Stres

[Timke]

I bet you anything you like. Ono je Arnold. A iza njega stoje formule, formule. Sila, snaga udružena sa "naukom". Tako je i Ojler izračunao Robespjeru da Bog postoji. Dok se Albert igrao sa decom u prašini, Mileva je izračunavala diferencijalne račune. Najžalosnije je da svi traže i žele Istinu a beže od nje kao đavo od krsta. Jer znaju da je Istina na Golgoti. I svi u glas viču : "Dršte lopova"!
Ovaj orden je zaslužio onaj koji se kao nobelovac potrudio da od jednog napravi tri naroda koristeći se verskim načelima. Napravio je PROKLETU AVLIJU. Ionako je bilo dovoljno to što smo na Balkanu. Ima još tih "zaslužnih".
A što se tiče sexa, odavno je pronađeno sve što se moglo pronaći. Za realizaciju tog projekta potrebni su instrumenti koji mnogima nisu dostupni. I još nešto više. Obostrano razumevanje. Činjenica je da je to zvezda vodilja koju niko neće i nemože da dostigne. Ideali su oni divi, koji su nam krila dali, koji su nas napred zvali...

[Palma]

A što se tiče sexa, odavno je pronađeno sve što se moglo pronaći. Za realizaciju tog projekta potrebni su instrumenti koji mnogima nisu dostupni.

Timke, ovo ne razumem, baš!

[branko]

Samo to ne razumeš?

[aleksey]

 

[Bibliotekar]

[Timke]

Da pojasnim. E, 'vako je bilo. Dosadilo mi je da budem stari momak, a pri tome još i samac. Pa od tih "otirača" i "korpi" koje sam tako zorno i pedantno, predano skupljao više se i nije moglo da živi. Potrebe su jedno a moralni kodeksi nešto sasvim drugo. Pa čvrsto odlučim, da se oženim ili udam, te tako, ili bilo kako, i ja već jednom zaplovoiim u bračne vode i omrsim brke. Mog oca je moja odluka frapirala, šokirala i deprimirala. Ali šta mogu, dogorelo mi je do nokata. Normirano je što-šta u ljudskom društvu, koje je strogo klasirano, reko bi neko klasificirano. Šta je šta, pa ko se kako snađe, nek se zna. Misleći da se puno ne mučim. Zažmurim. Stres je bio svakodnevan. Pa se pretvorio u jedan veliki "tres". Smatrao sam da je iluzorno praviti sebi ženu pa sam našao nešto gotovo, polovno. Bio sam naivan, lakoveran. Što mi je na kraju, umirući, na samrti, u svojoj agoniji i rekla : Pa ti zaista ništa neznaš.
Naš pesnik, Duško Trifunović, sada pokojni, je lepo rekao, govoreći o odnosima između polova : U početku sve je med i mleko i idealno, a završi se bezobrazlukom. Kada se svode i interesi, računi, "krčmar" je taj, ili onaj, koji ima zadnju reč. I zato plediram za slobodnu prodaju "ljubavi" i Pitiju i njene "delfiske proročice". Željan sam da i ja nešto naučim. I šta biva na kraju, u ovoj školi života? Svo stečeno znanje odnosimo u naramku, u naručju, sa prekrštenim rukama, i sa svim svojim prefiksima i sufiksima, krajnje sebično - sa sobom. Ostaje samo - vapaj i vrisak.
O instrumentariju znam samo to da je neophodno da bude uvek spreman i često-ustalac. I dobro naoštren kao grifla ili pisaljka. A to, što nadobudni i iskusni mislioci često pričaju po kuloarima, je samo priča za naivne.

[Palma]

Stres je bio svakodnevan. Pa se pretvorio u jedan veliki "tres". Smatrao sam da je iluzorno praviti sebi ženu pa sam našao nešto gotovo, polovno. Bio sam naivan, lakoveran. Što mi je na kraju, umirući, na samrti, u svojoj agoniji i rekla : Pa ti zaista ništa neznaš.

Da l' da plačem il' da se smejem?

[Bibliotekar]

E, tako Vam je to, dragi moj g. Timke, kad niste čitali Šopenhauera u mladosti... Da jeste, ne biste se Vi zaludnoga posla prihvatali:

[Palma]

Smanjite stres kod dece

Iako detinjstvo jeste najlepše doba, roditelji često greše kada misle da njihovi mališani nemaju nijednu brigu na svetu...

Naime, stres kod dece nije neobična pojava u današnjem, modernom drušvu. Simptomi mogu da budu od psihosomatskih kao što su bolovi u stomaku, glavobolje, dijareje ili opstipacije, do pada koncentracije, grickanja noktiju, pojave tikova, kod mlađe dece mogu se vratiti neki prevaziđeni oblici ponašanja kao noćno mokrenje, pa do agresije.



Deca imaju svoje brige
Kako objašnjava Nataša Veselinović, psihoterapeut pedagoškog savetovališta Foruma pedagoga, deca imaju svoje brige i ma kako one izgledale bezazlene i, sa stanovišta odraslih, nebitne one su rezultat njihove zainteresovanosti da u nečemu uspeju, odnosno da se nešto povoljno odigra. Deca uzrasta tri do četiri godine mogu brinuti da li će se njihov drugar sutradan igrati sa njima ili će izabrati nekog drugog za igru, da li će drugarica sutradan vratiti pozajmljenu igračku ili će opet zaboraviti i slično.

Savladavanje prepreka
„Odrastanje podrazumeva uspešno savladavanje prepreka, pobeđivanje u borbi sa konfliktnim situacijama, odnosno prevladavanje svih onih životnih situacija koje zahtevaju suočavanje sa neudobnostima, nezadovoljavanjem potreba, uskraćivanjima, odbacivanjima, gubitcima. Osvajanje alata za življenje podrazumeva naoružavanje deteta iskustvom upravo iz tih životnih situacija koje roditelji ne mogu i ne treba da otklone. Zadatak roditelja je da budu uz dete i da mu svojim primerom pokažu kako da se bore i izbore sa teškim osećanjima, gubitcima, rastancima, povredama, bolešću, neslaganjima sa bližnjima”, objašnjava psihoterapeut Nataša Veselinović.

Otkud stres?
Uzročnici stresa kod deteta kreću se od problema u školi, previše obaveza, svađe s prijateljima ili je u pitanju dublje uzrokovan stres dečjm osjećajima ili pritiscima, poput želje za boljim uspehom u školi ili uklapanjem u društvo... Najčešće greške roditelja su: okrivljavanje deteta, ukazivanje na greške koje je počinilo, potcenjivanje i negativno procenjivanje sposobnosti deteta da izađe na kraj sa situacijom, poređenje sa drugom decom koja su uspela, sa braćom i sestrama koji uvek lako iz svega izađu i snađu se, poređenje sa sobom na štetu deteta.

Školski neuspeh
„Ukoliko je detetu važno da bude omiljeni drug, a ne uspeva da privuče pažnju drugara, ili biva odbačen, to će ga sigurno preokupirati i obojiti sva dešavanja u školi. Verovatno će nepovoljna situacija uzrokovati stres za dete. Razvod roditelja ili česte svađe, posebno pred decom, mogu biti nepresušni izvor stresa. Školski neuspeh će biti dugoročni izvor stresa za dete ako su roditeljska očekivanja daleko iznad mogućnosti deteta. U toj situaciji dete nema mogućnost da postigne zadovoljavajući uspeh ni za roditelje, ni za sebe”, ističe Nataša Veselinović.

Savladavanje životnih prepreka
Deca različito reaguju na stres ne samo u zavisnosti od uzrasta, već i u zavisnosti od ličnih sposobnosti i osobina ličnosti, kao i ishoda stresnih situacija u prethodnim fazama odrastanja. Uspešnost u savladavanju prepreka u životu je od velikog uticaja na kasnije faze odrastanja. Roditelji treba da pruže podršku deci da iz svih faza izađu kao pobednici, odnosno naoružani sposobnostima za uspešno savladavanje prepreka u kasnijim fazama razvoja. Dete koje uči da vozi bicikl će morati da savlada bol prilikom pada da bi naučilo da vozi. Kada se njegov prijatelj naljuti, moraće sam da nađe način da povrati prijateljstvo. Kada deca odmalena uče da se nose sa životnim teškoćama, na neki svoj način, ona se najbolje pripremaju za život i suočavanje sa stresnim situacijama.

