Hrana

Re: Hrana

Postod Palma » 24 Nov 2011, 14:04

Hrana dobra za zdravlje muškarca

Krto crveno meso
Crveno meso je dobro za organizam muškarca. Nemasna govedina i svinjetina su prepune proteina i imaju samo malo više masti nego pileća prsa. Takođe, crveno meso je jedan od najboljih izvora leucina, amino kiseline koja pomaže izgradnju mišića.

Slika

Višnje
Pijte sok od ceđene višnje.Pigmenti u višnjama imaju efekte slične anti-inflamatornim lekovima, ali nemaju njihova neželjena dejstva.

Čokolada
Čokolada može da poboljša protok krvi – ako jedete pravu vrstu čokolade. Istraživanja pokazuju da flavonoidi u crnoj čokoladi snižavaju nivo lošeg holesterola, poboljšavaju cirkulaciju, i drže krvni pritisak pod kontrolom. Muškarci sa lošom cirkulacijom krvi imaju veće šanse da pate od erektilne disfunkcije, tako da hrana dobra za srce može zaštititi i vaš seksualni život. Ali previše čokolade može da dovede do povećanja težine. Umesto slatkiša, jedite 30 grama crne čokolade dnevno.

Ostrige
Školjke i druge vrste morskih plodova su bogate cinkom, koji je od presudnog značaja za srce, mišiće i reproduktivni sistem. Istraživanja povezuju nedostatak cinka sa lošim kvalitetom sperme i muškim sterilitetom. Ako niste ljubitelj morskih plodova, orašastih plodova i semenki, ostrige su odlična alternativa bogata cinkom.

Avokado
Avokado sadrži visok nivo masti – ali „dobrih“ masti. Mononezasićene masti koje se nalaze u avokadu smanjuju nivo holesterola kada se njima zamene zasićene ili transmasti u ishrani. Maslinovo ulje i orašasti plodovi takođe sadrže dobre masti.

Masna riba
Masne ribe, kao što su losos ili iverak, odličan su izvor zdravih masti. One sadrže omega-3 masne kiseline, koje štite od srčanih oboljenja, nekih vrsta raka, i artritisa. Istraživanja pokazuju da dve porcije masne ribe nedeljno mogu da smanje šanse od smrti uzrokovane srčanim problemima.

Đumbir
Kao i višnje, đumbir ima anti-upalna svojstva koja dobro dođu kada se puno naprežete. Istraživanja pokazuju da redovna konzumacija đumbira pomaže da se smanji bol u mišićima prilikom sportskih povreda.

Mleko i jogurt
Surutka u mleku i jogurtu je još jedan izvor leucina, amino kiseline koja učestvuje u izgradnji mišića. Ove namirnice su pune proteina, kalijuma, i bakterija koje doprinose zdravlju creva.

Banane
Banana sadrži puno kalijuma, a kalijum je od ključne važnosti za zdravlje kostiju i kontrakciju mišića. On takođe reguliše krvni pritisak. Unošenje dovoljno kalijuma je važno za smanjenje krvnog pritiska koliko i unošenje manje soli.

Pistaći
Orašasti plodovi obezbeđuju proteine, vlakna, i cink, a zadovoljavaju i potrebu za hrskavom, slanom užinom. Pistaći se izdvajaju zato što su bogatiji biljnim sterolima koji mogu da poboljšaju nivo holesterola. Ali nemojte da jedete mnogo pistaća jer su vrlo kalorični, 10-15 komada je dovoljno.

Brazilski orah
Jedan gram brazilskog oraha ima sedam preporučenih dnevnih doza selena. Selen može da poboljša imuni sistem i podstiče zdravo funkcionisanje štitne žlezde.

Paradajz sos
Paradajz je bogat antioksidansom likopenom. Likopen štiti organizam od nekih vrsta raka. Neka istraživanja pokazuju da muškarci koji jedu redovno paradajz imaju manje šanse da dobiju rak prostate, ali ne podržavaju sva istraživanja ovaj podatak. U svakom slučaju, paradajz sadrži brojne biljne hranljive materije.

Proizvodi od soje
Namirnice od soje predstavljaju jednu od najboljih vrsta zaštite od raka prostate. U azijskim zemljama, ljudi jedu do 90 puta više soje nego u ostatku sveta, a rak prostate je daleko manje uobičajen u tim zemljama.

Mešano povrće
Povrće je puno fitohemikalija, hranjivih materija koje poboljšavaju zdravlje ćelija i štite od raka. Postoji mnogo različitih tipova fitohemikalija, a najbolji način da se one unesu u organizam je da se jede povrće različite boje.

Narandžasto povrće
Narandžasto povrće je odličan izvor beta-karotena, luteina, i vitamina C. Ove hranljive materije smanjuju šanse za pojavu uvećane prostate. Dobar izbor su crvene paprike, šargarepa, i krompir.

Lisnato zeleno povrće
Spanać, narandže i kelj korisne su kako za oči tako i za prostatu. Ovo lisnato zeleno povrće je bogato luteinom i zeoksantinom. Obe hranljive materije predstavljaju zaštitu od katarakte i makularne degeneracije (hronična bolest oka koja narušava vid).

Pečeni krompir
Krompir je bogat vitaminom C, antioksidansom koji deluje protiv slobodnih radikala u telu. Slobodni radikali su normalni nusprodukti metabolizma. Kada dostignu visoke nivoe postaju štetni i vezuju se za razvoj raka, bolesti srca, čak i artritis. Drugi izvori vitamina C su zelena paprika, kivi, i agrumi.

Jaja
Jaja su izvor luteina, proteina i gvožđa – ali morate da jedete celo jaje. Iako je žumance izvor holesterola, ono sadrži proteine. Smanjite unos slatkiša sa visokim nivoima holesterola kako bi napravili mesta za cela jaja u ishrani. Ako imate visok holesterol, pitajte svog lekara da li treba ograničiti broj jaja koje pojedete nedeljno.

Žitarice
Žitarice sadrže vlakna koja poboljšavaju vitalnost, daju energiju i poboljšavaju performanse. Vlakna olakšavaju rad probavnog sistema, i dobro deluju i na srce.

Smeđi pirinač
Smeđi pirinač je još jedan bogat izvor vlakana, i lako se kombinuje sa hranljivim namirnicama. Dodajte u pirinač krto meso, spanać, i ananas. Ako vam se ne dopada njegova tekstura, pomešajte beli pirinač sa njim. Integralne žitarice i smeđi pirinač pomažu u održavanju zdrave telesne težine tela, i istovremeno smanjuju rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2.

Bobičasto voće
Bobice mogu da vam pomognu da postignete odlične rezultate i mentalno i fizički. Bobice su pune antioksidanasa koji mogu da smanje rizik od raznih vrsta raka. Ispitivanja na životinjama sugerišu da borovnice poboljšavaju pamćenje i moždane funkcije. Najbolje je sveže bobičasto voće, a ako ne možete da ga nađete, napravite šejk od zamrznutog bobičastog voća.

Kafa
Kafa može da poboljša koncentraciju, budnost, a skoro i da nema kalorija. To je čini mnogo boljim izborom nego skupa energetska pića sa puno kalorija.

Fokusirajte se na dobre stvari
Prilikom unošenja promena u svoj način ishrane, neki stručnjaci savetuju da se u ishranu doda dobra hrana, pre nego da se po svaku cenu i naglo izbaci loša hrana. Kako se vremenom budete navikavali da jedete više voća, povrća, nemasnog mesa i integralnih žitarica, počećete i da izbacujete manje zdrave namirnice.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod branko » 24 Nov 2011, 18:56

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10519
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Hrana

Postod Palma » 24 Nov 2011, 20:00

Moderatoru jedan, ne čitaš/gledaš moje postove, a? :D
http://www.mikaanticforum.org/viewtopic.php?f=52&t=999&p=11986#p11986
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod branko » 25 Nov 2011, 00:12

Uf, kajem se...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10519
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Hrana

Postod Bibliotekar » 25 Nov 2011, 00:55

Kajanje nije dovoljno! Ima da klečiš na kukuruzu u ćošku, ponavljajući glasno „ubuduće ću biti pažljiviji i neću postirati ishitreno”! :twisted:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4109
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Hrana

Postod branko » 25 Nov 2011, 16:57

Da nećeš i da me bičuješ, dušo? =))
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10519
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Hrana

Postod Bibliotekar » 25 Nov 2011, 17:00

Ne, Rzu Brzotrzu mili. To ćeš ti sam, nakon završetka klečanja. :twisted:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4109
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Hrana

Postod Palma » 29 Nov 2011, 23:08

Top 9 namirnica za bolju izdržljivost u seksu

Od davnina je hrana snažno povezana sa seksom - uz pomoć nje povećava se seksualna izdržljivost, a osnažuje i libido. Celer, avokado, jaja i med samo su neke od namirnica koje će vas vratiti u seksi život.

BADEMI
Bademi sadrže zdrave masti koje mozgu pomažu da bolje funkcioniše. Upravo te zdrave masti odgovorne su za proizvodnju muških hormona. Takođe, istraživanja su pokazala da miris badema kod žena budi seksualno uzbuđenje.

AVOKADO
Asteci su drvo avokada zvali "ahuacatl" što znači "drvo testisa".
Naučno taj naziv je potpuno opravdan. Naime, avokado budi libido i kod muškaraca i kod žena. Neki se kunu da nema boljeg afrodizijaka.

CELER
Ovo povrće sigurno vam ne pada prvo na pamet kada razmišljate o seksu, ali celer može biti odličan izvor seksualnog uzbuđenja. On sadrži androsteron, muški hormon koji se oslobađa putem znoja i koji navodno snažno uzbuđuje žene.

BELI LUK
Da, čak i ozloglašeni beli luk spada u super namirnice koje poboljšavaju seksualni život. On sadržava alicin, hemikaliju koja povećava protok krvi u polne organe.

SMOKVE
Ovo rajsko voće bogato je aminokiselinama koje povećavaju libido. Smokve navodno poboljšavaju i seksualnu izdržljivost. Sveže smokve oduvek su doživljavane kao vrlo "senzualne".

JAJA
Jaja su bogata vitaminima B6 i B5 koji pomažu u održavanju stabilnog nivoa hormona zaduženih za stres i za borbu. Reč je o hormonima koji su ključni za zdravo funkcionisanje libida. Neki jedu i sirova jaja da bi povećali libido i povećali nivo energije u telu.

BANANE
Ovo popularno voće sadrži enzim bromelain koji povećava muški libido. Bogate su i kalijumom i riboflavinom koji osigurava snagu. Banane, navodno, pomažu i u problemima s impotencijom.

Slika

ČOKOLADA
Najdraža namirnica mnogih sadrži alkaloid teobromin koji je sličan kofeinu i feniletilaminu. Upravo taj alkaloid odgovoran je za osećaj zaljubljenosti. Čokolada se smatra i namirnicom koja podseća na seks.

MED
Ova slatka namirnica sadrži boron koji pomaže stvaranje ženskog hormona estrogena. Takođe, med dokazano podiže i nivo testosterona kod muškaraca. Med se često koristi i u seksualnim igricama.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 30 Nov 2011, 16:38

Stevija službeno odobrena kao zaslađivač

Evropska komisija odobrila je korišćenje tradicionalnog prirodnog južnoameričkog zaslađivača stevije u hrani i pićima u Evropskoj uniji. Upotreba stevije će tako biti dozvoljena u prehrambenoj industriji od 2. decembra po preporuci Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA).

