Život

Život

Postod branko » 18 Jun 2013, 12:01

Slika
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10270
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Život

Postod branko » 12 Okt 2013, 15:41

Stvaran svet oko nas

Svako od nas ima neku svoju ideju, predstavu ili uverenje o tome kakvi su ljudi i kakav je svet u kome živimo. Ljudi po pravilu ne razlikuju svoju sliku stvarnosti od same stvarnosti. Zato su za nekoga ljudi upravo onakvi kakvi on veruje da jesu.

Predstava o drugim ljudima se izgrađuje još u detinjstvu. Kao deca slušamo od roditelja o njihovim iskustvima sa drugim ljudima, ali i mi stičemo neka iskustva. Iz svega toga izvlačimo zaključke o tome kakvi su ljudi – kakva je „ljudska priroda”. A kada neko stekne određeni zaključak o drugima, njegovo kasnije životno iskustvo uglavnom će potvrđivati taj stav. Neko je jednom rekao da ljudi ne žive svoje živote, već žive svoja uverenja. Iako kao odrasli nastavljamo da stičemo iskustva sa ljudima, teško menjamo početna uverenja. Ako ih menjamo, onda to činimo u negativnom smeru.

Kada uporedimo suptilni odnos koji nepoznati ljudi na ulici uspostavljaju između sebe, pre nekoliko decenija i danas, možemo da zaključimo da kolektivno jedni o drugima mislimo gore nego ranije. Verovatno zbog negativnog ličnog iskustva pojedinca koji je u periodu dvodecenijske krize u svom okruženju mnogo puta bio razočaran ponašanjem različitih ljudi.

Veliki doprinos tome dali su i nastavili da daju raznovrsni mediji: od novina, preko TV i radija, do interneta i društvenih mreža. Većina vesti i informacija koje se objavljuju, tiču se negativnih događaja u kojima se opisuju loši postupci različitih ljudi. U našoj svesti, ali i u našem nesvesnom, to iz dana u dan, meseca u mesec, godine u godinu, stvara sliku o tome kako su ljudi ludi, pokvareni, iracionalni, glupi, ...

Glavni razlog zbog kojih je u medijima toliko puno negativnih vesti koje „truju” našu sliku o ljudima i svetu, jeste da novine ili program u kojem bi bile samo pozitivne vesti ne bi imao dovoljno korisnika da bi bio ekonomski isplativ. Psihološka je činjenica da ljudi više pažnje obraćaju na negativne događaje nego na pozitivne. Negativni događaji se opažaju kao važniji i zbog toga na njih ljudi reaguju emotivno. Smatra se da postoji evolucijska podloga našeg većeg interesovanja za negativno. Kada saznamo nešto negativno zapitamo se: „A šta ako se meni ili nekom mome to desi?” U stvari, mi pokušavamo da naučimo nešto iz tuđeg negativnog iskustva.

Mediji koriste opisani mehanizam i u oštroj međusobnoj borbi za preživljavanje pokušavaju da privuku i zadrže našu pažnju, da dotaknu naše emocije što negativnijim pričama. Kada se izgubi mera, tada „naučimo” da smo okruženi ljudima kojima ne možemo verovati, tako da naša osećanja prema njima postanu hladnija. Zato je važno podsetiti se da naša slika o svetu i svet nisu isto.

Zoran Milivojević
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10270
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Život

Postod branko » 06 Feb 2014, 16:44

Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10270
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Život

Postod branko » 03 Jan 2015, 10:34

Četiri životne lekcije čoveka u potrazi za smislom

Hiljade knjiga samopomoći se objavi svake godine, obećavajući ključ za sreću i otkrivanje smisla života, ali memoari Viktora Frankla iz 1946. baveći se surovom tragedijom drugog svetskog rata, nude jedinstven i jednostavan odgovor. Frankl kaže da pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom.

Austrijski psihijatar Viktor Frankl napisao je psihološke memoare pod nazivom Zašto se niste ubili. Kroz lična i iskustva drugih logoraša Aušvica predstavio je svoju teoriju logoterapije po kojoj je smisao, a ne uspeh ili sreća, sila koja pokreće ljudski život. On piše:

"Život ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe".

Frankl čvrsto veruje da se ljudski duh može podići iznad okolnosti koje je nemoguće i zamisliti.

"Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe".

Logoterapija se manje bavi prošlošću i ispitivanjem svesti, ona je okrenuta budućnosti i smislu sopstvenog života prema kome se treba usmeravati. Na pitanje, šta je smisao života, on odgovara:

"Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije tako važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života u datom trenutku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog, poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika."

Lekcije koje je Viktor Frankl naučio na težak način zvuče jednostavno i u tome je njihova lepota.

Ne možemo da biramo svoje okolnosti, ali možemo da biramo svoj stav.

Frankl kaže da, kada je sve drugo oduzeto, čovek i dalje ima svoju poslednju slobodu, a to je sloboda da 'bira svoj stav u bilo kakvom sklopu okolnosti'. Mi donosimo odluku da nastavimo dalje, da nastavimo da se budimo i živimo svoj život svaki dan, zato što verujemo da postoji neka viša svrha – da naša patnja nije uzaludna.

"Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada dobije smisao, kao što je smisao žrtvovanja"

Ljubav je čuvar smisla

Smisao može doći iz različitih izvora, ali ni jedan nije snažniji od ljubavi. Frankl piše da je u rovovima Aušvica doživeo istinu starog klišea da 'sve što ti je potrebno je ljubav'. Misli o voljenima, Frankl piše, pružaju čoveku osećaj blagostanja makar na trenutak, čak i kada mu ništa više nije ostalo.

"Po prvi put u životu sam osetio istinitost onoga što su toliki mislioci izrekli kao poslednju mudrost svog života i što su toliki pesnici opevali: da je ljubav poslednje i najviše do čega se ljudska egzistencija može vinuti."

Život zahteva smisao za humor

Frankl veruje da birajući smeh i smisao za humor, više nego bilo šta drugo nam može pomoći da se 'izdignemo iznad svake situacije'. On objašnjava da su zatvorenici pronalazili male momente slobodnog vremena tokom kojih bi pričali viceve i smejali se.

"Pokušaj humora i posmatranja svega u humorističkom svetlu stvara veštinu koja se zove umetnost življenja."

Uspeh i sreća nisu kraj i nemaju kraj

Frankl je žalio činjenicu da savremeno društvo sebe opisuje kroz dostignuća, što umanjuje vrednost onih koji nisu nužno toliko uspešni i srećni kao drugi. Njegov savet za srećan (i uspešan) život, jeste da se ne juri za uspehom, već umesto toga treba posvetiti sebe nečemu većem od nas samih, i pustiti uspeh da nas prati kao neizbežan nusprodukt tog zalaganja.

"Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima."
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10270
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14


Povratak na PSIHOLOGIJA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost