Stres
Uobičajeno je shvaćanje pojma stres kao nečega što nas živcira ili zabrinjava - bolest, svađa, nasilje, problemi na poslu, polaganje ispita. Međutim, naše tijelo shvaća pojam stresa mnogo šire.
Stres je sve što od nas zahtijeva prilagodbu, svaka promjena u našim životnim okolnostima, povoljne ili nepovoljne naravi. Već i samo zamišljanje (misao) ili predosjećanje promjene (emocija) stvaraju stres. Stres je i tjelesni napor poput dugog hodanja, nošenja teških predmeta, nagle promjene temperature ili obilnog obroka.
Stres (engl. stress) doslovce znači udarac. Okolnosti koje izazivaju stres nazivaju se i stresori ("udarači"). Pojam stresa u užem smislu označuje reakciju organizma na djelovanje vanjskog stresora.
Kad se stres nagomila, čovjek se razbolijeva: može se osjećati kronično umornim ili iscrpljenim, može patiti od nesanice ili prevelike potrebe za snom, može izgubiti tek, spolnu želju i sposobnost uživanja u životu, može ga dohvatiti depresija, anksioznost, napadaji plača i panike, opsjednutost ili fobija. Stres započinje već s mislima ili emocijama. Sama pomisao na neugodu dovodi do kaskadnog slijeda biokemijskih reakcija koje započinju u dijelovima mozga označenima kao hipotalamus i hipofiza, a čiji je krajnji rezultat stimulacija nadbubrežne žlijezde i pojačano izlučivanje adrenalina. Samo nekoliko sekundi poslije srčani ritam, kao i ritam disanja snažno se ubrzavaju, naprežu se mišići, šire zjenice te se oslobađa glukoza deponirana u jetri i mišićima. Istodobno dolazi do aktivacije gušterače, proizvodnje inzulina i glukagona kako bi se stanice tijela dovoljno opskrbile glukozom.
Prekomjerna aktivnost osovine hipotalamus - hipofiza - kora nadbubrežne žlijezde ostavlja snažne posljedice na funkciju štitnjače te jajnika. Usporedo sa CRF - om (corticotropin realising factor) - hormonom koji će natjerati hipofizu da stimulira koru nadbubrežne žlijezde - hipotamus izlučuje i prolaktin, popularno nazvan hormon stresa. Prolaktin ima snažno inhibirajuće djelovanje na proizvodnju TSH (tireotropin) - hormona koji omogućuje pravilnu funkciju štitnjače te remeti izlučivanje GnRH (gonadotropin realising hormon) - hormona koji regulira kontrolu izlučivanja FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon), hormona koji su odgovorni za pravilnu funkciju jajnika.
Osim djelovanja na proizvodnju GnRH, prolaktin remeti pulzacijsko izlučivanje FSH i LH, nužno za pravilnu ovulaciju te onemogućuje pravilnu funkciju žutog tijela jajnika. Rezultat takvog djelovanja prolaktina nije samo izostanak ovulacije nego i nepravilna funkcija jajnika, neravnoteža između estrogena i progesterona te brojne nepravilnosti menstruacijskog ciklusa, kao što su prije i poslijemenstrualni spotting - oskudno smećkasto krvarenje prije menstruacije i nakon nje, mastopatija, PMS.
Ako je organizam izložen prevelikom ili predugom stresu, centri u mozgu postaju zagušeni neugodnim porukama koje prenose hormoni stresa te nastaje manjak neurotransmitera serotonina, noraderenalina i dopamina, koji su odgovorni za naše dobro opće osjećanje.
Serotonin (5 - HT) je odgovoran za osjećaj spokoja i zaštićenosti, životnog optimizma te omogućuje zdravo spavanje. Zajedno s melatoninom regulira "biološki sat", koji održava normalan ritam budnosti i sna. Oštećen serotoninski sustav povezan je s nesanicom, pospanošću i umorom u pogrešno doba dana te uznemirenošću i strahom. Najvažnija uloga noradrenalina je davanje energije, volje, elana i motivacije, a bez dovoljnih količina noradrenalina osjećamo umor, tromost, pasivnost i nezainteresiranost. Učinak dopamina blisko je povezan s endorfinima, tvarima važnim za smanjenje osjećaja boli. Kod niske razine dopamina, gubi se osjećaj ugode i snizuje prag osjetljivosti za bol.
Sedam od deset ljudi smatra svoj život stresnim, a ulaskom u novi milenij izgleda da se životni tempo još više ubrzava. Ljudi sve lošije spavaju, bude se uznemireni, dolaze na posao umorni, uzrujavaju se na poslu, vraćaju se kući iživcirani prometom.
Za razliku od naših predaka, čiji je stres prije svega bio tjelesne prirode, stres 21. stoljeća uglavnom je mentalni i emocionalni.
Stres na poslu stvara pretpostavke za moždani i srčani udar, uništava mentalno zdravlje i skraćuje život. Još prije deset godina Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila je stres na radnom mjestu svjetskom epidemijom, a otada se stres na poslu još više povećao zbog produbljene globalne krize i nezaposlenosti. Burn out sindrom označuje stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog pretjeranoga i uzaludnog zalaganja na poslu. Izgaranje na poslu slično je sindromu kroničnog umora, ali pritom se mijenja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristično.
Jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mjestu ipak su međuljudski odnosi. Stres zbog loših međuljudskih odnosa opisuje i pojam mobbing, koji označuje psihoteror na radnom mjestu koji zaposlenici provode prema svojim kolegama. U osnovi je najčešće riječ o nekom sukobu, nakon kojega počinju spletke, podmetanja, ponižavanja i izolacija. U strahu za radno mjesto "krivac" može razviti burn out sindrom i kronične zdravstvene poteškoće, a izlaz može tražiti u napuštanju posla pa čak i samoubojstvu. Pa ipak, svaka okolina može uzrokovati stres, i neke razine stresa dio su svakodnevnog života, a ne samo posljedica odnosa i prilika na radnom mjestu.
Mnogi pokušavaju posljedice stresa ublažiti na neprikladan ili čak štetan način. Nikotin, alkohol, kofein, šećer, sedativi te opijati najčešća su sredstva kojima pokušavamo smanjiti stres. Sredstva koja nas potiču na akciju ili stimulansi djeluju tako da potiču izlučivanje neurotransmitera serotonina, noradrenalina i dopamina, ali time uzrokuju stalne velike uspone i padove energije i raspoloženja. Organizam se s vremenom na njih privikava, tako da treba povećavati dozu stimulansa za postizanje istog učinka. Mnogi svakodnevno uzimaju velike količine kave, cigareta, alkohola, čokolade ili svega zajedno. Sve to ne smanjuje stres već stvara ovisnost razbijajući prirodne antistresne mehanizme.
Umjesto uzimanja stimulansa i sredstava za smirenje, suvremeni bi čovjek trebao naučiti metode za izbjegavanje stresa i smanjenje njegovih štetnih učinaka. Neke od njih možemo provoditi sami, kao što je smanjenje dnevnih obveza (radnih, obiteljskih, školskih, društvenih), uvođenje pravilne prehrane s mnogo vitamina i minerala, izbjegavanje stimulansa i sedativa, uredan ritam spavanja i budnosti, redovita tjelovježba uz tehnike opuštanja i meditacije.
Nekoliko metoda za izbjegavanje stresa i smanjenje njegovih štetnih učinaka:
Naučite tehnike opuštanja
Neravnoteža između odmora i aktivnosti otežava naše opažanje života. To znači da je u svakom trenutku budnog stanja naša pozornost u polju aktivnosti. Naše iskustvo obuhvaća osjetilno opažanje: mi mislimo, osjećamo i uspostavljamo odnose s drugim ljudima. Uvijek smo aktivni. Ako tu aktivnost prenesemo u polje tišine, tada energiziramo duh i živčani sustav, što ima posebno okrepljujući učinak. To postižemo meditacijom. Maharishijeva Ayurveda upućuje nas na transcendentalnu meditaciju jer je znanstveno dokazano da baš ta tehnika meditacije daje odlične rezultate u poboljšanju zdravlja, ublaživanju uznemirenosti i drugih stresom izazvanih stanja.
Ugodna dnevna rutina
Pokušajte otići na spavanje i sljedeće jutro ustati u isto vrijeme. Idealno bi bilo otići u krevet već u 22:00 sata, te ustati što bliže svitanju. Naš mozak, a osobito epifiza vole Sunčevo svjetlo, čak i kada je oblačno. Jutarnja izloženost svjetlu normalizira proizvodnju i izlučivanje hormona epifize - melatonina, "hormona sna" koji iduće večeri uzrokuje pospanost. Što ste dulje izloženi stresu, vjerojatno ćete imati više problema sa spavanjem, kako s usnivanjem tako i s buđenjem, te s osjećajem umora nakon sna. Biološki se sat ne može vratiti na normalu preko noći, prisjetite se samo ljudi koji mijenjaju vremenske zone i kojima katkad treba i po desetak dana da bi se priviknuli na novu vremensku zonu. Postupnim pomicanjem odlaska na spavanje u željenom smjeru, u roku od dva do tri tjedna trebali biste postići željene rezultate.
Izbacite stimulanse i sedative
Stimulansi poput slatkiša, kofeina, nikotina i alkohola potiču ovisnost, a kako bi se održala odgovarajuća razina energije, trebamo ih sve više. U početku čak možda pomažu da se izgubi koji kilogram na težini, ali poslije djeluju poput šećera. Podižu razinu glukoze i inzulina te se višak glukoze pretvara u masti. Jedini način kojim se možemo obraniti od brzoga i stresnog načina života je poticanje vitalnosti i prirodne energije. Dnevnu dozu šećera osigurajte iz voća, povrća, složenih ugljikohidrata (integralna riža i tjestenina, žitarice, krumpir). Složeni ugljikohidrati sadržavaju i triptofan iz kojeg se u mozgu sintetizira serotonin, pravi prirodni antidepresiv. Nemojte unositi velike količine namirnica u jednom obroku, radije jedite više manjih obroka tijekom dana. Odlučite se za pravilnu prehranu, izbacite masnu, prženu i općenito "brzu" hranu. Smanjite potrošnju sredstava za smirenje i spavanje.
Počnite s tjelovježbom
Nađite vremena i prostora za redovitu tjelovježbu. Tjelovježba potiče izlučivanje tvari koje djeluju kao prirodni antidepresivi i anksiolitici - noradrenalina, endorfina i enkefalina. Redovita vježba snizuje koncentraciju estrogena, što sprečava nastanak i rast estrogenski ovisnih tumora, čiji su tipični primjeri miomi, endometrioza i rak dojke.
Smanjite obveze
Napetost i tjeskoba često su rezultat prevelikog broja obveza, bilo da je riječ o prekovremenom radu, radu na više mjesta ili nešto ugodnijim obvezama kao što su to "dobrovoljni" tečajevi. Sve obveze zasigurno ne možete odbaciti i odgoditi, ali ako se osjećate loše ili se razbolite, od vas nitko neće imati koristi, niti ćete moći išta raditi. Razmislite o svojim obvezama i iz dnevnog rasporeda izbacite sve što možete. Najveću štetu trpjet ćete ako izgubite zdravlje. Stoga zamijenite veću štetu manjom - gubitkom nekih obveza.
Izbjegavajte izvore stresa
Ako je ikako moguće, izbjegavajte situacije i osobe koje vam štete, s kojima ste u sukobu, u čijem se društvu loše osjećate, koje vam "crpe energiju", ne pružaju ono što od njih tražite i obratno. Loši međuljudski odnosi veliki su izvor stresa. Nemojte se upuštati u žučne diskusije i rasprave, polemike, dokazivanja i slično. Neka vam bude važnije da se osjećate dobro, nego da budete u pravu. Osjećate li da vas zamara previše društvenih aktivnosti, smanjite broj izlazaka ili susreta. Svaki dan budite nedostupni barem neko vrijeme. Osjećate li se tada sebičnima, sjetite se da drugima možete biti dobro društvo tek kad se vi osjećate dobro.
Odgodite veće promjene
Ako se osjećate napeto, neko vrijeme nemojte planirati niti izvoditi nikakve bitnije promjene u svom životu, osim onih koje baš nikako ne možete izbjeći. Odgodite preuređenje stana, promjenu posla, stupanje u brak, selidbu. Svaka promjena, čak i ona nabolje, stres je za organizam.
