Muško-ženski odnosi

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Bibliotekar » 24 Maj 2011, 17:32

Nekompletna Vam je ponuda, draga moja gospođo. Manjka Vam jedan takođe postojeći, premda u kontemporarnom demokratskom pogledu irelevantni tip:

11. Otkrivač Smisla i Miljenik Λάχης

Slika

:)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4178
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 24 Maj 2011, 17:39

Ups... Hvala, Bibli!
Ovo je moj tip muškarca! :X
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Bibliotekar » 24 Maj 2011, 17:46

„I pošto su sve duše izabrale svoj život, uputiše se Lahesi, pristupajući joj u istom onom redu koji je kockom bio uspostavljen. Lahesa dodeli svakoj duši za pratioca po jednoga demona, koji će biti čuvar njenog života i i izvršilac njenog izbora. Za svaku dušu bio je to onaj demon koga je duša svojim izborom odabrala. Demon je dušu napre odveo pred Klotu, pod njenu ruku i kružno obrtanje vretena, potvrđujući sudbinu koja joj je kockom dodeljena i koju je sama izabrala. Posle sustreta sa Klotom, demon privede dušu Atropinom predenju, da bi nit sudbine koju je Klota isprela bila učinjena nepovratnom. Odatle se, bez osvrtanja, uputiše Anankinom prestolu.”

Platon. - Država, 10, 620.

:)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4178
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 14 Jul 2011, 22:06

Pismo Nepoznatoj, ma gde ona bila

Vi i ja smo, svako za sebe, draga moja nepoznata, samo prosek. Izađimo iz te prosečnosti, budimo nadprosečni… spojimo se. Izrađajmo tu prokletu decu da nas savest ne grize. Ovo blago što ga nagomilasmo, možda neće satrunuti, ali nas neće ni pomenuti, to je izvesno. Svaki dukat, svaki novčić, svaki dragi kamenčić… sve će to obezvrediti samo sebe čim se dočepa grabljivih ruku. Ništa od toga neće za nama u zemlju, verujte mi. Jedino deca, unuci, praunuci… oni će nam se kad-tad pridružiti. Dajmo im priliku, dozovimo ih. U našem spajanju je trenutno zadovoljstvo, i večni spokoj. Nisu zalud naši slavni preci jurili slavne pretkinje, ne bi li ostavili svoje seme. Moglo se potomstvo ostaviti u svakoj skitačici, ali nije to to. Hajde, gospo, da vidimo jesmo li vredni vremena u kome smo se rodili, ili bar imena koje smo, ne svojom zaslugom, nasledili. Dosta je bilo skrnavljenja tih imena, dosta je bilo glupih međupoteza, dosta je bilo bludnih pogleda, šaranja i varanja, dajmo se matici, posadimo drvo koje će možda rađati gorke plodove - ali će rađati. Ulogu bogova smo kupili zlatnicima i sad nas obožavaju. Nema tog zlatnika koji nije obložen krvlju, ne znam čemu se klanjamo? Spustimo se na nivo životinje, sparimo se, neka nas bar neko proklinje. Ako već moraju da nas čerupaju besne guzice, neka to bude meso našeg mesa, krv naše krvi. Ako to što pričaju o vama iole vredi, ako glas koji mene bije može da se upotrebi, taj iscedak iz trenutka kosmičke slasti, ne mora da bude ni tako loš. Te iste potomke stvoriće neko drugi - svako se pre ili kasnije rodi, bez obzira na to ko su mu roditelji - a onda će nam biti žao. Izbegnimo sramotu nerađanja, izrodimo nešto. Kad već nismo rođeni za velike misli i velika dela, učinimo bar veliki greh - spojimo se! Pitao sam grobara kako mu se dopada posao. Odgovorio mi je: “Pa, eto… zakopavam tuđe gluposti”. Napravimo i mi jednu takvu glupost. Ne tražim od vas, gospo draga, da spavamo zajedno; ne tražim da vodimo ljubav, danas se iza te reči skrivaju najveća zlodela; ne tražim da kućimo ili stvaramo materijalna dobra, ne tražim ništa za sebe. Ne morate mi reći ni jednu lepu reč, ne morate me voleti, ne morate živeti sa mnom. Treba samo da se nađemo, da nas ima, da nas neko pomene u kletvi ili molitvi. Čovek živi onoliko koliko mu je kletva dugačka; za molitvu uvek ima vremena, ona ne zavisi od dužine života. Ostanimo neznanci, doživotni stranci, persirajmo jedno drugom, mrzimo se, pljujmo se, ali - srodimo se. Bar za tren. I u očima zlikovca i mrzitelja naših imaćemo veću vrednost ako se bar neko nekad pohvali da smo ga baš mi sačinili. Vi i ja, gospo draga. Možete vi bez mene, mogu ja bez vas, to sitno zavaravanje ne sme dugo da potraje. Gledam vas, ovako iz prikrajka, slutim razloge koje ćete izmisliti, samo da me odbijete. Pustiću vas da pričate, da potrošite prazne reči, da se ugušite u njima, i kad više ne bude bilo ni jedne jedine floskule, ni jednog jedinog formalnog ili “normalnog” opravdanja, zaigraćemo ples - ples budućnosti.

Odgovor Njemu, ma kako se zvao

Poštovani gospodine! Malo je danas ljudi koji će tek tako reći: “Spojimo se”. A vi ste to, dragi moj nepoznati, napisali tako lako, tako promućurno, nadahnuto i smišljeno, da mogu samo da vam pozavidim. Niste ni svesni koliko dugo sam iščekivala baš takav poziv. Zovete me na “ples budućnosti”? Pa, zaigrajmo ga, što da ne? Ja ionako neću umreti ni kao svetica ni kao devica, pa kad je već tako, neka to bude “na nivou”. Znam da na svakom normalnom plesu dame biraju. Ovaj put vi ste izabrali mene, i neka tako ostane. Ima tu nečeg uzvišenog, i srećna sam što je baš tako ispalo. Ovaj ples je ionako drugačiji od svih ostalih. Dripci i ulizice me ne zanimaju, doktori i inženjeri teže samo za prolaznom avanturom, i sve će učiniti da dokažu da dete nije njihovo, sebični profiteri će me pretvoriti u svoju robinju ili sluškinju, barabe će težiti da me se otarase kad im više ne budem bila potrebna, lopovi će me prodati za male pare… Jedino mi vi delujete iskreno, časno i otmeno, pogotovo posle onog neobičnog pisma koje ste mi uputili, a koje mi nikako ne izlazi iz glave. Ono što ispadne iz te “svesne nepromišljenosti” ne može naškoditi ni meni ni vama. Naprotiv. Kažete, da se spustimo na nivo životinje? Ne dolazi u obzir. Ili ćemo se spojiti “da se pamti”, da ostane zapisano negde u kori mozga, ili se nećemo ni dodirivati. Zar da jedan tako veličanstveni trenutak pretvorimo u puko sladostrašće, koje ima za cilj jedino da nas ovekoveči u potomku kojeg ćemo izroditi? Zar stvarno mislite da ćemo posle toga ostati neznanci, i da u svemu tome neće biti ni trunke ljubavi? Može li se zemlja posejati samo tako što će se u nju baciti seme, pa šta ispadne? Varate se, dragi moj. Ili možda hoćete da stavimo maske na glavu kao u srednjem veku, u oči da se ne pogledamo? Ili, pak, da se nađemo u mrklom mraku, kad se samo aveti i zveri ljube, a buduće dete da cepamo na dve polovine – “moju” i “tvoju”? Za njega ćemo uvek biti dve sebične jedinke, koje su umislile da se život može produžavati tek tako - bez razloga i potrebe. Kad bi tako moglo, bila bi dovoljna jedna saksija i kesica semena. Ko zna - možda ćemo tako dobiti unuke i praunuke, ali za sada… Bojim se, zaturiće nam se trag. U svakom slučaju, neku žrtvu moramo podneti. Rizikujmo da se zaljubimo, ma kako vam to patetično izgledalo, pa baš ako ne ide… (Svet je pun neuspelih ljubavi, zar ne?) Počupajmo se za kose, potucimo se, neka bude krvavih tragova noktiju po golom telu, i to je za ljude. Učinimo bilo šta, ali… spojimo se! Uživam dok vam pišem ovo pismo, sa potvrdnim odgovorom. Uživajmo u blagodeti koja nam se nudi, uživajmo u svakom sekundu onoga što nam pruža mogućnost produžetka nas samih, uživajmo u lepoti stvaranja, jer nema veće tajne od tajne života, uživajmo u šaputanju dokonih i zlih, kojih uvek ima i koji će nam zavideti u svakom slučaju, spojili se mi ili ne. Tek - uživajmo. Čekam vas!
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Bibliotekar » 15 Jul 2011, 00:59

Poznatome (Nenadu Živkoviću, npr. - prim. prev.)

Kažu da žene previše pričaju. Da ste ikada radili u Kongresu, gospodine, znali biste da je ta opstrukcija izmišljena od strane muškaraca. No pre nego što eventualno i pomislite da se branite, dopustite mi da Vam ukažem da mi, žene, nismo umorne od takvih primedbi. Mi zapravo jesmo umorne od Vas koji ste umorni od samih sebe. Kada smo mi žene umorne od nas samih mi npr. odemo u kupovinu. Ili pak sednemo i tračarimo. Možda i činimo mala uzajamna zverstva kada se toga tako zdušno prihvatamo, ali mi se zaista najugodnije osećamo u društvu nas samih. I za razliku od Vas to otvoreno i priznajemo.

Vama, muškarcima, nešto takvo jednostavno, poštovani gospodine, nikada ne bi palo na pamet. Vi neprestano želite da izgledate drugačije u ogledalu koje čine oči drugih žena. Zaista, nema ničeg boljeg od izvesne doze prisustva druge žene koja čini da muškarac ceni svoju sopstvenu suprugu. Muškarac, znate, spolja posmatrano počesto izgleda kao zamak. No mi žene ponajbolje znamo da je iznutra on puko obdanište u kojem obitavaju potpuno nezrele duše.

Bezrazložno hvaljena muškost je nas žene vekovima potiskivala ka dnu. Ali nas nije izbacila van igre. A znate li zašto, gospodine? Zato što misli nemaju pola. Iz nekih nepoznatih razloga Vi, izgleda, smatrate da bi mi zarad postignuća naše sopstvene sreće trebale da mislimo rodnicom. No ako je dobri Bog želeo da mislimo na taj način, ostaje neobjašnjivo zašto nam je na koncu ipak dao mozak. Upravo zbog toga mi, za razliku od Vas, nikada ne očajavamo, jer znamo da beznadežne situacije zapravo ne postoje. Postoje samo muškarci koji su odrasli da budu bespomoćni u njima.

Vi se žalite na svoju prolaznost. Ali znate li šta zapravo možete da učinite protivu nje? Ništa. Stoga budite hrabri i suočite se s time. Mi smo to već odavno učinile. Hrabrost predstavlja lestvice preko kojih stižu sve ostale nagrade i vrline. Među kojima je i trajanje, koje je za Vas, čini se, samo puki glagol. Spram kojeg smo mi žene potpuno indiferentne. I zapamtite, gospodine - ne postoji ništa čvršće od mekoće indiferentnosti.

