Naše cveće

Naše cveće

Postod Palma » 29 Mar 2011, 19:21

Mali trikovi za lepše cveće
Hrana i ostaci iz vaše kuhinje prijaju i vašem cveću pa saksije sa cvećem možete zalivati vodom u kojoj se kuvao krompir.

Slika

Verovali ili ne, hrana iz vaše kuhinje prija i vašem cveću. Mnoge namirnice i ostaci od kuvanja i jela pogoduju lepoti rezanog, sobnog i balkonskog cveća.

Rezano cveće voli limunadu pa će u vazi ostati sveže i desetak dana duže ako u vodu istisnute sok od pola limuna ili umutite vitamin C u prahu. Isto ćete postići i ako vodi dodate aspirin, odnosno 2 kašike jabukovog sirćeta i 2 kašike šećera. Ono će duže ostati svežije ako ga pre stavljanja u vazu malo podrežete ispod tekuće vode.

Ruže (i ostalo cveće) kojima su se obesili cvetovi jer ih niste odmah stavili u vazu, ponovo će se uspraviti i oživeti ako njihove stabljike na kratko držite u vrućoj vodi. No, kako rezano cveće baš ne voli voće, pored vaze nikad nemojte držati činiju s voćem jer će ono pre uvenuti. Voda u kojoj držite cveće neće se usmrdeti ako u nju stavite komadić drvenog uglja za roštilj.

Cveće, posebno ono koje se ponosi svojim listovima, voli pivo. Zato će njihovi listovi postati sjajno zeleni ako ih, nakon što ih suvom krpom očistite od prašine, obrišete rastvorom piva i mlake vode u odnosu 1:1. Ustajalo pivo, mineralna voda, crni čaj i iskorištene filtar vrećice od čaja idealno su gnojivo za sve vrste cveća pa ih nemojte baciti, već ih dodajte vodi za zalivanje. Sobne i balkonske biljke možete zalivati i talogom od kafe, kao i vodom u kojoj se kuvao krompir, ali i jaja. Isto tako vodi za zalivanje možete dodati i ljuske od jaja i pustiti ih da odstoje preko noći, ali i sveži ili suvi kvasac.

Balkonsko cveće, ali i vrtno cveće, bolje će uspevati obložite li zemlju oko njih korama od banana koje su takođe učinkovito gnojivo. Ako želite da vaš paprat bude posebno lep i bujan, vodi za zalivanje jednom nedeljno dodajte malo mleka. Za razliku od rezanog cveća, sađeno cveće voli jabuke pa su komadići jabuke utisnuti u zemlju idealno gnojivo koje posebno podstiče cvetanje. Hranom se možete boriti i protiv biljnih parazita, pa za preventivu u zemlju utisnite čen belog luka.

U slučaju da ste zakasnili, biljnih uši i paukova se rešite tako da cveće 3 puta nedeljno prskate "preparatom od luka" - u hladnu vodu stavite sitno naseckani luk i pustite da odstoji jedan dan, procedite i prelijte u bočicu s raspršivačem ili pak to učinite vodom u kojoj su se kuvale ljuske od luka.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 08 Apr 2011, 13:08

Orhideja

Orhideje su oduvek fascinirale ljude. Vekovima su bile simbol ljubavi, raskoši i lepote. Početkom 18. veka, zbog atraktivnog izgleda cveta i opojnog mirisa, orhideje su počeli da kolekcioniraju ljubitelji iz svih delova sveta.

Danas, gajenje orhideja ima široku rasprostranjenost i jedan je od najpopularnijih i najorganizovanijih biljnih “hobija”.

To je najveća i najbogatija familija biljaka na svetu. Ima preko 1.000 rodova i od 25.000 do 27.000 vrsta, koje su se povećavale od otkrića do danas. U nekim izvorima pominje se preko 30.000 vrsta i preko 100.000 hibrida proizvedenih u hortikulturi. Ukrštanjem godišnje nastane oko 800 novih vrsta. Postoje u svim nijansama boja koje čovek može da zamisli.

Slika Slika Slika

Nega:

Gajenje orhideja ne predstavlja nikakav problem. Može se gajiti kao baštansko i kao sobno cveće. Uz malo pažnje po pogledu svetlosti i temperature mnoge vrste mogu biti omiljene uzgajivačima. Kao i mnoge druge biljke zahtevaju neophodne uslove za gajenje, ali su generalno veoma izdržljive i elasticne. Većina vrsta može da raste u prostorijama sa manjkom svetlosti, a neke su otporne na blage mrazeve.

Najbolje uspevaju u staklenicima, ali se uspešno gaje i u stanovima, na prozorima koji se nalaze na zapadnoj i istočnoj strani. Dobro uspevaju i u suturenima. Minijaturne vrste mogu da se gaje u posudama sličnim akvarijumu, gde se dobro održava vlažnost vazduha. Vazdušno korenje ne treba odstranjivati, treba ga povremeno prskati mlakom vodom. Prostoriju u kojoj se nalaze orhideje treba stalno provetravati, jer im odgovara svež vazduh.

Pogoduje im velika vlažnost vazduha i umerena temperatura. Najlepšim hibridima odgovara temperatura do 35°C i noćna koja se ne spusta ispod 25°C. Orhideje koje se gaje kod nas dobro podnose sobnu temperaturu, ali ne previsoku. Relativno niska sobna temperatura spasiće ih od dehidratacije. Treba ih kloniti radijatora i drugih izvora toplote. Biljkama pogoduje orošavanje, najbolje u ranim jutarnim časovima. Vlažnost vazduha se može povećati ako se u njihovoj blizini drži čaša sa vodom. Pogoduje im svetlost, uglavnom ne direktna, svež vazduh bez promaje. Razmnožavaju se deobom i semenkama. Presadjivanje se vrši svake godine. Većina orhideja voli male saksije. Pri presadjivanju koristiti zemlju specijanu za orhideje (kupuje se kao gotova smeša). Pored specijalne zemlje postoje i mineralna djubriva namenjena za prihranu orhideja. Zalivanje treba da bude često i obilno. U zimskom periodu zalivati jednom nedeljno, a u letnjem češće, tako da zemlja nikada ne bude suva. Kad se listovi potpuno razviju, biljka pada u period mirovanja koji traje oko 2 meseca i tada treba smanjiti polivanje.

Glavni tipovi orhideja sa osnovnim karaktristikama:

Slika
Phalaenopsis:

Potiče sa Malajskih ostrva i Filipina. Ime je dobila od grčkih reči phalaina, što znači leptir, i opsis, što znači isti, jer joj cvetovi liče na leptira.
Nega je jednostavna, pogoduje joj senovito mesto. Voli toplotu i zato joj odgovaraju prostorije koje se zimi greju. Iz ove vrste nastalo je oko 60 novih čudnovatih sorti. Cveta 2-3 puta mesečno.

Slika
Miltonia:

Cvetovi podsećaju na Dan i noć. Dobro podnose sobne uslove, osvetljena mesta bez direktog sunca. Umesto zalivanja biljku treba jednom nedeljno potopiti u toplu vodu. U periodu rasta treba je prihranjivati jednom mesečno djubrivom za orhideje. Dugo cvetaju.

Slika
Cymbidium:

U letnjim mesecima može se čuvati napolju, ali ne na suncu. Potrebna joj je česta prihrana. Spoljašnji uslovi joj pogoduju do kasno u jesen, jer niska temperatura pospešuje cvetanje. Koren brzo napreduje i odgovara joj zemlja sa dobrom drenažom. Ove orhideje imaju mnogo cvetova voštanog sjaja i uske listove. Većina cveta zimi i u proleće. Zimi je treba držati na nižoj temperaturi, od 12-15°C i malo zalivati.

Slika
Phragmipedium:

Još jedna vrsta koja je pogodna za čuvanje u sobnim uslovima. Slična je Pafiopedilumu, samo što se na jednoj cvetnoj drški, dugoj oko 80 cm, naizmenično pojavljuju 2-3 cveta. Treba ih zalivati češće, na 2-3 dana. Presadjivati svake godine.

Slika
Paphiopedilum:

Odgovaraju im sobni uslovi, najbolje pored prozora sa puno svetlosti. Cvetovi su karakterističnog oblika i traju nekoliko nedelja. Cveta na jednu do dve godine. Svaki novi izdanak ima novu lisnu dršku i listove.


U Evropu su orhideje donete krajem 16. veka, kada su stigle i u naše krajeve. Kod nas ih najviše ima na Fruškoj Gori. U Evropi raste oko 200 vrsta, a u Srbiji postoje 64 vrste od kojih je zaštićeno 28 vrsta orhideja. To i nije veliki broj, kako se čini, jer samo na jednom drvetu u Venecueli raste 47 vrsta. Orhideje na Fruškoj Gori rastu na svim visinama i u svim okruženjima. Ipak, najviše vrsta raste na livadama, neke niču uz rubove šuma, a manji broj u samoj šumi. Postoje vrste kojima klima na Fruškoj Gori odgovara, pa se šire. U ovom području orhideje ne traže posebne uslove, ni polivanje, ni okopavanje, već samo mir.
Najčešće vrste na našem tržištu su: katleja (Cattleya spp), cimbidijum (Cymbidium spp), dendrobijum (Dendrobium spp), epidendrim (Epidendrum spp), falenopsis (Phalaenopsis) i vanda (Vanda spp).
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 08 Apr 2011, 13:24

Muškatle donose sreću

Slika

Jedna od najzahvalnijih i najizdržljivijih cvetnica je muškatla. Naučnici su ustanovili da ukoliko imate bar jednu pelargoniju u stanu, to pomaže kod nesanice i glavobolje. Svaki cvet ima svoju simboliku, a simbolika muškatle je da donosi sreću.

Poznato je nekoliko stotina vrsta pelargonija. Po načinu rasta možemo ih podeliti u dve osnovne grupe:

Viseće pelargonije – Reč je o bršljenolikim muškatlama koje imaju stabljike od 30 do 90 cm. Cvetovi mogu biti beli, ružičasti, crveni i boje jorgovana. Neke sorte se uzgajaju i zbog dekorativnih listova čije su ivice bele, a nervatura krem boje. Sade se u viseće korpe ili prozorske žardinjere. U početku se preporučuje otkidanje vrhova da bi biljka bila gušća i bujnije cvetala. Jedna od najprikladnijih sorti za sunčane i zasenjene balkone je “Villa De Paris”. Najčešće se sadi u sandučiće na balkonima ili u visećim korpama.

Uspravne pelargonije – Imaju baršunaste listove, specifičan miris na dodir i pune cvetove sa velikim spektrom boja. Mogu dostići visinu od 30 do 60 cm, a neki hibridi i do 1,20 m. Gaji se u saksijama, žardinjerama i u kućnim baštama. Cvetaju od proleća do rane zime. Cvetovi su jednostruki i krupni. Omiljene sorte su “Morval” zbog nežno obojenih cvetova i dugog perioda cvetanja, i “Elsie Portas” tamnih šara na svetlozlatnim listovima koji su u kontrastu sa crvenim cvetovima.

Pelargonije dekorativnog lišća – Iako spadaju u grupu uspravnih pelargonija, ove muškatle izdvajamo zbog dekorativnosti lišća. Cvet im nije toliko privlačan koliko jedinstvenost boja i šara na lišću. Lepo izgledaju u kombinaciji sa drugim biljkama na prozoru.

Minijaturne pelargonije – Zbijenog su rasta i mogu dostići visinu od 15 do 22 cm. Gotovo sve se uzgajaju iz reznica. Mirisne pelargonije – Ovu vrstu muškatle gajimo zbog posebnog mirisa listova. Uz karakterističan miris svaka od njih poseduje još nešto zanimljivo, bilo da je reč o boji ili o obliku listova. Poznatije sorte su “Finger Bowl” sa mirisom limuna, “Joy Lucille” sa snažnim mirisom peperminta i pink cvetovima sa crvenim rubom, “Princ of orange” ima miris pomorandže, a “Apple Cider” jabuke. Regal pelargonije – Imaju upadljivije cvetove nego uspravne pelargonije. Cvet je krupniji, kovrdžaviji i intenzivnije obojen. Manje su podložne bolestima. Jedina mana je što imaju malo cvetova, koji kratko traju. Cvetaju od sredine proleća do sredine leta. Visoke su od 30 do 60 cm, razmnožavaju se reznicama u kasno leto.

Muškatla se najbolje razvija na svetlom mestu, zaštićenom od podnevnog sunca. Zalivanje mora biti redovno, ali umereno. Sadi se u već pripremljenu mešavinu zemlje koja se može nabaviti u garden centrima. Prihranjuje se đubrivom za muškatle, đubrivom na bazi guana ili osmokotnim đubrivom za cvetnice. U kasnu jesen, pre mrazeva, muškatle treba uneti u prostoriju sa temperaturom od 8 do 10 stepeni. Zalivati ih pomalo, jednom u 15 dana. Tople i mračne prostorije nisu pogodne za prezimljavanje, jer u njima muškatla tera tanke i blede izdanke, što dovodi do iscrpljivanja biljke. Tokom zime uklanjati isušene listove. Na proleće, potrebno je orezati 20-30 odsto biljke. Posle orezivanja muškatle se zaliju, a 2-3 nedelje kasnije presade u novu zemlju. Krajem maja muškatle izneti napolje, na balkon ili u baštu.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 04 Maj 2011, 12:35

4 praktične sobne biljke

Juka, dracena, filodendron i fikus bendžamin krase skoro svaki dom jer su lepi, otporni i laki za održavanje

Slika

Juka – drvo života

MESTO: Potrebno joj je svetlo i sunčano mesto u stanu, ali će ostati zdrava i ako ne prima dovoljno svetla. Leti je najbolje da je iznesete na sunčanu terasu, a zimi voli prohladno mesto.
NEGA: Od proleća do jeseni treba je redovno zalivati i prihranjivati svake dve nedelje. Leti je treba zalivati dva-tri puta nedeljno i prihranjivati, dok je zimi treba zalivati jedanput nedeljno bez prihrane. Ukoliko biljka zimi stoji na tamnom ili pretoplom mestu, može doći do naglog otpadanja listova. Opadanje nekoliko listova zimi je normalno, ali ukoliko previše listova odjednom otpadne, biljku treba prebaciti na svetlo mesto.