Stres
Re: Stres
Stres - Tajanstveni ubojica ili začin života?
Čujemo ljude kako često savjetuju jedni druge: "Nemoj se izlagati toliko stresu. Uništit ćeš svoje zdravlje. Tako možeš zaraditi srčani infarkt ili moždani udar." Je li svaki stres opasan? Postoje li dobri stresovi?
Danas svi govore o stresu. O stresu se razgovara u svakodnevnoj komunikaciji, govori na televiziji i na radiju, o stresu se mnogo piše u novinama i magazinima, sve je više znanstvenih konferencija, kongresa i tečajeva posvećenih stresu. To je razlog da se naše doba označava kao doba stresa, premda je stres odvajkada vjerni pratilac čovjeka i svih živih bića. Čini se da svi o stresu govore na svoj način, a mnogi i ne pokušavaju postaviti jasnu definiciju. Za poslovne ljude stres je frustracija ili emocionalna napetost, za kontrolora letenja stres je problem koncentracije, za sportaša stres je mišićna napetost, za biokemičare i endokrinologe stres je biokemijski fenomen... Za mnoge je pojam stresa nešto negativno, nešto opasno što vodi u bolest, nešto što treba izbjegavati po svaku cijenu.
Što je stres?
Stres je termin koji označava različite vrste životnog iskustva kao i tjelesne reakcije na takva iskustva. Od posebne je važnosti vodi li reakcija na stres boljoj prilagodbi (adaptaciji) organizma ili pak u pogrešnu prilagodbu (maladaptaciju) i bolest. U oba slučaja dolazi do promjena u mozgu, ponašanju i tjelesnim funkcijama.
Drugim riječima, stres sam po sebi nije ni dobar ni loš. Kada stres ima negativne posljedice, govorimo o distresu, dok pozitivni stres sa sobom nosi pozitivna uzbuđenja i omogućuje rast i razvoj kroz prilagodbu na nove zahtjeve i uvjete okoline.
Čovjek je neprekidno izložen djelovanju različitih fizičkih, psihičkih i socijalnih izvanjskih čimbenika, ali i onih unutarnjih, koji remete njegovu dinamičku ravnotežu (homeostazu) koja se zahvaljujući prilagodbenim mehanizmima ponovo uspostavlja.
Stanje prijetnje tjelesnoj, duševnoj, socijalnoj i duhovnoj ravnoteži označava se stresom, a čimbenike koji prijete ravnoteži nazivamo stresorima. Drugim riječima, stresna situacija je svaka ona situacija koja zahtijeva prilagodbu organizma.
Stresori potiču više ili manje specifičan odgovor u svakog čovjeka, ali i jednu opću nespecifičnu stresnu reakciju. U stresnim situacijama čovjek reagira borbom, bijegom ili imobilizacijom. Ovisno o osobi i vrsti stresora, glede ishoda svaka od ovih reakcija može biti prikladna ili neprikladna. Prema Seyleu, koji je tvorac pojma stres, razlikujemo tri faze u stresnom odgovoru:
1. uzbunu (alarm),
2. prilagodbu (adaptaciju) i
3. iscrpljenje.
Faza uzbune očituje se reakcijom borbe, bijega ili imobilizacije i predstavlja neposredni odgovor na djelovanje stresova. Ove reakcije, kada su uspješne, dovode do prilagodbe ili adaptacije koja je preduvjet zdravlja, ovladavanja novim sposobnostima, odnosno vještinama, omogućujući tako rast i razvoj ličnosti. Ponovnim izlaganjem stresorima organizam, odnosno čovjek, postaje otporniji i jači.
Pri dugotrajnom djelovanju stresora ili uslijed neuspješne prilagodbe, može doći do iscrpljenja organizma i razvoja bolesti jer organizam postaje neotporan. Prejak ili preslab, odnosno neprimjeren stresni odgovor može dovesti do različitih tjelesnih bolesti i duševnih poremećaja.
Primjerice, pojačan stresni odgovor dovodi se u svezu s nastankom povišenog krvnog tlaka (arterijske hipertenzije), srčanog udara (infarkta miokarda) ili želučanog vrijeda (ulcus ventriculi). Oslabljen stresni odgovor zbog poremećaja imunološkog sustava pogoduje razvoju kroničnih upalnih bolesti kao što je, primjerice, reumatoidni artritis.
Dobar stres i loš stres
Bez napetosti i opterećenja, dakle bez stresa, život je nemoguć tako da je stres neotuđiva sastavnica života. Drugim riječima stres je život, kako to kaže Selye. Dakle, svaki stres ne dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja bolesti.
Postoje dobri i loši stresovi. Dobri stresovi su sol i začin života. Bez određene količine stresa ne možemo biti zdravi, ne možemo se razvijati. Ta količina je za svakog čovjeka drugačija, tako da svatko mora odrediti svoje granice.
Kad je organizam izložen negativnom stresu, negativni učinci se mogu očitovati na manje-više svim organskim sustavima. Odavno u medicini postoji koncept tzv. psihosomatskih bolesti u čijem nastanku važnu ulogu igraju negativni stresovi. Stres je čimbenik rizika i u nastanku mnogih drugih bolesti, kao što su neki tumori, tuberkuloza, virusne infekcije, itd.
Stres i srce
Kada smo često pod stresom, lučenje stresnih hormona adrenalina i noradrenalina opterećuje srce. S vremenom može doći do nepravilnosti u radu srca (srčane aritmije), pojave bolova u predjelu srca u miru i naporu (angina pectoris), a na kraju i do srčanog infarkta.
Osobe sa srčanim poremećajima pokazuju karakteristične crte ličnosti, tzv. A-tip ličnosti: vrlo su ambiciozni, hiperaktivni, socijabilni s jakom kontrolom emocija. Na poslu rade više i duže od drugih, imaju jako izražen osjećaj odgovornosti i savjesnosti, nerijetko preuzimaju previše obveza i često žrtvuju obiteljski život.
U obitelji teže dominaciji i imaju izraženu potrebu da ih drugi cijene, uvažavaju i slušaju. U konfliktnim situacijama potiskuju svoja osjećanja nastojeći biti optimistični i smireni.
Dodatni čimbenici rizika u ovakvih osoba su nepravilna prehrana, prekomjerno pušenje i uzimanje alkohola.
Stres i metabolizam
Negativni stres može izazavati različite poremećaje u radu žlijezda s unutarnjim izlučivanjem. Poznato je da pojačana funkcija štitnjače (hipertireoza) praćena nervozom, nesanicom, gubitkom na težini, pojačanim znojenjem i lupanjem srca, može biti izravna posljedica stresnih događaja. Neke osobe u negativnom stresu gube tek, dok druge, pak, pretjerano jedu. Pretjerana gojaznost može biti praćena poremećajem metabolizma i razvojem šećerne bolesti.
Stres i probavni sustav
Većina osoba u stresu pati od zatvora ili proljeva jer stresni hormoni imaju izražen učinak na probavni sustav.
Poznat je fenomen tzv. stres ulkusa u osoba koje su pod jakim stresom, a važnost negativnih emocija u nastanku ulkusne bolesti (vrijed želuca) je dokazana. Ulcerozni kolitis koji se očituje grčevima i bolovima u trbuhu praćenih proljevom, također je povezan sa stresom.
Stres i imunološki sustav
Lučenje stresnog hormona kortizola uzrokuje supresiju i smanjenje obrambene sposobnosti, pa su osobe pod stresom prijemčivije za različite bolesti, od običnih prehlada i upala do teških bolesti.
Stres i seksualnost
U osoba pod stresom može se pojaviti impotencija, odnosno frigidnost. U žena pod stresom menstruacije postaju neredovite, a mogu i izostati. Zbog lučenja stresnog hormona aldosterona, predmenstrualni sindrom može se pogoršati.
Stres i psihički poremećaj
Patološki stres i psihotraume imaju važnu ulogu u nastanku svih funkcionalnih duševnih poremećaja. U osoba s izraženom genetskom predispozicijom za shizofreniju, čak i tzv. mali životni stresovi mogu dovesti do pojave bolesti.
U osoba sa genetskom sklonošću za depresiju, izlaganje tzv. srednje izraženim stresovima rezultira pojavom depresivne epizode. Izlaganje teškim psihotraumatskim stresovima u osoba i bez genetske predispozicije za duševne poremećaje, može imati za posljedicu pojavu posttraumatskog stresnog poremećaja. Anksiozni poremećaji (panični poremećaji, generalizirani anksiozni poremećaji) redovito su posljedica doživljaja stresnih situacija.
Stres i ljepota
Ljepota i zdravlje su tijesno povezani. Negativni stres može uzrokovati različite promjene (mrlje, egzemi, osipi) na koži i pojačano ispadanje kose, a sve to jer stresni hormoni izazivaju stezanje krvnih žila i slabiju cirkulaciju u koži.
Čujemo ljude kako često savjetuju jedni druge: "Nemoj se izlagati toliko stresu. Uništit ćeš svoje zdravlje. Tako možeš zaraditi srčani infarkt ili moždani udar." Je li svaki stres opasan? Postoje li dobri stresovi?
Danas svi govore o stresu. O stresu se razgovara u svakodnevnoj komunikaciji, govori na televiziji i na radiju, o stresu se mnogo piše u novinama i magazinima, sve je više znanstvenih konferencija, kongresa i tečajeva posvećenih stresu. To je razlog da se naše doba označava kao doba stresa, premda je stres odvajkada vjerni pratilac čovjeka i svih živih bića. Čini se da svi o stresu govore na svoj način, a mnogi i ne pokušavaju postaviti jasnu definiciju. Za poslovne ljude stres je frustracija ili emocionalna napetost, za kontrolora letenja stres je problem koncentracije, za sportaša stres je mišićna napetost, za biokemičare i endokrinologe stres je biokemijski fenomen... Za mnoge je pojam stresa nešto negativno, nešto opasno što vodi u bolest, nešto što treba izbjegavati po svaku cijenu.
Što je stres?
Stres je termin koji označava različite vrste životnog iskustva kao i tjelesne reakcije na takva iskustva. Od posebne je važnosti vodi li reakcija na stres boljoj prilagodbi (adaptaciji) organizma ili pak u pogrešnu prilagodbu (maladaptaciju) i bolest. U oba slučaja dolazi do promjena u mozgu, ponašanju i tjelesnim funkcijama.
Drugim riječima, stres sam po sebi nije ni dobar ni loš. Kada stres ima negativne posljedice, govorimo o distresu, dok pozitivni stres sa sobom nosi pozitivna uzbuđenja i omogućuje rast i razvoj kroz prilagodbu na nove zahtjeve i uvjete okoline.
Čovjek je neprekidno izložen djelovanju različitih fizičkih, psihičkih i socijalnih izvanjskih čimbenika, ali i onih unutarnjih, koji remete njegovu dinamičku ravnotežu (homeostazu) koja se zahvaljujući prilagodbenim mehanizmima ponovo uspostavlja.
Stanje prijetnje tjelesnoj, duševnoj, socijalnoj i duhovnoj ravnoteži označava se stresom, a čimbenike koji prijete ravnoteži nazivamo stresorima. Drugim riječima, stresna situacija je svaka ona situacija koja zahtijeva prilagodbu organizma.
Stresori potiču više ili manje specifičan odgovor u svakog čovjeka, ali i jednu opću nespecifičnu stresnu reakciju. U stresnim situacijama čovjek reagira borbom, bijegom ili imobilizacijom. Ovisno o osobi i vrsti stresora, glede ishoda svaka od ovih reakcija može biti prikladna ili neprikladna. Prema Seyleu, koji je tvorac pojma stres, razlikujemo tri faze u stresnom odgovoru:
1. uzbunu (alarm),
2. prilagodbu (adaptaciju) i
3. iscrpljenje.
Faza uzbune očituje se reakcijom borbe, bijega ili imobilizacije i predstavlja neposredni odgovor na djelovanje stresova. Ove reakcije, kada su uspješne, dovode do prilagodbe ili adaptacije koja je preduvjet zdravlja, ovladavanja novim sposobnostima, odnosno vještinama, omogućujući tako rast i razvoj ličnosti. Ponovnim izlaganjem stresorima organizam, odnosno čovjek, postaje otporniji i jači.
Pri dugotrajnom djelovanju stresora ili uslijed neuspješne prilagodbe, može doći do iscrpljenja organizma i razvoja bolesti jer organizam postaje neotporan. Prejak ili preslab, odnosno neprimjeren stresni odgovor može dovesti do različitih tjelesnih bolesti i duševnih poremećaja.
Primjerice, pojačan stresni odgovor dovodi se u svezu s nastankom povišenog krvnog tlaka (arterijske hipertenzije), srčanog udara (infarkta miokarda) ili želučanog vrijeda (ulcus ventriculi). Oslabljen stresni odgovor zbog poremećaja imunološkog sustava pogoduje razvoju kroničnih upalnih bolesti kao što je, primjerice, reumatoidni artritis.
Dobar stres i loš stres
Bez napetosti i opterećenja, dakle bez stresa, život je nemoguć tako da je stres neotuđiva sastavnica života. Drugim riječima stres je život, kako to kaže Selye. Dakle, svaki stres ne dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja bolesti.
Postoje dobri i loši stresovi. Dobri stresovi su sol i začin života. Bez određene količine stresa ne možemo biti zdravi, ne možemo se razvijati. Ta količina je za svakog čovjeka drugačija, tako da svatko mora odrediti svoje granice.
Kad je organizam izložen negativnom stresu, negativni učinci se mogu očitovati na manje-više svim organskim sustavima. Odavno u medicini postoji koncept tzv. psihosomatskih bolesti u čijem nastanku važnu ulogu igraju negativni stresovi. Stres je čimbenik rizika i u nastanku mnogih drugih bolesti, kao što su neki tumori, tuberkuloza, virusne infekcije, itd.
Stres i srce
Kada smo često pod stresom, lučenje stresnih hormona adrenalina i noradrenalina opterećuje srce. S vremenom može doći do nepravilnosti u radu srca (srčane aritmije), pojave bolova u predjelu srca u miru i naporu (angina pectoris), a na kraju i do srčanog infarkta.
Osobe sa srčanim poremećajima pokazuju karakteristične crte ličnosti, tzv. A-tip ličnosti: vrlo su ambiciozni, hiperaktivni, socijabilni s jakom kontrolom emocija. Na poslu rade više i duže od drugih, imaju jako izražen osjećaj odgovornosti i savjesnosti, nerijetko preuzimaju previše obveza i često žrtvuju obiteljski život.
U obitelji teže dominaciji i imaju izraženu potrebu da ih drugi cijene, uvažavaju i slušaju. U konfliktnim situacijama potiskuju svoja osjećanja nastojeći biti optimistični i smireni.
Dodatni čimbenici rizika u ovakvih osoba su nepravilna prehrana, prekomjerno pušenje i uzimanje alkohola.
Stres i metabolizam
Negativni stres može izazavati različite poremećaje u radu žlijezda s unutarnjim izlučivanjem. Poznato je da pojačana funkcija štitnjače (hipertireoza) praćena nervozom, nesanicom, gubitkom na težini, pojačanim znojenjem i lupanjem srca, može biti izravna posljedica stresnih događaja. Neke osobe u negativnom stresu gube tek, dok druge, pak, pretjerano jedu. Pretjerana gojaznost može biti praćena poremećajem metabolizma i razvojem šećerne bolesti.
Stres i probavni sustav
Većina osoba u stresu pati od zatvora ili proljeva jer stresni hormoni imaju izražen učinak na probavni sustav.
Poznat je fenomen tzv. stres ulkusa u osoba koje su pod jakim stresom, a važnost negativnih emocija u nastanku ulkusne bolesti (vrijed želuca) je dokazana. Ulcerozni kolitis koji se očituje grčevima i bolovima u trbuhu praćenih proljevom, također je povezan sa stresom.
Stres i imunološki sustav
Lučenje stresnog hormona kortizola uzrokuje supresiju i smanjenje obrambene sposobnosti, pa su osobe pod stresom prijemčivije za različite bolesti, od običnih prehlada i upala do teških bolesti.
Stres i seksualnost
U osoba pod stresom može se pojaviti impotencija, odnosno frigidnost. U žena pod stresom menstruacije postaju neredovite, a mogu i izostati. Zbog lučenja stresnog hormona aldosterona, predmenstrualni sindrom može se pogoršati.
Stres i psihički poremećaj
Patološki stres i psihotraume imaju važnu ulogu u nastanku svih funkcionalnih duševnih poremećaja. U osoba s izraženom genetskom predispozicijom za shizofreniju, čak i tzv. mali životni stresovi mogu dovesti do pojave bolesti.
U osoba sa genetskom sklonošću za depresiju, izlaganje tzv. srednje izraženim stresovima rezultira pojavom depresivne epizode. Izlaganje teškim psihotraumatskim stresovima u osoba i bez genetske predispozicije za duševne poremećaje, može imati za posljedicu pojavu posttraumatskog stresnog poremećaja. Anksiozni poremećaji (panični poremećaji, generalizirani anksiozni poremećaji) redovito su posljedica doživljaja stresnih situacija.
Stres i ljepota
Ljepota i zdravlje su tijesno povezani. Negativni stres može uzrokovati različite promjene (mrlje, egzemi, osipi) na koži i pojačano ispadanje kose, a sve to jer stresni hormoni izazivaju stezanje krvnih žila i slabiju cirkulaciju u koži.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Stres
Stres naš svagdašnji
Stres je, u svakodnevnom životu, nemoguće izbjeći. Tako barem tvrde stručnjaci. Slijedi lista najsnažnijih stresova i savjeti kako se s njima nositi.
Gužva u prometu samo je jedna od situacija koje uzrokuju stres Gužva u prometu, kašnjenje na posao, dugačak red u dućanu ili banci samo su neke od situacija koje uzrokuju stres. Najgore je što se to događa svaki dan, pa naše tijelo, a i um vape za pomoć. Doktorica Brečić upozorava da se sa stresom trebamo pravilno suočavati. Najučestaliji stres je onaj na poslu. Čak više od polovice zaposlenih gotovo ga svakodnevno proživljava. 'Kada vidimo da nešto ne ide, ne lupati glavom od zid, nego pokušati preformulirati ciljeve, pokušati stvoriti neke nove ciljeve', savjetuje dr. Petrana Brečić, specijalist psihijatar.
Istraživači su već odavno napravili ljestvicu najstresnijih situacija. Na prvom mjestu su smrt bliske i voljene osobe, pa rastava, zatim gubitak radnog mjesta, odlazak u mirovinu, pa trudnoća kao psihofizički stres, ulazak u brak itd.
Glavobolja, narušeni imunitet, dijabetes, pa i srčani udar uzrokovani su stresom. No, za sve ima lijeka. Potrebno je stati na loptu i razmisliti. Uz pravilnu prehranu i rekreaciju, važno je i vaše osobno zadovoljstvo. 'Nemojmo zaboraviti tijekom dana, barem na par minuta radit nešto što nama predstavlja osobno zadovoljstvo. Hoće li to biti odlazak u šetnju, ples, ili slušanje glazbe, odlazak s prijateljem na kavu, jedna obična šetnja, čitanje, itd.' dodaje dr. Brečić.
To ovisi samo o vama. Jer tako ćete stvoriti pozitivnu energiju, koja je najvažnija u suočavanju sa stresom.
Stres je, u svakodnevnom životu, nemoguće izbjeći. Tako barem tvrde stručnjaci. Slijedi lista najsnažnijih stresova i savjeti kako se s njima nositi.
Gužva u prometu samo je jedna od situacija koje uzrokuju stres Gužva u prometu, kašnjenje na posao, dugačak red u dućanu ili banci samo su neke od situacija koje uzrokuju stres. Najgore je što se to događa svaki dan, pa naše tijelo, a i um vape za pomoć. Doktorica Brečić upozorava da se sa stresom trebamo pravilno suočavati. Najučestaliji stres je onaj na poslu. Čak više od polovice zaposlenih gotovo ga svakodnevno proživljava. 'Kada vidimo da nešto ne ide, ne lupati glavom od zid, nego pokušati preformulirati ciljeve, pokušati stvoriti neke nove ciljeve', savjetuje dr. Petrana Brečić, specijalist psihijatar.
Istraživači su već odavno napravili ljestvicu najstresnijih situacija. Na prvom mjestu su smrt bliske i voljene osobe, pa rastava, zatim gubitak radnog mjesta, odlazak u mirovinu, pa trudnoća kao psihofizički stres, ulazak u brak itd.
Glavobolja, narušeni imunitet, dijabetes, pa i srčani udar uzrokovani su stresom. No, za sve ima lijeka. Potrebno je stati na loptu i razmisliti. Uz pravilnu prehranu i rekreaciju, važno je i vaše osobno zadovoljstvo. 'Nemojmo zaboraviti tijekom dana, barem na par minuta radit nešto što nama predstavlja osobno zadovoljstvo. Hoće li to biti odlazak u šetnju, ples, ili slušanje glazbe, odlazak s prijateljem na kavu, jedna obična šetnja, čitanje, itd.' dodaje dr. Brečić.
To ovisi samo o vama. Jer tako ćete stvoriti pozitivnu energiju, koja je najvažnija u suočavanju sa stresom.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Stres
Glog umanjuje stres
Iako postoji oko 280 vrsta gloga, lekovite osobine imaju samo dva - crveni i beli
Pod nazivom glog krije se oko 280 različitih vrsta, ali kada se govori o glogu koji ima lekovite osobine misli se na crveni (Crataegus odžyacantha) i beli glog (Crataegus monogyna).
- Ovaj trnovit, listopadni žbun ili nisko drvo, raste po suvim, ogoljenim, kamenitim mestima, na obroncima hrastovih i bukovih šuma. Kora gloga je sivopepeljaste boje, a listovi trokraki i petokraki, sa donje strane svetlo plavkastozeleni, a sa gornje tamno zeleni i sjajni. Cvetovi su beli do ružičasti, skupljeni u cvasti. Plod je crvena koštunica sa jednim semenom kod belog gloga, dok crveni ima dve-tri semenke - kaže mr Ljiljana Marković, farmaceut iz Kruševca.
Ove dve vrste gloga imaju male botaničke razlike kao i da je više rasprostranjen beli glog, poznat i kao oštri trn, pasji trn, čobančica, glogovka, medvedova hrušica. Za lečenje ili ublažavanje različitih tegoba koristi se osušeni cvet, list i zreo plod. Ipak, najlekovitije su cvasti, same ili s mladim listovima koje travari sakupljaju u proleće. List se, inače, skuplja leti, kada je potpuno razvijen, a zreo plod krajem leta. Glog može da se suši, ali tako se, nažalost, gubi prijatan miris svežih cvetova koji podseća na miris meda.
- Glog sadrži više lekovitih supstanci, a najvažniji su flavonoidni heterozidi, kojih je najviše u cvetu i listu - kaže Ljiljana Marković. - Osim toga sadrži i amine, katehin i sterole. Plodovi sadrže više šećera, organskih kiselina, karotenoida i vitamina C.
Prvi zapisi o lekovitosti glogovog cveta, kaže naša sagovornica, potiču iz 14. veka, a hemijska i farmakološka ispitivanja počela su u 19. veku. Primenjuje se u homeopatskoj terapiji, a tinktura od svežih plodova gloga uvršćena je 1924. godine u takozvanu homeopatsku knjigu:
- U medicini, glog i njegovi preparati, koriste se kao kardiotonici jer ojačavaju rad srca. Osim toga, jača i srčani mišić oslabljen posle preležanih teških, posebno zaraznih bolesti. Poznato je i da snižava povišen krvni pritisak, ali može i da povisi nizak pritisak koji se javlja zbog slabosti srčanog mišića. Preparati gloga su dobri i protiv srčanih aritmija, deluju kao blagi diuretici, umiruju i smanjuju stres. Često ga koriste žene sa izraženim klimakteričnim tegobama, a potvrđeno je i da smanjuje tonus i pokrete materice i creva. Poslednjih godina se ispituje delovanje preparata gloga protiv takozvane menadžerske bolesti.
ČAJ ZA KRVNE SUDOVE
* 25 g cveta gloga, 25 g belog luka, 25 g rastavića, 25 g imele. Sa tri decilitra ključale vode prelijte dve kašike mešavine, poklopite i posle dva sata procedite i popijte tokom dana, uvek pre jela.
ZA UMIRENJE
* 25 g cveta gloga, 25 g hmelja, 25 g odoljena, 25 g matičnjaka. Dve kašike mešavine prelijte sa tri decilitra proključale vode, poklopite i posle dva sata procedite. Pijte tokom dana.
Iako postoji oko 280 vrsta gloga, lekovite osobine imaju samo dva - crveni i beli
Pod nazivom glog krije se oko 280 različitih vrsta, ali kada se govori o glogu koji ima lekovite osobine misli se na crveni (Crataegus odžyacantha) i beli glog (Crataegus monogyna).
- Ovaj trnovit, listopadni žbun ili nisko drvo, raste po suvim, ogoljenim, kamenitim mestima, na obroncima hrastovih i bukovih šuma. Kora gloga je sivopepeljaste boje, a listovi trokraki i petokraki, sa donje strane svetlo plavkastozeleni, a sa gornje tamno zeleni i sjajni. Cvetovi su beli do ružičasti, skupljeni u cvasti. Plod je crvena koštunica sa jednim semenom kod belog gloga, dok crveni ima dve-tri semenke - kaže mr Ljiljana Marković, farmaceut iz Kruševca.
Ove dve vrste gloga imaju male botaničke razlike kao i da je više rasprostranjen beli glog, poznat i kao oštri trn, pasji trn, čobančica, glogovka, medvedova hrušica. Za lečenje ili ublažavanje različitih tegoba koristi se osušeni cvet, list i zreo plod. Ipak, najlekovitije su cvasti, same ili s mladim listovima koje travari sakupljaju u proleće. List se, inače, skuplja leti, kada je potpuno razvijen, a zreo plod krajem leta. Glog može da se suši, ali tako se, nažalost, gubi prijatan miris svežih cvetova koji podseća na miris meda.
- Glog sadrži više lekovitih supstanci, a najvažniji su flavonoidni heterozidi, kojih je najviše u cvetu i listu - kaže Ljiljana Marković. - Osim toga sadrži i amine, katehin i sterole. Plodovi sadrže više šećera, organskih kiselina, karotenoida i vitamina C.
Prvi zapisi o lekovitosti glogovog cveta, kaže naša sagovornica, potiču iz 14. veka, a hemijska i farmakološka ispitivanja počela su u 19. veku. Primenjuje se u homeopatskoj terapiji, a tinktura od svežih plodova gloga uvršćena je 1924. godine u takozvanu homeopatsku knjigu:
- U medicini, glog i njegovi preparati, koriste se kao kardiotonici jer ojačavaju rad srca. Osim toga, jača i srčani mišić oslabljen posle preležanih teških, posebno zaraznih bolesti. Poznato je i da snižava povišen krvni pritisak, ali može i da povisi nizak pritisak koji se javlja zbog slabosti srčanog mišića. Preparati gloga su dobri i protiv srčanih aritmija, deluju kao blagi diuretici, umiruju i smanjuju stres. Često ga koriste žene sa izraženim klimakteričnim tegobama, a potvrđeno je i da smanjuje tonus i pokrete materice i creva. Poslednjih godina se ispituje delovanje preparata gloga protiv takozvane menadžerske bolesti.
ČAJ ZA KRVNE SUDOVE
* 25 g cveta gloga, 25 g belog luka, 25 g rastavića, 25 g imele. Sa tri decilitra ključale vode prelijte dve kašike mešavine, poklopite i posle dva sata procedite i popijte tokom dana, uvek pre jela.
ZA UMIRENJE
* 25 g cveta gloga, 25 g hmelja, 25 g odoljena, 25 g matičnjaka. Dve kašike mešavine prelijte sa tri decilitra proključale vode, poklopite i posle dva sata procedite. Pijte tokom dana.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Stres
10 simptoma da ste pod većim stresom nego što mislite
Odreagujte pre nego dođe do katastrofe
Jeste li pod većim stresom nego što mislite? Poneki ludi dan deo je modernog života i zbog toga ne treba paničiti.
S druge strane hronični stres, svakodnevno "bombardovanje" hormonima stresa zbog zahtevnog posla ili ličnog života, započinje tihim simptomima.
Dr. Stiven Hobfol, upozorava nas na prve, ponekad netipične simptome stresa. Iskusite li neki od znakova koji slede, krenite sa svakodnevnim antistresnim aktivnostima, bilo da se uputite u šetnju ili isključite mobilni na neko vreme.
1. Vikend-glavobolje
Nagli pad hormona stresa može izazvati migrene. Budite se i jedite kao i tokom radnih dana kako biste smanjili mogućnost glavobolje.
Manjak sna nadoknadite dremanjem u popodnevnim satima.
2. Menstrualni grčevi
Žene koje su pod velikim stresom imaju dvostruko veće šanse da osete bolne grčeve nego one koje su opuštenije, pokazala je studija sa Harvarda.
Naučnici krive hormonalnu neravnotežu nastalu zbog uticaja stresa. Vežba tela koja smanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema može biti od pomoći.
3. Bolna vilica
Bolna vilica može biti posledica jakog stiskanja zuba koje se ponekad javlja tokom sna, a zbog stresa se može pogoršati.
Savet potražite kod zubara, mogao bi da vam preporuči zaštitnu protezu.
4. Čudni snovi
Snovi tokom noći postaju sve pozitivniji, tako da se budimo raspoloženiji nego kada smo legli.
Međutim, ako se češće budite pod stresom, ometate proces tonjenja u san, te se neugodni prizori u snu javljaju češće.
Dobre navike spavanja sprečavaju pojavu ružnih snova, pa je dobro spavati sedam do osam sati noću i pre spavanja ne konzumirati alkohol ili kofein.
5. Krvarenje desni
Brazilska studija pokazala je da su ljudi pod stresom skloniji bolestima desni.
Hronično povišen nivo hormona stresa, kortizola, može oštetiti imuni sistem i omogućiti bakterijama da napadnu zubno meso. Ako dugo radite i jedete za radnim stolom, pri ruci imajte četkicu za zube i zubni konac.
6. Iznenadna pojava akni
Stres povećava upalne procese koji uzrokuju pojavu akni. Kožu zato mažite kremom koja sadrži salicilnu kiselinu ili benzoil peroksid koji uništava bakterije. Istovremeno morate dobro hidratizirati kožu. Ako ni za nekoliko nedelja ne bude rezultata, posetite dermatologa.
7. Žudnja za slatkim
Žudnju za slatkim ne povezujte odmah sa ženskim hormonima, stres je verovatniji okidač. Među ženama koje su ušle i izašle iz menopauze razlika u žudnji za slatkim je zanemariva. Manja nego bi se mogla objasniti hormonalnim uticajem, pa naučnici stoga veruju da je stres verovatnije objašnjenje.
8. Svrab kože
Nedavna japanska studija sprovedena na više od 2.000 osoba sa hroničnim svrbežom (pruritus) pokazala je da su oni dvostruko češće pod jakim stresom nego oni koje ne muči ovaj problem. Iako svrbež može biti uzrok stresa, stručnjaci smatraju da osećaj tegobe ili napetosti pogoršava dermatitis, ekcem i psorijazu.
9. Pogoršanje alergijskih reakcija
Stručnjaci sa "Ohio State University College of Medicine" pokazali su da alergičari imaju više simptoma nakon što prođu kroz test koji izaziva tegobu, daleko više nego nakon testa koji nije izazivao napetost.
Hormon stresa može stimulirati proizvodnju IgE, krvnih proteina koji izazivaju alergijske reakcije, rekla je autorka studije dr. Dženis Glejzer.
10. Bol u želucu
Tegoba i stres mogu uzrokovati bol u stomaku, glavobolje, bol u leđima i nesanicu.
Studija sprovedena na 1.953 muškaraca i žena pokazala je da oni koji su osetili najveći stres imaju gotovo četiri puta veće šanse da osete abdominalnu bol nego opušteniji učesnici istraživanja.
Tačna veza je još uvek nejasna, ali jedna teorija govori da utroba i mozak dele isti živčani put. U tom slučaju čim mozak reaguje na stres i creva prime isti signal.
Međutim, pre nego povežete bol u stomaku sa stresom, proverite nije li uzrok alergija, netolerancija laktoze, sindrom iritabilnog creva ili čir.
Odreagujte pre nego dođe do katastrofe
Jeste li pod većim stresom nego što mislite? Poneki ludi dan deo je modernog života i zbog toga ne treba paničiti.
S druge strane hronični stres, svakodnevno "bombardovanje" hormonima stresa zbog zahtevnog posla ili ličnog života, započinje tihim simptomima.
Dr. Stiven Hobfol, upozorava nas na prve, ponekad netipične simptome stresa. Iskusite li neki od znakova koji slede, krenite sa svakodnevnim antistresnim aktivnostima, bilo da se uputite u šetnju ili isključite mobilni na neko vreme.
1. Vikend-glavobolje
Nagli pad hormona stresa može izazvati migrene. Budite se i jedite kao i tokom radnih dana kako biste smanjili mogućnost glavobolje.
Manjak sna nadoknadite dremanjem u popodnevnim satima.
2. Menstrualni grčevi
Žene koje su pod velikim stresom imaju dvostruko veće šanse da osete bolne grčeve nego one koje su opuštenije, pokazala je studija sa Harvarda.
Naučnici krive hormonalnu neravnotežu nastalu zbog uticaja stresa. Vežba tela koja smanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema može biti od pomoći.
3. Bolna vilica
Bolna vilica može biti posledica jakog stiskanja zuba koje se ponekad javlja tokom sna, a zbog stresa se može pogoršati.
Savet potražite kod zubara, mogao bi da vam preporuči zaštitnu protezu.
4. Čudni snovi
Snovi tokom noći postaju sve pozitivniji, tako da se budimo raspoloženiji nego kada smo legli.
Međutim, ako se češće budite pod stresom, ometate proces tonjenja u san, te se neugodni prizori u snu javljaju češće.
Dobre navike spavanja sprečavaju pojavu ružnih snova, pa je dobro spavati sedam do osam sati noću i pre spavanja ne konzumirati alkohol ili kofein.
5. Krvarenje desni
Brazilska studija pokazala je da su ljudi pod stresom skloniji bolestima desni.
Hronično povišen nivo hormona stresa, kortizola, može oštetiti imuni sistem i omogućiti bakterijama da napadnu zubno meso. Ako dugo radite i jedete za radnim stolom, pri ruci imajte četkicu za zube i zubni konac.
6. Iznenadna pojava akni
Stres povećava upalne procese koji uzrokuju pojavu akni. Kožu zato mažite kremom koja sadrži salicilnu kiselinu ili benzoil peroksid koji uništava bakterije. Istovremeno morate dobro hidratizirati kožu. Ako ni za nekoliko nedelja ne bude rezultata, posetite dermatologa.
7. Žudnja za slatkim
Žudnju za slatkim ne povezujte odmah sa ženskim hormonima, stres je verovatniji okidač. Među ženama koje su ušle i izašle iz menopauze razlika u žudnji za slatkim je zanemariva. Manja nego bi se mogla objasniti hormonalnim uticajem, pa naučnici stoga veruju da je stres verovatnije objašnjenje.
8. Svrab kože
Nedavna japanska studija sprovedena na više od 2.000 osoba sa hroničnim svrbežom (pruritus) pokazala je da su oni dvostruko češće pod jakim stresom nego oni koje ne muči ovaj problem. Iako svrbež može biti uzrok stresa, stručnjaci smatraju da osećaj tegobe ili napetosti pogoršava dermatitis, ekcem i psorijazu.
9. Pogoršanje alergijskih reakcija
Stručnjaci sa "Ohio State University College of Medicine" pokazali su da alergičari imaju više simptoma nakon što prođu kroz test koji izaziva tegobu, daleko više nego nakon testa koji nije izazivao napetost.
Hormon stresa može stimulirati proizvodnju IgE, krvnih proteina koji izazivaju alergijske reakcije, rekla je autorka studije dr. Dženis Glejzer.
10. Bol u želucu
Tegoba i stres mogu uzrokovati bol u stomaku, glavobolje, bol u leđima i nesanicu.
Studija sprovedena na 1.953 muškaraca i žena pokazala je da oni koji su osetili najveći stres imaju gotovo četiri puta veće šanse da osete abdominalnu bol nego opušteniji učesnici istraživanja.
Tačna veza je još uvek nejasna, ali jedna teorija govori da utroba i mozak dele isti živčani put. U tom slučaju čim mozak reaguje na stres i creva prime isti signal.
Međutim, pre nego povežete bol u stomaku sa stresom, proverite nije li uzrok alergija, netolerancija laktoze, sindrom iritabilnog creva ili čir.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Stres
Hranom protiv stresa
Namirnice bogate magnezijumom i kalijumom pomoći će vam da lakše izađete na kraj s obavezama i da kraj dana ne dočekate isceđeni poput limuna.
Ima dana od kojih se unapred plašite zbog brojnih, neodložnih obaveza koje vas čekaju. Srećom, i za to ima leka jer su brojna istraživanja potvrdila da postoje namirnice koje će vam biti dragocena pomoć u savladavanju povećanih napora i stresa.
8h Žitarice za doručak
Odaberite kombinaciju integralnih žitarica i suvog voća, pošto obiluje mineralima i oligoelementima, naročito selenom, moćnim antioksidantom i kalijumom koji je dragocen saveznik u borbi protiv stresa. Da biste uneli dovoljno vitamina C, pojedite voćnu salatu od jedne banane, dva koluta ananasa i jedne pomorandže.
11h Suvo voće tera napetost
Ako tokom prepodneva osetite napetost, pojedite tri suve kajsije ili šaku badema. Tako ćete obezbediti organizmu kalijum i magnezijum, koji blagotvorno deluju na nervni sistem.
14h Potočarka za ručak
Ova salata je bogata omega-3 mastima, koje popravljaju raspoloženje. Začinite je maslinovim uljem. Za glavno jelo odaberite meso ili ribu u kombinaciji s testeninom ili pirinčem jer sadrže ugljene hidrate koji se sporo razgrađuju. Za desert popijte jogurt s malo cimeta, koji deluje umirujuće.
17h Pomaže i čokolada
Manjak magnezijuma nadoknadite štanglom crne čokolade, koju ćete pojesti s kriškom integralnog hleba i zaliti čašom mineralne vode.
19h Boranija za lak san
Bogata je kalcijumom, magnezijumom i gvožđem. Obarite je i začinite peršunom i limunovim sokom, kao izvorom vitamina C ili je pomešajte s klicama žitarica zbog vitamina B1 i B2.
Namirnice bogate magnezijumom i kalijumom pomoći će vam da lakše izađete na kraj s obavezama i da kraj dana ne dočekate isceđeni poput limuna.
Ima dana od kojih se unapred plašite zbog brojnih, neodložnih obaveza koje vas čekaju. Srećom, i za to ima leka jer su brojna istraživanja potvrdila da postoje namirnice koje će vam biti dragocena pomoć u savladavanju povećanih napora i stresa.
8h Žitarice za doručak
Odaberite kombinaciju integralnih žitarica i suvog voća, pošto obiluje mineralima i oligoelementima, naročito selenom, moćnim antioksidantom i kalijumom koji je dragocen saveznik u borbi protiv stresa. Da biste uneli dovoljno vitamina C, pojedite voćnu salatu od jedne banane, dva koluta ananasa i jedne pomorandže.
11h Suvo voće tera napetost
Ako tokom prepodneva osetite napetost, pojedite tri suve kajsije ili šaku badema. Tako ćete obezbediti organizmu kalijum i magnezijum, koji blagotvorno deluju na nervni sistem.
14h Potočarka za ručak
Ova salata je bogata omega-3 mastima, koje popravljaju raspoloženje. Začinite je maslinovim uljem. Za glavno jelo odaberite meso ili ribu u kombinaciji s testeninom ili pirinčem jer sadrže ugljene hidrate koji se sporo razgrađuju. Za desert popijte jogurt s malo cimeta, koji deluje umirujuće.
17h Pomaže i čokolada
Manjak magnezijuma nadoknadite štanglom crne čokolade, koju ćete pojesti s kriškom integralnog hleba i zaliti čašom mineralne vode.
19h Boranija za lak san
Bogata je kalcijumom, magnezijumom i gvožđem. Obarite je i začinite peršunom i limunovim sokom, kao izvorom vitamina C ili je pomešajte s klicama žitarica zbog vitamina B1 i B2.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Stres
Iza kojih boljki se sakriva stres
Već dugo vučete prehladu, bole vas leđa ili osećate konstantan pritisak u glavi? Verovali il ne, sve su to posledice stresa koji se vešto skriva iza fizičkih tegoba. Da biste mu se suprotstavili, morate da se pozabavite njegovim uzročnicima. Uz savete dr Herberta Meka, stručnjaka za psihosomatske bolesti, naučićete kako da izađete na kraj s opasnim neprijateljem zdravlja.
Bole vas leđa
Poznajete svakog fizijatra u gradu, redovno plaćate masaže, a bol u leđima nikako da prestane.
– Kada se jave bolovi u leđima, retko ko posumnja na stres – kaže dr Mek. – Uobičajene terapije kojima ljudi pribegavaju ublažavaju bol, ali uzrok napete muskulature jeste trajna zgrčenost mišića, koja je posledica velikog psihičkog pritiska.
Stalno ste bolesni
Pitate se zašto svaka mala prehlada kod vas prerasta u gripoznu infekciju s temperaturom? Razlog je jednostavan. Naime, tako vas vaš imunološki sistem upozorava da vas je stres dobro pritisnuo. Stres koji traje dugo pojačava određene simptome bolesti i može čak da oslabi delovanje injekcija i vakcina protiv prehlade i gripa.
Muči vas pms
Žene koje se bave sportom sigurno znaju za ovaj problem: ciklus je neredovan ili izostaje. Ali i bez olimpijskog treninga kod hroničnog preopterećenja telo šalje očajnički poziv za pomoć. Menstruacije su usled stresa neredovne zbog disbalansa hormona. Kako dolazi do ovakvih problema, naučnici još nisu uspeli da utvrde.
Imate zubobolju
Osećate bol u zubima iako nemate karijes? Uzrok se krije u stezanju vilice i pritiskanju zuba, koji su direktna posledica stresa. Ako napetost potraje mesecima, zubi će početi da pucaju, a zubar će zaraditi silne pare na vama. Zato, uz redovno pranje, zube ćete sačuvati i ako se manje nervirate.
Ugojili ste se
Kada ste pod konstantnim stresom, ne stižete da se bavite sportom i sva hrana koju jedete lepi vam se za telo. Višak se prvo gomila na bokovima, zadnjici i stomaku. A onda, kada se pogledate u ogledalo, dođe vam da puknete od muke, opet ste pod stresom i ponovo se bacate na hranu. U ovo vrzino kolo upadaju mnogo žene zato što, za razliku od muškaraca, utehu i smirenje pronalaze u hrani.
Šta da preduzmete
Vodite računa o telesnim signalima
Ako svaki dan imate glavobolje, zapisujte u koje vreme se obično javljaju. Tako će vam biti jasnije kako vaše telo reaguje na sve probleme s kojima se susrećete tokom dana
Naučite da izlazite na kraj s opterećenjima
Prihvatite stvari koje ne možete da promenite. Kada shvatite da ne možete da završite posao onda kada ste planirali, opustite se. Umesto da mislite na probleme, uživajte uz dobru muziku ili neku zanimljivu knjigu.
Aktivno se opuštajte
Kad god ste ljuti ili napeti, nemojte da sedite kod kuće, već odmah krenite u kratku šetnju. Opustićete se i izbacićete svu negativnu energiju.
Već dugo vučete prehladu, bole vas leđa ili osećate konstantan pritisak u glavi? Verovali il ne, sve su to posledice stresa koji se vešto skriva iza fizičkih tegoba. Da biste mu se suprotstavili, morate da se pozabavite njegovim uzročnicima. Uz savete dr Herberta Meka, stručnjaka za psihosomatske bolesti, naučićete kako da izađete na kraj s opasnim neprijateljem zdravlja.
Bole vas leđa
Poznajete svakog fizijatra u gradu, redovno plaćate masaže, a bol u leđima nikako da prestane.
– Kada se jave bolovi u leđima, retko ko posumnja na stres – kaže dr Mek. – Uobičajene terapije kojima ljudi pribegavaju ublažavaju bol, ali uzrok napete muskulature jeste trajna zgrčenost mišića, koja je posledica velikog psihičkog pritiska.
Stalno ste bolesni
Pitate se zašto svaka mala prehlada kod vas prerasta u gripoznu infekciju s temperaturom? Razlog je jednostavan. Naime, tako vas vaš imunološki sistem upozorava da vas je stres dobro pritisnuo. Stres koji traje dugo pojačava određene simptome bolesti i može čak da oslabi delovanje injekcija i vakcina protiv prehlade i gripa.
Muči vas pms
Žene koje se bave sportom sigurno znaju za ovaj problem: ciklus je neredovan ili izostaje. Ali i bez olimpijskog treninga kod hroničnog preopterećenja telo šalje očajnički poziv za pomoć. Menstruacije su usled stresa neredovne zbog disbalansa hormona. Kako dolazi do ovakvih problema, naučnici još nisu uspeli da utvrde.
Imate zubobolju
Osećate bol u zubima iako nemate karijes? Uzrok se krije u stezanju vilice i pritiskanju zuba, koji su direktna posledica stresa. Ako napetost potraje mesecima, zubi će početi da pucaju, a zubar će zaraditi silne pare na vama. Zato, uz redovno pranje, zube ćete sačuvati i ako se manje nervirate.
Ugojili ste se
Kada ste pod konstantnim stresom, ne stižete da se bavite sportom i sva hrana koju jedete lepi vam se za telo. Višak se prvo gomila na bokovima, zadnjici i stomaku. A onda, kada se pogledate u ogledalo, dođe vam da puknete od muke, opet ste pod stresom i ponovo se bacate na hranu. U ovo vrzino kolo upadaju mnogo žene zato što, za razliku od muškaraca, utehu i smirenje pronalaze u hrani.
Šta da preduzmete
Vodite računa o telesnim signalima
Ako svaki dan imate glavobolje, zapisujte u koje vreme se obično javljaju. Tako će vam biti jasnije kako vaše telo reaguje na sve probleme s kojima se susrećete tokom dana
Naučite da izlazite na kraj s opterećenjima
Prihvatite stvari koje ne možete da promenite. Kada shvatite da ne možete da završite posao onda kada ste planirali, opustite se. Umesto da mislite na probleme, uživajte uz dobru muziku ili neku zanimljivu knjigu.
Aktivno se opuštajte
Kad god ste ljuti ili napeti, nemojte da sedite kod kuće, već odmah krenite u kratku šetnju. Opustićete se i izbacićete svu negativnu energiju.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Stres
Stres nije uvek loš. Saznajte zašto
Ubedili su nas da je normalan čovek samo onaj kom sve ide lako, ko se ne sekira, ko nije pod stresom… U toj opštoj stresofobiji zaboravlja se da zapravo nije prirodno živeti bez stresa jer to niti je moguće, niti je uvek dobro. Zaboravlja se pri tom da nije svaki stres loš.
Postoji dobar stres, takozvani eustres, koji nas podstiče da se menjamo i napredujemo, za razliku od distresa, koji nas blokira i iscrpljuje, objašnjava dr Milivojević.
Mozak radi kao sat
Kad god se nađemo pred važnom odlukom i velikom dilemom, trpimo stres. To stanje, međutim, često iz nas izvlači ono najbolje jer količina stresa jeste mera za to koliko nam je do nečega stalo. Ako nam je život med i mleko, onda nemamo razloga ništa da menjamo. To je stanje iz kog se rađa inertnost.
Stres i nezadovoljstvo nas podstiču na traženje konstruktivnih rešenja, pa nam mozak radi brže i kreativnije. Ipak, ako je naša zabrinutost preterana i pretvara se u strah, bićemo inhibirani, kaže dr Milivojević.
Telo se čeliči
Istraživanja su pokazala da kratki naleti stresa, koji izazivaju viši nivo kortizola u krvi, podstiču odbrambene sposobnosti organizma. Takozvani rafali stresa čeliče telo, jačaju imunitet i podižu nam nivo energije. Međutim, previše stresa, kao i hroničan stres, dovode do preopterećenja kortizolom, što može da bude uzrok gojaznosti u predelu stomaka, koja je povezana s razvojem kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa melitus tip 2 i cerebrovaskularnih bolesti.
Materinski instinkt jača
Majke koje osećaju više stresa bolje čuvaju svoju decu od opasnosti. Istraživanje Univerziteta „Džon Hopkins“ sugeriše da su deca majki koje su imale povišen nivo kortizola tokom trudnoće naprednija u razvoju od dece majki koje nisu bile izložene stresu.
Naravno, svi znaju da preterano brižna mama sputava dete i iscrpljuje sebe, ali malo stresa u materinstvu je normalno, pa i poželjno, kažu stručnjaci. Dok god stres povećava nivo budnosti i percepcije, poželjan je.
Ambicije rastu
Optimalan nivo stresa podiže motivaciju na poslu, dok njegov nedostatak povećava mogućnost greške. Ako vam je previše prijatno na poslu, to je znak da ste prestali da preuzimate rizike koji su neophodni za unapređenje karijere.
Uspešno upravljanje stresom najbolji je način da se izgradi poverenje u sebe, i na poslu i u bilo kojoj drugoj oblasti života, kaže dr Milivojević. Previše stresa pak slabi efikasnost i sposobnost za pronalaženje inovativnih rešenja. Da ste pod preteranim stresom, znaćete ako izbegavate važne radne zadatke jer se bojite dodatnog stresa ili sopstvene neadekvatnosti.
Oporavljamo se brže
Postoji veza između kratkoročnog stresa pre hirurške operacije i uspešnosti i brzine oporavka. Neka istraživanja pokazuju da stres snižava proizvodnju estrogena, koji doprinosi razvoju raka dojke. Iako se ova teorija još uvek dovodi u pitanje, za stručnjake je to još jedan važan primer u prilog tezi da stres nije uvek u potpunosti štetan po zdravlje.
Ubedili su nas da je normalan čovek samo onaj kom sve ide lako, ko se ne sekira, ko nije pod stresom… U toj opštoj stresofobiji zaboravlja se da zapravo nije prirodno živeti bez stresa jer to niti je moguće, niti je uvek dobro. Zaboravlja se pri tom da nije svaki stres loš.
Postoji dobar stres, takozvani eustres, koji nas podstiče da se menjamo i napredujemo, za razliku od distresa, koji nas blokira i iscrpljuje, objašnjava dr Milivojević.
Mozak radi kao sat
Kad god se nađemo pred važnom odlukom i velikom dilemom, trpimo stres. To stanje, međutim, često iz nas izvlači ono najbolje jer količina stresa jeste mera za to koliko nam je do nečega stalo. Ako nam je život med i mleko, onda nemamo razloga ništa da menjamo. To je stanje iz kog se rađa inertnost.
Stres i nezadovoljstvo nas podstiču na traženje konstruktivnih rešenja, pa nam mozak radi brže i kreativnije. Ipak, ako je naša zabrinutost preterana i pretvara se u strah, bićemo inhibirani, kaže dr Milivojević.
Telo se čeliči
Istraživanja su pokazala da kratki naleti stresa, koji izazivaju viši nivo kortizola u krvi, podstiču odbrambene sposobnosti organizma. Takozvani rafali stresa čeliče telo, jačaju imunitet i podižu nam nivo energije. Međutim, previše stresa, kao i hroničan stres, dovode do preopterećenja kortizolom, što može da bude uzrok gojaznosti u predelu stomaka, koja je povezana s razvojem kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa melitus tip 2 i cerebrovaskularnih bolesti.
Materinski instinkt jača
Majke koje osećaju više stresa bolje čuvaju svoju decu od opasnosti. Istraživanje Univerziteta „Džon Hopkins“ sugeriše da su deca majki koje su imale povišen nivo kortizola tokom trudnoće naprednija u razvoju od dece majki koje nisu bile izložene stresu.
Naravno, svi znaju da preterano brižna mama sputava dete i iscrpljuje sebe, ali malo stresa u materinstvu je normalno, pa i poželjno, kažu stručnjaci. Dok god stres povećava nivo budnosti i percepcije, poželjan je.
Ambicije rastu
Optimalan nivo stresa podiže motivaciju na poslu, dok njegov nedostatak povećava mogućnost greške. Ako vam je previše prijatno na poslu, to je znak da ste prestali da preuzimate rizike koji su neophodni za unapređenje karijere.
Uspešno upravljanje stresom najbolji je način da se izgradi poverenje u sebe, i na poslu i u bilo kojoj drugoj oblasti života, kaže dr Milivojević. Previše stresa pak slabi efikasnost i sposobnost za pronalaženje inovativnih rešenja. Da ste pod preteranim stresom, znaćete ako izbegavate važne radne zadatke jer se bojite dodatnog stresa ili sopstvene neadekvatnosti.
Oporavljamo se brže
Postoji veza između kratkoročnog stresa pre hirurške operacije i uspešnosti i brzine oporavka. Neka istraživanja pokazuju da stres snižava proizvodnju estrogena, koji doprinosi razvoju raka dojke. Iako se ova teorija još uvek dovodi u pitanje, za stručnjake je to još jedan važan primer u prilog tezi da stres nije uvek u potpunosti štetan po zdravlje.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Stres
Šta da pijete kad ste pod stresom
Strepite, nervozni ste, razdražljivi, uplašeni? Pomoć je tu, nadohvat ruke.
Nervoza kao posledica gladi
Iako ste jutros dobro doručkovali, već u 11 ste se unervozili, creva su počela da vam krče, a na usta vam ide voda dok prelistavate časopise s receptima.
Sok od paradajza će vašem organizmu obezbediti potrebne vitamine i mineralne soli, a istovremeno će popuniti „rupu u stomaku“ tako da ćete izdržati do ručka. Ali, nemojte previše da ga posolite i zaljutite ako želite da izbegnete neprijatan osećaj pečenja u želucu.
Strepnja pred poslovni sastanak ili ispit
Znoje vam se ruke, srce vam lupa kao ludo, jedva uspevate da se koncentrišete na ono što želite da kažete. Svakih pet minuta trčite u WC, glas vas izdaje i hvata vas panika pri samoj pomisli na sastanak ili ispit, intervju, prezentaciju...
Mineralna voda može da vam pomogne, ali ne više od jedne čaše! Ne zaboravite da ima diuretička svojstva, a još jedan odlazak u WC jeste poslednje što vam treba. Usta vam posle kisele vode neće biti suva, a krv će lakše teći kroz vaše vene, tako da će i vaš mozak samim tim bolje funkcionisati.
Grč u stomaku zbog prevelikih obaveza
Ne uspevate, niste u stanju, jednostavno ne možete da dođete na posao na vreme, da završite sve što ste planirali, da na vreme odete po decu u obdanište... Konstantno osećate grč u stomaku.
Popijte čašu mleka. Ovaj napitak sadrži triptofan i kazeomorfine, a to su supstance koje opuštaju i mogu da otklone anksioznost i neprijatan grč u želucu. Ako vam ne prija ukus običnog mleka, napravite frape od omiljenog voća.
Panika pred ljubavni sastanak
Konačno ćete izaći i biti sami, ali se vašoj glavi se gomilaju paranoidne misli. Grickate nokte, lomite prste... Samo što se niste raspali, a treba da se pokažete u najboljem svetlu.
Popijte kratko, oštro piće ili liker, ali samo jedno! Mala količina alkohola može da pomogne u ovakvim situacijama. Širi krvne sudove i opušta, tako da ćete se spremno baciti na svoju „žrtvu“ - ili je poslati dođavola, ako vas sastanak razočara.
Strepite, nervozni ste, razdražljivi, uplašeni? Pomoć je tu, nadohvat ruke.
Nervoza kao posledica gladi
Iako ste jutros dobro doručkovali, već u 11 ste se unervozili, creva su počela da vam krče, a na usta vam ide voda dok prelistavate časopise s receptima.
Sok od paradajza će vašem organizmu obezbediti potrebne vitamine i mineralne soli, a istovremeno će popuniti „rupu u stomaku“ tako da ćete izdržati do ručka. Ali, nemojte previše da ga posolite i zaljutite ako želite da izbegnete neprijatan osećaj pečenja u želucu.
Strepnja pred poslovni sastanak ili ispit
Znoje vam se ruke, srce vam lupa kao ludo, jedva uspevate da se koncentrišete na ono što želite da kažete. Svakih pet minuta trčite u WC, glas vas izdaje i hvata vas panika pri samoj pomisli na sastanak ili ispit, intervju, prezentaciju...
Mineralna voda može da vam pomogne, ali ne više od jedne čaše! Ne zaboravite da ima diuretička svojstva, a još jedan odlazak u WC jeste poslednje što vam treba. Usta vam posle kisele vode neće biti suva, a krv će lakše teći kroz vaše vene, tako da će i vaš mozak samim tim bolje funkcionisati.
Grč u stomaku zbog prevelikih obaveza
Ne uspevate, niste u stanju, jednostavno ne možete da dođete na posao na vreme, da završite sve što ste planirali, da na vreme odete po decu u obdanište... Konstantno osećate grč u stomaku.
Popijte čašu mleka. Ovaj napitak sadrži triptofan i kazeomorfine, a to su supstance koje opuštaju i mogu da otklone anksioznost i neprijatan grč u želucu. Ako vam ne prija ukus običnog mleka, napravite frape od omiljenog voća.
Panika pred ljubavni sastanak
Konačno ćete izaći i biti sami, ali se vašoj glavi se gomilaju paranoidne misli. Grickate nokte, lomite prste... Samo što se niste raspali, a treba da se pokažete u najboljem svetlu.
Popijte kratko, oštro piće ili liker, ali samo jedno! Mala količina alkohola može da pomogne u ovakvim situacijama. Širi krvne sudove i opušta, tako da ćete se spremno baciti na svoju „žrtvu“ - ili je poslati dođavola, ako vas sastanak razočara.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Stres
10 načina da se izborite sa stresom i nervozom
Svakodnevni pritisci, rivalstvo među kolegama, tračarenje, laži, probijanje rokova, nepravedne optužbe, ponižavanja... Imate osećaj da ćete eksplodirati? Zvuči vam poznato? Poslušajte savete Džila Buta, britanskog psihologa, i pobedite stres na poslu.
Počnite dan nasmejani
Nemojte da krećete na posao mrzovoljni. Vaše jutarnje raspoloženje određuje kakav će vam biti ostatak dana. Pozitivan stav ublažava stres, pokazalo je istraživanje britanskih psihologa. Ustanite ranije, istuširajte se i uz zvuke omiljene muzike popijte prvu jutarnju kaficu. Ovaj mali ritual pomoći će vam da na posao dođete opušteniji.
Napravite plan rada
Čim dođete na posao, stavite na papir šta sve treba da završite tog dana. Nemojte sami sebe da preopteretite. Ne radite više poslova u isto vreme, već završavajte jedan po jedan. Tako nećete upasti u nepotrebnu frku, koja je najbolji uvod u stres.
Ništa ne ostavljajte za sutra
Ne ostavljajte nedovršen posao za sutra jer ćete narednog dana imati jedan više u nizu. Zato se trudite da sve obaveze završite na vreme. Naravno, prvo uradite one prioritetne jer ćete, kada znate da ste njih obavili, bez stresa i panike lako dovršiti i one manje bitne.
Iskoristite pauzu
Ne možete da radite osam sati bez pauze jer će vam u jednom trenutku koncentracija pasti, pa ćete biti manje produktivni. Prepoznaćete kada je vreme za kratak predah koji ne treba da trošite na razgovore poslu. Potrudite da s kolegama porazgovarate o filmu koji ste pogledali, knjizi koju ste pročitali… Takođe, možete i da pozovete najbolju prijateljicu i da s njom pretresete najnovije tračeve iz vašeg društva. Prijaće vam.
Redovno vežbajte
Morate da budete fizički aktivni kako bi se vaše telo lakše izborilo sa stresom. Ako nemate vremena za vežbanje, kad god možete, otpešačite do posla ili koristite stepenice umesto lifta. Osim toga što vas opušta, rekreacija odlaže starenje, reguliše težinu i sprečava razvoj mnogih bolesti.
Budite fleksibilni
Da biste bili rasterećeniji, za početak prihvatite činjenicu da neće baš sve u vašem životu biti onako kako ste isplanirali. Čak i neočekivan neplaniran put može da vam donese neko novo životno iskustvo. Zato, ne morate uvek da idete utabanim stazama. Ne škodi da ponekad i skrenete sa sigurnog puta.
Izbegavajte konflikte
Da li baš uvek morate da budete u pravu? Da li vam smeta što vaše kolege rade onako kako vam se ne dopada? Probajte da sarađujete, jer je to mnogo bolje od neprestanog popovanja. Budite fleksibilni i trudite se da sa svima imate korektne odnose jer ćete tako smanjiti napetost.
Postavite granice
Fokusirajte se na posao koji možete da završite. Ako vam iskrsne problem s kojim ne možete da izađete na kraj, ne rešavajte ga na silu, već potražite pomoć. Kada shvatite da imate kolege na koje možete da se oslonite, bićete mnogo rasterećeniji.
Vodite računa o sebi
Redovno se odmarajte i zdravo hranite. Manjak sna učiniće vas osetljivijima i napetijima, i teže ćete se suočavati sa stresnim situacijama. Ako u ishranu ubacite više povrća i voća, ubrzaćete metabolizam, koji se inače usporava kada ste pod stresom. Zdrava hrana obezbeđuje telu da se lakše bori s napetošću.
Nađite vreme za zabavu
Svaki slobodan vikend, praznik ili godišnji odmor koristite isključivo za opuštanje i zabavu. Ako posao donesete kući i zagnjurite glavu u papire, ne očekujte da ćete u ponedeljak biti rasterećeniji jer ste sve obaveze završili na vreme. Naprotiv, bićete još umorniji i napetiji. Da vam se to ne bi desilo, strogo razgraničite vreme za posao od vremena za zabavu.
Šta izaziva stres na radnom mestu
– Loši odnosi s kolegama
– Šef koji vas ne podržava
– Nedostatak komunikacije
– Previše mešanja u privatan život
– Previše ili premalo zadataka
– Prevelik pritisak i nerealni rokovi
– Pretežak ili prezahtevan posao
– Loša organizacija
– Loši uslovi za rad
– Osećaj potcenjenosti
Znaci upozorenja
– Usporenost i slabost
– Često zamaranje
– Brzo gojenje ili mršavljenje
– Problemi s varenjem
– Gubitak koncentracije
– Rasejanost
– Poremećaj spavanja
– Nervoza, zabrinutost, teskoba, paničan strah, razdražljivost i agresivnost, cinizam i sklonost ka crnom humoru, povlačenje iz društva
Svakodnevni pritisci, rivalstvo među kolegama, tračarenje, laži, probijanje rokova, nepravedne optužbe, ponižavanja... Imate osećaj da ćete eksplodirati? Zvuči vam poznato? Poslušajte savete Džila Buta, britanskog psihologa, i pobedite stres na poslu.
Počnite dan nasmejani
Nemojte da krećete na posao mrzovoljni. Vaše jutarnje raspoloženje određuje kakav će vam biti ostatak dana. Pozitivan stav ublažava stres, pokazalo je istraživanje britanskih psihologa. Ustanite ranije, istuširajte se i uz zvuke omiljene muzike popijte prvu jutarnju kaficu. Ovaj mali ritual pomoći će vam da na posao dođete opušteniji.
Napravite plan rada
Čim dođete na posao, stavite na papir šta sve treba da završite tog dana. Nemojte sami sebe da preopteretite. Ne radite više poslova u isto vreme, već završavajte jedan po jedan. Tako nećete upasti u nepotrebnu frku, koja je najbolji uvod u stres.
Ništa ne ostavljajte za sutra
Ne ostavljajte nedovršen posao za sutra jer ćete narednog dana imati jedan više u nizu. Zato se trudite da sve obaveze završite na vreme. Naravno, prvo uradite one prioritetne jer ćete, kada znate da ste njih obavili, bez stresa i panike lako dovršiti i one manje bitne.
Iskoristite pauzu
Ne možete da radite osam sati bez pauze jer će vam u jednom trenutku koncentracija pasti, pa ćete biti manje produktivni. Prepoznaćete kada je vreme za kratak predah koji ne treba da trošite na razgovore poslu. Potrudite da s kolegama porazgovarate o filmu koji ste pogledali, knjizi koju ste pročitali… Takođe, možete i da pozovete najbolju prijateljicu i da s njom pretresete najnovije tračeve iz vašeg društva. Prijaće vam.
Redovno vežbajte
Morate da budete fizički aktivni kako bi se vaše telo lakše izborilo sa stresom. Ako nemate vremena za vežbanje, kad god možete, otpešačite do posla ili koristite stepenice umesto lifta. Osim toga što vas opušta, rekreacija odlaže starenje, reguliše težinu i sprečava razvoj mnogih bolesti.
Budite fleksibilni
Da biste bili rasterećeniji, za početak prihvatite činjenicu da neće baš sve u vašem životu biti onako kako ste isplanirali. Čak i neočekivan neplaniran put može da vam donese neko novo životno iskustvo. Zato, ne morate uvek da idete utabanim stazama. Ne škodi da ponekad i skrenete sa sigurnog puta.
Izbegavajte konflikte
Da li baš uvek morate da budete u pravu? Da li vam smeta što vaše kolege rade onako kako vam se ne dopada? Probajte da sarađujete, jer je to mnogo bolje od neprestanog popovanja. Budite fleksibilni i trudite se da sa svima imate korektne odnose jer ćete tako smanjiti napetost.
Postavite granice
Fokusirajte se na posao koji možete da završite. Ako vam iskrsne problem s kojim ne možete da izađete na kraj, ne rešavajte ga na silu, već potražite pomoć. Kada shvatite da imate kolege na koje možete da se oslonite, bićete mnogo rasterećeniji.
Vodite računa o sebi
Redovno se odmarajte i zdravo hranite. Manjak sna učiniće vas osetljivijima i napetijima, i teže ćete se suočavati sa stresnim situacijama. Ako u ishranu ubacite više povrća i voća, ubrzaćete metabolizam, koji se inače usporava kada ste pod stresom. Zdrava hrana obezbeđuje telu da se lakše bori s napetošću.
Nađite vreme za zabavu
Svaki slobodan vikend, praznik ili godišnji odmor koristite isključivo za opuštanje i zabavu. Ako posao donesete kući i zagnjurite glavu u papire, ne očekujte da ćete u ponedeljak biti rasterećeniji jer ste sve obaveze završili na vreme. Naprotiv, bićete još umorniji i napetiji. Da vam se to ne bi desilo, strogo razgraničite vreme za posao od vremena za zabavu.
Šta izaziva stres na radnom mestu
– Loši odnosi s kolegama
– Šef koji vas ne podržava
– Nedostatak komunikacije
– Previše mešanja u privatan život
– Previše ili premalo zadataka
– Prevelik pritisak i nerealni rokovi
– Pretežak ili prezahtevan posao
– Loša organizacija
– Loši uslovi za rad
– Osećaj potcenjenosti
Znaci upozorenja
– Usporenost i slabost
– Često zamaranje
– Brzo gojenje ili mršavljenje
– Problemi s varenjem
– Gubitak koncentracije
– Rasejanost
– Poremećaj spavanja
– Nervoza, zabrinutost, teskoba, paničan strah, razdražljivost i agresivnost, cinizam i sklonost ka crnom humoru, povlačenje iz društva
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Stres
Hvatali vas stres zbog tuđeg stresa?
U kancelariji napetost nekada može da se "seče nožem", kažu mnogi zaposleni a nova istraživanja pokazuju da je zaista tako i da nam tuđi stres jednako šteti kao i pasivno pušenje - i jedno i drugo udišemo od drugih.
Može li stres zaista biti zarazan? Istraživanje objavljeno prošle nedeljea podržava tu teoriju. Rezultati pokazuju da stres može biti zarazan kao obična prehlada i moguće je pokupiti uznemirenost drugih ljudi. Zato, ako sedite u kancelariji pored kolege koji gunđa i nervira se oko najmanje sitnice, to vas može umoriti više nego vaš vlastiti posao i brige.
Profesor psihologije Ilejn Hatfild kaže da se "pasivni" stres može vrlo brzo proširiti radnim mestom. Njena studija pokazuje da kao sunđeri upijamo emocije drugih ljudi, bile one pozitivne ili negativne, na način koji ona naziva "emocionalna zaraza".
Profesorka Hatfild kaže da stres svojih kolega preuzimamo i zbog toga što nastojimo da se poistovetimo sa njima. Ali, očaj koji smo preuzeli od drugih odraziće se na nas mnogo više nego što očekujemo. Ponekad čak i nesvesno preuzimamo govor tela osobe pod stresom - pogrbljena ramena ili namrštene obrve.
Stres je postao jedan od najčešćih razloga dugotrajnih bolovanja radnika u Velikoj Britaniji: zajedno uz moždani i srčani udar, rak i probleme s leđima. Toliko se proširio da klinike na Ostrvu otvaraju posebna odeljenja za lečenje posledica stresa. Oni koji pate od tih sindroma imaju teškoće sa spavanjem, bude se u tri ujutro i uvek su umorni.
Dok stres obično ima jasne i vidljive uzroke - strah od otkaza, previše obaveza, loši radni rezultati, on takođe može biti posledica previše stresnih ljudi u najbližoj okolini.
"Stres drugih ljudi bez sumnje utiče na nas. Mi osećamo i prepoznajeo emocionalna stanja drugih - to je prirodna empatija. Govor tela, gestikuacija, lice, boja glasa… Sve bi to mogli biti indikatori stresa", zaključuje doktor Endrju Parker, psiholog iz Londona.
Prema istraživanju profesorke Hatfild, žene su mnogo podložnije "zarazi" tuđim stresom, jer bolje osećaju tuđa osećanja.
"I to nije samo na poslu, lako možemo podleći brigama svojih prijatelja. Ili napetosti koje donose vesti s malog ekrana", dodaje prfesorka.
Postoji mnogo malih stvari koje možemo predzeti kako bi smo se zaštititli. Psiholozi za početak savetujemo da ne pratimo ujutru vesti, jer informacije o nepogodama, pedofilima i njihovim žrtvama, saobraćajnim nesrećama, gladnoj deci... garantuju loš početak dana.
"Kao što možete osnažiti imunitet protiv prehlade ili gripa, možete ojačati otpornost na stres", kaže psiholog Parker.
On savetuje da treba razdvojiti tuđi stres od svoga. "Ako ste u blizini osobe koja je pod stresom, racionalizujte situaciju, pokušajte da razumete što se osobi događa. A zatim se povucite u racionalnost i ne dopustite da njegove/njene emocije obuzmu i vas. Često je dobro i fizički se pomeriti - otići po kafu, čaj, gledati kroz prozor ili prošetati oko zgrade", kaže psiholog.
Kada želite da pomognete kolegi pod stresom čuvajte se sindroma "utopljenika", koji često spasioca povuče za sobom na dno. Uključićete se u tuđi problem s predlogom kako da se reši. Ako uočite da vaš sagovornikca nastavlja da govori bez stvarne volje da prione na rešavanje pomerite se od njega jer će vas zaraziti svojom negativnošću.
A šta da radite kada vam se čini da cela kancelarija ide u propast, s mnoštvom zaposlenih koji su van sebe od stresa? Vrlo često, kod zaposlenih se razvija obrazac ponašanja u kojem nesvesno osećamo da moramo da delujemo kao da smo pod stresom, da bi se videlo da dovoljno radimo. Posledica je da svi trče kao muve bez glave, u situacijama u kojima to nije potrebno. Kada zaposlene zahvati ovakvo ludilo važno je da ga u sebi prepoznate i povučete ručnu, jer je to prvi korak u odolevanju psihozi.
Zatim, ako je pred vama kolega koji je paničar odmaknite se ili recite nešto pozitivno o situaciji. Stvari često nisu toliko grozne koliko se čine i na je dobro upozoriti. I pozitivan odnos takođe može biti zarazan.
U kancelariji napetost nekada može da se "seče nožem", kažu mnogi zaposleni a nova istraživanja pokazuju da je zaista tako i da nam tuđi stres jednako šteti kao i pasivno pušenje - i jedno i drugo udišemo od drugih.
Može li stres zaista biti zarazan? Istraživanje objavljeno prošle nedeljea podržava tu teoriju. Rezultati pokazuju da stres može biti zarazan kao obična prehlada i moguće je pokupiti uznemirenost drugih ljudi. Zato, ako sedite u kancelariji pored kolege koji gunđa i nervira se oko najmanje sitnice, to vas može umoriti više nego vaš vlastiti posao i brige.
Profesor psihologije Ilejn Hatfild kaže da se "pasivni" stres može vrlo brzo proširiti radnim mestom. Njena studija pokazuje da kao sunđeri upijamo emocije drugih ljudi, bile one pozitivne ili negativne, na način koji ona naziva "emocionalna zaraza".
Profesorka Hatfild kaže da stres svojih kolega preuzimamo i zbog toga što nastojimo da se poistovetimo sa njima. Ali, očaj koji smo preuzeli od drugih odraziće se na nas mnogo više nego što očekujemo. Ponekad čak i nesvesno preuzimamo govor tela osobe pod stresom - pogrbljena ramena ili namrštene obrve.
Stres je postao jedan od najčešćih razloga dugotrajnih bolovanja radnika u Velikoj Britaniji: zajedno uz moždani i srčani udar, rak i probleme s leđima. Toliko se proširio da klinike na Ostrvu otvaraju posebna odeljenja za lečenje posledica stresa. Oni koji pate od tih sindroma imaju teškoće sa spavanjem, bude se u tri ujutro i uvek su umorni.
Dok stres obično ima jasne i vidljive uzroke - strah od otkaza, previše obaveza, loši radni rezultati, on takođe može biti posledica previše stresnih ljudi u najbližoj okolini.
"Stres drugih ljudi bez sumnje utiče na nas. Mi osećamo i prepoznajeo emocionalna stanja drugih - to je prirodna empatija. Govor tela, gestikuacija, lice, boja glasa… Sve bi to mogli biti indikatori stresa", zaključuje doktor Endrju Parker, psiholog iz Londona.
Prema istraživanju profesorke Hatfild, žene su mnogo podložnije "zarazi" tuđim stresom, jer bolje osećaju tuđa osećanja.
"I to nije samo na poslu, lako možemo podleći brigama svojih prijatelja. Ili napetosti koje donose vesti s malog ekrana", dodaje prfesorka.
Postoji mnogo malih stvari koje možemo predzeti kako bi smo se zaštititli. Psiholozi za početak savetujemo da ne pratimo ujutru vesti, jer informacije o nepogodama, pedofilima i njihovim žrtvama, saobraćajnim nesrećama, gladnoj deci... garantuju loš početak dana.
"Kao što možete osnažiti imunitet protiv prehlade ili gripa, možete ojačati otpornost na stres", kaže psiholog Parker.
On savetuje da treba razdvojiti tuđi stres od svoga. "Ako ste u blizini osobe koja je pod stresom, racionalizujte situaciju, pokušajte da razumete što se osobi događa. A zatim se povucite u racionalnost i ne dopustite da njegove/njene emocije obuzmu i vas. Često je dobro i fizički se pomeriti - otići po kafu, čaj, gledati kroz prozor ili prošetati oko zgrade", kaže psiholog.
Kada želite da pomognete kolegi pod stresom čuvajte se sindroma "utopljenika", koji često spasioca povuče za sobom na dno. Uključićete se u tuđi problem s predlogom kako da se reši. Ako uočite da vaš sagovornikca nastavlja da govori bez stvarne volje da prione na rešavanje pomerite se od njega jer će vas zaraziti svojom negativnošću.
A šta da radite kada vam se čini da cela kancelarija ide u propast, s mnoštvom zaposlenih koji su van sebe od stresa? Vrlo često, kod zaposlenih se razvija obrazac ponašanja u kojem nesvesno osećamo da moramo da delujemo kao da smo pod stresom, da bi se videlo da dovoljno radimo. Posledica je da svi trče kao muve bez glave, u situacijama u kojima to nije potrebno. Kada zaposlene zahvati ovakvo ludilo važno je da ga u sebi prepoznate i povučete ručnu, jer je to prvi korak u odolevanju psihozi.
Zatim, ako je pred vama kolega koji je paničar odmaknite se ili recite nešto pozitivno o situaciji. Stvari često nisu toliko grozne koliko se čine i na je dobro upozoriti. I pozitivan odnos takođe može biti zarazan.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Stres
Ufff, jbt, a deluje li to i na daljinu?Zato, ako sedite u kancelariji pored kolege koji gunđa i nervira se oko najmanje sitnice...
Naime, Biblijev office je od mog udaljen svega nekih 100 metara.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Stres
Svakoga dana u svakom pogledu - stres za stresom. Lepo je to kada neko jednom laponcu kaže da je srbin. Kakva čast. Jes', lepo je biti to i takav, samo je teško, što rek'o Bata Ž. Kada bi svi imali koncepciju i kontrakoncepciju koju ja zastupam sve bi bilo, ili mnogo bi toga bilo odmah jasnije. Zašto niko ne priznaje da baratamo sa nečim što ne postoji. A svi se pravimo kao da je to suštastvena realnost. I jeste da postoji ali je istovremeno i nešto apstraktno - nepostojeće, čista metafizika. Pa bi odmah otpalo da računamo koliko je metara nego direktno i neposredno bi odredili svoju međusobnu korelaciju, veličinu i međusobni uticaj. Što zapravo na kraju svih krajeva i uradimo. Pa se činimo i ponašamo da smo Toša i kao da ništa nije ni bilo. A mi ostajemo i dalje autoriteti i pseudo-naučnici. Nego konkretno pitanje : Postoji li uopšte to NIŠTA, taj među prostor, koji je zapravo naša RECIPROČNA, relativna vrednost, izražena malo drugačije. Pa bi bilo i jasnije i pitanje i odgovor da li deluje stres na daljinu.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Stres
Find is finally x= 7. A evo kako i zašto. Uzmimo i prenosimo sa kateta segmente, naizmenično, na hipotenuzu i u sve sitnijoj razmeri. Posle izvesnog, diferencijalnog i integralnog prenosa dobićemo to što ja tvrdim. U čemu je štos. Zar Pitagorina teorema nije dobra? U čemu je stvar? To je takozvani Kenterberijski problem. Imam rešenje, ali na svoj, meni svojstven način.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Stres
Seks i stres
Povezanost seksa i stresa
Seks i stres su povezani na nekoliko načina. Većina nas to već instinktivno zna , i oseća tu povezanost kada stresna nedelja ili dve sputaju naše polne nagone. Ali dok stres može umešati prste u nizak libido, on takođe može biti veliko oslobođenje od stresa. Da li ste se ikada zapitali koliko je istina da seks oslobađa od stresa? Evo nekih istraživanja o stresu i seksu:
• dobar seks i dobro raspoloženje
U jednoj američkoj studiji 58 sredovečnih žena, seksualni odnosi sa partnerom značajno su snižavali negativno raspoloženje i stres, a povećavali pozitivno raspoloženje narednog dana. Jednostavno rečeno, naučnici su ustanovili da su seks i fizička intimnost smanjili nivo stresa i doveli do boljeg raspoloženja. (Ovi rezultati nisu usledili kada su žene imale orgazam bez partnera.)
• dobro raspoloženje i dobar seks
Ista studija utvrdila je da se na osnovu dobrog raspoloženja moglo predvideti da će sutradan partneri iskazati veću seksualnu želju i aktivnost, što je pokazalo da seks može uzrokovati da se osećate manje pod stresom ( ili bar da budete u boljem raspoloženju), a to će zauzvrat dovesti do više seksa.
• Seks i krvni pritisak
Drugo istraživanje je ispitivalo krvni pritisak kod učesnika studije kao način da se izmeri stres tokom javnih govora ili rešavanja izazovnih matematičkih problema-tj. u stresnim situacijama. Utvrđeno je da oni koji su nedavno imali seksualni odnos imaju tendenciju nižeg pritiska, manjeg rasta krvnog pritiska u stresnim situacijama, ili oboje. Ovi rezultati ukazuju da seks može dovesti do manje stresa tokom reagovanja na izazovne situacije.
• Seks i reakcije na stres
Istraživanja su ispitivala puls kod žena kao i nivo kortizola(hormon stresa), u stresnim situacijama, i ispostavilo se da su žene koje su imale fizički kontakt sa partnerom pokazivale manje stresan odgovor. Sama emocionalna podrška nije imala isti efekat.
• Orgazam i zdravlje
Orgazam ima mnoge prednosti za zdravlje i oslobađanje od stresa (on oslobađa endorfin-hormon sreće, smanjuje rizik od raka prostate, produžava život i ima ulogu prevencije protiv raka i srčanih oboljenja).
Seks pozitivno utiče na stanje organizma na sledeće načine:
• duboko disanje: Duboko, opušteno disanje opušta telo, obogaćuje krv kiseonikom i smanjuje osećaj stresa.
• čulo dodira: Studije pokazuju da masaža pomaže u oslobađanju od stresa. U stvari, nama je potreban dodir za emocionalno zdravlje.
• podrška drugih: Ljudi koji imaju nekoga na koga mogu da se oslone imaju tendenciju da bolje upravljaju stresom , žive duže, i uživaju u sveukupno boljem zdravlju. Seks pruža vrstu emocionalne intimnosti koja Vam umnogome može koristiti.
• Endorfin: seksualne aktivnosti izazivaju proizvodnju endorfina i drugih hormona koji čine da se osećate dobro.
• Fizička vežba: U zavisnosti od nivoa entuzijazma, možete sagoreti puno kalorija tokom seksa, i imati koristi od oslobađanja od stresa koje se dešava kao posledica vežbanja.
Povezanost seksa i stresa
Seks i stres su povezani na nekoliko načina. Većina nas to već instinktivno zna , i oseća tu povezanost kada stresna nedelja ili dve sputaju naše polne nagone. Ali dok stres može umešati prste u nizak libido, on takođe može biti veliko oslobođenje od stresa. Da li ste se ikada zapitali koliko je istina da seks oslobađa od stresa? Evo nekih istraživanja o stresu i seksu:
• dobar seks i dobro raspoloženje
U jednoj američkoj studiji 58 sredovečnih žena, seksualni odnosi sa partnerom značajno su snižavali negativno raspoloženje i stres, a povećavali pozitivno raspoloženje narednog dana. Jednostavno rečeno, naučnici su ustanovili da su seks i fizička intimnost smanjili nivo stresa i doveli do boljeg raspoloženja. (Ovi rezultati nisu usledili kada su žene imale orgazam bez partnera.)
• dobro raspoloženje i dobar seks
Ista studija utvrdila je da se na osnovu dobrog raspoloženja moglo predvideti da će sutradan partneri iskazati veću seksualnu želju i aktivnost, što je pokazalo da seks može uzrokovati da se osećate manje pod stresom ( ili bar da budete u boljem raspoloženju), a to će zauzvrat dovesti do više seksa.
• Seks i krvni pritisak
Drugo istraživanje je ispitivalo krvni pritisak kod učesnika studije kao način da se izmeri stres tokom javnih govora ili rešavanja izazovnih matematičkih problema-tj. u stresnim situacijama. Utvrđeno je da oni koji su nedavno imali seksualni odnos imaju tendenciju nižeg pritiska, manjeg rasta krvnog pritiska u stresnim situacijama, ili oboje. Ovi rezultati ukazuju da seks može dovesti do manje stresa tokom reagovanja na izazovne situacije.
• Seks i reakcije na stres
Istraživanja su ispitivala puls kod žena kao i nivo kortizola(hormon stresa), u stresnim situacijama, i ispostavilo se da su žene koje su imale fizički kontakt sa partnerom pokazivale manje stresan odgovor. Sama emocionalna podrška nije imala isti efekat.
• Orgazam i zdravlje
Orgazam ima mnoge prednosti za zdravlje i oslobađanje od stresa (on oslobađa endorfin-hormon sreće, smanjuje rizik od raka prostate, produžava život i ima ulogu prevencije protiv raka i srčanih oboljenja).
Seks pozitivno utiče na stanje organizma na sledeće načine:
• duboko disanje: Duboko, opušteno disanje opušta telo, obogaćuje krv kiseonikom i smanjuje osećaj stresa.
• čulo dodira: Studije pokazuju da masaža pomaže u oslobađanju od stresa. U stvari, nama je potreban dodir za emocionalno zdravlje.
• podrška drugih: Ljudi koji imaju nekoga na koga mogu da se oslone imaju tendenciju da bolje upravljaju stresom , žive duže, i uživaju u sveukupno boljem zdravlju. Seks pruža vrstu emocionalne intimnosti koja Vam umnogome može koristiti.
• Endorfin: seksualne aktivnosti izazivaju proizvodnju endorfina i drugih hormona koji čine da se osećate dobro.
• Fizička vežba: U zavisnosti od nivoa entuzijazma, možete sagoreti puno kalorija tokom seksa, i imati koristi od oslobađanja od stresa koje se dešava kao posledica vežbanja.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 9 gostiju