Žao mi je što ću morati jasno da Vam kažem da u krajnjoj instanci nema drugog načina za ljudski progres do poštenih dnevnih odluka i marljivoga rada, dobrih dela i plemenitih uticaja. Da ste se dublje zagledali u Istoriju i Smisao do tog zaključka ste mogli doći i sami. No ne treba živeti u iluziji da će dobra dela ostati nekažnjena, kao što to Vi činite. Naprotiv. Suština istinski ljudske egzistencije se i ogleda u tome da dostojanstveno odustanemo od želje da od naše biografije načinimo alibiografiju. Zato nemojte ni pokušavati da nas opterećujete mizerijom Vaše jalove prolaznosti, koju bismo, kako nam preporučujete, trebali da pročamimo skupa. Mi za nju nismo i ne želimo da budemo krive. Uostalom, šta bi ste Vi i mogli da znate o bolima života i mizeriji prolaznosti kada nikada niste upoznali rađanje na hladnome kuhinjskome podu, obavezu da nakon istog skuvate ručak za svog vajnog supruga, a narednog dana da odete na posao dok utroba visi iz vas. Ništa. Upravo zato i nemojte da nam reklamirate Vaš predlog za prevazilaženje prolaznosti. Tako ništavan i plitkouman već je pridoneo širenju zla više nego ma koji rat i revolucija u dosadašnjoj istoriji.

Za kraj, dopustite mi da Vam odam jednu malu tajnu, koja će, nadam se, doprineti Vašem uvidu suštine našeg položaja, kojeg posle dugih vekova besplodne trpeljivosti konačno čvrsto držimo u svojim rukama i kojeg ne nameravamo da Vam prepustimo. Novac, gospodine, ne može da kupi sreću, ali može da Vas u ovom svetu na savršeno prijatan način učini nesrećnim. Upravo zato najbolji proizvod i užitak koji žene mogu da načine jeste nešto njihovog sopstvenog novca.

Gore glavu, gospodine - i smanjite podbradak. Večnost će Vam, uveravam Vas, namah biti i dostupnija i lepša.

Iskreno Vaša,

Kler But Lus (Clare Booth Luce)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4178
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 15 Jul 2011, 17:25

Pismo starijeg muškarca svojoj nekadašnjoj ljubavi

Kada budeš čitala ove reči ja ću već započeti putovanje ka večnosti. Ne znam da li će mi tajna tog novog putovanja biti otkrivena i da li će mi biti dato da te se sećam. Ako to bude slučaj, nastaviću večno da živim. Imali smo malo vremena za nas, tako malo da se život nije mogao promeniti. Jednom si mi rekla da su stvari koje su za nas zbilja važne, one kojima smo ostali verni. U dugim satima samoće shvatio sam da možemo biti verni samo onome sto pamtimo. Uvek si bila uz mene na jedini mogući način - u sećanju.

Vreme koje protiče obavezuje nas da idemo napred, u budućnost. Tako je lako skrenuti u neverstvo. Ali, postoji i sećanje. Pravo neverstvo je zaboraviti nekoga. Koliko puta sam poželeo da te ugledam bar na čas i da ti ti kažem: Ne tražim da me voliš, samo me nemoj nikada zaboraviti.

Da li se možemo sećati po sopstvenoj volji? Možemo li doneti odluku da se nečega ne sećamo? Ne, to se dešava isto onako kao što se more zabeli od pene koju je podigao vetar; bez naše volje. Nisam imao tvoje telo; ostao sam veran onome sto smo proživeli zajedno, onom slučaju koji je spojio naše sudbine. A sudbina je prema meni bila izdašna; nisam bio prisljen da odbacujem prošlost da bih zavoleo sadašnjost.

Poslednjih godina nosio sam sa sobom Geteovu knjigu “Izabrane sklonosti”. Koliko puta sam ponovo čitao desetopoglavlje misleći da me to probližava tebi, osećajući kako ti dodirujem kožu. ”Ostaje samo ono što nam je dopušteno da pamtimo”, piše tamo. To što nam je dopušteno da pamtimo je nešto neobično, iznenadno i neočekivano, nešto što osvetli naš život. Meni je bilo dopušteno da pamtim našu priču kao da je to nešto najprostije i najprirodnije. Na momente sam bio uplašen zbog mogućnosti da zaboravim draž onoga sto mi je bilo dato da proživim. No, to se nije desilo. Ostao sam veran lepoti
naše ljubavi.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Bibliotekar » 15 Jul 2011, 20:08

Pismo zabludelom prijatelju

Dragi prijatelju!

Kao što mi užasna buka ili neugodan zadah čiji bih uzrok bio ja sam nikada ne bi smetali toliko koliko u slučaju da ih prouzrokuje neko sličan meni, tako se može smatrati i da sam bog uopšte ne mora niti može da pati zbog zla i nesreće u svetu, zato što oni postoje samo tamo odakle je on aktivno okrenuo glavu, ali je na taj način još uvek potpuno prisutan. Kako, dakle, mogu da prebacim ženama to što čekaju muškarca? Zato što misle da će samilošću prema muškarcu podeliti svoj bol? Samilost žena spram muškaraca je nemoralna zato što se nalazi upravo u nizu „užitak – patnja”, a ne u onom „vrednost – ništavilo” sa kojim je jedino povezano ono funkcionalno. Užitak, dragi prijatelju, zavisi od uslova. Vrednost od njih ne zavisi nikada.

Njihova bol se, doduše, direktno vidi, ali najstrašnije je što ga one poriču i žele užitak direktno, umesto da slave vrednost, kao u poštovanju. Surovost, na koncu, ne znači ništa drugo do želju da se bol učini realnim umesto da se užitak nadoknadi nizom „sloboda – vrednost”. Da je plavokosi i umilni Šiler umesto svoje zbrkane, lepo uobličene i etički ugodne fraze „Podeljena radost je dvostruka radost – podeljen bol je polovina bola!” rekao „Čovek može deliti samo sreću, bol nikada!”, onda bi izrekao nešto istinito. I na korist nesrećnim ženama.To što je Gete u Izboru po srodnosti (Die Wahlverwandschaften - kako zapravo glasi naslov knjige iz koje si čitao tebi tako omiljeno X poglavlje) mnogo cenio Šilera ne dokazuje, naravno, baš ništa. Jer on je uvažavao i Vilanda, Bajrona i mnoge slikare svoga vremena, a ni u njima nije bilo baš previše toga. Žene su ga/njih dočekale kao otkrovenje, jer žene, avaj, nisu ni dubokoumne, ni visokoumne, ni oštroumne ni pravoumne. One su, štaviše, suprotno svemu tome. Ne uočavaju suštinu.

U njoj je pak presudno to što je svaka ljubav po sebi, a ne tek pridolaženjem asketskih načela - neprijateljski raspoložena prema svim onim elementima ljubavnog odnosa koji teže snošaju, pa ih, štaviše, osećaju kao svoju sopstvenu negaciju. Ljubav i požuda su dva tako različita, suprotna stanja i tako jedna drugu isključuju da je čoveku, u času kada zaista voli, savršeno neshvatljiva pomisao na telesno spajanje sa voljenim stvorenjem. Što nema nade bez imalo straha, to ništa ne menja na tome da su nada i strah upravo suprotne pojave, nagoveštaji sreće i bola. Nije drukčije ni sa polnim nagonom i ljubavlju. Što je čovek erotičniji, utoliko ga manje muči seksualnost i obratno. Ako nema čistog obožavanja bez ikakvog prohteva, ne smeju se ipak identifikovati te dve stvari, one bi jedino mogle biti suprotne faze u koje sukcesivno može da uđe bolji čovek. Ko tvrdi da još voli ženu koju poželi - ili laže ili nije nikad znao šta je ljubav: toliko su različiti ljubav i polni nagon. Zato ljudi skoro uvek imaju osećanje licemerstva kada neko govori o ljubavi u braku.

Postoji dakle „platonska” ljubav, mada profesori psihijatrije neće ni da čuju za nju. Čak bih rekao: postoji samo „platonska” ljubav. Jer ono što se inače još naziva ljubavlju spada u carstvo krmača. Postoji samo jedna ljubav: ljubav prema Beatriči, obožavanje Madone. Za snošaj imate vavilonsku bludnicu.

Ukoliko se sve to dokaže bilo bi potrebno proširiti Kantovo nabrajanje transcendentalnih ideja. I čista, uzvišena, nepožudna ljubav, ljubav Platona i Bruna, bila bi transcendentalna ideja, čiji značaj kao ideje ne bi bio pogođen time što je nikakvo iskustvo nikada ne ostvaruje potpuno.

To je problem „Tanhojzera”. Ovamo Tanhojzer, onamo Volfram, ovamo Venera, onamo Marija. Činjenica da dvoje zaljubljenih koji su se zaista zanavek našli - Tristan i Izolda - odlaze u smrt umesto u bračnu postelju isto je tako apsolutan dokaz nečeg višeg, pa makar i metafizičkog, u čoveku, kao i mučeništvo jednoga Đordana Bruna.

Tebi, uzvišena ljubavi; neka se zaori
U zanosu moja pesma,
Čija mi anđeoska lepota
Duboko dirnu dušu!
Ti odlaziš kao božji glasnik,
A ja te odano pratim iz daljine -
Tako vodiš ti u zemlje
Gde večno blista tvoja zvezda
.”

Ko je predmet takve ljubavi? Ista ona žena koja je ovde opisana, žena bez ikakvih kvaliteta koji nekom biću mogu da daju vrednosti, žena bez volje za vlastitom vrednošću? Zacelo ne: tom se ljubavlju voli prelepa, anđeoski čista žena.
To istinu su, čini se, spoznali čak i majmuni, koji su zapravo ljudi koji se prave budalama. No za razliku od muškaraca, na majmunima se vidi žalost zbog spoznaje. Stoga su i pošteniji.

Piši mi kako si Ti.

Tvoj,

Oto Vajninger (Otto Weininger)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4178
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 17 Jul 2011, 22:56

Meni moj muž sve ispriča ;)

Ja ne znam...Meni moj muž sve ispriča...Tako je navikao, ima poverenja u mene i sve mi ispriča.Valjda zato što nema nikog, ni majku, ni sestru...ima samo mene.Vrti se, vrti i sve mi ispriča.I ja se trudim, koliko mogu, da ga razumem. Ipak, muž mi je...ako ja nemam razumevanja, kao njegova žena, ko onda može da ga razume.
On voli mene, a to što ponekad radi, to radi samo kad pogreši. I sad je samo pitanje da li mi možemo da oprostimo i da razumemo. A ja, pošto je to moj muž, ja mogu i da razumem i da oprostim.
Ja ga više volim što je iskren i što me ne laže...i da sve znam...nego da ga jurim i da mu ne verujem.
Prvo, ja sam, u principu, protiv toga da muž vara svoju ženu, bez obzira da li je ta druga lepša, mlađa...To ne dolazi u obzir. Dakle, da sam ja muškarac, ja bih pošao od toga. Drugo, ako bi to ipak, u nekim slučajevima bilo neizbežno - jer živi smo ljudi - ja zaista ne bih dozvolio sebi takav kiks. Međutim, muškarci su često nesposobni i nespretni...i tu onda dolazi do drame. I mislim da je prava šteta što su neki muškarci - muškarci, a neke žene - žene. U mnogim slučajevima bi bilo bolje da je obrnuto. Ima mnogo žena koje bi bile bolji muškarci od postojećih. (Dušan Radović - Ženski razgovori)
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 22 Jul 2011, 09:53

Oglas

Mlada, slobodna žena, traži dobrog čoveka. Pažljivo pročitajte sve što sledi pre nego se zaletite.
Ako niste zubar, trebaće vam dosta novca da mi platite nove zube.
Ako niste prodavac kola, snađite se, jer volim da vozim jaguara ili bilo koji automobil slične kategorije.
Ako niste fizioterapeut, znajte da će i tu biti izdataka, jer volim masažu, a dok sam u „ovim vodama” da iskreno kažem da volim da imam i svog šofera, frizera koji dolazi kući, kuvaricu, čistačicu, pedikirku, kozmetičarku i manikira.
Ako niste optičar, odmah da vam kažem da češće menjam naočare nego muškarce. Ne zalazim u to kako će ovo biti shvaćeno. Poštujem slobodu izbora.
Ako niste doktor, treba da znate da bolujem od artritisa, da imam bolove u leđima i kostimai i da patim od reumatizma. Dakle, terapija talasima se podrazumeva. Najviše volim da izlazim sa prijateljicom; ali ako ste posesivni, mogu i sa vama.
Ako prodajete nekretnine – to je sreća! Volim kuće sa prozorima na kojima mogu da sedim, dok nogama dodirujem more. Može i bazen iza kuće, zavisi gde su prozori... nisam sitničar. Takođe, divno bi bilo živeti negde gde je nebo plave boje tokom cele godine.
Čak i ako nemate turističku agenciju, to ne bi trebalo da bude problem. Poznajem poslovođu agencije koja ima ponudu lepih destinacija i obećavam da bismo (zajedno ili ja sama, ne vršim pritisak!) obišli svet za malo više od osamdeset dana.
Ako niste zlatar, uputiću vas. Volim samo retke kamenčiće.
Ako niste cvećar, postoji Interflora, raspitajte se.
Ako niste obućar, imam smisla za ovu delatnost, što potvrđuje moja kolekcija cipela.
Ako niste agent osiguravajućeg društva – raspitajte se za životno osiguranje na moje ime, molim vas. Ili na svoje, sa korektnom premijom za udovicu.
Ako niste igrač, ne pravim pitanje, nisam ni ja.
Ako niste pekar - to može biti problem, ukoliko smatrate preteškom obavezom da skoknete do obližnje pekare svakoga jutra, po moje omiljene kolače sa čokoladom.
Ako niste antikvar, daću vam adresu gde sam i šta videla. Umem tako divno da se radujem.
Ako niste kuvar, nije problem, postoje kuvarice, a ja znam da kuvam makarone.
Ako niste arhitekta, potražićemo ga.
Ako niste snalažljivi, ja zaista jesam.
Ako ne znate da računate, i to znam. Vi ste srećnik što ste me pronašli.
Ako ste fotograf, zumirajte.
Ako ne znate da čitate, ne morate ništa da mi kažete. Nemamo o čemu da pričamo...
Ako ne znate da pišete, neću moći da vam pomognem. Ovo je moja komšinica napisala umesto mene.
Ako ste siromašni, nije važno.
Ako ne znate da sanjate, bićemo budni da mi pokažete šta znate.
Ali ako ste lepi, bogati, inteligentni, pa i da ste princ ili kralj, ali vam nedostaje humor, produžite dalje, zaboravite ovaj oglas.
Ili uzmite malo časova... nasmešite se.
Ako ste umetnik ili imate umetničku dušu, ali niste tužni... mogla bih da pogledam vašu kandidaturu...
A ako ste novinar... Uh... Loša vest, ali ipak... mada...
Ako ste ribar, baš lepo! Ja volim ribolov.
U slučaju da ste od svega ovoga pomalo, to je znak da ja baš vas tražim.
I ako ste bankar... to se leči, mogu vam pomoći.
Ako niste pijanista, budite malo violonista.
Tražim da se udam za sedam dana.
Ako ste advokat, neću ugovor!
Ako ste pisac, opraštam vam.
Samo dođite.
Sa knjigom pesama ispod miške.

(Zorica Sentić)
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 25 Jul 2011, 13:36

Šta seks zaista znači muškarcima ;)

Postoji mnogo dosadnih i frustrirajućih mitova o tome kako muškarci misle i šta osećaju vezano za seks. Većina je zasnovano na ekstremima i izgleda da dolaze iz potrebe da se nešto jednostavno objasni na komplikovan način.

Slika

Muškarci nisu u neprestanoj potrazi za načinom da se olakšaju. Za to možemo i sami da se pobrinemo! Seks ne znači samo uzbuđenje osvajanja. Biološki imperativ muškaraca nije da imaju vojsku majušnih verzija sebe pre nego što umremo. Dakle, šta pokreće muškarce na seks i šta on zaista znači za njih?

Možda ovo ne bi trebalo da se otkriva, ali u duhu promovisanja boljeg razumevanja među polovima, muškarci otkrivaju šest mračnih tajni o tome šta oni zaista misle o seksu.

NE ŽELIMO SEKS BAŠ STALNO…
Mi samo mislimo da bi trebalo da to želimo sve vreme, i nažalost, čini se da je to ono što žene takođe misle o nama. Svakom muškarcu je ekstremno teško da kaže “ne” zagarantovanom snošaju, ne samo zato što sam misli da je to loše po njegovu muževnost, već i zato što žene mogu da posumnjaju da sa nama nešto nije u redu. Sve je u redu. Baš kao i žene, mi samo želimo seks ... kada to poželimo. Problem je u tome što često ne znamo razliku između seksa koji želimo i seksa koji ne želimo sve dok ne dođe vreme za maženje posle snošaja. Zaista moramo na tome da radimo.

SEKS = DOKAZIVANJE
Primorani smo da stalno sumnjamo u sebe. Trudimo se da to ignorišemo, pokušavamo da prikrijemo, jer se bojimo da nećemo biti atraktivni ženama ako se ispostavi da sumnjamo u sebe. Mada, postoji trenutak kada unutrašnji kritičar zatvori svoja glupa usta i pusti da odrasli razgovaraju. To je trenutak orgazma, a zatim kolaps u rukama žene. To je ono najbolje.

SVE JE U OSEĆANJU NADMOĆI
Dominacija nije mit, ali nije ni nešto loše čega bi trebalod a se bojimo. Želimo da se izgubite u besu, ludilu, okeanu ekstaze. Želimo da potpuno izgubite kontrolu i želimo da budemo muškarac koji vas je tako izludeo. Uostalo, kakva je tu igra nadmoći kada svi pobeđuju?

MI SE SAMO PRAVIMO DA JE SVE TO LAKO
Seksualno junaštvo je sveti gral muškosti. Ako nismo odlični u krevetu, nismo uspeli kao muškarci. A postoji mnogo načina kako možemo da pogrešimo. Ako smo prebrzi ili prespori. Previše grubi ili nežni. Plašimo se da, ako smo previše emotivni možete da pomislite da smo do ušiju zaljubljeni pa vas preplašimo. Najgore od svega je mogućnost da vas ne zadovoljimo. Želimo da se dobro provedete sa nama i ne ispričate prijateljicama da smo promašaj. To može biti veliki pritisak.

ŽENE VEROVATNO VIŠE ZNAJU ŠTA SEKS NAMA ZNAČI
Muškarci obično ne dobijaju priliku da posmatraju sebe za vreme fizičkog čina ljubavi. Žene “sede u prvom redu” i vide efekat onog što radimo. Ako zaista želite da znate šta seks znači za nas, pokušajte da se oslobodite predrasuda i obratite pažnju, jer...

SVI SMO MI RAZLIČITI
Ovo je najveća tajna svih, jer nije tajna. Svako zna da nema sigurne formule za razumevanje muškaraca. Ako želite da seksualno razumete čoveka, morate imati seks sa njim. Mnogo puta. Nažalost, to je jedini način.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 27 Jul 2011, 10:35

Ne moram to biti ja

Ne moram to biti ja, ali moraš imati nekog ko će te sasvim, baš sasvim, razumeti i podržati.

Ne znači da bi taj neko samo podupirao svojim mislima i rukama tvoje odluke ili te obavezno vadio iz haosa u kakav svi mi ponekad upadnemo. Morao bi da bude otvoren i jasan, dovoljno tvoj da te razume i ne sudi, ali i sasvim onoliko tvoj koliko je potrebno da ti i stvari koje ljudi retko govore jedni drugima saopšti na način kakav samo emocijama protkane reči mogu da prenesu.

Uvek kasno otkrijemo da nam život curi kroz prste i pred našim očima skoro sam zida čudnovate lavirinte kroz koje nevoljno moramo da prolazimo. Otme se kontroli i postane naš gospodar. I tako samovoljan, ne pitajući nas ništa, sagradi i nama puteve kojima moramo proći iako smo želeli nešto sasvim drugo.

Mada to nije pravilo, upravo mi sami bezvoljno napuštamo kormilo svog broda i prepuštamo se matici. Tako nam je često lakše, jer nas oluja nad kojom nemamo kontrolu lišava svake odgovornosti. Pristaješ na takav scenario?

Ne moram to biti ja, ali moraš imati nekog ko će te spasiti od vlastite potrebe da u svemu budeš najbolja, prva, savršena…Znam, taj osećaj pobede prija i traži nove bitke da bi mogao iznova da ti se udvara i nagrađuje finim potocima adrenalina. Pobede nas opijaju i, poput pauka, pletu mrežu koju jednoga dana nećemo moći da razgrnemo. Dozvoli, zato, sebi i poneki poraz.

Poraz štipa obraze kao ledeno jutro, ali i pročisti sve rukavce i blještave lažne komadiće pobede koje ti više ne donose zadovoljstvo.

Ne moram to biti ja, ali neko ti mora zabraniti da živiš na luku i vodi nadljudskog tempa koji si proglasila za laganu šetnju. Uspori korak, ne čitaj mejlove, isključi kompjuter…

Da li si ikada uradila nešto sasvim nerazumno ali divno u toj spontanosti za kojom, i ne znajući, žudiš, prekinula sagovornika u pola rečenice, odložila papire koji godinama, poput herbarijuma, presuju tvoju staru zaboravljenu želju za nesputanim trčanjem kroz neka druga životna polja?

Da li pre svake odluke moraš da pitaš za dozvolu taj rokovnik pun precizno upisanih časova, dogovora, obaveza? I da podvučene tragove olovke poštuješ više od sopstvene želje za sunčanijim i vedrijim stazama kojima bi radije hodala? Ako to sebi uopšte želiš da priznaš…

Ah, obaveze, obaveze… Naravno da postoje, ali nemoj od njih cediti gorki sok koji ćeš ispijati danima, mesecima, godinama…Obaveze su izazovi u koje moraš da uneseš malo osmeha inače će te progutati. Lagano, neprimetno, podmuklo… Postala si njihov rob, moja draga, ali ne vidim želju da se oslobodiš okova.

Uredno sazidana građevina tvog života stoji na granitnim temeljima jurnjave, nervoze, rokova, briga i strepnje, a poneka topla starinska opeka tu je samo ukras. Mala mrlja na listu papira koja ti donosi lažan osećaj da znaš kad i koliko je dosta iscrpljujućeg rada.

Da li si i ubeležene trenutke odmora označila na isti način kao što to činiš sa obavezama?

Ne moram to biti ja, ali neko ti mora reći da će tvoje zadovoljstvo divnim učinjenim stvarima jednoga dana početi da bledi pred osećajem praznine i napuštenosti? Jer, svi odlaze iz naših života u luke koje su daleko od naših. I navrate tek ponekad, kad pronađu malo vremena za nas, potrošene i same.

Ne moram to biti ja, ali voleo bih. (Dragan Radović)
Poslednji put menjao Palma dana 29 Jul 2011, 21:15, izmenjena samo jedanput
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Bibliotekar » 29 Jul 2011, 20:55

ERIK BERN: Istraživanje o bajkovitom supružništvu

Sudbina svakog pojedinačnog ljudskog bića određena je onim što se dešava u njegovoj glavi kada je suprotstavljeno onome što se dešava izvan nje. Svaka osoba određuje sopstvenim delima svoj sopstveni život. No u najvećem broju slučajeva pojedinac ceo svoj život provodi zavaravajući okolinu, a najviše samoga sebe.

Premda toj žalosnoj ljudskoj tvorevini, braku, nikada nije manjkalo bajkovito rečitih filozofskih apologeta, naše mogućnosti uplivisanja na posvemašnje tragičan i besperspektivan smer razvoja ljudske zajednice i žalosno jalovo lečenje ljudskom glupošću prouzrokovane bračne nesreće donekle su veće u onoj meri u kojoj smo kao racionalna bića kadri da se približimo identifikaciji i razobličavanju raznorodnih iluzornih bajkovitosti koju ljudi u tako miloj im samoobmani povazda slede.

Utvrdili smo već da do istinski racionalnih odluka u životu dolazimo odmeravanjem dobrih i loših posledica mogućih postupaka u svakoj pojedinačnoj situaciji izbora. No malo ko uviđa da brak, sa obavezama koje podrazumeva, nas sprečava da prosuđujemo svaku pojedinačnu situaciju, svaku osobu, svaki mogući lični odnos prema njegovim stvarnim zaslugama i stoga je iracionalan i moralno neodbranjiv. On guši nezavisnost uma. Temelji se na apsurdnom očekivanju da naklonosti dva ljudska bića treba da se poklapaju neograničeno dugo. Obavezati ih, stoga, da deluju i žive zajedno znači podvrgnuti ih neizbežnoj dozi sputavanja, prepirki i nesreća. Uza sve to, potreba za doživotnim društvom znak je kukavičluka: ona dolazi iz želje da se bude voljen/voljena i poštovan/poštovana bez obzira na zaslugu. No da stvar bude još gora, realan brak nikada nije idealna tvorevina potpuno saobražena svom jalovo bajkovitom obrascu koji nam se od detinjstva utiskuje u svest.

Uzmimo za primer bajku o Uspavanoj Lepotici. Sve počinje tako što Zla vila proriče da će se Trnova Ružica ubosti na vreteno i umreti u cvatu mladosti. Dobra vila pretvara ovu kletvu u stogodišnji san. Na svoj petnaesti rođendan T. R. nađe vreteno i zaista se na njega ubode, nakon čega odmah pada u dubok san. U istom trenutku svi u zamku takođe počnu da spavaju. Tokom sto godina mnogi lepi i bogati prinčevi pokušavaju da se probiju kroz trrnoviti grm ruže kojim je obrastao zamak i da spasu lepoticu, ali nikome to ne polazi za rukom. Konačno, kada je isteklo vreme, nailazi princ koji se probija kroz grm, jer mu ovaj to dopušta. Kada nađe princezu poljubi je, ona se budi i počinje velika ljubav. U istom trenu svi u zamku se trgnu iz čmavanja i počnu da žive baš tamo gde su stali, nastavljajući poslove koje su započeli pre sto godina, baš kao da se ništa nije desilo i kao da vreme uopšte nije prošlo. Princeza i dalje ima 15 a ne 115 godina, kao što bismo logično očekivali. Ona i princ se venčavaju, te po jednoj verziji žive srećno do kraja života, a po drugoj ovo je samo početak njihovih nevolja.

U čemu je problem? Ponajpre u tome da idealizovane gluposti uzimamo kao obrazac po kojem treba da pokušamo da proživimo vlastiti život. To je donekle i shvatljivo – devojke mogu da se ubodu i onesveste se, one mogu da padnu u dubok san u sopstvenim kulama, a i prinčevi – generalno – mogu zaista da šetaju šumama u potrazi za devicama. No jedina stvar koja nije moguća jeste da svi i sve ostane nepromenjeno i mlado posle tolikih godina. To je glavna opasnost, jer to što se u priči desilo ne samo da je neverovatno, već je i nemoguće. I to i jeste ona opasna zabluda na kojoj se zasnivaju scenariji tipa Čekam na mrtvačku ukočenost. Kada se Princ konačno pojavi, Ružica će imati ponovo petnaest godina i pred njima će biti ceo život. No zbog bajke se smatra neuljudnim ukazivati u realnom životu Ružici da su prinčevi mladići, a da će one u vreme kada oni konačno do njih stignu biti babuskare, a da će uza sve to i prinčevi postati kraljevi i daleko manje interesantni. Dodatni problem u realnom životu je i činjenica što Ružica, kada nađe princa na belom konju, samu sebe počinje da doživljava kao manje vrednu i zbog toga obavezno mora da mu nađe manu – krivicu koja će ga spustiti na njen gubitnički nivo. Ona odmah počinje igru tužakanja, te on neminovno dobija želju da ona opet zaspi. Po mogućstvu trajno. S druge strane, ako se Ružica, ne daj bože, zadovolji manje vrednim Princom na crnom konju, ili (što je najčešće) na običnoj ragi, osećaće se prevarenom, pa će ga sve vreme kinjiti, maštajući sve vreme o Princu na belom konju, kojega je zlehuda sudba usmerila ka konkurentskoj i, možda, neokrnjenoj devici. Tako ni frigidni scenario, ni njegov promiskuitetni antiscenario ne pružaju mnogo nade u bračno samoostvarenje gubitničke Ružice.

Pored toga, ona mora pride još da izađe na kraj sa njegovom majkom, kao i sa svojom vešticom. Šanse za njenu sreću su istovetne dobijanju četiri asa u pokeru, ili milijarde na loto-u. Dešava se, ali po pravilu uvek nekom drugom.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4178
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 05 Avg 2011, 21:55

On i ona na putovanju

Konačno, dogovorili su se: idu na letovanje! On se raduje odmoru i izležavanju, moguće i višku vremena i energije za seks; ona ima hiljadu i jedan plan šta će sve njih dvoje da rade na tom letovanju. Ne ide se na letovanje svaki čas - i zato njihov zajednički odmor mora da bude savršen, letovanje iz snova, iz bajke, nešto na čemu će im pozavideti i prijatelji i ljubavni romani i sapunice...

Pripreme za put: on nabavlja kupaće gaćice, ako nema neke stare, a ona ide na depilaciju, kod frizera, na manikir i pedikir, kupuje nove kupaće kostime, novu garderobu, papuče i peškir za plažu i kupaći kostim i torba za plažu moraju da se slažu. Kada dođe vreme za pakovanje, on spakuje minimum minimuma ili i manje (da li da ponese još jedne gaćice ili ne?) - idealno mu je kada sve može da mu stane u torbu veličine bošče. Ona pakuje pola svog garderobnog ormana (nema veze što ostaju deset dana, ona će poneti barem 20 majica; nema veze ako idu u neku tihu zabit, za svaki slučaj će poneti i malu crnu haljinu; nema veze ako hotel u kome će biti obezbeđuje fen, poneće ona svoj, kao i mašinu za peglanje i onu za kovrdžanje kose, o pokretnoj parfimeriji da i ne govorimo, kao i o barem šest pari obuće).

On nije baš najbolji s organizacijom i zaboravio je da im naruči taksi, pa sa svim tim koferima i torbama koje ona nosi moraju da se maltretiraju po gradskom prevozu. Barem sledeća 24 sata neće hteti ni da ga pogleda.

On bi se izležavao na plaži ili u hotelskoj sobi. Ona je za sunčanje, ali želi i da obiđu sve turističke znamenitosti, prisustvuju svakom kulturnom događaju (zašto su inače dolazili u to mesto, mogli su i u selo da odu), obiđu sve izložbe i muzeje... Čak ni na letovanju svađa oko daljinskog ne prestaje: on insistira da odgleda utakmicu, a ona reprizu svoje omiljene sapunice (nije sigurna da li je tačno zapamtila svaki detalj kada je gledala prvi put, pa želi da "utvrdi gradivo").

Šta se desi na kraju? Na kraju, poneka veza pukne baš na letovanju, jer je i to neka vrsta mini-probe zajedničkog života. Ipak, kraj najčešće bude srećan - njih dvoje se vrate kući s raznoraznim suvenirima i vezom još čvršćom i još lepšom nego ranije.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 16 Avg 2011, 15:22

Bračna ljubav ... ima i takvih :((

Mučno je u njihovoj kući. Već godinama.

On ostaje na poslu do kasno uveče, svaki dan. Nije više siguran da li se samo uverio da ima previše posla, a u stvari mu se i ne ide kući... Drugi ga smatraju radoholičarom, a on svoju dilemu skriva duboko u sebi.

Kod kuće ga čeka Optužba u očima. Umor na prerano izboranom čelu. Bore je on usekao, barem tako ona kaže.

Sesće s njom popiti kafu, ritual koji ponavlja beskonačno dugo vremena... Ona će mu pričati o svojim problemima s kolegama na poslu, uviek teškim i monotonim glasom uz puno uzdaha. On će slušati nadajući se da će joj tim ritualom dati barem deo pažnje koju ona očekuje. Njena je glad za pažnjom beskrajan ponor koji on ne može ispuniti, već je odavno to shvatio. Ipak, i dalje, svaki dan, pokušava nahraniti gladnu neman. Umoran je, ali nekada je, brzopleto, dao Obećanje... i sada, deceniju ipo kasnije, to mu je Obećanje omča oko vrata, kugla oko noge. Zato sluša uvek iste nezanimljve priče, daje uvek iste savete na koje dobija uvek isti odgovor: "Ma, ne možeš ti razumeti moju situaciju, meni je teško... lako je tebi u tvojoj firmi...".

Pred televizorom je sin, ćuteći menja programe na televizoru dok mama i tata ispijaju kafu.

Dok mama ispija tatu.

Oni će uvek ostati zajedno. Za njegovo dobro. Mama će, pritisnuta očekivanjima vlastitih Predaka, prati, kuvati i peglati celi život, jer to niko ne zna bolje od nje, jer to niko ne sme znati bolje od nje. Preci su joj tako rekli. Optuživaće tatu zato što nije srećna, jer su joj rekli da njena sreća zavisi od njega. Tata će, bežeći od nje, uvek ostati uz nju. Rekli su mu da samo kukavice krše Obećanje, a on nije kukavica. Svoj će osećaj krivice zbog urezanih bora kompenzovati tako što će dozvoliti da ga ona ispija poput kafe, polako, celi život srčući iz njega gutljaj po gutljaj njegove životne energije od koje sada oboje žive.

Uvek će ostati zajedno. Vezani mešavinom optužbi, krivice, neispunjenih obećanja i životnih strahova koje će zajednički, skrivajući istinu jedno od drugog i od samih sebe nazvati...

... ljubav.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 17 Avg 2011, 20:14

Čekanje ljubavi

Možda je za sve kriva izreka “Ko čeka taj dočeka”. Verujem da joj je namera bila da potakne strpljenje. Ali, stvarnost pokazuje da se ta namera nije ostvarila. Naprotiv, protumačena je tako da većina žena i muškaraca provede život čekajući na sreću koja će stići jednoga dana, čekajući da se ljubav “desi”, čekajući da dođu bolja vremena, čekajući da drugi ljudi nešto uvide ili prestanu da se ponašaju na način na koji to sada čine. Istina je da se takva vrsta čekanja nikada nije isplatila. Samo nas je odvlačila od sopstvene odgovornosti, igranja glavne uloge u svom životu i činjenice da sve što postoji jeste sadašnje vreme koje treba ispuniti akcijom i Ljubavlju.

Sasvim je drugačija ona vrsta čekanja kada činimo najviše što možemo, neopterećeni rezultatom, nepritisnuti ciljem, nezarobljeni ishodom. Kada smo u stanju da uvidimo lepotu putovanja a ne stizanja, lepotu i važnost svakog koraka, a ne odredišta. Tada, dok smo zaokupljeni životom koji nam se upravo dešava, kada smo prisutni u sadašnjosti i predani onome što činimo, rezultat dolazi lako, neisprljan tenzijom, neumanjen stresom, neuvećan postignućem.

Šta onda činiti kada je u pitanju Ljubav za koju znamo da daje smisao svemu i da predstavlja samu svrhu života? Čekati ili ne čekati, pitanje je sad? I jedno i drugo – glasi jedini istinit odgovor koji se krije u preseku suprotnosti, u jedinstvu onoga što se na prvi pogled isključuje.

Poznajem veliki broj žena koje čekaju da im se ljubav dogodi, da ih odnekud strefi Amorova strela ili ih preplavi emotivni cunami. Neke od njih čekaju već godinama i često me pitaju: “Šta ti misliš, šta se to desilo sa današnjim muškarcima? Zašto više nigde nema ljubavi?”. Nekima od njih dogodi se upravo ono o čemu su maštale: poleti čitav roj leptirova i zagolica im stomak, nepca i maštu. Uzbuđene i zanosne predaju se tom divnom osećanju, tim raširenim rukama koje otkrivaju čvrsta muška prsa spremna da ih na njih sviju. Prođu neki meseci puni strasti i vreline. A kada ih ponovo sretnem, toj pojavi nadenu sasvim drugačije ime: ljubavni fijasko, emotivna kataklizma, još jedno razočaranje i odluka da se više nikada tako ne otvore. Pitaju me: “U čemu je stvar? Zašto su sve ljubavi tužne i zašto sve moraju da bole?”

Niko nije uspeo da uteši slomljeno srce niti da zašije dušu koja se rasparala. Ali važno je znati da nije Ljubav ta koja ga je slomila, nije ona ta koja je razočarala – u pitanju su uvek naša izneverena očekivanja, naša iluzija da će se pojaviti neko ko će nas učiniti srećnima i celima i na koga smo, još od davnina osuđeni da tražimo svoju polovinu, čekali celoga života.

Jednoga dana ćemo se probuditi i postaće nam jasno da se Ljubav nalazi u nama samima, a ne negde spolja; njen izvor je u našoj duši i niko nam je drugi ne može doneti niti svojim sadržajem napuniti naše ljubavno vrelo. Stoga je ne možemo čekati, jer ona nema odakle da stigne. Ona je već tu. Mi smo ti koji Ljubav možemo ohrabriti da se u svoj svojoj lepoti i sjaju predstavi svetu i ljudima, i mi smo jedini koji je možemo uveriti da se nema čega plašiti, jer ona je najjača! Od nas zavisi da li ćemo je podstaći da uvek preduzme prvi korak i pruži ruku prijateljstva ili ćemo je pustiti da na tu ruku čeka, nekada dugo, nekada doveka.

Ono što moramo znati to je da je Ljubav uvek manja od onoga kolika može biti, te da je pustimo da se slobodno razvija i uvećava.

Treba da znamo da je Ljubav uvek sada, a ne juče ili sutra, i da ni jedna vrsta čekanja na bolje dane ili prilike neće doneti pogodnije vreme za Ljubav od onog koje je ovog trenutka. Blagosloveni smo što je možemo davati drugima bez straha da ćemo je potrošiti, jer ona je nepotrošna i deljenjem se umnožava. Naša Ljubav uvek zavisi od nas, od naše želje i volje da shvatimo kako je naša priroda ista, kao i da potičemo od istog Izvora i da tome prestanemo da se odupiremo. Ljubav je i snažna i krhka i ranjiva i nepobediva u isto vreme. Znajući to, smemo je pustiti da se na različite načine ispoljava. Kada to učinimo, otvoriće se naše duhovne oči i mi ćemo videti da je ista ta Ljubav i u drugima – slaba i jaka, nežna i moćna, ponekad sakrivena ispod površine.

Kada takvu Ljubav ponovo prepoznamo u sebi, tada se pitanje čekanja više neće ni postavljati. U svemu i u svima bićemo u stanju da je otkrijemo. Nećemo brojati dane do trena kada će u naš život zakoračiti pravi muškarac, ili prava žena: znaćemo da će doći jer vrata su sada širom otvorena!

(Ivana Kuzmanović - autor knjige "OD KADA SAM SE ZAVOLELA VOLIM")
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 23 Avg 2011, 20:21

Mogu li se istovremeno voleti dve osobe?

Moguće je voleti više osoba istovremeno, ali ljudi se ipak osećaju najbolje u monogamnim odnosima. Strast obično zamagli vid, pa nam se čini da više volimo onu osobu sa kojom imamo strastveniju vezu.


Slika

Vremenom, posebno u dužim vezama, dešava se da se odnos između partnera promeni. Ne prestanu da se vole, ali nestane onaj početni zanos, stalna želja za ispoljavanjem nežnosti i ko zna šta još.... Najčešće u periodu kada i jednom i drugom partneru postane jasno da se njihov odnos promenio, često i nesvesno počnu da obraćaju pažnju na druge partnere. U njihov život tada obično ulazi neko nov, neko ko uspeva da probudi emocije koje su zaboravili. Osećaju snažnu fizičku privlačnost, žele stalno da budu u njegovoj blizini od koje im klecaju kolena i znoje se dlanovi... Taj drugi im se može činiti još privlačnijim, zbog osećaja da čine nešto zabranjeno, a vremenom postaje njihova opsesija o kojoj stalno razmišljaju. Emocije prema njihovom partneru mogu početi da slabe, ili će oni početi da misle da one slabe. Nova ljubav može im se činiti kao prava, fatalna, dramatična, strastvena ljubav koju čekaju ceo život.

Da li je baš tako? Jer, kada malo proanaliziraju svoje emocije prema partneru sigurno neće moći da kažu da ga više ne vole.. Ali zar je onda moguće da vole oba partnera istovremeno? O tome za “Život plus” govori diplomirani psiholog Ljiljana Milićević.

- Moguće je, ali je vrsta ljubavi drugačija, a često je takva situacija veoma konfuzna za osobu koja je proživljava. Iako postoji toliko toga što ona voli kod svog partnera, nova simpatija nudi joj nešto potpuno novo. Ipak, osećaj zaljubljenosti i fizičke sreće, već pri pomisli na tu novu osobu, ne može se nazvati ljubavlju... Moguće je voleti više ljudi istovremeno, ali ljudi se ipak osećaju najbolje u monogamnim odnosima.

Naša kultura je monogamna, pa da li zato postoji i moralni imperativ da treba biti samo sa jednim partnerom?

- A može li majka istovremeno da voli dvoje ili više dece? Svaki roditelj koji ima više dece reći će vam da je to moguće. A na primeru ljudskih zajednica u kojima postoji poligamija možemo utvrditi da je tako i u partnerskoj ljubavi.

Kako neko može da zna koja je, od dve osobe koje voli, ona “prava”?

- Ne postoji prava osoba u klasičnom smislu reči, kao ni idealan partner. Ako se, na primer, radi o mladoj devojci koja izlazi sa dvojicom, morala bi brzo da se odluči za jednog, jer u suprotnom, radi se o kalkulaciji, a ne o ljubavi. Mlađi muškarci su takođe skloni da imaju paralelne veze, ali to nisu klasične ljubavi, već zato što ne žele da budu sami. Sasvim je druga situacija ako se radi o ženi, tj. muškarcu koji su u braku, pa se zaljube u drugu osobu... Takva situacija pomalo podseća na reči stihova iz pesme Zvonka Bogdana: “A onda našoj sreći dođe neko sasvim treći...”

A kada “neko treći” ozbiljno ugrozi opstanak nečije duge veze, kako odlučiti s kim ćemo da budemo?

- Ne postoji pravilo po kome se takva priča rešava, jer je svaka veza priča za sebe. Obično se misli da se tzv. drugi partner nalazi, kada nešto ne štima u braku, odnosno vezi, a često mnogi ne mogu da podnesu monotoniju i rutinu svakodnevice ili im se jednostavno dogodi ljubav i uđu u vezu. To ne znači da su potpuno prestali da vole svog partnera.

Može li razgovor sa psihologom da pomogne, ako ne mogu da se izbore sa tim problemom?

- Razgovor sa stručnim licem može da im olakša donošenje odluke, ali većina u stvari dobro zna šta će uraditi. Već na samom početku veze, ukoliko brak nije potpuno beznadežan slučaj i pored ljubavi negde postoji saznanje da se on neće lako raskinuti, a deca su samo izgovor. To je, zapravo, slučaj kada se dve osobe vole na različite načine.

A da li je normalno da se vole dve potpuno različite osobe koje nemaju baš nikakvih dodirnih tačaka?

- Za tu osobu u neku ruku jeste, jer ona na taj način rešava problem koji ima u svom sistemu vrednosti, i dva različita partnera se na neki način dopunjavaju. To samo govori da osoba koja ulazi u takve veze ne voli osobu nego određene osobine, ili ono što od tih osoba dobija, od jedne, na primer, pažnju i nežnost, od druge strast i sl. Ipak, takva situacija ne može da traje dugo i svako se na kraju odluči s kim će biti.

Dešava se da zauzeta osoba više voli takođe zauzetu osobu, nego svog dugogodišnjeg partnera...

- U tom slučaju mora da bude načisto kakva su joj osećanja prema bračnom partneru, mada na početku veze prednost je uvek na strani onog drugog. Treba dati vremena sebi da se dobro upozna druga osoba, lako je voleti vrline, ali treba raščistiti sa sobom čije mane više volimo, kom partneru pre možemo da mnogo toga oprostimo, jer to je pokazatelj prave ljubavi.

Da li je strast pokazatelj toga koju osobu više volimo?

- Ne, jer na početku veze uvek je prisutna strast. A i nikada ne počinju dve veze istovremeno, a i u onoj prvoj, na početku, bilo je strasti. Uvek se, u stvari, jedna osoba više voli, i obično strast zamagli vid, pa nam se čini da više volimo onu osobu sa kojom imamo strastveniju vezu.. Naravno, svaki je slučaj za sebe. Nekima je strast presudni pokazatelj kvaliteta veze. A i godine imaju velikog uticaja na način na koji se vole dve osobe istovremeno.

Ima osoba koje godinama neguju ljubav prema nekome iz mladosti ili platonsku ljubav prema zauzetoj osobi koja nije spremna da uđe u vezu..

- Platonske ljubavi su ponekad najjače i najduže traju jer su kao neka vrsta opijata. One predstavljaju sanjarenje o osobi koju idealizujemo i imaju posebno mesto u životima onih koji ih proživljavaju. Ponekad se svesno ne ulazi u vezu, da se iluzija ne bi razbila. To je pokazatelj emocionalnih potreba osobe koja ih proživljava, čak i da ima uslovno rečeno najidealnijeg partnera pored sebe. Zbog takvog emocionalnog sklopa, njoj su potrebni emotivni “dopinzi” u vidu fantaziranja i platonskih ljubavi. Ranjive osobe koje beže od stvarnosti pribegavaju toj vrsti ljubavi, jer u njima partner nikada ne može da ih povredi.

Pojavljivanje "trećeg", u svakom slučaju, može biti jasan znak da u vezi ili braku ima ozbiljnih problema ili je odnos između partnera postao monoton. Ukoliko je prekid najbolje rešenje za oboje, onda to treba i učiniti.

“RAZROKA” LJUBAV

Okidač za uzbuđenje muškarca po pravilu je vizuelni doživljaj, a ženama je potrebno da osete da su poželjne, rezultati su najnovijih istraživanja naučnika u Velikoj Britaniji. Ženski mozak radi kao pretraživač koji istražuje mnogobrojne partnerove osobine pre nego što odluči da je uopšte vredan pažnje. Ženama je takođe važno da njihovi partneri budu uporni i u pokušajima da dođu do njih i u nameri da ih usreće.

- Muški mozak, u seksualnom smislu, aktivira se po principu prekidača, dok ženski mozak može slobodno da se uporedi sa kokpitom borbenog aviona. Ženski mozak je sofisticiran i opremljen mnogobrojnim instrumentima, dok muški radi na principu uključeno - isključeno”, ocenjuju britanski neuropsihijatri Ogi Ogasa i Sai Gadam, autori knjige "Šta nas stvarno uzbuđuje?"

Moguće je istovremeno voleti dve osobe, jer i "razroka ljubav" ipak je ljubav, tvrde i američki naučnici. Seksolog sa Univerziteta Harisburg u Pensilvaniji, Ketrin Vik, tvrdi da samo kada veza ili brak ne funkcionišu kako treba skloni smo da osetimo erotsko uzbuđenje zbog neke druge osobe. Ona je, uglavnom, “klon” osobe sa kojom smo već u vezi, ali ipak ima i neke osobine koje nedostaju stalnom partneru. Zato je moguće voleti dve, pa čak i više osoba, a postoje i ljudi koji ne mogu da vole samo jednog partnera čitav život - tvrdi Vik.

Jedan britanski nedeljnik sproveo je anketu na tu temu, a većina čitalaca složila se sa stavovima doktorke Vik. Iako je "za tango potrebno dvoje", mnogi čitaoci opredelili su se za "tango utroje, pa i učetvoro", uvereni da tako ostvaruju svoje najsmelije erotske potrebe, ako je suditi po odgovorima u anketi.

Međutim, čitateljka Džejn Ričardson kaže: “Ne secite granu na kojoj sedite. Nemojte prebrzo donositi odluku i bez razmišljanja se prepuštati nečemu što ima neizvesnu budućnost. Ne treba sedeti na dve stolice, jer će vaš partner pre ili kasnije posumnjati da ga varate, a novi partner postaće nestrpljiv. Sve u životu dođe na naplatu, a onda možete ostati sami kao ja. Nisam samo spavala, već i izlazila sa trojicom. I sve sam ih na neki način volela. Ali, svi su me napustili kada su saznali jedan za drugog i sada nemam nikoga.”

- Jedna devojka iz Birmingema piše da “poznajući sebe nije sposobna za to, jer se jako retko prepušta, a kada to uradi onda je to u potpunosti i ne ostavlja mesta za druge. Ako je reč o pravoj dubini osećaja, onda je to samo jedna ili nijedna osoba” - kategorična je ona.

- Jedan mladić, koji će uskoro biti mladoženja, kaže da se odlučio da proba seks sa neznankom, pa se zaljubio, ali nakratko. “Bila je to u stvari jedna kratka romansa na godišnjem odmoru, zbog koje sam neko vreme čak i patio. Međutim, posle mi se dopala igra sa vatrom. Volim svoju devojku kojom ću se uskoro i oženiti, ali i dalje me privlače avanture sa osobama koje mi se dopadnu na prvi pogled - zaključuje on.

MUŠKARCI LAKŠE BIRAJU

Statistike pokazuju da je sve više ljudi spremno na paralelnu vezu i da takve situacije odavno nisu tabu tema. Iako je nekada prevara bila “rezervisana” za muški pol, nova istraživanja pokazuju da su i dame sve spremnije da uđu u veze iako imaju stalnog partnera. Ipak, muškarci se lakše odlučuju sa kim žele da ostanu kada dođe trenutak izbora, a psiholozi to objašnjavaju činjenicom da oni paralelnu vezu češće vezuju za seks nego za emocije. Strast, tvrde stručnjaci, traje najviše godinu dana, pa se paralelne veze, ukoliko nema dubljih emocija, najčešće i završavaju posle tog vremena. I brak je izgubio popularnost. Prema istraživanjima sve više mladih ljudi ne veruje u instituciju braka i radije se opredeljuje za zajednički život “bez papira”. Takav životni stav olakšava ulazak u paralelnu vezu, jer je iz neformalne zajednice, ipak, lakše izaći, tvrde stručnjaci. Objašnjavaju i da je nov model življenja, u vremenu kada tradicionalno shvatanje braka i porodice sve više slabi, stvorio novu, drugačiju, generaciju mladih. Mlade žene su nezavisnije, sve manje spremne na kompromise, a muškarci sve nesigurniji, jer im izmiče vekovna tradicionalna uloga. To dovodi do većeg broja paralelnih veza, koje su, prema statistikama, i glavni razlog za razvod oko 75 odsto brakova.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Bibliotekar » 28 Avg 2011, 00:08

ERIK BERN: Ja sam mala Crvenkapa, ili o životnom scenariju nesrećne radodajke

Kao što svi znamo, beše jednom jedna slatka devojčica po imenu Crvenkapa. Jednoga dana majka je posla da ode kroz šumu i odnese baki hranu. Na putu devojčica srete zavodljivoga vuka koji se obradova dobrom parčetu. On je lako ubedi da se okrene, oslobodi, opusti i skrene sa puta da bere cveće, umesto da izgleda tako tmurno. Dok je ona brala cveće, vuk je otrčao do bakine kuće i pojeo staru damu. Kada je Crvenkapa stigla, on se prerušio u baku i pozvao je da legne pored njega. Uradivši što joj je rečeno, devojčica je primetila mnogo neobičnih stvari u vezi sa njegovim izgledom i zapitala se da li je to stvarno njena baka. On je pokušavao prvo da je ubedi, a kada je shvatio da je vrag odneo šalu, pojeo je i nju (očigledno bez žvakanja). Uto je naišao lovac, rasporio vuka i spasao devojčicu, te oslobodio i njenu baku. Crvenkapa je radosno pomogla lovcu da natrpa kamenje u vučji stomak. Po nekim verzijama, Crvenkapu, koja je zapomagala iz kreveta, čuo je lovac koji je tuda prolazio. On je ubio vuka sekirom upravo kada se ovaj spremao da pojede devojčicu.

Psihoterapeutu Marsovcu, koji je za razliku od Zemljana racionalno biće, u glavi se gomilaju zanimljiva pitanja kada čuje ovakvu priču. On, doduše, prihvata kao normalno da postoje vukovi koji govore, mada ih nikada nije sreo. No ono što izaziva čuđenje kod njega jeste pitanje o čemu se zapravo tu radi i kakvim se ljudima dešavaju ovakve životne priče. Stoga iznosimo njegova razmišljanja o ovom problemu.

Jednoga dana majka je poslala svoju kćer Crvenkapu da odnese baki hranu. Na putu kroz šumu devojčica je srela vuka. Kakva je to majka koja može svoju devojčicu da pošalje u šumu u kojoj žive vukovi? Zašto ona nije otišla do bake, njene majke, ili barem krenula sa svojom ćerkom? Štaviše, ako je baka bila baš toliko bespomoćna, zašto je majka, njena kćer, dozvolila da živi tako daleko i potpuno sama? Ako je već Crvenkapa morala da ide, i to sama, zašto je majka nije upozorila da ne zapodeva razgovor sa vukovima? U priči stoji sasvim jasno da da devojčici niko nije rekao da je to opasno. Nijedna majka ne može da bude toliko glupa, tako da ispada da ona nije brinula ako se Crvenkapi nešto desi, štaviše, možda je i želela da se male oslobodi. S druge strane, nijedna devojčica ipak nije toliko glupa da videvši vučje šape, uši, zube i oči još uvek misli da joj je to baka. Zašto nije pobegla glavom bez obzira? A i poprilično je patološki opaka bila ta malecka – šta joj je trebalo da ostane i da sa velikim zadovoljstvom puni utrobu vuka kamenjem? U svakom slučaju, dobro vaspitana devojčica ne bi, nakon što je razgovarala sa vukom, krenula da bere cveće, već bi pomislila: „Ovaj nevaljalac hoće da pojede moju baku i ako ne otrčim u pomoć biće svašta.”

Isto tako čak ni baka i lovac nisu izvan sumnje, naprotiv. No, rezimirajmo:

1. Majka očigledno želi da „nesrećnim slučajem” izgubi svoju kćerku, ili bar želi da dođe u situaciju da kaže: „Zar to nije strašno, kakvo je vreme to došlo, čovek ne može ni parkom da prošeta a da neki vuk...”

2. Vuk očigledno precenjuje svoje mogućnosti i mada zna da se to mora loše završiti, umesto da jede zečeve i juri lisice, on traži vraga – dakle, on upravo hoće da izazove nevolju. On je očigledno čitao Ničea u mladosti (ako može da priča i veže kapicu, zašto ne bi mogao i da čita?) i njegov moto mogao bi da glasi: „Živi brzo i opasno i umri slavno.”

3. Baka koja živi sama i bespomoćna ostavlja vrata otključana i vrlo verovatno se nada nečemu interesantnom, nečemu što se ne bi moglo desiti ako bi živela sa svojima. Po svoj prilici je to razlog zašto se nije preselila k njima, ili bar u susedstvo. Verovatno je bila dovoljno mlada da se nada avanturi, pošto je Crvenkapa još uvek devojčica.

4. Lovac je očigledno monomanijakalni opsesivac, koji uživa u savlađivanju nesposobnih protivnika, utoliko pre što je u igru uključeno i slatko devojče. Očigledno, jedan adolescentnski scenario.

5. Crvenkapa jasno stavlja do znanja vuku gde može ponovo da je sretne, i, štaviše, leže u krevet s njim. Ona očito igra „Silovanje”, te je igrom i njenim ishodom vrlo zadovoljna. Suština cele ove žalosne priče jeste da svi akteri čeznu za nekim dešavanjem po svaku cenu. Ako se na kraju transakciona dobit pogleda na racionalan način, istinska radnja priče je šema po kojoj vuk strada umišljajući sebi da ih je sve prevario, a Crvenkapa predstavlja odličan mamac. U tom slučaju naravoučenije nije da bi nevine devojčice trebalo držati podalje od šume u kojoj žive vukovi, već da bi vukovi trebalo da se drže podalje od devojčica nevina izgleda i njihovih perverznih majki – ukratko, vuk ne bi trebao sam da šeta po šumi.

Naravno, sve ovo nagoveštava još jedno zanimljivo pitanje: šta je uradila majka nakon što se oslobodila Crvenkape na čitav dan? I kakva je postala Crvenkapa kada je odrasla uz takvu majku i takvo iskustvo? Odgovor je porazan: danas se ona često sreće sa muškarcima i „momcima” ali uvek nakon dva-tri susreta raskida sa njima. A zašto? Zato što je najuzbudljiviji događaj u njenom životu bio dogodovština sa dedom i njeno nastojanje da ostatak svog života provede u iščekivanju da se to uzbuđenje ponovi. To nam objašnjava ko je bio pravi vuk i objašnjava zašto je crvenkapa bila naizgled toliko glupa da legne u krevet kraj njega: bio je to njen deda.

Događaj sa vukom bio je najzanimljivije poglavlje u njenom životu. Kada je odrasla ona je svoj život posvetila švrljanju kroz šumu, raznošenju hrane ljudima, a sve u nadi da će sresti ponovo jednog novog vuka. Ali svi koje je sretala bili su samo mladunci, vukovi-balavci, koje je ona bezobzirno odbacivala.

P.S: Još uvek nije jasno da li je psihoterapeut kojem se obratila tu da je spase, ili je jednostavno drag, aseksualni deda s kojim se oseća lepo i pomalo nostalgično i kojeg prihvata jer nikada ne može da doživi ono pravu čemu se nada.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4178
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 28 Avg 2011, 11:52

"Crvenkapa"- (vukova verzija!!!)

Svi znamo za priču "Crvenkapa"! A da li znamo celu priču?!? :o
Treba čuti i šta kaže vuk o svemu tome, pa tek onda suditi... Evo, našla sam i vukovu verziju! Pa da poslušamo i drugu stranu.


Slika


Vuk: "Živeo sam u šumi. To je bio moj dom o kojem sam se brinuo i stalno se trudio da ga održim čistim i urednim. Jednog sunčanog dana, dok sam uklanjao ostatke hrane koje su ljudi ostavili za sobom, začuh korake. Pogledavši iza drveta ugledao sam jednu devojčicu sa korpom kako ide putem. Iznerviralo me je to što je omot od Orbit žvaka bacila iza sebe, ne okrenuvši se... Smirio sam sebe, jer znam da stres nije dobar za zdravlje! Odmah mi se učinila sumnjivom, zato sto je bila tako čudno obučena, sva u crvenom, sa maramom na glavi, kao da je želela da je ne prepoznaju.

Iako znam da se o ljudima ne treba suditi na osnovu njihovog izgleda, ona je bila u mojoj šumi i činilo mi se ispravnim da saznam malo više o njoj. Upitah je ko je ona, odakle dolazi i tako neke druge stvari. Prvo mi je bezobrazno odgovorila da ne razgovara sa nepoznatima. Ja nepoznat? Ja koji sa celom svojom porodicom živim u ovoj šumi sam nepoznat? U tom se ona malo umirila i ispričala mi priču o njenoj baki, dok sam ja sakupio smeće koje je ostavila iza sebe... Baka je bila bolesna a ona joj je ona nosila ručak. Najpre, devojčica mi se učinila iskrenom osobom i pomislih kako bi bilo dobro da se malo privede redu i nauči da nije lepo da se kroz tuđe dvoriste šunja tako sumnjivo obučena.

Pustih je da ide svojim putem, ali požurih prečicom do kuće njene bake. Kad sam sreo baku objasnio sam joj celu situaciju, a ona se složila sa mnom da bi dobro bilo da joj unuka nauči da se malo obzirnije ophodi prema drugima. Ja sam ponudio pomoć i dogovorili smo se da se ona sakrije ispod kreveta dok je ja ne pozovem.

Kad je devojčica stigla, pozvao sam je u spavaću sobu, gde sam ležao obučen u odeću njene bake. Zarumenjenih obraza ušla je u sobu i smesta napravila jednu uvredljivu primedbu na račun mojih ušiju. I ranije mi se dešavalo da me neko uvredi, te sam pokušao da ne pridajem važnost tome i jednostavno prokomentarisah da mi moje velike uši služe da bih je bolje čuo. Ono što sam time hteo kazati je da mi je ona simpatična i da bi trebala malo da pripazi kako se izražava. Ali, ona odmah potom napravi jednu šaljivu zamerku na račun mojih očiju. Vama je sigurno jasno da se moji osećaji za malu devojčicu naglo počeše menjati, te ona od simpaticne osobe u mojim očima, postade jedno vrlo neprijatno stvorenje.
Međutim kako sam bio iskusan u uzdržavanju od besa (bes loše utiče na moju dlaku), Ja joj samo rekoh kako mi moje velike oči služe da je bolje vidim. Stari sam ja laf, ovaj vuk...
Njena sledeća uvreda je stvarno prevršila svaku meru!!! Ja inače imam problema sa paradontozom (ispadanje zuba)! U ovoj fazi- zubi su mi bili prilično veliki (krenuli su da ispadaju)! E ta devojčica stvarno nije imala ništa pametnije da mi kaže no da me podseti na moje velike zube. Znam da nije trebalo tako impulsivno da reagujem, ali skočio sam sa kreveta i zarežao na nju, kako će mi moji veliki zubi dobro poslužiti da je pojedem (tako tešeći sebe i prikrivajući svoju tegobu i bolest)! Moram odmah jasno da vam kažem da jedan vuk nikad ne bi pojeo jednu devojčicu. To svako zna. Ali na moje iznenađenje to blesavo devojče poče da trči kroz kuću i da vrišti. Potrčah za njom u pokušaju da je smirim, skinuo sam bakinu odeću sa sebe. No, odjednom se začu lupa i na vratima se pojavi šumar (lokalni alkoholičar), čovek od svoja dva metra visine, sa sekirom u rukama. Bazdeo je na šljivovicu!!! Ugledavši ga shvatih da se nalazim u velikoj nevolji (teško je razumno govoriti sa pijanicom). Brzo sam iskočio kroz prozor i pobegao...

Bilo bi lepo kad bi tu priči bio kraj, ali baka nikada nikome nije ispričala moju stranu priče (čuo sam da i ona povremeno voli da potegne po koju čašicu....flašicu domaće). Uskoro se raširi glas da sam ja jedno užasno stvorenje kojem se ne može verovati. Dugo sam razmišljao da pokrenem tužbu protiv bake za klevetu, narušavanje ugleda....ali odustao sam! Kao pošten građanin šume- nemam vremena i novaca da se razvlačim po sudovima...
Ne znam šta se kasnije zbilo sa devojčicom, ali mogu vam reći da sam ja do kraja svoga života ostao nesrećan..."
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 05 Sep 2011, 18:14

Kako da ljubav večno traje

Ah, taj slatki miris ljubavi, kada bi samo večno mogao da traje! Sigurno se pitate zbog čega sve on može da izbledi?

Slika

Kada samci maštaju o ljubavi i vezama oni retko sanjaju o vezi od nekoliko meseci ili godina, čisto dok se ta veza ne raspadne i ne pronađu drugog partnera. Svi traže jednu osobu sa kojom će biti do kraja svog života. I oni koji su u vezama - čak i u vezama koje mogu biti turbulentne – žive u ubeđenju da je moguće održati dobar odnos pun ljubavi. Neprestano se nadajući da će naći način da prebrode sve teškoće kako bi njihova ljubav trajala večno.

Postoje načini da ljubav i strast traju celog života, ali put nije lak i zahteva hrabrost i istrajnost. Zapravo, put do životne ljubavi zahteva mnogo stvari i mnogi od tih načina su neuobičajeni. Evo nekih stvari koje morate da uradite da biste stvorili i održali trajnu ljubav.

1. Preformulišite pogled na vaš odnos
Većina nas misli da je odnos u redu kada sve manje-više funkcioniše i mi smo srećni. Međutim, kada veza nailazi na teškoće mislimo da je sama veza sa tom osobom pogrešna. Istina je da su teška vremena u vezi normalna stvar. U stvari, kada počnete da krpite sve te zakrpe vaše veze i ljubavi, znajte da je vaš odnos tada dostigao dublji nivo.

2. Naučite da iskazujete osećanja
Mnogi od nas ne znaju da iskažu kada su im osećanja povređena, kada su ljuti ili kada im se ne sviđa šta se dešava. Umesto toga, uobičajeno je da pređemo preko toga, da potisnemo svoja osećanja, da jednostavno dopustimo da se situacija odvija tokom koji nam verovatno ne odgovara. Ali, ako ne govorimo kada naša osećanja nastaju, ona će se inficirati u našim umovima i srcima i izazvati animozitet, što će uzrokovati udaljenost i zatvaranje prema partneru. Ne postoji obilaznica ili prečica za ovaj problem - morate da se bavite svojim osećanjima, bez obzira koliko suptilna ona bila, ili će to prećutkivanje naprosto izjesti vaš odnos.

3. Naučite da budete autonomna ličnost
Mnogi ljudi se potpuno predaju kada uđu u odnos. Oni mogu da zanemare sve, ili deo svojih hobija, prijatelja, želja, potreba, misli, ono što vole i ne vole. Sve sa idejom da što više ličimo na svog partnera to će naša veza biti harmoničnija i ljubav će trajati zauvek.
U stvarnosti, međutim, ništa nije dalje od istine. Ili ćete održavati i unapređivati ono što stvarno jeste, ili će vaš odnos postati dosadan, ustaljen i opterećen osećanjem ljutnje.

4. Naučite da revnosno rastete i razvijate se
Odnos mora da bude dinamičan entitet sa ciljem da ostane održiv.To znači da dva partnera moraju da rastu i razvijaju se, da rastu njihovi kapaciteti da se bave emocijama, da se bave dubljim razgovorima, da pogledaju unutar sebe efikasnije. Ovo je jedan od ključnih modela ponašanja koji vam je apsolutno potreban da bi vaš odnos ostao živ i srećan.

5. Saznajte kako da stvorite dobra osećanja
Često smo skloni da mislimo da dobra osećanja u odnosu nastaju prirodno ako odnos funkcioniše. To je tačno s vremena na vreme. U nekim drugim prilikama, način da se izborite sa teškoćama u vezi je da unesete velikodušnost, ljubav, saosećanje, poverenje i razumevanje kako bi shvatili šta se dešava između vas dvoje. Ovo nije isto što i gutanje svojih osećanja ili prenebregavanje da ona postoje. Umesto toga, najvažniji proces je da identifikujete svoja osećanja, da se izdignete iznad njih kako bi razumeli osećanja partnera. Ovo stvara konekciju, umesto udaljenost i čini da odnos raste, a ne da se raspada.

6.Naučite kako da održavate i produbite strast
Strast je i odraz koliko dobro veza funkcioniše i lepak koji drži dvoje ljudi zajedno. Bez strasti, zagarantovano je da će se veza raspasti.
Kako produbiti strast? Održavanje živahnih i interesantnih životnih navika kroz inovacije je svakako jedan od načina. Romansa je nešto drugo. Velikodušnost prema vašem partneru u svim aspektima života je pravi put, kao što je otkrivanje, a ne sakrivanje najintimnijih momenata kako u, tako i van spavaće sobe.

7. Naučite da vodite računa o sopstvenim potrebama
Biće vremena u odnosu, kada vaš partner neće biti u mogućnosti ili neće želeti da se brine o vašim emocionalnim i / ili fizičkim potrebama. Tokom ovog vremena, vaš izbor može biti da:
-Prepatite i da kasnije pustite da vaš partner pati na isti način
-Zadovoljite vaše potrebe na način koji prouzrokuje štetu vašem odnosu, kao što je na primer afera
-Nađete način da privremeno preuzmete brigu o svojim potrebama
-Pitate druge za savet
Sigurni smo da možete da razlučite koji od gorepomenutih izbora će uticati na dobrobit i blagostanje vašeg odnosa, a koji izbori će pomoći da se veza samo raspadne.

8. Naučite da rukujete sa emocionalnim bolom i nelagodnošću
Emocionalna bol i nelagodnost su uobičajeni kurs u vezi. Kako bi utvrdili da li je bol dobar i produktivan, jednostavno se zapitajte da li je to deo vašeg ličnog rasta. Na primer, bol koji osećate od potrebe da se suprotstavite nekoj vašoj lošoj strani je dobar, ali bol koji je uzrokovan batinama od strane vašeg partnera je loš. Prva situacija treba da bude prihvaćena i doživljena, a druga situacija zahteva momentalno reagovanje i otklanjanje.

9. Naučite da podelite ono što je u vama
Mnogi od nas kriju ono što je u njima, pre svega iz straha od ugroženosti. Ali ovo je upravo način kako da ljubav potraje - da sve naše mane i slabe tačke podelimo sa našim partnerom, da on sve vidi i da sve bude transparentno. Zar to nije ono što zaista želite - da vas vidi onakvim kakvim jeste i da vas dalje voli? To nije u potpunosti moguće, ukoliko mu niste otkrili sve. Čak i ako niste u potpunosti prihvaćeni i voljeni zbog onog što jeste i ko ste, bolje je da nastavite da otkrivate svoje nadublje tajne sebi ali i njemu. To će zagarantovati povezivanje i dugotrajnost vaše veze.

10. Učite da budete hrabri
Potrebno je hrabrosti da oslobodite vaš um, da otkrijete sebe, da rizikujete i istražite nove delove sebe, ne znajući kako će vaš partner da reaguje. Hrabrost vam je neophodna da nastavite da tražite sebe i rastete. Svaka od gore navedenih stvari će zahtevati najviše hrabrosti koje će se se tražiti od vas u vašem životu. Ipak, sve one su neophodne ukoliko želite da imate ljubav za kojom žudite, a to je upravo večna ljubav.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Muško-ženski odnosi

Postod Palma » 06 Sep 2011, 11:58

Kada smo „bolesni od ljubavi“

Snimak „zaljubljenog mozga“ pokazao je da se u trenutku zaljubljivanja aktivira čak 12 različitih moždanih područja, jednom rečju bude se i mozak i telo.

Slika

Kada se zaljubimo čitav svet je naš. Posmatramo ga kroz ružičaste naočare, nebo je plavlje, drveće zelenije, boje intenzivnije, sve je lakše i lepše, život dobija novi smisao... Probuđene emocije, vulkani strasti, izoštrenija čula... sve to čini da se osećamo mlađe i zdravije. Takve reakcije nisu varka, jer naše telo i mozak doživljavaju neverovatnu promenu kada osetimo „leptiriće u stomaku“. Tada se potpuno menjamo, doživljavamo metamorfozu, telesnu i emotivnu, zbog čega svi toliko čeznemo za tim osećajem.

Snimak „zaljubljenog mozga“ pokazao je da se u trenutku zaljubljivanja aktivira čak 12 različitih moždanih područja. Jednom rečju, i mozak i telo se bude! Naučnici su pomoću magnetne rezonance otkrili da postoji neuronska zona koja prva reaguje kada vidimo osobu u koju smo zaljubljeni, a impulsi se dalje prenose na različita područja mozga koja aktiviraju lučenje hormona, što dovodi do niza promena, fizičkih i psihičkih.

Područja mozga koja imaju ulogu u stvaranju emocija, predstava o sebi i sopstvenom telu, motivacije, koncentracije i zadovoljstva najaktivnija su upravo dok smo zaljubljeni i zbog toga nam taj osećaj pruža toliko mnogo zadovoljstva. Čini nam se da smo lepši, skladniji, vitkiji, svet izgleda kao bolje mesto, sve je intenzivnije i prijatnije. Dopamin i serotonin, hormoni sreće i zadovoljstva, pojačano se luče što stimuliše raspoloženje i telesnu pokretljivost. Automatski se zdravije osećamo, puls nam je ubrzaniji, čula izoštrenija, reakcije brže i spretnije.

Međutim, postoje i ljudi kod kojih zaljubljenost izaziva stanja slična onima kada se telo bori sa virusom ili bakterijom. Ne kaže se uzalud „bolesni od ljubavi“, jer se neki ljudi bukvalno razbole kada se zaljube. Slabi im apetit, imaju nesanice, drhtavice, vrtoglavice, imunitet posustaje, a zujanje u ušima postaje sve jače.

Re Padila Franker, 64-godišnja autorka knjige „Free Fall: A Late-in-Life Love Affair“ (Slobodan pad: ljubav u zreloj dobi), tvrdi da je susret sa sadašnjim partnerom potpuno „razboleo“. Kada se zaljubila počela je da oseća teskobu, bila je dekoncentrisana, naglo je počela da mršavi i noćima nije mogla da spava. Organizam je toliko naglo propadao da je ubrzo završila u bolnici, sa antibiotskom terapijom.

To se dogodilo, tvrde naučnici, jer tela različito reaguju na „koktel neurotransmitera“ (dopamina, norepinefrina, oksitocina, fenetilamina) koji nas „opijaju“ kada se zaljubimo. Ovaj moćan “ljubavni napitak“ izlučuje se u telo kada osetimo privlačnost i blizinu osobe u koju smo zaljubljeni, što uzrokuje različite fizičke reakcije. Neko se oseća kao da je na „sedmom nebu“, dok je za druge to, ipak, previše, na šta reaguju padom imuniteta i lošijim fizičkim zdravljem.

Nesanica je direktna posledica delovanja dopamina i norepinefrina. Doktorka Helen Fišer, sa američkog Univerziteta Rodžers, tvrdi da te materije nekome podare mnogo više energije i volje, ali da na druge utiču loše, jer telo ne može da se „smiri“, a samim tim ni da se odmori. Konstantna nesanica stvara probleme u funkcionisanju, što za krajnji rezultat ima pad imuniteta i simptome slične gripu ili prehladi, kad se osećamo slomljeno i bez snage.

Takođe, za pad apetita odgovorni su hormoni, pa dosta ljudi naglo smrša kada se zaljubi. To može da se opiše kao opsesivno stanje, koje nas sprečava da osećamo glad, samo želju da budemo sa tim nekim ko nam se dopada. Slab unos kalorija dugoročno dovodi do apatije i lošeg opšteg stanja organizma. Studije, međutim, pokazuju da taj intenzivan osećaj traje između šest meseci i dve godine, što tvrde stručnjaci, ne može ozbiljnije da naruši zdravlje.

Problemi sa koncentracijom često su pratioci zaljubljenosti. Sposobnost bistrog razmišljanja onemogućena je na neko vreme, a jedine misli upućene su voljenoj osobi. Razmišljamo ospesivno samo o detaljima susreta, o onome šta je ta osoba rekla, obukla, uradila. Fokusirani smo samo na nju i u nama nema mesta za posao i obaveze.

- Od šest do deset odsto populacije rođeno je sa receptorima dopamina koji slabo funkcionišu. Kod njih je sve sivo dok se ne zaljube. Tada imaju osećaj da je život sjajan film u koloru i zbog toga stalno žele da ponove taj osećaj. To je često i razlog što neki ne mogu da ostvare ozbiljniju vezu, jer jednostavno žele samo da su zaljubljeni i do ljubavi teško stižu. Kada prestane „početno ludilo“, njima više nije lepo, okreću se i odlaze - tvrdi doktorka Fišer.

Neki ljudi osećaju i pritisak u grudima i lupanje srca, osećaj sličan panici. Doktorka Fišer skenirala je mozgove „ludo zaljubljenih“ ispitanika i otkrila pojačanu aktivnost u delu korteksa koji je povezan sa osećajem straha. To stanje slično je maničnom, od koga pate ljudi sa mentalnim poremećajima. Iako je raspoloženje pojačano, donose nagle i nerazumne odluke.

Nervoza u želucu koju nazivamo „leptirići u stomaku“ slična je osećaju kada imamo tremu i takođe je posledica moždane aktivnosti. Lučenje norepinefrina, dopamina i kortizola odvraća krv iz područja trbušne šupljine i stomak tada sugeriše da smo uzbuđeni.

- Zaljubljenost na mozak utiče isto kao i pušenje kreka - tvrdi

Etli an Var, autorka knjige „Love Addict: Sex, Romance and Other Dangerous Drugs” (Ljubavna zavisnost: Seks, Romansa i druge opasne droge).

Ipak, na sreću ili nesreću, takvo stanje ne traje dugo, jer telo ne bi izdržalo. Onog trenutka kada zaljubljenost prestane, mozak i telo se „smiruju“, vraćaju se stare reakcije i „iskrivljena“ slika sveta i života dobija realan oblik i formu. I tada je vreme za ljubav, a neko drugi je već u stanju kada će ga zaljubljenost „razboleti“.

Sezone zaljubljivanja
Polako izlazimo iz „sezone zaljubljivanja“, jer mnogobrojna istraživanja pokazuju da je leto vreme kada se najveći broj ljudi na planeti zaljubi. Dani su duži, vreme lepše, a poznata je činjenica da je sunčevo svetlo jedan od najjačih prirodnih afrodizijaka.

Ipak, idealno vreme za zaljubljivanje je proleće, tvrde stručnjaci, jer po statistikama, veze koje su počele sa prvim lepim danima su i najdugovečnije. Letnje romanse su strastvenije, ali kraće traju, jer nam leto donosi potpuni haos kada su u pitanju hormoni. Tako smo u prolećnim danima raspoloženiji i otvoreniji za nova poznanstva, ali daleko realniji u procenama. Temperatura između 20 i 25 stepeni idealna je „podloga“ da prorade „leptirići u stomaku“, a muškarci su najplodniji baš u proleće i imaju najjači seksualni nagon, potvrđuju istraživanja. Zanimljivo je da su parovi, ipak, seksualno najaktivniji u jesen. Biolog Majkl Smolenski, specijalista za veze i bioritam, tvrdi da je kod muškaraca nivo testosterona najveći u kasno leto i u jesen, što je posledica evolucije. Dete tada začeto, bilo bi rođeno u najpovoljnijem periodu godine – u proleće.

Zimske ljubavi, prema istraživanjima, najčešće završavaju brakom.

Prvi sastanak je presudan
Osmeh, pogled u pravom trenutku, parfem koji ste stavili ili način na koji prebacite kosu preko ramena, dovoljni su da se muškarac zaljubi u vas. I to već na prvom sastanku!

Naime, naučnici tvrde da je većini muškaraca prvi sastanak presudan i da su, ukoliko se ne zainteresuju za ženu prilikom prvog susreta, male šanse da će želeti ponovo da je vide. Damama je, s druge strane, potrebno barem pet susreta više. Procenjuju pažljivije i tek tada se zaljubljuju. U jednoj internet anketi svaki peti muškarac rekao je da se zaljubio na prvi pogled nekoliko puta u životu, a više od polovine zaljubilo se na upravo prvom sastanku. Dame imaju drugačije rezultate. Tek svaka deseta imala je iskustvo „ljubavi na prvi pogled“, dok se većina zaljubila tek posle petog-šestog sastanka. Ovi rezultati obaraju teoriju da su žene zaljubljivije, a naučnici tvrde da to samo dokazuje da polovi različito doživljavaju i ljubav i zaljubljenost. Jedino što je zajedničko i ženama i muškarcima je da i jedni i drugi smatraju da je prava ljubav bila ona koju su najteže preboleli. Profesor i psiholog Aleksander Gordon tvrdi da ovi rezultati potvrđuju da su muškarci skloni da žene posmatraju površno, procenjuju ih samo na osnovu fizičkog izgleda, dok žene odmah razmišljaju o eventualnoj budućnosti. Muškarcima se dopada ono što vide, dok žene podrobnije posmatraju čitavu situaciju iz više uglova, pa tako već na početku ocenjuju potencijalnog partnera kao oca i supruga.

Evropljani su romantičniji
Istraživanje američkih naučnika pokazalo je da se Evropljani ubedljivo najlakše zaljubljuju. Koktel hormona počinje da ih „trese“ odmah, dok je Amerikancima potrebno mnogo čak dva meseca. Najčešće se zaljubljuju Španci, Italijani i Rusi, a najteže Skandinavci. Istraživanje je sprovedeno na više hiljada muškaraca, a psiholozi rezultate objašnjavaju različitom tradicijom i kulturom naroda na „starom kontinentu“. Evropljani više veruju u ljubavne bajke i skloniji su maštanju i idealizovanju voljene osobe, dok su Amerikanci praktičniji. Ne poklanjaju srce lako, već uključuju razum u izbor partnera, pa je čak 67 odsto njih izjavilo da i ne pokušavaju da ostvare vezu ukoliko ne procene da ona ima budućnost.

Strast traje jednu, romantika dve i po godine
Ako se pitate šta se to promenilo u vašem emotivnom odnosu i zbog čega više nije isto kao pre, možda će vam ova istraživanja pomoći da shvatite promene koje se događaju u svakom emotivnom odnosu. Naime, u trenutku kada se zaljubimo naš mozak potpuno je „blokiran“, idealizujemo osobu sa kojom smo i čini nam se da nikad nije bilo lepše. Hormoni „luduju“, strast se rasplamsava, hemija radi svoje...

Međutim, sve se to nakon određenog vremena menja, emocije postaju dublje i ozbiljnije, ili se gase. Istraživanja pokazuju da strast traje 11 meseci i 6 dana, dok romantika „umire“ posle dve i po godine! Naučnici tvrde da do treće godišnjice braka sve iluzije nestaju, prestajemo da osećamo „leptiriće u stomaku“, a čak 69 odsto parova i zaboravi kog datuma im je godišnjica braka. Posle deset godina zajedničkog života samo 24 odsto parova drži se za ruku tokom šetnje, a procenat odlazaka na romantične večere ili vikend udvoje drastično opada posle druge godišnjice.

Zaljubljeni smo, ako je verovati istraživanjima, najviše godinu dana, a prva kriza u braku nastupa posle pete godišnjice. Najveći procenat brakova razvede se u prvoj deceniji, dok starost zajedno dočeka tek nešto više od trećine parova. Ipak, ne brinite previše za budućnost, uživajte u sadašnjosti, negujte odnos i ljubav, poštujte partnera i njegove potrebe, pa imate šanse da pobedite statistiku, tvrde stručnjaci.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

PrethodniSledeća

Povratak na KUTAK ZA DAME

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

cron