Kada je potrebna stručna pomoć?
Ako roditelji ne mogu da pomognu, a primećuju da je njihovo dete preokupirano nečim tako da to dovodi do dugotrajnijih promena u ponašanju koje onemogućavaju svakodnevno uspešno funkcionisanje i završavanje obaveza treba da ponude detetu profesionalnu pomoć. Pružanje profesionalne pomoći u situaciji kada dete ne može da izađe na kraj sa stresom, sprečiće produbljivanje problema, dalju pojavu neželjenih ponašanja i proširivanje problema na druge oblasti života.

[Timke]

E, baš mi je nekako drago pri srcu da sam uspeo nekoga i da nasmejem i rasplačem. I to u isti mah. Iako oficijelna nauka ne priznaje njutnovsko vreme, sadašnjost. Uvek sam takav bio u dosadašnjem životu. Polovičan i stojičan. Neopredeljen, Ni optimista ni pesimista. Optimalan. A danas mi je svanuo "Divan Dan". 77-a.. Za mene jubilarna. Još kad bi bila sedmica na lotou, bilo bi divno. A neko tamo kaže koliko imaš godina? A ja uvek govorio i tvrdio i ubeđivao, neke tamo, mi te godine fakat nemamo, isparile. A ni Zemlja nije kriva što trpi neke i nekoga toliko dugo. Dan je danas tmuran, siv, kišan, žalostan. Ali pri srcu i duši nekako prijatan. Jer znam da se Sunce krije negde tamo u visinama, iznad naših glava i oblaka. A imam i nešto živahno, životno, ciklično, zajedničko i divno sa meni dragim osobama. Na ovom Forumu sam drage volje jer me on potseća na našeg Miku, mog druga iz detinjstva. Čitao mi je svoje pesme kada još ni on sam nije znao u koje će visine da se vine.
Ovog Arthura sam čitao. Nije da nisam. Potajno sam ga mrzeo jer nije voleo ono što je u svima nama. Svi smo mi, ni tamo ni ovamo. A i on mi je nekako sumnjiv. Kad se setim koliko je njih hermafrodita i onih što stalno lutaju i ševrdaju. Endokrine žljezde su odnele i donose prevagu. Mirisi i ostali katalizatori upravljaju našim životima. Knjige i učenje ovog filozofa treba ukloniti od očiju dece jer će početi da se vraćaju tamo odakle su došla. Sa obzirom na sve poteškoće i nedaće u životu. Dobro je što su neupućeni u suštinu života. Pa lutaju dok ne udare glavom o zid.
Evo ih sada na TV-u trube o Matičnim ćelijama, iz pupčane vrpce. A znao sam pre mnogo godina da su kozmetičari čekali u redu da se koja od rodilja porodi pa da uzmu posteljicu i pupčanu vrpcu, jer ih je tadašnja medicina bacala u smeće. A oni su to izmiksali i pravili kozmetičarske preparate. Verovatno i sada prave. Ni jedna tajna nemože da se sakrije. Sada su druga vremena i običaju. Počeće da rađaju decu samo zbog pupčanika. Nešto vele da leči tušta i tma bolesti. Nova vremena tek dolaze. A sa njima i novi ljudi. Sada novi kasapi i pod rep kolju. Neka bude što nije bilo. I što biti nemože. Pričati o moralu je deplasirano. Pogotovu kad crkva uzme stvar u svoje ruke. Od monogamije ne treba puno očekivati da se plimno odrazi na natalitet. Napredniji su ateisti i poligamisti - nikad neće da propadnu. Priroda je jača od naših verovanja i predubeđenja. od praiskona.

[Bibliotekar]

E, kada je tako - neka Vam je sa srećom, g. Timke:



Ovaj poslednji post Vam je uistinu vredan. Jedino mi se čini da niste čitali baš sve iz Arturove ogromne zaostavštine. Znate, on je zapravo tokom celog svog života bio rukovođen onom Ovidijevom: „Intelektu najviše pomaže ono što jednom za svagda kida bolne veze koje naše srce drže u klopci.”

[Timke]

Hvala VELIKA na čestitci. I ja želim Vama puno dobrog i zdravlja i ostalog da dugo traje u dugom životu. Meni godine ne pričinjavaju poteškoće. Jer su nestale kao rukom odnešene. Jedino me čude neki, kada kažu, kome ili čemu se čuvaš? Misle da je to nešto što se može potrošiti. Ima malo nešto i veliko nešto. Adekvatno tome, dedukcijom možemo da zaključimo da ima i malo ništa i veliko ništa. Ta me pomisao stalno opseda, otkako znam za sebe. Praznina, razređenost, međusobna distanca stvara utisak da se nešto događa. I da se nešto kreće u odnosu na nešto i iz tog kretanja, brzine, zaključujemo da nešto postoji. I da prolazi, kao recimo VREME. Pričamo o veličini Vasione a ne vidimo koliko smo mi mali. Čovek je merilo, parametar svih stvari. Čudna li čuda. Ja i ne pomišljam da smo mi centar sveta. Iako bi možda i mogli da budemo. Što da ne. Ko može ili sme Autarhu da brani, da ne bude to što dotični misli da je.

[Palma]

Timke, volimo i mi tebe!
http://www.mikaanticforum.org/viewtopic ... 114#p12114

[Palma]

Naučite jezik žirafe - savladajte stres

Svakodnevno smo izloženi raznim konfliktnim situacijama, stresu i nervozi na koje najčešće neprimereno reagujemo. Srdimo se, pokazujemo nepoštovanje prema bližnjima, a ponekad umemo i da izvređamo sve koji nam se nađu na putu.

Žirafe gledaju srcem
Možemo li da naučimo da poštujemo i razumemo ljude s kojima razgovaramo umesto da ih osuđujemo?
Da, možemo.
Rešenje se krije u ovladavanju veštinom nenasilne komunikacije koja se naziva jezik žirafe. Kao posebnu komunikacijsku veštinu opisao ju je poznati američki psiholog Maršal Rozenberg.

Saosećanje, a ne osuda
Rozenberg je veštinu nenasilne komunikacije, kojom je bio opsednut, nazvao jezikom žirafe po plemenitoj i snažnoj životinji velikog srca koja dobro vidi na daljinu. Jezik žirafe je, objasnio je Rozenberg, govor srca i zasniva se na poštovanju sagovornika i njegovih osećanja.
– Nenasilnu komunikaciju karakterišu prihvatanje odgovornosti za misli, osećanja i postupke, kao i saosećanje umesto osude tuđih dela. Govor žirafe usmeren je na ono što je sagovornicima u razgovoru važno. Izbegava se ocenjivanje, kritikovanje i osuđivanje.
U prvom planu je uvažavanje tuđih potreba i pokušaj da se dođe do rešenja koje će zadovoljiti sve strane.

Optuživanje vodi u svađu
– Govor žirafe zasniva se na empatiji i komunikaciji bez nasilja. Empatija je jedna od osnovnih pretpostavki za uspešnu komunikaciju. Svako ko prihvati jezik žirafe, ali ne samo kao komunikacijski metod već kao životni stav, bolje će razumeti i sebe i druge. Negativne obrambene reakcije svojstvene konfliktima biće prava retkost – objašnjava Rozenberg.
Prosuđivanje, osuđivanje i optuživanje drugih uglavnom vodi u konflikt.

Kako izbeći sukobe
Sukobi su uglavnom posledica netrpeljivosti i nerazumevanja činjenice da i druga strana ima svoje potrebe, želje, namere i ciljeve koji ne moraju biti naši.
Ipak, to nije razlog da se na osobu kod koje nam je nešto zasmetalo odmah izvičemo, kako to najčešće i uradimo, a grublje metode komunikacije s uvredama i psovkama da i ne pominjemo.
– Umesto da provocirate ili produbljujete sukob, pokušajte da razgovarate mirno i bez optuživanja. Otkrijte uzrok konflikta, baš kao što radi žirafa. Ona uvažava svoje potrebe i potrebe drugih, sagledava situaciju iz druge perspektive, kako bi se nenasilnom komunikacijom, govorom srca, rešili problemi i izbegli sukobi. Jezik žirafe uči nas da promatramo, umesto da ocenjujemo i imenujemo potrebe i na osnovu njih izražavamo svoje želje.

Kako komunicira žirafa
• Kada žirafa nešto traži od drugih, ona im govori šta da rade, a ne kako bi trebalo da se osećaju. Izazivanje straha ili krivice nikome ne donosi ništa dobro.
• Kako žirafa nešto traži? „Molim te, učini to, ali samo ako je dobrovoljno, bez straha, krivice ili stida. Ako si motivisan strahom, krivicom ili stidom, oboje gubimo.“
• Žirafe ne žive u prošlosti i nikad neće reći, a ni pomisliti: „Kako bi bilo lepo da si juče oprao sudove.“ Žirafe izražavaju ono što žele u sadašnjosti.
• Saosećajna komunikacija bazira se na pitanju „Kako si“. Iza toga se krije iskren interes za tuđa osećanja i želja da se odnosi poboljšaju.

Ne kritikujte i ne komunicirajte kao kojot
Komunikacijska metoda suprotna jeziku žirafe je govor kojota. Dok žirafa gleda u daljinu, kojot se kreće blizu zemlje. Toliko je zaokupljen svojim potrebama da ne vidi na daleko.
– Govoriti kao kojot znači biti agresivan, na brzinu analizirati sagovornika, skrivati svoja stvarna osećanja i potrebe, drugima lepiti etikete i uopšte ne pokušavati da ih razumete. Takva komunikacija obično završi konfliktom jer druga strana odgovara braneći se ili napadajući. Kojot je hladan, racionalan, kod njega nema saosećanja. On analizira, osuđuje, morališe i kritikuje. Uzrok problemima i sukobima uvek traži u drugima, a ne u sebi.

[branko]

Bibli, kojote jedan, vidi mene - žirafu kako komuniciram s tobom, a ti se bezosećajno navadio.

[Bibliotekar]

Ne uzbuđuj se, kljunarčiću moj mili: ti – baš kao i ja – nikada nećeš biti sposoban da komuniciraš kano žirafa. A znaš li zašto? Zato što kao i svaka racionalistički fundirana osoba nikada nećeš moći da budeš:

- Bazično amoralan (lišen moralnih kategorija u apercepciji svog socijalnog okruženja);

- Lišen sposobnosti za kreiranje logičkih fundiranih generalnih sudova;

- Suprotstavljen konceptu postojanja društvene obaveze;

- Fundamentalno relativističan;

- Voljan da svaki ljudski čin posmatraš kao igru;

- Uveren da uprkos neumitnosti matematičke logike svaka individua može voluntarno da iznađe rešenje maksimaliteta
dobitničke funkcije u apsolutno svakoj situaciji, a na zadovoljstvo svih participanata u socijalnoj interakciji.

Ukratko, kljunarčiću moj kosmati – nećeš moći komunicirati kano žirafa zato što si racionalistički ustrojeno biće.

Baš kao i ja. Naravno, mi smo oboje predstavnici žalosne i totalno irelevantne manjine u ukupnom socijalnom ustrojstvu ove planete. Ali možemo se utešiti time da u racionalističkom svetu baziranom na znanju demokratija ne znači ama baš ništa.



Stoga se opusti i mirno nastavi da budeš ono što zapravo jesi. Veruj mi, mnogo si ljupkiji kada veslaš unaokolo svojim slatkim racionalističkim repićem. Uostalom, to ti je - baš kao i meni - dodeljena sudba kleta.

[Timke]

Uvaženi, bez pretenzija da nekome solim pamet ili da nekog diskreditujem, ja veoma volim da čujem neku pametnu i da dodam nešto što mislim da je promaklo, pa da pridonesem nastojanju da se istina dokuči i oprihoduje. Pa da se i ja na neki način, nekako uključim u kolotečinu življenja. I odužim nastojanjima generacija. Neobično cenim nesebične ljude koji znaju da prave distinkcije i postavljaju stvari na svoje mesto. Reda mora biti. Posle haosa koji je prethodio i uvek nas rado prati na životnom putu, kao melem na ranu godi topla i iskrena ljudska reč. Intelekt je tekovina ljudske vrste kao neminovnost. Hteli mi to ili ne. Moja sestra, od tetke, profesor matematike, sada u penziji, naljutila se na mene i prekinula svaki dijalog jer sam spomenuo frazu : "Radnici , seljaci i poštena inteligencija". Nemože se sve reći sa par reči. Zavisi i od toga kako su prijemni instrumenti naštimovani. I kako smo raspoloženi da svarimo date pojmove. Naljutila se na mene misleći da se to na nju odnosi i da ona pripada nepoštenoj strani. Meni ne bi bilo ni na kraj pameti da to činim ikome, a kamoli da to učinim svojoj sestri. Sva naša lutanja i stvaranja samo su refleksije, uzročno-posledična i ciklična gibanja koja Zemlja čini živeći ciklus svog življenja. Mi to na svoj način tumačimo i shvatamo. Pa mislimo da mi živimo neki svoj život. Pričamo i o duhovnoj nadogradnji. O dušama i o nekim standardima. Ja to sve drugačije shvatam i mislim da sam dobrano zastranio. Zemlja nam ostavlja slobodan izbor lutanja i bogatstvo traženja. Smisao života je u življenju, a ne u nekakvom svojevoljnom ili opšteprihvaćenom postizanju postavljenih nam ciljeva i rezultata. U tom grandomanskom shvatanju iščašenom umu i svesti ljudske vrste leži i sva teškoća i problematičnost življenja. Super Ego misli da je sve podređeno nama, Ibermenšima. Priroda ima svoje svetonazore.
Rekao je i Njegoš da onaj što je pod brdom manje vidi, ali je zato stresnije raspoložen. Onaj koji daleko vidi i sagledava šta će biti, (poštenija inteligencija), ne stigne da se opterećuje stresovima jer smatra sve to kao nekaku predodređenost, neminovnost, Sudbinu. Indijanci imaju naviku i duhovno shvatanje, izobraženost, da gledaju dalje preko glava svojih sagovornika, te ih na taj način nipodaštavaju i stavljaju ispod horizonta viđenja interesa i vrednosti. Ili gledaju kroz njih kao Aboridžini. A ako posmatramo da je u većem telu i veći pripadajući duh sasvim je logičan zaključak, koji se sam nameće. Da taj duh mora da bude dobar, inače će propasti kao zli dinosaurusi. Zato bih, dalje, rekao da su delfini i kitovi ubice i kitovi i slonovi mnogo razvijenija inteligencija. Pa i žirafe imaju više srdaca i dobrote i dostojanstvene manire sa svojom gracioznošću. Konstatacija nije pristrastnost. Priroda pribegava i čudnijim zahvatima, ako ništa drugo ne pomogne, i kastraciji i apstinenciji i sunetu pa i eliminaciji. I nikome ništa, ili svakome svašta. Vraćamo sve na početak. I na kraju sve se svodi na jedno i sve-jedno. A naš ego, samo sopće, kao da nije ni postojao. Nema ga.

[branko]

kada veslaš unaokolo svojim slatkim racionalističkim repićem

Nemoj. Shvatiće Aleksa pogrešno.

[aleksey]

 
Nema šanse da ja to bilo kako shvatim.

"Veslanje unaokolo repićem" je meni oduvek bila nepoznata disciplina, u kojoj se nikad nisam snalazio, a sad sam već mator da bih probao nešto novo.

P.S. Oprez. Za očekivati je uskoro Uspravnikom legendarni post: "I ovu temu upropastiše..."

[Maja Radonjić]

Kad smo već kod KLJUNARA......


Dugačak je oko 60 cm. Od toga četvrtina odlazi na vodoravno spljošten rep. Ima gustu, meku i masnu dlaku, koja sprečava kvašenje tela vodom. Noge su mu kratke, a među prstima ima plovne kožice. Bezubi i spljošten kljun sličan je pačjem. Uši su mu bez ušnih školjki i može da ih zatvori. Nosni otvori se nalaze na prednjoj ivici kljuna.

Kljunar je noćna životinja. Živi pored mirnih i sporih voda. Na obalama takvih reka iskopa jakim kandžama jazbinu, koju obloži lišćem; od nje vode hodnici jedni ispod, a drugi iznad površine vode. Pliva odlično. Hranu istražuje u mulju veoma spretno; ona se sastoji od vodenih životinja, kao što su puževi, školjke, crvi i larve insekata.


Bubili?!