

Budžak No. 4 – Ona je u svemu NAJ, NAJ, NAJ

Kada ste se obavezali na brak, vezu, pa čak i kres varijantu u trajanju od jedne, dve ili maksimalno sedam noći, svesno ste pristali na bezuslovno divljenje njenom liku i delu. Za vas više ne postoje Megan Fox, Tajra Benk, Žizel Bundešn niti bilo koji drugi seksi Viktoria Sikret anđelak, jer je ona jedini anđeo kojem vi otvoreno možete da se divite. Pazite, namerno smo rekli OTVORENO, jer ženska sujeta koliko god snažna i iskonska bila ne može uticati na ono o čemu razmišljate i maštate. Barem dok se ne dokaže ono čega se dugo pribojavamo – da li su u stanju da nam čitaju misli?

Izvor> Muški magazin

[Palma]

Sujetni muškarci ugrožavaju svoje zdravlje

Muškarci koji se dive svojim umećima i imaju visoko mišljenje o sebi možda izgledaju kao da kroz život idu puni samopouzdanja. U stvarnosti oni su toliko zabrinuti da svoje zdravlje stavljaju pod veliki rizik.

Novo istraživanje pokazuje da su narcizam i izražena ljubav prema sebi u porastu i to kod muškaraca i da su zbog toga oni pod većim stresom, a samim tim su pod većim rizikom od povećanog krvnog pritiska i srčanih oboljenja.

Psiholozi su pitali 106 muškaraca i žena da popune psihološke upitnike i uzeli su po dva primerka pljuvačke od svakog od njih da bi izmerili nivo kortizola, hormona koji se više luči dok smo pod stresom. Muškarci koji su pokazali “nezdrav” stepen narcizma su imali i visoku dozu kortizola i to čak i u opuštenim situacijama. Kod žena to nije bio slučaj.

- Iako narcisi sebe obožavaju, oni takođe imaju krhke stavove o sebi, a često pribegavaju defanzivnim strategijama kao što je agresija i to u trenucima kada je njihov osećaj superiornosti je ugrožen - rekao je koautor ispitivanja Dejvid Rajnhard sa Univerziteta u Mičigenu.