Slika

Filodendron

MESTO[/b: Pogoduje mu visoka relativna vlažnost va­zduha, voli toplotu, zato ga ne gajite na temperaturama ispod 15 ˚C.
[b]NEGA
: I tokom zime ga redovno zalivajte i prihranjujte, samo pazite da ne preterate. Listove redovno čistite od prašine mekom krpicom. Ukoliko imate malu decu, bilo bi dobro da znate da filodendron sadrži otrovne supstance.

Slika

Fikus bendžamin

MESTO: Voli dosta dnevne svetlosti, ali ne i direktnu sunčevu svetlost na kojoj mu se oštete listovi. Veoma je osetljiv na bilo kakve promene uslova u kojima boravi.
NEGA: Zalivajte ga samo kad je površina zemlje na dodir suva. Poželjno je da pri svakom zalivanju okrenete saksiju za 45 stepeni kako bi biljka jednako rasla jer tako fikus neće pružati grane samo na jednu stranu. Posuda na dnu mora imati dobru drenažu kako bi se višak vode mogao ocediti, što će sprečiti moguće truljenje korena.

Slika

Dracena

NEGA: Jednostavna. Održavajte ravnomernu vlažnost zemlje i za vreme vegetacije redovno prihranjujte svake dve nedelje. Ako je držite na tamnim mestima, sporije će rasti, a listovi šarenolisne sorte pozelene.
MESTO: Svetlo do polusenovito. Godi joj viša relativna vlažnost vazduha i konstantna temperatura iznad 18 ˚C. Leti može da se drži u bašti, na balkonu ili na terasi na zaklonjenom mestu.
RAZMNOŽAVANJE: Može se razmnožavati semenom ili reznicama stabla. Ukoliko nabavite seme, najbolje je da ga posejete u martu u obični supstrat i stavite na toplo mesto. U zavisnosti od vrste, dracena može da izraste 1−3 metra, a raste tako da na vrhu biljke niču novu listovi, dok stari listovi na dnu biljke postepeno odumiru. Dracena raste relativno sporo, ali je zato izuzetno dugovečna.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 11 Maj 2011, 13:55

Korak po korak: Stare saksije u novom ruhu

Samo nekoliko saksija veselih boja, lično osmišljenih i dekorisanih, uz našu malu pomoć promeniće
izgled vaše sobe ili terase. Predlažemo vam tri različita postupka da napravite unikatne saksije.


Slika

Boju posuda za cveće uskladite sa bojom zidova i ambijentom u prostoriji ili na terasi. Mi vam predlažemo crvenu i žutu boju jer ćete tako u prvi plan istaći zelenilo, a svako cveće izgledaće mnogo lepše

ZABORAVLJENI KREP PAPIR
Potrebno je saksija, tri rolne krep papira različitih boja, lak za drvo ili lepak za papir koji ne treba da bude jak, četkica.

Slika

Iscepkajte krep papir na komadiće.
Četkicom nanesite na saksiju lak za drvo ili lepak za papir. Vodite računa da ne koristite jak lepak jer će se skinuti boja sa krep papira.
Lepite komade papira, jedan preko drugog i jedan pored drugog, sve dok ne oblepite površinu cele saksije. Lepkom i četkicom svaki zalepljeni komad odmah prelakirajte, kako biste papiriće učvrstili sa svih strana.

KAO ESPADRILE

Slika

Potrebno je saksija, kanap, lepak, boje (akrilne ili sprej)
Kanap obojte delimično u nekoliko boja.
Kada se boja osuši, obavijte kanap oko saksije tako što ćete ga istovremeno lepiti.

VEČNE TUFNE

Slika

Potrebno je saksija, tempere ili akrilne boje, četkice
Obojte saksiju jednom bojom.

Običnom olovkom ili šestarom nacrtajte jednake tufne željene veličine. Obojte tufne u drugu boju.
Ovako ukrašenu saksiju možete napraviti i na drugi način. Prvo je obojte, zatim od samolepljivog papira isecite tufne. Zalepite ih po saksiji, pa obojte saksiju u drugu boju. Kada se boja osuši, odlepite papir i dobićete lepe tufne.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 20 Maj 2011, 22:22

Gajenje cveća: Najbolji saveti za vaš prolećni balkon

GDE I KAKO SADITI
Biljke kao što su verbena i petunije posadite sami za vaš balkon. Ako vam je hobi cveće, nabavite set koji se sastoji od podmetača, kadice za vodu i 5 l otvora za sađenje.
Sađenje semena u saksiju: specijalna zemlja je već pripremljena sa hranom za mladice. Sipajte zemlju u saksiju i ravnomerno pospite seme. Preko toga sipajte supstrat debljine 2 mm i pokvasite zemlju prskalicom za vodu. Saksiju pokrijte folijom.
Najbolje mesto: saksija treba da bude na toplom i svetlom mestu. Kada isklija nežna zelena mladica, povremeno je malo provetravajte.

ĐUBRENJE ZA BUJNE CVETOVE
Ako zasadite biljku u prethodno nađubren supstrat, tri-četiri nedelje ste mirni sa đubrivom. Nakon toga biljku redovno prehranjujte. Tečno đubrivo deluje odmah i najbolje ga dodajte jednom nedeljno u vodu kojom zalivate biljku.
Prednost kapi i štapića za đubrenje: biljka će se prehranjivati cele nedelje, a đubrivo deluje već nakon dve nedelje.
Kuglice za đubrenje: jednostavno ih dodajte biljci i one će prehranjivati biljku tokom cele sezone.

RASKOŠ OBLIKA I BOJA
Zlatno pravilo za harmoničnu žardinjeru: kombinujte viseće i uspravne biljke tako da svaka od njih ima dovoljno mesta. Obilje cvetova delovaće raskošno. Viseće zelene kaskade, kao srebrno dugme, tamjan ili zlatna žalfija, dovode do izražaja kompaktne cvetove.
Koliko da posadite: u jednu klasičnu žardinjeru oko 80 cm mogu da stanu dve uspravne geranije, dva ladoleža, jedna viseća petunija.

NE ŠTEDITE VODU ZA ZALIVANJE
Voda je najvažniji eliksir za vaše biljke. Tek posađeno cveće treba bogato zalivati, jer je novi supstrat iz kese često suv i oduzima vlagu biljkama. Da voda ne bi isparila, zalivajte biljke često, ali pomalo. Tokom toplih dana najbolje je da to činite ujutro i uveče.
– Trik za suvu zemlju: sipajte kap tečnosti za pranje sudova u vodu za zalivanje cveća.
– Ekstrasavet: prskajte biljke vodom iz prskalice jer to na biljke deluje blagotvorno, pa će vam se zahvaliti novim izdancima.
– Akcija čišćenja: ocvale cvetove redovno

I SOBNO CVEĆE VOLI BALKON
Najčešća dilema koja muči ljubitelje cveća je da li bi trebalo da svoje omiljene sobne vrste tokom prolećnih i letnjih meseci iznesu na terasu.
Najbitnije je da postoji tenda ili nadstrešnica da usled sve jačeg sunčanog zračenja ne bi došlo do opekotina na listovima. Tada bi trebalo dodati i svežu zemlju, odgovarajuće đubrivo, a svež vazduh i sunčeva svetlost doprineće povećanju za lisne mase i broja cvetova.

Slika
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 18 Jun 2011, 12:02

Gajenje i negovanje ruža

Ruže su jedan od najlepših cvetova, a svakako poseban ukras svake bašte. Ukoliko ste odlučili da svoj prostor oplemenite ovim cvetovima, imamo za vas uputstvo kako da dobijete dobre rezultate.

Slika

Potreban alat: Makaze za orezivanje voća, motika, ašov, lopata

Zemljište: Ružama je potrebno dobro pripremljeno pođubreno zemljište sa dovoljno vlage i redovno okopavanje.

Mesto: Sunčano i polusenovito mesto, zaštićeno od vetra, bez podzemnih voda.

Priprema zemljišta: Pred kraj leta ili u ranu jesen zemlju treba dobro i duboko izriljati (40 cm u dubinu) uz dodatak pregorelog stajskog i mineralnog PK fosfornog đubriva. Đubrivo se dodaje da bi se obezbedile dovoljne rezerve hrane bez obzira na sastav i plodnost zemljišta.
Neposredno pred sađenje zemlju treba sitno isitniti. Rupe treba da budu duboke i široke po 40 cm. U rupu se ne sme dodatno dodavati đubrivo zbog oštećenja korena koje može nastati u tom slučaju.

Priprema sadnica: Na korenu se odstranjuju sve obolele žile, oštećene se prekraćuju do zdravog dela, a zdrave skraćuju na 15 do 20 santimetara.
U koliko se ruža sadi u jesen sa nadzemnog dela se uklanjaju samo slabe i oštećene grančice dok se glavno orezivanje vrši u proleće.
Prolećno orezivanje vrši se tako što se jači izbojci skrate na tri do četiri okca dok se slabiji prekraćuju na dva okca.

Ruže se mogu saditi samo za vreme mirovanja vegetacije, a najbolje u jesen po prestanku vegetacije od kraja septembra do polovine novembra. U proleće se sadnja vrši krajem marta. Jesen je bolja za sadnju ruža od proleća.

Posle sađenja sadnice treba obilno zaliti bez obzira na vlažnost zemljišta. Po upijanju vode motikom treba pažljivo prigrnuti zemlju oko nadzemnog dela biljke u visini od najmanje 10cm. Ruže sasađene u proleće zagrću se nešto manje.

Ruže zasađene u jesen ili u proleće treba postepeno odgrtati od sredine marta do kraja aprila, najbolje prilikom okopavanja. Sadnice zasađene u proleće se postepeno odgrću na 20-30 dana posle sadnje. Najbolje je definitivno odgrtanje izvršiti po oblačnom i kišovitom vremenu.

Okopavanje plevljenje i zalivanje: Zemljište oko biljke treba redovno okopavati i pleviti kako ne bi bilo korova i kako bi se očuvala vlaga u zemljištu. Treba odstraniti precvetale cvetove, suve grančice i izbojke. Izbojke koji nisu krenuli do kraja leta treba odseći do osnove. Ako je zemlja suva treba izvršiti zalivanje a kada se prosuši i okopavanje.

Prihranjivanje: Đubrivo koje smo dodali u zemlju pre sadnje ruže je dovoljno za naredne dve godine. Samo u slučaju da je zemljište peskovito i siromašno u maju treba dodati azot ravnomernim posipanjem oko sadnice po celoj površini. Ne treba posipati po bokoru jer se sadnica može ošteteiti. Ovo je dovoljno za celu godinu. Prskanje bi trebalo obaviti sredinom jula nekim folijarnim đubrivom. Ovo sredstvo pored osnovnih elemenata NPK sadrži i biljne hormone koji pomažu biljkama da bolje usvajaju hranljive sastojke iz zemljišta. Krajem jula treba još jednom pođubriti nekim lako rastvorljivim kalijumovim đubrivom koje će pomoći odrvenjavanju izbojaka i time uticati na bolje prezimljavanje ruža.

Zaštita od bolesti i štetočina: Ako se pretera u upotrebi azotnih đubriva ruže postaju osetljive na gljivične infekcije. Zbog toga je važno uravnoteženo đubrenje. Vremenske prilike takođe mogu stvoriti uslove za nastajanje mnogih gljivičnih oboljenja. Pored gljivičnih postoje i virusni i bakterijski uzročnici bolesti ruža. U ovom slučaju ne postoje zaštitna sredstva pa obolele biljke treba uništiti. Što se tiče štetočina koje napadaju ruže postoji široka paleta preparata kojima se oni mogu ukloniti.

Svaka boja ruže ima svoje značenje. Crvena simbolizuje ljubav, ružičasta otmenost i zaljubljenost, tamno roze zahvalnost, bela nevinost, prijateljstvo, poštovanje, žuta platonsku ljubav, ljubomoru i neveru, narandžasta strast, plava – tajnovitost a ljubičasta zaštitu.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 21 Jul 2011, 21:52

Produžite život ubranog cveća

Sveže cveće poboljšava raspoloženje, dodaje boju prostoriji, ispunjava je pozitivnošću i energijom. Ali šta možete da preduzmete da bi duže opstalo u vazi?

Slika

Sveže cveće počinje da vene čim ga uberemo. Zato budite pažljivi dok birate svoj buket: mora da izgleda sveže i mlado, a ne zrelo. najbolji znaci u kojoj je fazi su savijene latice sa žućkastim ili braonkastim nijansama na ivicama. Sveže će uvek imati latice koje su čvrste ili tek počinju da cvetaju.

Vaza u koju ćete staviti cveće trebalo bi da bude čista, oribana od bilo kakvih ostataka prethodnih aranžmana.

Prilikom stavljanja cveća u vazu, odstranite sve listove koji bi se našli ispod površine vode. Ukoliko se ostave, ovi listovi će učiniti da se brže pojave bakterije i glivice u vodi. Uklanjanje lišća pomaže i da se zadrži svežina cvetova, jer lišće upija dosta vode što dovodi do manjeg transporta vode u druge delove cveta. Svakog dana promenite vodu u vazi.

Svetlost je izvor života. Zato je preporučljivo da cveće držite na mestu gde ima dovoljno prirodne svetlosti. To ne znači da bi trebalo da ga izložite direktnoj sunčevoj svetlosti, jer će tako samo brže uvenuti.

Dobro je da cveće bude na mestu na kom cirkuliše vazduh. Nikada nemojte da držite aranžmane blizu uređaja koji su izvor toplote, kao što su televizor, frižider ili šporet. Ovo može izazvati da cveće izgubi višak vode i brže uvene.

Dodavanje kašike šećera ili jednog izmrvljenog aspirina hrani cveće u vazi, a prskanje vodom čini da ostaje jarko.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 16 Nov 2011, 23:18

Afričke lepotice

Jedna od najčešćih i najomiljenijih sobnih biljaka je, što zbog cvetova što zbog toga jer ne traži mnogo nege, afrička ljubičica

Slika

Afrička ljubičica je otkrivena 1892. godine na dva različita mesta na severoistoku Tanga, pokrajine Tanganjika - sadašnje Tanzanije, u istočnoj Africi. Otkrio je Baron Valter fon Sent Pol Ilaire, tadašnji guverner Nemačke u istočnoj Africi. Sent Pol je slao biljke i semenje svom ocu, botaničaru amateru, u Nemačkoj, gde je ona ubrzo postala popularna u evropskim vrtlarskim krugovima. Herman Vendlan, istaknuti botaničar i direktor u Kraljevskom botaničkom vrtu u Hanoveru u Nemačkoj, dao je ime rodu Saintpaulia 1893. godine u čast njegovom pronalazaču, i najveći deo današnjih gajenih vrsta ljubičica vode poreklo od dve tada otkrivene vrste Saintpaulia ionantha i Saintpaulia confusa.
Afrička ljubičica je pretežno planinska vrsta. U prirodi se nalazi u planinskim i subplaninskim šumama u južnoj Keniji i završava se u Uzungva planini u Tanzaniji. Poznato je osam vrsta koje rastu u nizijama šuma i planinskim ravnicama u Tanzaniji i Keniji.

Razmnožavanje listom
Zahtevaju vlažno i senovito mesto za rast. Rastu na stenama, granitnom kamenju ili strmim stenama duž reka i potoka ili na zemlji u šumama. Obično rastu na tankoj naslagi zemlje na kamenju ili u udubljenju sa zemljom na litici stene. Takođe rastu kao saprofite na stablu drveta.Vrsta je osetljiva na nedostatak vlage i konkurenciju drugih biljaka, tako da se ona pojavljuje na podlogama gde druge biljke nisu sposobne da rastu.
Sve afričke ljubičice mogu da se razmnožavaju iz lista, međutim pojedine podvrste mogu dobiti potomke koji nisu duplikat svojih roditelja, odnosno javiće se značajne razlike. Takav je slučaj kod himera. Sve ostale podvrste standardne, polumini, mini, trejler, mogu da se razmnožavaju preko lista s velikom sigurnošću da će potomci biti identični roditeljima ili s vrlo malim varijacijama.

Beli cvetovi su retkost
Izvorna vrsta je tamnoplava (Santpaulija ionantha), a cvećari su proizveli mnoge nove varijetete s cvetovima različitih boja. Danas ih ima svetloljubičastih, crvenih, belih, roze i lila, a i onih s dvostrukim
cvetovima ili s cvetovima u dve boje. Biljka s belim cvetovima retko može da se nabavi, a tokom vremena menja boju na rubovima latica.

Bez velikih zahteva
Ova omiljena sobna biljka veoma je zahvalna za gajenje. Nema nikakvih posebnih zahteva, sem da ne voli direktno sunce. Prijaju joj svetle prostorije, lepo napreduje na dasci prozora. Severni prozor je preporučljiv u letnjem sunčanom periodu a istočni prozor u zimskom, manje svetlom periodu. Možete je zalivati vodom iz slavine koja je odstajala 24 časa. Ne zalivajte je preko listova, već vodu sipajte u tacnu!

U raznim bojama
U divljini raste 6 do 15 cm u visinu i može imati 6 do 30 cm u širini.
Listovi su zaokrugljeni do ovalni 2,5 do 8,5 cm dugi sa 2 do 10 cm dugom peteljkom lista, fino dlakavi s mesnatom strukturom. Cvet je prečnika 2 do 3 cm s pet latica, baršunastih krunica koje rastu u grupi od 3 do 10 ili više na tankim stabljikama.
Boja cveta kod divljih vrsta varira između ljubičastog, purpurnog, bledoplavog do belog.

Slika

Ljubičice zimi mogu da izmrznu zbog hladne podloge. Zato podmetnite podmetače od stiropora ili plute ispod saksija na prozorskoj dasci.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 16 Dec 2011, 14:53

Kako odabrati sobnu biljku?

Ako nemate mnogo iskustva u gajenju biljaka onda za svoju sobu izaberite aglonemu, sansevieriju, aspidistru, sukulente, bromelije, filadendrone...

Slika

Pre nego što kupite cveće kojima ćete oplemeniti prostor, dobro razmislite koje biljke želite, koliko imate vremena za njihovo gajenje i kakve im uslove možete pružiti.

Ako nemate mnogo iskustva u gajenju biljaka onda izaberite aglonemu, sansevieriju, aspidistru, sukulente, bromelije, filadendrone... Gajenje gardenije, akalife, kalateje i drugih zahtevnih biljka prepustite stručnjaku.

Vodite računa o veličini i izgledu biljke - Sitne i niskorastuće vrste neće se dobro uklopiti ako ih stavite uz prazan zid, dok će visoke biljke izgledati nesigurno na uskoj prozorskoj dasci. Imajte u vidu da male biljke, kao što su dracena ili fikus, za nekoliko godina mogu dostići veliku visinu.

Prilikom kupovine izaberite biljku koja izgleda zdravo, odnosno ima jasnu boju listova, bez tragova oštećenja i bolesti. Kada biljku donesete kući, prve nedelje posvetite joj punu pažnju kako bi što lakše prebrodila promenu okoline. Zalivajte je mlakom, odstojalom vodom i držite je dalje od direktnog sunca. Posle nedelju dana premestite je na stalno mesto i pratite kako se ponaša. Ukoliko joj uslovi odgovaraju, za mesec dana trebalo bi da se pojave novi listovi. Ipak, kako će biljka napredovati najviše zavisi od uslova u vašem domu, odnosno od svetlosti, temperature i vlažnosti vazduha.

Svetli položaj – Reč je o prostoru koji ima svetlost, ali bez direktnog sunca. Ovakvi uslovi odgovaraju anturijumu, azaleji, kraljevskoj begoniji, bromelijama, bršljanu, hlorofitumu, ciklami, difenbahiji, fuksiji, peperomiji, šefleri, filadendronu, spatifilumu...

Malo direktnog sunca mogu dobiti biljke koje se nalaze u neposrednoj blizini ili na prozoru okrenutom prema istočnoj ili zapadnoj strani. U ovom slučaju obavezna je zaštita biljaka od direktnog sunca tokom leta. Ovakvo mesto odgovara hlorofitumu, sobnim hrizantemama, krotonu, širokolisnom fikusu, hoji, impatiensu, božićnoj zvezdi, afričkoj ljubičici, sansevieriji, kalateji zebrini...

Senka- Biljka se nalazi u prostoriji prilično udaljenoj od prozora, ali nije u potpunom mraku. Intenzitet svetla trebalo bi da bude takav da na tom mestu možete čitati novine bez dodatnog osvetljenja. Za takve uslove preporučuje se aglonema, aspidistra, fitonija, filadendron, asplenijum, sansevierija i scindapsus.

Polusenka- Intenzitet svetla koju biljka dobija ispred prozora na koji ne dopire sunce ili se biljka nalazi na sigurnoj udaljenosti od osunčanog prozora. Među biljkama kojima odgovaraju ovakvi svetlosni uslovi su aglonema, aspidistra, dracena fragrans, dracena marginata, facija, paprat, puzavi fikus, fitonija, kancija, maranta, penjući filadendron, sansevierija, scindapsus...

Suva i topla mesta - Nekim biljkama odgovaraju topla i suva mesta koja su obično u maloj dnevnoj sobi sa centralnim grejanjem. Biljke kojima odgovaraju takva mesta su dracene, hristov trn, kriptantus, neorgelija, adenijum, kalanhoja...

Vlažna i topla mesta odgovaraju tropskim biljkama. Idealna mesta za njih su kuhinja i kupatilo (ukoliko ima prozor). U kupatilima sa malim prozorom mogu se gajiti nefrolepsis, Asparagus falcatus, Cyperus ili venerina vlas. Ukoliko su vam omiljene biljke šarenih listova najbolje je da ih premestite u kuhinju, barem dok ne prođe sezona grejanja. Biljke za svetla (zaštićena od direktnog sunca), topla i vlažna mesta su spatifilum, anturijum, bendžamin, ljubičice i orhideje. Za polusenovita i vlažna mesta preporučuju se puzajući fikus, kalateja, stromanta, fitonija, kencija...

Optimalna temperatura prostorije u kojoj se nalaze biljke je između 15 i 20 stepeni. Biljke koje se zimi odmaraju, kao što su oleander, hibiskus, palma, limun ili kalistemon potrebno je da premestite u hladniju prostoriju sa temperaturom od dva do deset stepeni.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 27 Jan 2012, 00:57

Kako božićnoj zvezdi produžiti život?

Kad otpadnu listovi božićnu zvezdu orežite na 15 cm visine iznad korenovog čvora (mesto grananja). Odsečene delove možete ožiliti u mešavini zemlje i peska

Slika

Posle precvetavanja božićnu zvezdu ostavite da miruje na umereno toplom mestu, tri do šest nedelja. Zalivajte je pomalo na petnaestak dana i pustite da se zemlja sasvim isuši. Kad otpadnu listovi božićnu zvezdu orežite na 15 cm visine iznad korenovog čvora (mesto grananja). Odsečene delove možete ožiliti u mešavini zemlje i peska na temperaturi od 21 stepena, a isticanje belog mlečnog soka možete zaustaviti potapanjem u mlaku vodu. Posle perioda mirovanja i orezivanja (do maja) božićnu zvezdu presadite u mešavinu zemlje za cveće, treseta i peska u odnosu 3:1:1. Biljku ponovo presadite u novembru. Tokom proleća i leta biljku obavezno prihranjujte, u septembru je iznesite na svetlo mesto i prekinite prihranjivanje. Da biste podstakli cvetanje krajem oktobra biljku prekrijte tamnim platnom u trajanju od najmanje 14 sati (od popodneva do narednog jutra) svakodnevno.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 25 Feb 2012, 17:51

Bendžamin i indijski fikus

Zbog izuzetno dekorativnih listova mnoge kuće su ukrašene fikusima, a među saksijskim vrstama koje se kod nas najčešće uzgajaju su indijski fikus i bendžamin

Fikus je jedna od omiljenih sobnih biljaka, pre svega zbog izuzetno dekorativnih listova. Poznato je oko hiljadu vrsta fikusa koje se mogu podeliti u tri grupe: sa malim listovima, velikim i padajućim, odnosno puzeće vrste. Među saksijskim vrstama koje se kod nas najčešće uzgajaju su indijski fikus i bendžamin.
Indijski fikus potiče iz Indije, Burme i Malezije gde samoniklo raste i može da dostigne visinu do 30 metara. Nekada najviše gajena vrsta Ficus elastica (uskih listova) zamenjena je varijetetima širokih listova dekora i robusta. Reč je o vrlo otpornim sobnim biljkama sa elipsastim, kožastim listovima tamnozelene boje.

Slika
Fikus lyrata, deltoidea i fikus bendžamin

Fikus robusta ima duži i šiljastiji list, a fikus dekora ima širi, krupniji tamnozeleni list. Rastu veoma brzo (od 60 do 100 centimetara godišnje). Šareni varijetet Ficus elastica tinece u osnovi ima zelene listove prošarane belim, ružičastim i svetlozelenim površinama i raste sporije. Varijeteti zelenih listova lakše se gaje od varijeteta šarenih listova. Odgovaraju im svetle ili polusenovite pozicije. Širokolisne fikuse orošavajte bar dva puta nedeljno.
Drugi po popularnosti je fikus bendžamin, sa brojnim sitnim lišćem. Po lepoti i izgledu spada u jednu od najelegantnijih vrsta. Stablo bendžamina je gusto i razgranato, često može da izraste u malo drvo, a u sobnim uslovima može da dostigne visinu i preko dva metra. Da bi biljka lepo napredovala potrebno joj je mnogo svetlosti i visoka vlažnost vazduha, zbog čega je neophodno da ga svakodnevno prskate mlakom, odstajalom vodom. Ne odgovaraju mu česte promene položaja saksije, idealno je da saksija bude odmaknuta od prozora jedan metar.
Među manje poznatim vrstama izdvajaju se Ficus lyrata i Ficus deltoidea. Ficus lyrata je pravo remek-delo prirode, sa krupnim listovima koji imaju oblik sličan violini. Odrasle biljke rastu i do visine od 2,5 metra, a drvo pleni zanimljivim oblikom i smaragdnozelenim lišćem sa izrazitom strukturom. Odgovara mu svetlo ili polusenovito mesto i visoka vlažnost vazduha, pa ga svakodnevno prskajte odstajalom vodom. Ficus deltoidea je jedna od najotpornijih vrsta u porodici. Listovi su mali, sa sitnim smeđim mrljama, gotovo okrugli i rastu raštrkano na granama koje izlaze iz uspravne stabljike. Na biljci se obrazuju zelene bobice koje pre otpadanja poprimaju žuto-narandžastu boju. Dobro podnosi senku i suvlji vazduh u prostoriji. Orošavajte ga bar dva-tri puta nedeljno. Ova vrsta je laka za gajenje.

Gajenje - Fikus bendžamin i Ficus lyrata za vreme zimskog mirovanja zalivaju se ređe, jednom u desetak dana. Pre zalivanja obavezno opipajte površinu zemlje vrhovima prstiju, pa ukoliko osetite da je suva na dodir tri centimetra ispod površine, biljku zalijte odstajalom vodom sobne temperature. Ako je zemlja još vlažna, odložite zalivanje za dan ili dva. Tokom perioda rasta (od proleća do rane jeseni) fikus zalivajte obilno, dva puta nedeljno. Pola sata posle zalivanja potrebno je da prospete višak vode iz podmetača. Redovno ga prskajte (orošavajte) prokuvanom ili destilovanom vodom da biste povećali vlažnost vazduha.
Zalivanje širokolisnih fikusa trebalo bi da bude umereno. Između dva zalivanja odstajalom vodom sobne temperature, zemlja mora da se prosuši.
U zimskim mesecima svi fikusi traže kraći odmor. Idealna temperatura u tom periodu je od 10 do 15 stepeni, a zalivajte ih jedanput u 12 do 15 dana. Ukoliko imaju premalo vlage, listovi će se poviti. Tokom leta potrebno im je obilnije zalivanje, dva puta nedeljno, kao i orošavanje. Ali, nemojte u tome preterivati, jer zbog viška vlage listovi dobijaju crne mrlje i otpadaju. Sa listova je najbolje vlažnom krpom brisati prašinu. Zemlja koja im odgovara je kombinacija baštenske, ilovače, malo peska i komadića uglja. Biljke presađujte samo kad morate, odnosno kad pukne saksija ili kad korenje počne da izdiže biljku iz saksije.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 04 Maj 2012, 23:23

Da cveće u vazi duže traje

Slika

Jorgovani, zumbuli, narcisi, lale i drugo prolećno cveće osvežiće dom i lepotom i opojnim mirisom. Ipak, cveću u vazi vek je relativno kratak, brzo se suši i gubi aromu. Možete mu produžiti trajanje na nedelju dana i duže ukoliko sledite savete stručnjaka.

Vaza u koju stavljate cveće trebalo bi uvek da bude besprekorno čista i napunjena do 1/3 tekućom vodom iz česme. Pre nego što se stavi cveće, sačekajte da voda dobije sobnu temperaturu. Za to vreme odstranite donje listove na cveću, jer će u vodi brzo početi da trule. Svaku stabljiku skratite za centimetar do dva, ali to učinite pod vodom da ne bi ušao vazduh i otežao kretanje vode do pupoljaka.

Cveću čije stabljike ispuštaju sluz, poput gerbera, voda bi trebalo da se menja svakodnevno, ostalima možete samo da dolijete kada ispari. Svaki treći dan u vodu stavite aspirin, koji će da spreči stvaranje bakterija. Cveće koje ima šuplju stabljiku trebalo bi da skratite svakog drugog dana.

Ako volite ruže, pre nego što ih stavite u vazu, potopite ih u posudu sa mlakom vodom na 15-ak minuta, a pre nego što ih izvadite skratite stabljike u vodi kosim rezom i odstranite donje lišće. Vazu sa ružama nemojte da držite na toplom i sunčanom mestu jer će se pupoljci prebrzo otvoriti.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 16 Mar 2013, 22:35

Lokvanj - iz ljubavi jedne vile nastao je kralj barskih cvetova

Bilo kom delu prostorije, lokvanj će dati mističnu i istovremeno ekstravagantnu notu i nijednog trenutka nećete pomisliti da je ovaj prelepi cvet iznikao iz stajaće vode koja nas uvek asocira na nešto mutno i pomalo prljavo.

Veruje se da lokvanj vodi poreklo iz Južne Amerike, međutim, danas se može naći u skoro svim delovima sveta sa umerenim klimatskim uslovima, dok u tropskim i suptropskim predelima cvetai u toku zime. Iako ovaj prelepi cvet cveta na površini vode, pa nam se čini kao da pluta, on je u stvari korenom vezan za blatnjavo dno na dubini do čak 7 metara. U aprilu će se pojaviti pupoljci ovog prelepog cveta ali će cvetati tek od juna do septembra, a onda, u punom cvatu, živeće samo pet dana. Pošto raste u slatkoj i stajaćoj vodi, može se naći u barama, jezerima, močvarama i ribnjacma, a pored belog, koji je nama najpoznatiji, postoje lokvanji u roze, ljubičastoj, narandžastoj, žutoj boji.

Slika

Uskoro ćete na pijacama, na tezgama sa cvećem, moći da kupite i lokvanje. Najbolje je držati ih u malim činijama sa vodom, ne u vazama, a stablo treba iseći na dva centimetra od cveta. Držite ih u osunčanim delovima stana jer traže mnogo sunca.

Lokvanj je uvek imao veoma jaku simboliku, tatu ovog cveta, veoma popularan među ženama, označava čistotu srca.

U budističkoj tradicili, lokvanj simbolizuje moralnu čistotu i izdizanje iznad materijalnih želja, on raste iz mulja ali na vodi ima blistav, prelep cvet – čovek je u stanju da pobedi svaku mračnu želju i živi čiste duše.

Kod starih Egipćana, lokvanj je simbolizovao vaskrsenje boga Ozirisa, što je sasvim razumljivo, lotosov cvet se u sumrak zatvara da bi se sutradan, sa prvim zracima Sunca ponovo otvarao. Crtežima ovog cveta ukrašavali su čak i grobnice.

Grci su mu pripisivali afrodizijačka dejstva, ali je bio i simbol neuzvraćene i platoknske ljubavi.

I danas, u istočnim zemljama, lokvanj je simbol zore i rađanja, dok je u zapadnim zemljama simbol čednosti i čistote.

Jedna stara legenda koja govori o tome kako je nastao lokvanj kaže da je davno, davno, jedna prelepa vila živela u vodi jednog jezera. Jednoga dana, videla je Sunce na površini vode i odmah se zaljubila ali se pred svetlošću Sunca koja je blistala na površini osetila nedostojnom te lepote i spustila se na dno jezera koje je čuvalo mnogo blaga kako bi se ulepšala i vratila na površinu da se pokaže Suncu. Napunila je ruke zlatom i biserima, ali svi njeni napori da ispliva na površinu i pokaže se Suncu su bili bez uspeha jer ju je zlato vuklo na dno. Na kraju je potonula u mulj, na površini su samo ostale njene ruke pune zlata i bisera, od njih je nastao lokvanj, a od njene ljubavi prema Suncu listovi u obliku srca. Svakoga jutra, cvet lokvanja se otvara da pokaže ljubav Suncu a u smiraj dana, kada Sunce zađe, cvet se zatvara i čuva ljubav do sledećeg svanuća.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Naše cveće

Postod Palma » 28 Maj 2013, 11:17

Kakvo cveće vole Ovan, Bik, Rak...

Ako prilikom izbora cveća za vama dragu osobu, ne možete lako da odlučite koje je najadekvatnije, horoskop vam u tome može pomoći. Astrolozi tvrde da svaki znak ima svoje omiljeno.

Slika

OVAN
On je impulsivan, prepun energije i ambicija. Voli uzazov. Njegove boje su oranž, crvena i žuta. Cveće koje najviše voli: orhideje, ljubičice, jorgovan. Pravi divlji, drski, vatreni, a istovremeno krhki cvet koji odražava energiju Ovna je poljski mak! Tu su ciklama i šafran koji se probijaju preko svih prepreka kako bi pozdravili proleće. Ovan će biti zadovoljan ako mu poklonite tigrasti ljiljan ili tulipane, simbol lepote i snažnih osećaja. Geranije ili pelargonije čest su ukras Ovnovih prozora, balkona ili vrta. Njihova protivupalna svojstva na energetskom nivou umiruju Ovnovu sklonost da se upali od preintenzivnih osećanja.

Slika

BIK
Bik zna da izvuče najbolje iz svakog novog iskustva. Solidan je i stabilan. Voli zelenu, pink i svetlo plavu boju. Cveće koje najviše voli je mak, divlji ljiljan i jorgovan. Romantična Bikova narav i njegova osetljivost na lepotu podjednako dobro se izražava ružom. Nećete pogrešiti ružičastom ružom jer ta boja blaži Bikovu tvrdoglavost. Veliki ljubitelj prirode, Bik uživa u skromnom cveću poput đurđica, božura ili nežnog žutog žabljaka. Rado uzgaja dalije, bogatog okruglastog cveta. Dalija simbolizuje srećne uspomene i jača unutrašnju sigurnost da će sve biti kako smo zamislili na privatnom i poslovnom planu. Ako ima vrt, Bik će ga sigurno ukrasiti ružama i raskošnim hortenzijama.

Slika

BLIZANCI
Oni se dobro adaptiraju na sve novo. Spektar boja koje vole je: žuta, bela i plava. Margarite odgovaraju njihovom temperamentu, anemone ih očaravaju, gloksinija ih fascinira. Vesela narav Blizanaca odlično se odražava u tratinčicama, ivančicama ili đurđicama koje krase prolećne livade. Od davnina se smatralo da će veselo žuto i belo lice tratinčica osvojiti onoga kome ih poklonite. Žuta je boja komunikacije i učenja, podstiče vedar duh Blizanaca, stoga vole žuto cveće, posebno narcise. Blizanci nisu najspretniji s uzgojem cveća, ali u njihovom vrtu naći će se perunike. To je cvet koji najavljuje dobre vesti, baš kao što uvek dobro obavašteni Blizanci rado prenose znanje i informacije.

Slika

RAK
Rak je lojalan i topao. Zbog svoje prirodne diplomatije i osetljivosti čini oko sebe život prijatnijim. Voli belu i srebrnu, ali i zelenu boju. Njegovo cveće su ruža, jasmin i gardenije. Romantičnom i kreativnom Raku cveće je radost i nadahnuće. Poklonite mu bele ruže, koje simbolizuju čistoću i smiruju Rakova promenljiva raspoloženja. Posebno voli divlje sorte ruža sitnijih cvetova. Nezaboravak će učvrstiti uspomene koje verno čuva, a tulipani, koji simbolizuju bogatstvo osećaja, razveseliće će srce senzibilnog Raka. Prozore Rakova doma krase ljubičice, simbol skromnosti i tajne ljubavi. U svom vrtu rado imaju korisna stabla voćaka, jabuke, kruške i šljive. Beli cvet voćke podjednako ga veseli kao slatki plodovi.

Slika

LAV
I pored velike želje da dominira, Lav je veoma romantičan i nežan. Astrolozi tvrde da osobe rođene u ovom horoskopskom znaku vole jake boje kao što su žuta, oranž i crvena. Lava ćete obradovati kupovinom suncokreta, elegantnih latica gladiole i govečnog lupinesa. Dobar izbor za Lavove i Lavice su i gardenije ili ciklame, obavezno upakovane u luksuznim aranžamnima, u sjajnom celofanu i sa raznim dekorativnim detaljima. Na listi omiljenog cveća ovog vatrenog znaka su i neven, dalije, hortenzije i orhideje. Od drveća Lavovi vole palme, orah, masline i citruse.

Slika

DEVICA
Ovaj naizgled smiren znak u stvari voli da uvek zna na čemu je i da drži kontrolu nad svakom situacijom. Na njegov hipersenzitivni nervni sistem smirujuće deluju lepi cvetni i baštenski aranžamani. Najbolji baštovani rođeni su ovom znaku, i njima najviše prija pokošeneg sena, kamelije, narcisa, bademovog cveta ili cveta višnje. Među Devicama ima onih koje vole bledo žuto cveće poput nevena, ali i terasu punu visećih muškatli ili fikusa. Pojedini pripadnici ovog znaka obožavaju zelenu, belu, plavu i ljubičastu boju, pa ih uzbuđuje miris jorgovana, elegantnih ljiljana i laburnijuma.

Slika

VAGA
Vage su poznate po svojoj izbirljivosti, velike su estete, imaju istančan ukus i visoke zahteve. Uživaju u svim nijasama plave, zelene, sive i roze boje, ali i u jarkim i živim tonovima ružičaste, žute i crvene. Njihovo cveće su bledo roze ruže, bugenvilije, hrizanteme, irisi i bledo roze gerberi. Kada se zaljubi, ovaj vazdušni znak voli jake mirise, poput sandalovine ili germanijuma. Osobe rođene u znaku Vage obradovaćete i buketom bambusa ili dracena drvetom. Stručnjaci za astrologiju kažu da šarmantnim pripadnicima ovog znaka za posebne prilike možete da poklonite i lale.

Slika

ŠKORPIJA
Škorpije su poznate po svojoj moći i naglašenim strastima. Kada odlučite da Škorpiju obradujete cvećem, neka to budu gerberi intezivnog mirisa. Sklon snažnim emocijama, ovaj horoskopski znak se ne zadovoljava sitnim cvetnim arannžamnima ili nežnim cvećem. On obožava božur, tamno crvenu ružu, anturijum, kaktus, gardeniju, velike bukete hrizantema i divlji karanfil. Škorpiju možete da prepoznate i po njenoj bašti, u kojoj se najčešće nalaze kadifa, hibiskus zizmeleno drveće, gorocvet, orah i hrast.

Slika

STRELAC
Strelčevi su darežljivi, otvorenog srca i veliki individualci. Ako kupujte cveće za njih, budite obazrivi jer oni teže savršenstvu. Izbor vatrenog Strelca su veliki cvetni aranžmani, sobno bilje poput filadendrona ili bonsai drveće. Vole da imaju sve biljke koje su u svojstvu “čuvara kuće”. Ako treba da aranžiraju dvorište, najčešće će posao obaviti uz pomoć breza ili hrastova. Od mirisa Strelac najviše uživa u mirisu breskve, trešnjinog cveta, maslačka i cikorije. Ljubitelj je poljskog cveća i biljaka poput žbuna kleke, hajdučke trave, drveta zove, bagrema ili palme. Strelčevima možete da poklonite i bukete ljubičica ili frezija u jarko žutim bojama.

Slika

JARAC
Introvertan i nedokučiv Jarac voli klasične, elegantne, decentne mirise koji odgovaraju njegovoj rafiniranoj, ozbiljnoj i elegantnoj prirodi. Na isti način biraju i boje, diskretne tonove braon, plave, sive, zelene, crne, žute ili zelene. Spisak njegovog omiljenog cveća čine biršljan, drvo života, kamelija, magnolija jorgovan, jasmin i ruža. Njihovu pažnju možete da lako privučete raskošnim buketima pomenutog cveća koji će ih oduševiti.

Slika

VODOLIJA
Vodolija je originalna u svemu, boem, buntovnik u duši, kreativna i sa brojnim interesovanjima. Retko se dešava da kupi buket ruža ili da ima ružičnjak oko kuće. Više joj prijaju gladiole, lale, voli orhideje, paprat, iris i kale. Pripadnici ovog znaka uživaju u neobičnim stvarima, pa tu svoju osobinu ispoljavaju i prilikom izbora cveće, obožavaju ono nesvakidašnje sa kojim mogu da eksperimentišu. Za drage osobe rođene u ovom vazdušnom znaku pronađite najekscentričnije ukrštene biljke i neobične kombinacije, mada ni verno napravljeno veštačko cveće neće predstvaljati pogrešan izbor. Dobar izbor za Vodoliju su i aranžamani od bambusa, kaktusa, amarilisa ili anturijuma. Posebno vam preporučujemo narcis, na koji slobodna Vodolija reaguje veoma pozitivno.

Slika

RIBE
Šarm tajanstvenih Riba nikog ne stavlja ravnodušnim. Najviše im odogovaraju zavodljive, kompleksne mirisne note, duboke kao i njihov unutrašnji život. Njihovo cveće su kalina, zevalica, ljubičica, kadifa iris, vrba, bagrem, lipa i orhideja. Ovaj znak voli cveće i uživa da se bavi gajenjem sobnih vrsta cveća, poput kamelija. Ribe takođe vole i roze i bele ruže, a mirisi koji na njih deluju opuštajuće su oni sa esencijama begramota, jasmina, ljubičice, timjana i bosiljka. Dobar izbor za Ribe predstavljaju i različite vrste paprati sa bogatim zelenim granama. Obradovaćete ih i bogatim ili velikim buketima poljskog cveća u kojima preovlađuju plavi tonovi i nijanse.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48


Povratak na KUTAK ZA DAME

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost