Socijalna psihologija

[branko]

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA

SOCIJALNO NASLEĐE ima odlučujući značaj u socijalnoj evoluciji koja počinje završetkom biološke evolucije, odnosno formiranjem homo sapiensa.

SOCIJALNI MENTALITET ili karakter je onaj deo karaktera ličnosti koji je zajednički velikim društvenim grupama i koji je proizvod iskustva tih grupa, odnosno rezultat je procesa socijalizacije.

UČENJE je proces uz preko kojeg se odvija socijalizacija. Može biti namerno i slučajno, po sadržaju može biti veština, navika, stavovi i shvatanja ili crte ličnosti. Metode učenja su asocijativno (refleksi i asocijacije), učenje na osnovu pokušaja i grešaka, učenje na osnovu imitacije i najsloženije učenjnj uvidom.

GOVOR je glavno sredstvo preko koga se odvija veći deo učenja, odnosno socijalizacije.

PERCEPCIJA, PAMĆENJE I MIŠLJENJE su determinisane socijalnim faktorima.

ŽELJA se rađaju na osnovu potreba koje čine maetrijalnu osnovu čitave ljudske motivacije, a koje se odražavaju u glavama ljudi. Želje sadrže intelektualnu, emocionalnu, intencionalnu i vrednosnu komponentu, čija analiza omogućava da shvatimo motivacije. Unutrašnji izvor želja je narušavanje biološke i socijalne ravnoteže pojedinca koje se odražava kao osećaj u svesti subjekta, a osećaj rađa želju. Sem unutrašnjih i spoljni faktori provociraju želje. Kod ostvarivanja želja osim subjektivnih faktora odlučno značenje ima čitava životna situacija u okolini.

STAV je stečena tendencija da se reaguje pozitivno ili negativno prema osobama, objektima ili situacijama izvan nas, prema vlastitim osobinama, idejama ili postupcima. Stavovi nastaju integracijom, diferencijacijom, traumom ili imitacijom. Jednom usvojeni stavovi imaju tendenciju da postanu otporni na pokušaje menjanja. Glavni razlozi tome jesu ti što imamo u zavisnosti od već prihvaćenih stavova selektivnost percepcije, selektivnost pamćenja, izbegavanje, uzajamna podrška, mentalna inertnost i iracionalna otpornost stavova.

INTERES je pozitivan stav, obeležen usmeravanjem pažnje na neki intelektualni doživljaj.

SHVATANJE je za razliku od stava naknadan i intelektualni doživljaj (stav je emocionalni i apriorističan).

UVERENJE postoji ako je uz neko shvatanje povezan vrlo određen stav.

POGLED NA SVET je čitav sistem stavova i shvatanja koje pojedinac ima o problemima sveta koji ga okružuje.

MIŠLJENJE je lična izjava pojedinca o njegovom stavu, ono je verbalni izraz stava, no pitanje je da li je i njegov stvarni odraz.

LIČNOST se formira na osnovu nasleđenih osobina čoveka, ali pod bitnim uticajem njegove prirodne i društvene sredine, kao i lične samoaktivnosti. Ličnost obuhvata temperament i karakter.

TEMPARAMENT je grupa psihičkih osobina čoveka, tj. ona strana ličnosti koja je vezana za emocionalne doživljaje.

KARAKTER je ukupnost onih osobina koje su povezane sa njenom moralnom stranom, a rezultat su vaspitanja i delovanja faktora sredine. Te osobine dolaze do izražaja prema sebi, svojim zadacima i postupcima, drugim ljudima i normama društvene zajednice u kojoj žive.

Etos neke socijalne ili etničke grupe je SISTEM VREDNOSTI koji je determinisan socioekonomskim položajem grupe i impregniran psihološkim faktorima.

U procesu socijalizacije je veoma bitna ULOGA i STATUS pojedinca i stalni konflikti pojedinih uloga koje čovek ima u toku svog života.

ULOGA je očekivano ponašanje koje povezano sa funkcijom koju pojedinac ima u određenoj grupi ili situaciji. Uloge imaju i niz drugih aspekata, te govorimo o prinudnim i odbranim, očekivanim i ostvarenim ulogama itd.

STATUS je ugled koji se veže uz ulogu.

ALIJENACIJA se ogleda kroz osećaj otuđenosti, osećaj osamljenosti, potrošačku groznicu, nezadovoljstvo sa radom, statusomaniju, teskobe i strahove.

FRUSTRACIJA je konstalacija prirodnih, socijalnih i pshiloških faktora koja otežava ili onemogućava zadovoljenje određenih želja ili potreba, odnosno prisiljava nas da činimo što ne želimo ili uopšte ugrožava naš fizički ili psihički integritet. U frustracionim situacijama čovek reaguje tako što se okreće ljudima, protiv ljudi i od ljudi.

KONFLIKT je izvor frustracije ako se radi o motivima velike psihološke ili socijalne vrednosti ili ako je samo trajanje konflikta dugo. Postoje konflikti dvostrukog privlačenja (dve žene), konflikti dvostrukog odbijanja (od dva zla manje) i konflikti istovremenog odbijanja i privlačenja.
AGREGAT je skup ljudi koji se nalaze prostorno ili fizički blizu jedna drugoj.

KLASA je skup ljudi koji imaju jedno ili više zajedničkih obeležja.

GRUPA je skup ljudi među kojima postoji psihološka blizina.

IMITACIJA je pojava kada jedna jedinka reaguje na isti način kao što je učinila druga jedinka pre nje. Najlakši je način učenja.

SUGESTIJA je proces komuniciranja koji dovodi do prihvatanja predloženog sadržaja bez logičnog razloga.

SIMPATIJA I ANTIPATIJA su mehanizmi koji, kao i prethodna dva, imaju uticaja u prilagođavanju ličnosti u društvu. Odlučuju kod biranja prijatelja, procenjivanja postupaka, zauzimanja stavova. To su emocionalne i često iracionalne pojave, koje polaze od principa sličnosti i uzajamnosti.

IDENTIFIKACIJA je mehanizam kojim se pojedinac počinje osećati delom grupe kojoj pripada.

SOCIJALNI PRITISAK je poseban element socijalne klime nek grupe, koji dovodi do toga da njeni članovi neprekidno osećaju svojevrsnu opasnost ako se ne pokoravaju normama i pravilima grupe. Sredstva uveravanja su molba, savet, preporuka. Sredstva prisile su nagrada, obećanje, pretnja i kazna.

FACILITACIJA I INHIBICIJA su dve strane istog psihološkog procesa. Jedna deluje pozitivno, druga negativno na rezultate aktivnosti, a izazivaju ih emocionalni faktori koji deluju u zavisnosti od toga da li su prisutni drugi članovi grupe ili ne (takmičenje).

PORUKA je rezultat komunikacije između ljudi. Sadržaj poruke može biti konstatacije, zaključci, naredbe, obrazloženje i druge ideje. Forma poruke je oralna, pisana ili gestovna. Komunikaciona vrednost poruke je u tome što informiše primaoca poruke, utiče na aktivnost i ponašanje primaoca i uverava u nešto primaoca poruke.

NESPORAZUMI U KOMUNIKACIJI nastaju usled razlika u značenju iste reči, usled sociokulturnih razlika među sagovornicima i usled zanema-rivanja konteksta.

SREDSTVA MASOVNE KOMUNIKACIJE su štampa, radio, televizija, film, a u novije vreme internet.

DRUŠTVENA SVEST obuhvata filozofiju, nauku, moral, religiju, umetnost i politiku.

FILOZOFIJA je pre svega područje ljudskog mišljenja koje je usmereno na najopštije probleme čovekovog znanja i čovekove egzistencije. Filozofija i nauke imaju isti psihološki koren – potreba za eksploracijom, odnosno osećaj znatiželje.

NAUKE daju parcijalni odgovor na pitanja čovekovog znanja i čovekove egzistencije. Filozofija je proistekla iz nauka.

MORAL je društvena svest čiji su koreni psihološke prirode, odnosno osećaj krivice i osećaj dužnosti.

UMETNOST takođe kao družtvena svest ima svoj psihološki koren osećaj sviđanja ili nesviđanja.

ESTETSKI PRIMITIVIZAM je pojava kada se ljudima sviđa nešto što nije lepo. Osnovna karakteristika mu je kič. Ovu pojavu prati nedovoljna obrazovanost, konzervativizam, veza sa nagonima, želja da se ne razmišlja.

ESTETSKI SNOBIZAM karakteriše dobro obrazovanje, osećaj manje vrednosti, zaklinjanje u simbole statusa.

IDEOLOGIJA je zaokružen sistem shvatanja i stavova čije je glavno psihološko značenje u tome da daje odgovore sledbenicima te ideologije. Ili sa sociološkog aspekta ona je sveobuhvatna koncepcija društva, gledište koje se reflektuje u brojnim sektorima društva. Ona se ne bavi samo politikom, već i socijalnim promenama, građanskim slobodama i pravima, međunarodnim odnosima, religijom i sl.

MIT je u bajci, priči izražena tvorevina fantazijom prožetog mišljenja kojom narod objašnjava postanak bića i pojava, društvenih institucija i odnosa, genealogiju bogova, demona i slično.

LEGENDE su, međutim, priče koje imaju neku stvarnu osnovu, ali su one prepričavanjem izgubile svoju objektivnu tačnost.

OBIČAJI su unutar jedne zajednice tradicijom utvrđeni oblici vladanja i delovanja pojedinca ili kolektiva u odrećenim prilikama. Oni običaji koji imaju i snažnu socijalnu presiju postaju PRAVILA, a kad ta pravila dobiju kodifikovanu formu postaju ZAKONI.

RITUAL je niz stilizovanih postupaka za vršenje određenih religijskih ili drugih zajedničkih poslova.

TRADICIJA je dugo održavanje nekih običaja u jednoj socijalnoj grupi.

JAVNO MNENJE je sud koji formiraju i podržavaju oni koji čine javnost, a odnosi se na javne poslove.
UPRAVLJANJE je posedovanje dominantne socijalne moći u nekoj grupi. Kad govorimo o položaju pojedinca u sistemu socijalne moći u grupi razlikujemo vođe, rukovodioce i glavare.

RUKOVODIOCI se klasifikuju na osnvu načina njihovog izbora i stepena kontakta s sledbenicima.

METODE RUKOVOĐENJA su metoda prisile, paternalizma (potkupljivanje sledbenika putem davanja beneficija) i uveravanja. U zavisnosti koji metod preovlađava govorimo do stilovima rukovođenja: o autokratskom, demo-kratskom i laissez-faire stilu. Optimalnost primena metoda zavisi od psihocoijalnih karakteristika članova grupe i od zadataka i situacije u kojoj se grupa nalazi.

VOĐA po Jungu može biti gazda, kompromisar, birokrat, diplomat, reformator, agitator i teoretičar. Po Zvonareviću imamo kompletnog vođu, idejnog vođu, organizacionog vođu i slučajnog vođu. Osnovne karakteristike vođa su inteligencija, ambicioznost, po poreklu su mahom iz bogatih i intelektualnih sredina, no ne postoje predodređene "rođene" vođe.

IZBOR VOĐE zavisi od grupe koju treba voditi, zadatka koje treba izvršiti i situacije u kojoj se to sve odvija. Osnovni zahtevi sledbenika prema vođi su psihološki (da bude nosilac odgovornosti, oslonac, žrtveni jarac), socijalni (organizator, arbitar, informator, kadrovik), stručni (rešavanje problema, učitelj, pomagač, učenik od stručnjaka).

SLEDBENICI vođe mogu biti racionalni homocentrik (vezan za jednog vođu nakon što je racionalno razmotrio argumente), iracionalni homocentrik (vezan za jednog vođu bez razmišljanja), racionalni ideocentrik (argumen-tovano prihvatio jednu ideju bez obzira na vođu), iracionalni ideocentrik (emocionalno prihvatio ideju koju sledi bez obzira na vođu).

KORISTI OD VOĐSTVA su ekonomske (novac, beneficije) socijalne (ugled, položaj), psihološka (potreba za afirmacijom i osećaj vlastite vrednosti).

ŠTETE OD VOĐSTVA su ekonomske (inkompatibilnost položaja), socijalne (kad je rukovodeće mesto beznačajno), psihološke (odgovornost, izloženost kritici, zahteva promene u ponašanju).

KORISTI SLEDBENIKA su ekonomske, psihološke (nije izložen kritici).

ŠTETE SLEDBENIKA su ekonomske, socijalne i psihološke (identi-fikacija sa vođom, sa ciljevima i vrednostima).

CEZARIZAM je pojava gde se vođa nakon pobede svoje stranke počne ponašati kao apsolutista. Postoje četiri faze psihološkog nastanka "cezara". To su: osećaj mesijanstva (duboka vera u ispravnost svojih uverenja), osećaj svezna-laštva (paralelno se javlja i osećaj prezira prema užoj okolini jer ništa ne znaju), osećaj nezamenljivosti, osećaj nepogrešivosti (tu se javlja i ideja proganjanja jer onog koji je nepogrešiv progone one koji mu zavide). Progoni vlasitih pristalica i saradnika se vrši ignorisanjem (ćutanje), ostracizmom (progon na daleko mesto, sada ambasador), difamacijom (iznošenje najgorih tvrdnji o osobi putem medija), zatvaranjem i ubijanjem. Ponašanje sledbenika karakteriše identifikacija sa cezarom, birokratija, jednosmerna odgovor-nost, poltronstvo. Cezarizam se suzbija ukidanjem privilegija, podelom vlasti, vremenskim ograničenjem mandata, ukidanjem poltronstva, dvosmernom odgovornošću.

SOCIJALNA KLIMA je stanje psihosocijalnih odnosa pripadnika neke socijalne grupe i njihovih odnosa prema grupi.

MASA je skup individua pod uticajem zajedničkog emocionalnog uzbuđenja, primitivniih impulsa i jedinstveni svrhe.

GOMILA je skup individua koje su se privremeno identifikovale s nekim zajedničkim vrednostima i koji doživljavaju slične emocije.

RULJA je skup čiji članovi deluju nasilno i pod vanrednim emocionalnim okolnostima, nastojeći da kontrolišu akcije onih koji im se suprostavljaju.

PUBLIKA je skup osoba koje imaju zajedničke interese ili navike i koje su (posredno) pod uticajem jednog ili više istaknutih pojedinaca.

FAKTORI stvaranja mase su: broj prisutnih osoba, gustoća mase (fizički kontakt), emocionalno uzbuđenje (postiže se parolama, pesmom, himnom), usmerenost pažnje u fokus (u događaj, parolu, osobu) i zajednička akcija.

OSNOVNE DIMENZIJE MASE su veličina, okupljenost, usmerenost i identifikacija.

DEMONSTRACIJE i MANIFESTACIJE su fenomeni masovnog ponašanja povezani s političkim životom, s tim da su demonstracije uperene protiv nečega, a manifestacije su za nešto.

PANIKA je oblik masovnog ponašanja u toku koje veća ili manja gomila ljudi, percipirajući stvarnu ili umišljenu opasnost reaguje nerazumnim fizičkim ili psihičkim begom s mesta na kojem opasnost vreba.

LINČ I POGROM su oblici ponašanja rulje gde su kod pogroma žrtve svi pripadnici neke etničke, rasne ili političke grupe, a kod linča pojedinac.

PSIHOSOCIJALNE EPIDEMIJE su oblik masovnog ponašanja koje su u istoriji iznimno vađne (npr, krstaški ratovi).

MODA je oblik masovnog ponašanja koju karakteriše prolaznost (stalno se menja), novost (razlike u odnosu na predhodnu) i trivijalnost. Jedna od karakteristika može biti i cikličnost. Psihološki faktori mode su potreba za isticanjem, kompenzacija osećaja manje vrednosti, podizanje samopouzdanja, potreba za konformizmom, pokrivanje estetskih nedostataka, seksualna atraktivnost i univerzalna potreba za promenom.

SOCIJALNI POKRETI su masovna gibanja u politici i religiji. Dele se na reformatorske i revolucionarne pokrete.

MIGRACIJE su socijalni pokreti koji mogu biti geografski (npr. Jevreji u Izrael) ili socijalni (npr. Meksikanci u SAD). Uzroci su psihološki (želja za promenom), politički ili ekonomski.

GRUPOCENTRIZAM je čovekova težnja da živi u manjim ili većim grupama, a to su porodica, naselje, nacija i klasa.

PORODICA i BRAK su posebne društvene institucije koje se oslanjaju na biološku reprodukciju čovečanstva, a samim tim su povezane sa seksualnim životom čoveka. Udvaranje je prva faza u sastavljanju braka kao dobrovoljne institucije. Odnosi u braku su složen problem, a razlozi narušenih odnosa su nerealna očekivanja bračnih partnera, problemi vernosti i ljubomore, nesređeni seksualni odnosi, uzajamne svađe i razmirice. Bračne razmirice potiću od različitosti navika, negiranja individualnosti, uloge reformatora (moram promeniti partnera), ljubavne oscilacije, nedefinisana bračna uloga (ko šta radi?), različit razvoj nakon ženidbe, odnosi sa rodbinom. U porodici su veoma značajni odnosi roditelja i dece koji mogu biti poremećeni zbog toga što je dete neželjeno ili neočekivano, zbog svađe roditelja, "deca ne popravljaju brak", ambivalenti osećaj (osećaj mržnje), menjanje porodične klime, roditeljsko zanovetanje. Odnosi dece mogu biti poremećeni zbog ljubomore, sukoba moći i reda rađanja (prvorođeno dete posle roženja drugog ima osećaj odbačenosti, drugorođeno se trudi da stigne prvog – takmičarski duh i najmlađe je maza koje nije opterećeno time da bude "prvo", jedinci su psihički manje stabilni i skloni ekstremnim shvatanjima npr, radikalne teorije, čistoća, puritanstvo i sl.)

NASELJE je skupina ljudskih nastamba na određenoj teritoriji, omeđena manje više jasnim geografskim granicama. Naselje je administrativna, ekološka jedinica gde se vrši neformalna ili neformalna društvena kontrola. Naselja imaju i indivudalno-psihološko značenje, jer u njemu pojedinac ostvaruje socijalne kontakte, svoju ekonomsku i radnu funkciju, tu se rekreira i ostvaruje svoju organizacionu i političku funkciju. U grupu ovakvih socijalnih grupu spada i susedstvo i preduzeće.

SOSKA NASELJA u poređenju sa gradskim karakteriše veća konzervativnost, slabija informisanost i veća emocionalna stabilnost. Uzroci toga su veća izolovanost seosikih naselja i stepen srodnosti i homogensti naseljenika.
NACIJA potiče od latinske reči nasci što znači "biti rođen". U početku je ona označavala one ljude koji su bili rođeni u istom mestu. U srednjem veku nacije su bili grupe studenata koji su poticali iz istog mesta. U kapitalizmu se stvaraju nacije u današnjem smislu reči, odnosno kao istorijski stvorena trajna zajednica, iznikla n osnovi zajednice jezika, teritorije, ekonomskog života i psihološkog sklada koji se ogleda u zajednici nacionalne kulture. Nacije nastaju usled promene u ekonomskim, ideološkim i socijalnim odnosima. Nacija ima niz objektivnih karakteristika, a najčešće se pominju kontinuitet teritorija, postojanje prirodnih granica, jezička zajednica, ekonomsko jedinstvo, kulturno i istorijsko jedinstvo. Najveće psihosocijalno značenje ima istorijsko jedinstvo koje nije ništa drugo do nacionalna mitologija koja počiva na nekoliko zajedničkih mitova (o poreklu, o zajedničkim interesima, o zajedničkom neprijatelju, o državnosti, o večnosti nacije). Nacija ima i subjektivne karakteristike. One su važne jer svest o pripadnosti nekoj naciji je najvažnija odrednica samog pojma nacije. Osećaj pripadnosti naciji ima svoj opšti koren u potrebi čoveka za pripadanjem socijlanog grupi, a pojačan je i strahom od smrti. Nacionalizam je hipertrofirani osećaj pripadnosti jednoj naciji, osećaj da je njegova nacija najvažnija od svih socijalnih grupa (porodica, klasa, rasa i sl.) i da njoj duguje apsolutnu lojalnost. Tu se javlja i fenomen emocioalne slepoće, kad ne možeš da sagledaš svoju naciju u objektivnom svetlu. Postoji čitav sistem simbola (grb, zastava, himna) koji imaju zadatak da konkretizuju i učine opipljivom i najprostijem ljubav prema naciji.

NACIONALISTIČKI SINDROM je sindrom koji označuje identičnost određenih nacionalističkih ideja sa paranoidnim ciklusom običnih duševnih bolesnika: ideje inferiornosti, ideje grandomanije, ideje proganjanja i ideje agresivnosti i belikoznosti. Negde se ovaj sindrom zove i "paranoia natioanalistica". Za razliku od obične paronoje ova pokazuje tendenciju da se lako pretvara u psihosocijalnu epidemiju.

PATRIOTIZAM ima korene u osećaju pripadnosti njegovoj socijalnoj grupi, ali za razliku od nacionalizma ne sadrži elemente nacionalne mržnje.

SAOCIJALNA KLASA je grupa ljudi koja se ponaša na određeni način prema dominantnim vrednostima u svojoj kulturi. Marksistička definicija podrazumeva i odnos prema sredstvima za proizvodnju.

PROPAGANDA je uveravanje, odnosno pokušaj da se utiče na mišljenja i stavove (i time na njihovu akciju) u željenom pravcu. Propaganda mora biti dostupna, privlačna, razumljiva, zanimljiva, uverljiva. Analiza primalaca poruke obuhvata njihova sociodemografska obeležja, opšte motive, stavove i uverenja i sugestibilnost, probleme socijalne klime u sredinama gde primaoci žive i snagu suprotne propagande u tim sredinama.

PROPAGANDNI APELI su apeli koristi (biološke, materijalne, socijalne, psihološke (prestiž) koristi) i apeli ugroženosti i nesigurnosti (ideološka propaganda tj. apel na autoritet, apel na popularnost, apel na autoritet štampane reči, apel na sve (svi predstavljaju autoritet) i apel na misticizam. Emocionalne komponente propagande su deo svake propagande i dolaze upotrebom emocionalno zasićenih reči, upotrebom eufemizama, pri transferu emocija s jednih sadržaja na druge. Istina i laž se obično vešto kombinuju u propagandi. Ponavljanje propagandnih poruka i stavljanje ljudi pred svršen čin, kao i ekstremno ispiranje mozga (kad se želi izmeniti čitava struktura ljudske ličnosti) su propagandna sredstva. Glasine su veoma važne u ratnim vremenima se dele na glasine mržnje, strepnje, bežanja od stvarnosti, nadnaravnih čuda i glasine radoznalosti.

PSIHOLOŠKI RAT je psihosocijalni fenomen i počiva na raznim vidovima propagande.

KRIMINALITET je društvena pojava koja je povezana sa normama ponašanja u društvu. Uticaj socijalnih faktroa na kriminalitet su odnos sela i grada, uticaj porodice, uticaj žrtve (viktimologija). Kriminalitet kao individualna pojava proučava se s gledišta biofizioloških i psiholoških osobina delinkenata. LJudi ne čine krivična dela jer nemaju grešnih želja, nemaju znanja, veština i sposobnosti, a motivi činjenja krivičnih dela su koristoljublje, osvta, pomoć drugima, seksualno zadovoljenje, odbrana i znatiželja. Teorije o uzrocima kriminaliteta su biološke (Lombrozo) sociološke (teorija imitacije i teorija negativnih karakteristika kaptilizma) i psihološke (individualni pristup ličnosti delinkventa).

PENOLOGIJA je naučna disciplina koja se bavi problemom kažnjavanja. Kažnjavanje počiva na principu neposrednosti kazne, neprijatnosti, primerenosti i slično.

KRIZOLOGIJA je nauka o krizama i ponašanju ljudi u njima. Uzroci kriza mogu biti prirodne pojave, tehnički faktori ili socijalne pojave. Uzrok krize izaziva prvo kolektivni stres koji ima dve dimenzije – intezitet stresa i masu ljudi. Ponašanje individue u krizi se klasifikuje kao adekvatno-neadekvatno, vođa-sledbenik, egocentrično-alocentrično, aktivno-pasivno. Generalni saveti u kriznim vremenima službe, informisanost, evakuacija i vežbe.