Slika

Stevija je rod od oko 240 biljnih vrsta u porodici suncokreta (Asteraceae) poreklom iz tropskih predela zapadne Severne Amerike i Južne Amerike. Stevia rebaudiana je poznata i kao slatki list ili šećerni list. Biljka se prvenstveno gaji zbog slatkog lišća koje je moćni prirodni zaslađivač i zamena za šećer. Slatkoća stevijinih listova intenzivnija je i dugotrajnija od slatkoće običnog šećera iako neki njeni ekstrakti u visokim koncentracijama mogu ostavljati i gorkast ukus.

Uobičajena koncentracija Stevia rebaudiana može biti i do 300 puta slađa od iste količine običnog šećera. Stevija se naročito koristi u dijetama u kojima se želi smanjiti kalorijski unos (iako veoma slatka, stevija je skoro bez kalorija) ili uzimati hrana sa niskim glikemijskim indeksom.

Stevija se u Južnoj Americi koristi više od 1500 godina, dok se u Japanu koristi već decenijama. U SAD[1] i Evropskoj uniji [2] zvanične zdravstvene organizacije su u početku bile rezervisane prema steviji. Danas je u SAD on dozvoljen kao dodatak ishrani, a ne kao osnovna namirnica, dok je 2010. Evropska unija odobrila slobodnu prodaju stevije. Sumnjičavost je bila posledica rezultata eksperimenata na životinjama u kojima je korišćenje stevije navodno štetilo zdravlju eksperimentalnih životinja. Zbog podeljenog mišljenja stručnjaka o njenoj korisnosti, neke zemlje i dalje ne dozvoljavaju korišćenje stevije.

Stevija se prodaje kao prah, sirup, mleveno lišće, tablete, a zbog antibakterijskih svojstava čak i kao pasta za zube.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 16 Dec 2011, 20:37

Nar je simbol ljubavi i plodnosti, ukusan je i lekovit
Rajski užitak

Nar je jabuka s puno, puno koštica (ima ih i više od 600) i od pamtiveka se jede ne samo zbog svog ukusa već i lekovitosti.

Osim u izvornom obliku, od njega se mogu spravljati jela poput povrtnih i voćnih salata, kremova, sosova i sladoleda, a po svojim antioksantnim svojstvima nadmašuje zeleni čaj i crno vino.

Širom sveta
Sok nara možete koristiti u pripremi sorbeta, hladnih umaka i ukusnog i lepog ružičastog želea. Na Bliskom istoku tradicionalno se koristi za mariniranje fazana, a u jelima turske kuhinje se često susreću semenke nara, bilo da su sastavni deo jela, sirup u prelivu ili se samo koriste samo prilikom garniranja. Sok od nara je nekad bio široko korišćen u mnogim iranskim jelima, a još uvek ga možete naći u tradicionalnim receptima kao što je gusti umak načinjen od soka nara i mlevenih oraha. Obično se koristi preliven preko patke ili neke druge živine i pirinča, ili u čorbi od nara.

U Grčkoj se nar koristi u mnogim jelima, poput kremaste čorbe od kuvane pšenice, potom salate s pšenicom i narom, a tu su i tradicionalni ražnjići od jagnjetine s glazurom od nara. U Azerbejdžanu se umak od soka nara obično poslužuje uz ribu.

Najbolji je sirov
Najbolje je nar konzumirati sirov - bilo da je sastavni deo neke voćne ili povrtne salate, pa se tako lepo slaže i ukusom i bojom s raznim karpaćima, bilo da su voćni, povrtni, riblji ili mesni. Plodovi mora uvek će biti ukusniji i zanimljiviji uz dodatak svežih semenki nara, a tako je i s raznim kolačima i kremovima. U jogurt možete dodati semenke nara, pa će prvi dnevni obrok biti još zanimljiviji i ukusniji.

Lekovitost
Zbog velike količine bioaktivnih materija, prvenstveno polifenola, flavonoida i tanina, nar je jači antioksidant od već poznatih i priznatih namirnica s antioksidacijskim delovanjem. Recimo, dokazano je da sok ima i do tri puta, a eliksir i do deset puta jači učinak od zelenog čaja i crnog vina. Nar i prozvodi od nara između ostalog pozitivno utiču na rast i obnavljanje ćelija. Time su posebno delotvorni u preventivi, ali i u procesu lečenja zloćudnih oboljenja dojke, prostate, želuca, pluća i kože, kao i leukemije.

Ah, a kako se rešiti od 600 koštica? Lako, a evo kako!

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 18 Dec 2011, 00:25

Klementina čisti jetru i čuva mozak

Ukoliko želite sa imate zdrave zube, da budete dobro raspoloženi i da imate zdravu jetru, svoj jelovnik bi trebalo da pojačate klementinama. Pored toga što su ukusne, klementine pozitivno utiču na zdravlje.

Slika

Bo­­­­gate su C vitaminom, koji sprečava infekcije respiratornog sistema, te pojavu prehlade. Ova voćka se preporučuje onima koji su izloženi stresu, ali i ljudima koji žele da sačuvaju zube. Kao izvor potasijuma, sprečavaju nastanak upalnih procesa u ustima.

Klementine sadrže kolin i vitamin B, koji pomažu u zdravom funkcionisanju jetre. Nezdrava hrana i alkohol svakodnevno narušavaju zdravlje jetre, pa je ovo voće savršena preventiva. Zlata vredna voćka sadrži i folnu kiselinu, koja je važna za normalno funkcionisanje mozga.

Ulje klementine ima snažna antioksidativna i analgetska svojstva, koja će poboljšati opšte stanje organizma.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 30 Jan 2012, 22:33

Paprika žene čini nežnim, muškarce poželjnim

Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata ili malena papričica, paprika je sastavni su deo svake kuhinje. Njeni sastojci na ljudski organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak.

Slika

A što se tiče liste bolesti na koje veoma efikasno deluje, ona je poduža. Paprika pomaže uklanjanju i lečenju avitaminoza, alergije, anemije, astme, arteroskleroze, angine pektoris, infarkta, astme, hipertenzije, dijabetesa, katarakte, kašlja, impotencije, opadanja kose, osteoporoze, otežanog mokrenja, reumatizma, starosnog slepila, hemoroida...

Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu. I paprike i papričice bogate su mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Konzerviranjem, hranljiva vrednost bitno se ne menja, a količina vitamina C kojeg ima u zavidnoj meri, ostaje gotovo ista kao u svežoj paprici ili papričici. Dokazano je da paprika ima čak od četiri do pet puta više ovog vitamina nego limun i pomorandža. Zbog njegovih velikih količina, preporučuje se kao obavezan dodatak ishrani za jačanje imuniteta.

U paprikama, ma koje vrste i veličine, nalaze se i značajne količine vitamina B, među kojima se posebno ističu vitamini B1 i B2. Sadrži i vitamin E, kojem se pripisuju antikancerogena svojstva, vitamin A, pantotensku kiselinu, a od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa. Količina vode koju poseduje približno je oko 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina.

Kapsaicin je specifična materija koja daje ljutinu plodu. Zavisno od toga koliko ga ima, paprike se dele na slatke i ljute sorte. U svakom slučaju, za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć, jer predstavlja savršeni antiseptik. U organima za varenje sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povećava i nivo histamina, koji predstavlja glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja.

Paprika ima delotvoran uticaj i na površinsku kapilarnu cirkulaciju, ali to je zahvaljujući drugom važnom sastojku - citrinu. Citrin utiče na elastičnost i propustljivost kapilara, što je važno u lečenju arteroskleroze. Paprika je i namirnica koja podstiče apetit, jer jela spremljena sa njom imaju posebnu aromu.

Veruje se i da je paprika, a posebno ljuta papričica, savršeni afrodizijak, jer budi raspoloženje i strast kod ljudi. Verovanje se temelji na uticaju paprike na pojačan rad krvotoka. Francuski gastronom iz 17. veka Antelm Savarin, u svojoj knjizi “Fiziologija ukusa” napisao je da paprike i papričice “čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim”.

Sem afrodizijačkog dejstva, ovom drevnom lekovitom povrću pripisuju i da ima stimulativnu moć na kožu glave. Tačnije, tvrdi se da sprečava pojavu ćelavosti, o čemu svedoče Kalabrezi koji je jedu u ogromnim količinama.

Slika

U Italiji je paprika, inače, obožavano povrće. Do te mere da postoji i “Academia Italiana del Peperoncino”. Pandan Italijanima, Španci imaju svoj Institut za papriku, dok u francuskoj postoji Škola za papriku. Španci su, uostalom, na evropski kontinent papriku i doneli iz Južne Amerike, još u 15. veku. Odatle se proširila svuda, a pravi procvat je doživela u Mađarskoj. A i kod nas, takođe. Najpoznatije su leskovačke i makedonske paprike.

Američki hemičar Vilbur Skovil još 1912. godine otkrio je da se razlaganjem ekstrakta paprike u vodi može meriti njena ljutina. Na skali ljutine koja nosi njegovo ime, neprikosnoveno prvo mesto drži meksička habanero paprika. U stopu je prati Scoch Bonnet, zatim sledi jamajka hot i razne druge vrste, dok je bez ljutine, na poslednjem mestu slatka babura, pišu "Novosti".

S obzirom na to da je paprika najdelotvornija u svežem stanju, treba je jesti što više kao salatu. Salata se može najbrže spremiti ukoliko se nareže na kolutove i začini morskom solju, maslinovim uljem i jabukovim sirćetom. Ovako spremljena sprečava paradontozu, nazeb, a poboljšava i vid.

Kapsaicin, koji se nalazi u čili papričicama, može da se koristi kao analgetik za smanjenje bola posle hirurške intervencije, tvrde danski istraživači. Utrnulost koju izaziva kapsaicin, sprečava prenošenje bola do moždanih centara koji ga registruju, tako da pacijent biva pošteđen ovog neprijatnog osećaja, kaže dr Eske Asvang, član istraživačkog tima.

U prilog ovoj tvrdnji navodi primer pacijenata koji su operisali slepo crevo, a zatim primili kapsaicin. Oni su, u odnosu na pacijente koji nisu primili kapsaicin, osećali znatno manji bol posle operacije. Međutim, dr Asvang upozorava da nije uputno da pacijenti sami kod kuće stavljaju papričice na ranu, jer mogu da dovedu do infekcije.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 20 Feb 2012, 20:29

Tajnovite voćke!

Nešto što možda još niste čuli o voću

Slika

Breskve
Da li ste znali da breskva predstavlja simbol dopadljivosti u nekim kulturama? Izraz „ti si breskva“ u tradiciji nekih naroda koristio se kada se izražavala naklonost prema osobi za koju se gaje simpatije.
Borovnice
Borovnice su pravo čudo od voća. Sadrže više oksidanasa nego bilo koje drugo voće ili povrće i veoma su ukusne. Da li ste znali da one borovnice koje ste dotakli neće sazreti?
Agrumi
Agrumi ili južno vože svojim aromama pored prijatnog ukusa doprinose i boljem raspoloženju. Pomirišite pomorandžu kada ste neraspoloženi, savetuju nutricionisti.
Banane
Zanimljivo je da biljka banane najbolje uspeva u blizini zgrada i asfalta zbog velike količine toplote i visokih temperatura koje pogoduju njenom rastu.
Avokado
Ukoliko imate problema s holesterolom, eto dobrog razloga da ovu voćku obavezno uključite u svoju ishranu, jer dokazano smanjuje količinu holesterola u krvi.
Ananas
Slično kao i za banane drvo ananasa ljudi najčešće zamišljaju negde u prirodi a mnogi ne znaju da ova biljka najbolje uspeva u blizini temelja zgraga i betona zbog velikog prisustva toplote. Inače, vrlo je teško ustanoviti kada su plodovi ovog voća zaista zreli.
Bundeva
Bundeva vodi poreklo od grčkog naziva za veliku dinju i ona ustvari i jeste voće. Zato se od nje vrlo često prave slatke pite, slične onim sa višnjama i jabukama.
Jabuke
Jabuke spadaju u biljke iz porodice ruža i u svetu postoji preko 7 000 vrsta ovog voća. U Americi, na primer, samo nekoliko sorti se gaji u komercijalne svrhe.
Lubenice
Pre nego što su ljudi izmislili restorane putnici i istraživači nosili su sa sobom lubenice kako bi se snabdeli sa dovoljno tečnosti. Priznaćete, nije baš bilo lako nositi u torbi i lubenicu. Srećom ljudi su izmislili i flašice za vodu.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 17 Mar 2012, 23:55

Zanimljiv dokumentarni film o genetski modificiranoj hrani:

Budućnost hrane

Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 18 Mar 2012, 21:15

Šta sve niste znali o jajima

JAJA su izvor vitamina D, imaju mnogo vitamina A, E, B2 i B12, a obiluju i kolinom, bezbojnim beličastim prahom, koji može da zaštiti mozak od starenja, odnosno da pospeši proces pamćenja i učenja. Jedno američko istraživanje, u kojem su tokom 14 godina praćene navike u ishrani više od 100.000 ljudi, pokazalo je da kod onih koji su jeli jedno jaje dnevno, nije bio povećan rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara.

Slika

A evo šta možda ne znate o jajetu, ali bi svakako trebalo:

* Jaje srednje veličine može da sadrži deset puta više holesterola od 25 g polutvrdog sira, ali veći su izgledi da će sir uticati na povećanje holesterola u krvi jer sadrži gotovo sedam puta više zasićenih masti od jaja.

* Jaja obogaćena omega-3 masnim kiselinama nešto su skuplja, ali i zdravija. Studije pokazuju da su omega-3 masne kiseline dobre, kako za mentalno zdravlje, tako i za srce. Dnevno bi trebalo unositi oko 450 mg omega-3 masnih kiselina, ali istraživanja pokazuju da većina ljudi ishranom ne unosi ni polovinu preporučene količine.

* Držite ih u frižideru, u kartonskom pakovanju u kom su i kupljena. Tako neće izgubiti vlažnost, ali ni upijati mirise ostale hrane. Takođe, da bi duže ostala sveža, slažite ih tako da špic bude okrenut nadole.

* Kada vam jaje padne na pod, nemojte vlažnom krpom uklanjati nered, već razbijeno jaje dobro posolite i posle pet minuta ćete ga lako pokupiti papirnim ubrusom.

* Kako biste utvrdili da li je jaje sveže, stavite ga u činiju hladne vode u koju ste prethodno dodali malo soli. Ako potone, to znači da je sveže, ali ako nastavi da pluta dobro razmislite o tome da li da ga iskoristite.

* Jaje će se bolje skuvati i lakše ćete ga oljuštiti ako njegov širi deo pobušite špenadlom pre kuvanja. Vazduh će ući u jaje i belance će se razdvojiti od membrane ljuske.

Jaje kao afrodizijak

SEKSUALNO ponašanje, tvrde poznavaoci svojstava namirnica i zagovornici afrodizijaka, umnogome zavisi od primene jaja u jelovniku. Ovu namirnicu, uoči svojih poznatih avantura, koristio je i čuveni ljubavnik Kazanova.

Jaje sadrži cink, koji je vrlo važan za potenciju, a nema ga u većoj količini u svakodnevnim namirnicama. Osim toga, žumance je poznato kao tradicionalni afrodizijak jer sadrži folnu kiselinu, vitamine B 6 i B 12, važne činioce za oslobađanje histamina, bez koga, tvrde dobri poznavaoci, nema ni potencije ni orgazma.

Jaje sadrži i dve esencijalne aminokiseline važne za proizvodnju neuroprenosnika (hemijske supstance u mozgu i nervnom sistemu). Jedan od njih, norepinefrin, deluje na učenje i pamćenje, ali i na seksualno ponašanje. Međutim, zagovornici ove namirnice kao afrodizijaka istovremeno upozoravaju da sa njima ne treba preterivati. Nedeljno pojedite najviše tri do četiri jajeta.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 19 Mar 2012, 10:20

Šta niste znali o čaju?

Istorija čaja počinje pre više od 4 hiljada godina.

Slika

Prema jednoj legendi,kineski car Sen - Nong otkrio je tajnu pripreme ovog napitka prilikom jednog od svojih mnogobrojnih lovačkih izleta 2737. godine pne.

Kada je htio da prokuva rečnu vodu na vatri, vetar je doneo jedan list sa stabiljke čaja koja je u blizini rasla. Voda u posudi je brzo promenila boju i do carevog nosa je došao neobičan i njemu nepoznat miris.

Radoznalo je popio nekoliko gutljaja tečnosti i bio je oduševljen aromom, a i vrlo brzo je osetio da je osveženje i umor od dugotrajnog lova nestao.

Međutim ne znaju svi kako da pripreme i koriste ovaj čarobni napitak. Evo nekih osnovnih pravila.

1. Nemojte piti čaj na prazan stomak jer on može ohladiti slezinu i stomak. U Kini se preporučuje "nemojte piti čaj ako vam je srce prazno".

2. Nemojte piti čaj ni ako je previše vruć jer možete iziritirati grlo, stomak i jednjak. Ako redovno pijete vreo čaj u na ovim organima se mogu desiti neke nezdrave promene; između ostalog možete ošteti stomačno tkivo i uzokovoati bolest ovog organa.

3. Ne pijte hladan čaj jer može doći do nagomilavanja sluzi.

4. Nemojte piti izuzetno jak čaj. Visok sadržaj kofeina i tanina iz jakih čajeva mogu dovesti do glavobolje i nesanice.

5. Nemojte predugo kuvati čaj. Ako to radite polifenoili i etarska ulja počinju spontano da oksidiraju - što ne samo da smanjuje čistoću i aromu čaja već smanjuje i njegovu hranljivu vrednost.

6. Ne kuvajte čaj više puta. Eksperimenti su pokazali da se prvim kuvanjem iz čaja dobija 50% zdravih supstanci; drugim 30%, trećim 10%, a četvrtim samo do 3%. Ako i nakon toga nastavite sa kuvanjem čaja, štetne supstance će napuniti napitak, jer upravo ti elementi iscure u poslednjem trenutku.

7. Ne pijte čaj pre obroka. Čaj pred obrok omekšava pljuvačku i hrana će vam se činiti bezukusnom. Takođe može doći do privremene asimilacije proteina od strane organa za varenje. Popijte čaj pola sata pre nego što ćete jesti.

8. Ne pijte čaj odmah nakon obroka. To će usporiti varenje i poremetiti sve organe koji su odgovorni za taj proces. Sačekajte dvadesetak minuta nakon obroka i onda uživajte u čaju.

9. Ne pijte čaj kada uzimate lek. Tanin koji se nalazi u čaju ublažava dejstvo lekova; zato Kinezi govore da čajevi uništavaju medikamente.

10. Ne pijte čaj koji ste napravili dan ranije. Ne samo da je izgubio vitamine već je u međuvremenu postao i savršeno stanište za bakterije. Ali to ne znači da morate da ga prospete. Čaj koji je odstojao 24 sata bogat je kiselinama i fluorom koji sprečavaju krvarenje kapilara. Zato takav čaj pomaže pri lečenju upala u ustima kao što su bolovi u jeziku, krvarenje desni, ali i ekcema, neke povrede kože, čireva...
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 29 Mar 2012, 14:38

Kokice su zdravije od voća i povrća

Kako tvrde britanski nutricionisti, u najobičnijem iskokanom kukuruzu ima više antioksidanata nego u bilo kojoj drugoj namirnici

Slika

Pored toga što kokice zbog svog niskog kalorijskog sastava predstavljaju idealan obrok za ljude na dijeti, ispostavilo se i da su one veoma bogate polifenolima, antioksidantima koji su izuzetno blagotvorni za organizam jer pomažu u borbi organizma sa slobodnim radikalima.

Jedna kesica kokica u sebi sadrži 300 miligrama antioksidanasa, dok ih jednoj voćki ima svega 180 mg. Njihov povišen nivo uvo pečenom kukuruzu stručnjaci objašnjavaju izuzetno visokom koncentracijom suve materije i svega četiri odsto vode, za razliku od svežeg voća i povća u kojima na samu tečnost odlazi preko 90 procenata.

Takođe, ove hrskave pahulje koje se dobijaju kokanjem stoprocentno celog i neobrađenog zrna kukuruza dragocene su i zbog svoje vlaknaste strukture, pa tako jedna veća porcija kokica može zameniti dnevnu dozu neophodnih integralnih žitarica.

Naravno, da bi se iskoristile sve prednosti ovih jednostavnih grickalica, trebalo izbegavati da se one kokaju u mikrotalasnoj, kao i sve dodatke u vidu soli, šećera, putera i sličnih preliva.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 11 Apr 2012, 11:53

Da li ste hranoholičar?

KOLIKO STE PUTA OTVORILI FRIŽIDER ILI POLICU SA HRANOM I TRAŽILI "NEŠTO ZA JELO IAKO REALNO NE BI TREBALO DA STE GLADNI POŠTO STE SKORO JELI, I TO DOBRO"

Slika

Prejedanje se smatra grehom, ali nećemo o tome na taj način pričati. Niko ne želi tako da se ponaša. Mnogi su iskusili da jedu i nikako ne mogu da se zasite iako bez pravog osećaja gladi. Svako želi da jede kad je gladan i da ima osećaj kada mu je dosta. Mnogi ljudi su nesretni jer ne mogu da prestanu da jedu i ako to silno žele. Okolina veruje da su proždrljivi ili da imaju slab karakter. Da li je zaista tako ili je reč o nečemu drugo?

Problem nemogućnosti da prestanemo da jedemo iako to želimo je izazvan odabirom namirnica. Određena vrsta hrane izaziva opijatske aktivnosti u mozgu.

Šećer izaziva potrebu za jelom, posebno da se konzumira još šećera. Uzrok tome je jednim delom podizanje i opadanje šećera u krvi što izaziva glad i želju da se još jede. To se uglavnom dešava zbog uticaja na određene supstance u mozgu koji su sastavni deo sistema nagrađivanja i samim tim dolazi do izvesnog oblika zavisnosti. Stvara se potreba za stalnim i čestim jedenjem slatkiša i ugljenih hidrata, industiskih sokova, kola pića, energetskih sokova...Opisana stanja šećerne melanholije.

Šećer izaziva zavisnost kao alkohol i nikotin, neke studije ga upoređuju sa ozbiljnijim opijatima. Naše telo šećer doživljava kao otrov jer oduzima hranljive materije organizmu. Nagle promene šećera u krvi čine nas umornima, sa slabijom koncentracijom, nervoznijim, stres se povećava, jer povećava visinu stresnih hormona a direktno utiče na smanjenje umirjujućih hormona u našem organizmu.

Izaziva jaku kompulzivnu (prinudnu) zavisnost i imamo jaku nekontrolisanu potrebu za dodatnu stimulaciju odnosno još šećera-ugljenihidrata i hrane. Osim namirnica za koje znamo da su bogate šećerom kolaci, keks, testenina, industriski sokovi nalazi se i u zdravim namirnicama sušenom voću, voćnim jogrtima... Zato čitajte dekleracije i obratite pažnju na količinu ugljenihidrata. Često piše da proizvod nema belog konzumnog šećera ali se nalazi u drugom obliku kao glukozni sirup, fruktozni sirup i slične jeftinije varijante koje se dodaju industirskim proizvodima.

DVA OBLIKA ZAVISNOSTI

1. Osetljivi smo na šećer odnosno ugljenehidrate (proizvode od belog brašna) ali možemo odoleti. Problem je ako počenemo da jedemo teško se zaustavljamo.
2. Zavisnici koji svakodnevno u većim količinama moraju da konzumiraju proizvode koji imaju dosta ili mnogo šećera ili ugljenihidrata (proizvode od belog brašna). Problem nastaje jer se povećavaju količine i učestalost konzumiranja. Pojavi se neutoljiva potreba i nervoza sve dok se ne konzumira takva hrana.

NEKE OD NEGATIVNIH POSLEDICA I SIMTOMA KOJE IZAZIVA KONZUMIRANJE ŠEĆERA

1. Dovodi do izlučivanja serotonina i edorfina, koji trenutno deluju smirujuće i daju kratkotrajni osećaj zadovoljstva. Prekomerno konzumiranje dovodi do uznemirenosti i razdražljivosti.
2. Deca postaju hiperakivna i razdražljiva.
3. Odrasli osećaju umor, agresivni su, iritirani i nervozni
4. Utiče na stvaranje hipertenzije
5. Utiče na začepljivanje krvnih sudova
6. Doprinosi povećanju masnoće u krvi
7. Povećava izlučivanje stresnih hormona adrenalina i noradrenalina
8. Uništava antioksidante i druge vitalne supstance jer prilikom sagorevanja stvara visoku temperaturu.
9. Slabi imunosistem i tako doprinosi upalnim procesima.
10. Smanjuje iskorišćavanje kalcijuma i magnezijuma u organizmu, koji umirujuće deluju na naš organizam, remeti san
11. Deluje opijatski na mozak, pogotovo na vlastite supstance koje u našem telu deluju protiv bolova. Zato prevelika upotreba šećera može da poveća bolove u telu.
12. Stvara nemir i neravnotežu među supstancama u mozgu (slično kao nikotin ili morfijum)
13. Stvara zavisnost
14. Brže stare naše ćelije pa tako delujemo starije
15. Zamara pankreas i uvodi u rizik od dijabeta

GLUTEN protein iz žitarica i KAZEIN mlečni protein dovode do stvaranja supstanci koje podstiču aktivnosti u mozgu koje ukazuju na oblike zavisnosti, kao opijati. Verovatno vam se dogodilo da ste jeli hleb ili pecivo, jake sireve i da ste stalno imali potrebu da jedete još, ne možete da se zaustavite i prestanete. Čak i neke zdrave namirnice jezgrovito voće, lešnici, bademi, kikiriki, semenke, kokice stimulišu apetit i potrebu za "još". Kod nekih se to događa sa voćem, testeninom. Kod nekih osoba mlečni proizvodi stimulišu apetit ili prženi krompirići.

GLUTAMINATI pojačivači ukusa E621 i E615 izazivaju apetit i želju za još i sve više hrane. Stimulišu pojačano lučenje insulina i tako pojačavaju i brzo ponavljaju glad i potrebu za preteranim količinom takve hrane, čak stvaraju zavisnost za uvek istim proizvodom istog proizvođača. Postoje generacije "te i takve" hrane (nazvane po proizvodu). Glutamata ima u većini suhomesnatih proizvoda, ali i u drugim proizvodima. Obratite pažnju na dekleracije. Mesa ima sve manje u suhomesnatim proizvodima, paštetama i raznim drugim industirskim proizvodima i ti proizvodi su prirodno bezukusni. Zato se dodaju pojačivači ukusa, veštačke boje i arome, posebno u veštačkim supama i polugotovim jelima, suvim začinima. Ipak mi biramo šta ćemo kupiti za svoj novac. Branite se informaciom, čitajte dekleracije.

Nedostatak pravih prirodnih masnoća u ishrani a posebno omega 3 povećava potrebu za jelom i tako postajemo zavisnici-hranoholičari.

DONESITE VAŽNE ODLUKE

1. izbacite iz jela namirnice koje vam stvaraju potrebu da jedete u neograničenim količinama - kada jednostavno ne možete da se zaustavite, što ih više jedete sve vam se više jedu
2. sami znate koje su to namirnice "okidači"
3. sigurnije je da ih ne kupujete i da im niste u blizini
4. najbolje je da neke namirnice i ne počinjete da jedete
5. čitajte dekleracije
6. vi kupujete i trošite svoj novac pa samim tim odluka je na vama, zato je bolje da neki proizvodi ostanu na polici u prodavnici

Probleme neizdržive potrebe za jelom i jedenja u neumernim količinama rešavamo izborom namirnica u što prirodnijem i izvornijem obliku. Sveže i prirodne namirnice ojačavaju vaše telo, donose zdravlje i energiju, koncentraciju, bistrinu uma i zadovoljstvo.

Odluka je vaša. Nije lako kao i sa svakim oblikom zavisnosti ali nije neizvodljivo. Vi birate. (Branka Mirković, nutricionista)
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 20 Apr 2012, 22:40

40 interesantnih činjenica o voću

Mnogobrojna blagotvorna dejstva na ljudski organizam poznata su od davnina, a u ovom tekstu predstavljeno je 40 interesantnih činjenica koje možda niste znali o voću.

1. Jagode pripadaju familiji ruža
2. Najveća lubenica ikad uzgojena bila je teška 119 kg
3. Konzumacija šljiva pomaže apsorpciju gvožđa u organizmu
4. Unutrašnjost bananine kore može da se koristi za poliranje cipela
5. Limun i so mogu da se koriste za čišćenje mrlja rđe i za čišćenje bakarnog posuđa
6. Kokosovo drvo se ponekad zove drvo života
7. Unutrašnjost bananine kore možete utrljati na mesto ujeda komarca da sprečite svrab
8. Japanske šljive vode poreklo iz Kine
9. Jabuke plutaju na vodi jer je 25% njihove zapremnine vazduh
10. Drvo kruške može da izdrži temperature do -40 stepeni Celzijusovih
11. Šljive rastu na svakom kontinentu sem na Antarktiku
12. Razređeni sok od lajma, ostavljen preko noći u posuđu, uklanja braon mrlje
13. Trećina ukupno proizvedenog ananasa na svetu, proizvodi se na Havajima
14. Banane su bogate vitaminom B, koji pomaže umirenju nervnog sistema
15. Narandže su najčešće gajeno voće na svetu
16. U Kerali u južnoj Indiji cvetovi kokosovog oraha su nezaobilazna dekoracija na venčanjima
17. Preko 60 miliona tona jabuka se obere širom sveta godišnje
18. Plod kivija sadrži aktionin koji se može koristiti za smekšavanje mesa
19. Banane mogu pomoći u lečenju depresije, pošto povećavaju nivo serotonina (hormona sreće)
20. Godišnje se proizvede 20 milijardi kokosovih oraha
21. Rani moreplovci su koristili lubenice kao zalihe vode za duga putovanja
22. Jagode su hrišćanski kamenoresci koristili kao svete simbole
23. Aronija je voće sa najjačim antioksidativnim dejstvom
24. Kalifornija proizvede blizu 500 miliona kilograma jagoda svake godine
25. Breskve su nekada bile poznate kao “persijske jabuke”
26. Limun ima više šećera od jagoda
27. Paradajz nije povrće već voće
28. Prosečna jagoda ima oko 200 semenki
29. Banane pružaju umirujuće olakšanje kod gorušice
30. Grožđe ne može da sazri posle branja, za razliku od banane
31. Sazrevanje ananasa možete ubrzati, tako što ćete ga okrenuti naopačke i ostaviti ga u tom položaju
32. Neki stručnjaci smatraju da je banana najstarije voće na zemlji
33. Banana sazreva preko noći ukoliko je stavite u braon papirnu kesu sa jabukom ili paradajzom
34. Lišće maline se koristi sveže ili osušeno za pravljenje čaja koji pomaže u regulaciji menstrualnih ciklusa
35. Sok kupine je korišćen za bojenje odeće u indigo i mornarsko plavu boju
36. Sok od ribizle se može koristiti da olakša tegobe kod upaljenog grla i prehlade
37. Patlidžan je voće, a ne povrće
38. Drvo jabuke može da naraste i do visine od 12 metara
39. Limun može da ubije bakterije, zbog visoke koncentracije kiseline, zbog čega mogu da se koriste u čišćenju
40. Za borovnice se veruje da mogu da poboljšaju noćni vid
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

Re: Hrana

Postod Palma » 09 Maj 2012, 20:14

PAZITE ODAKLE PIJETE! Frapantno otkriće: Limenke su prljavije od WC šolje!

Veliko istraživanje koje je sprovedeno otkrilo da zbog lošeg skladištenja skoro svaka konzerva alkoholnih i bezalkoholnih napitaka na površini sadrži fekalije, streptokoke i ešerihiju koli. Slučaj žene koja se navodno zarazila mišjom groznicom pijući limenku koka-kole i umrla izazvao paniku u svetu...

Slika

Prošlog meseca je brazilska agencija “InMetro”, koja se bavi tržištem, obavila istraživanje na temu zdravstvene ispravnosti konzervi koje se prodaju u supermarketima. Stručnjaci ove organizacije uzeli su limenke sa napicima koje ljudi najčešće kupuju (“koka-kola”, “sprajt”, “fanta”, “red bul”, pivo) iz najvećih supermarketa, analizirali njihov mikrobiološki sastav i – došli do frapantnih podataka!

Ispostavilo se da su se na svakoj nalazile makar tri opasne bakterije, a neke konzerve bile su toliko prljave da naučnici nisu hteli čak ni da ih pregledaju, već su zatražili da se zapečate i bace.
Tokom istraživanja mikrobiolozi su došli do podatka da je svaka druga konzerva sadržala fekalne bakterije, a na čak 90 procenata njih bilo je i drugih vrsta bakterija. Svaka od njih sadržala je oko 0,1 gram izmeta, salmonele, streptokoke i ešerihije koli.

Razlog za ovo, kako objašnjavaju istraživači, ne krije se u načinu proizvodnje ili pakovanja konzervi i napitaka, već u njihovom nepravilnom skladištenju. Istog mišljenja je i Goran Popović, predsednik nacionalne organizacije potrošača Srbije.

- Skladištenje konzervi niko ne kontroliše. Zato i nije čudno to što je svetsku javnost nedavno potresao slučaj žene koja se, nakon što je popila “koka-kolu” iz konzerve koja je bila zaražena mišjim izmetom, zarazila mišijom groznicom i preminula – ispričao je Popović.

Naš sagovornik navodi i to da je najveća odgovornost na distributerima, odnosno trgovcima koji takve konzerve stavljaju u promet.

- Uzaludno je to što se kompanije trude da održe visok standard kvaliteta proizvodnje i pakovanja ako distribucija to ne prati. Naime, od proizvođača do kupca konzerva putuje čudnim putevima. Ako jedan od distributera neispravno skladišti, a zatim stavlja u promet takav napitak, moguće su razne komplikacije. Još je sve gore ako konzerva stoji na suncu, pod uticajem svega i svačega iz vazduha, jer niko ne može da garantuje bezbednost. Zato nemojte piti napitak odatle, ili ako već pijete, limenku pre toga dobro operite – dodaje Popović.

Naravoučenije: sledeći put dobro razmislite pre nego što, negde na ulici, žedni, u žurbi, potegnete gutljaj iz konzerve!
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Palma
 
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 01:48

PrethodniSledeća

Povratak na ZDRAVLJE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron