NESANICA
Nesanica je najuobičajeniji poremećaj spavanja. Nesanica uključuje teškoće kod usnivanja, spavanja ili ponovnog usnivanja nakon ranog buđenja. Može biti privremena ili kronična.
Gotovo svatko ima povremene besane noći, možda zbog stresa, žgaravice ili pijenja previše kofeina ili alkohola. Nesanica je nedostatak sna koji se može pojavljivati redovno ili ponavljati se, često bez očitog razloga. Koliko sna je dovoljno, je diskutabilno i nije jednoznačno određeno. Iako je 7 sati sna nekakav prosjek, nekim ljudima je dovoljno 4 ili 5 sati sna, dok drugi trebaju 9 ili 10 sati noćnog sna.
Što je nesanica?
Nesanica je doživljaj pojedinca da ima san slabe kvalitete koji uključuje jedan ili više slijedećih problema:
* Teškoće pri usnivanju
* Često buđenje tijekom noći sa teškoćama ponovnog usnivanja
* Buđenje prerano ujutro
* Spavanje nakon kojeg se osoba ne osjeća odmorno
Nesanica može biti klasificirana kao prolazna (kratkoročna), povremena (javlja se ponekad) i kronična (konstantna). Nesanica koja traje od jedne noći do nekoliko tjedana, je prolazna. Ako se epizode prolazne nesanice pojavljuju sa vremena na vrijeme, nesanica se naziva povremenom. Nesanica se smatra kroničnom ako se pojavljuje u većini noći i traje mjesec dana ili više.
Opis bolesti (epidemiologija, uzroci)
Oko jedan od tri čovjeka imaju nesanicu u nekom trenutku svog života. Izgleda da postoje određeni faktori koji povećavaju vjerojatnost nastanka nesanice:
* Starije životno doba (nesanica se pojavljuje češće kod ljudi iznad 60-te)
* Žene
* Osobe koje su bolovale ili boluju od nekog oblika depresije
Ukoliko se uz gore spomenute faktore pojave i određena stanja kao što su stres, nervoza, medicinski problem ili uzimanje određenih lijekova, vjerojatnost nastanka nesanice je još veća. Prolazna i povremena nesanica obično se pojavljuju kod ljudi koji su privremeno izloženi nekom od slijedećih faktora:
* Stres
* Buka u okolini
* Ekstremne temperature
* Promjene okruženja
* Promjene u ritmu spavanja i budnosti (premoštenja vremenskih razlika)
* Nuspojave lijekova
Kronična nesanica je kompleksnija i često je rezultat kombinacije faktora, koji imaju u pozadini fizičke i mentalne poremećaje. Jedan od najčešćih uzroka kronične nesanice je depresija. Druge bolesti koje za posljedicu mogu imati nesanicu uključuju artritis, bolesti bubrega, srčane bolesti, astmu, narkolepsiju, sindrom nemirnih nogu, Parkinsonovu bolest, pojačan rad štitne žlijezde. Međutim, neki oblici ponašanja mogu pogodovati razvoju kronične nesanice:
* Očekivanje teškoća kod spavanja i briga zbog toga
* Konzumiranje pretjeranih količina kofeina
* Pijenje alkohola prije spavanja
* Pušenje cigareta prije spavanja
* Pretjerano drijemanje popodne ili predvečer
* Povremeno ili stalno narušavanje rasporeda spavanja i buđenja
Ovakvi oblici ponašanja mogu produžiti postojeću nesanicu, ili biti odgovorni za njezin nastanak. Prekidanje takvih načina ponašanja može u potpunosti iskorijeniti nesanicu.
Tko obolijeva od nesanice?
Od nesanice obolijevaju i muškarci i žene neovisno o dobi, iako se čini da je više uobičajena kod žena (pogotovo nakon menopauze) i kod starijih ljudi. Sposobnost spavanja, više nego potreba za snom, opada sa starenjem.
Simptomi
Znakovi i simptomi nesanice mogu uključivati:
* Nemogućnost dovoljnog spavanja noću
* Teškoće prilikom usnivanja
* Buđenje tijekom noći
* Dnevni umor ili pospanost
* Razdražljivost tijekom dana
_________________
Kako se nesanica dijagnosticira?
Nesanicu je ponekad teško dijagnosticirati zbog njene djelomično subjektivne prirode. Neki obrasci spavanja i stupnjevi dnevnog umora za neke ljude predstavljaju simptome nesanice dok ih drugi tako ne doživljavaju.
U procjeni kvalitete i količine sna pacijenta liječnik se služi razgovorom sa pacijentom odnosno partnerom. Od pomoći može biti i "dnevnik spavanja" u koji pacijent redovito opisuje karakteristike spavanja.
Kako se nesanica liječi?
Prolazna i povremena nesanica najčešće ne zahtijevaju liječenje budući da epizode traju samo par dana. Na primjer, ukoliko je nesanica nastala zbog premoštenja vremenskih razlika biološki sat osobe će se s vremenom vratiti u normalu. Ipak, neki ljudi koji pate od dnevne pospanosti i imaju problema sa obavljanjem svakodnevnih aktivnosti kao rezultat nesanice, korištenjem kratkodjelujućih tableta za spavanje mogu poboljšati san i budnost slijedećeg dana. Obzirom da i ova skupina lijekova ima potencijalne nuspojave, njihova se primjena preporučuje samo u dogovoru sa liječnikom.
Liječenje kronične nesanice se sastoji od:
* Otkrivanja i liječenja potencijalnih medicinskih ili psiholoških problema koji uzrokuju nesanicu
* Identificiranja i sprečavanja (reduciranja) oblika ponašanja koja mogu pogoršati ili izazvati nesanicu
* Propisivanja tableta za spavanje. Dugoročno korištenje tableta za spavanje kod kronične nesanice je upitno. Pacijent koji uzima tablete za spavanje treba biti pod nadzorom liječnika, da bi se procijenila učinkovitost i pratile nuspojave. Općenito, ovi lijekovi se prepisuju u najmanjoj dozi i najkraćem mogućem trajanju koje je potrebno da se riješe problemi povezani sa spavanjem. Prekidanje liječenja nekim od lijekova iz ove skupine mora biti postupno, jer bi nagli prekid uzimanja lijeka mogao uzrokovati ponovnu pojavu simptoma.
* Primjene nekih tehnika kojima se može poboljšati san:
Opuštajuće tehnike. Postoje brojni relaksacijski postupci koji međutim, obično zahtijevaju puno vježbe da bi se njima postiglo učinkovito opuštanje.
Restrikcija sna. Neki ljudi koji pate od nesanice provode previše vremena u krevetu neuspješno pokušavajući zaspati. Njima može koristiti program restrikcije sna koji isprva dopušta samo nekoliko sati sna tijekom noći. Postupno vrijeme se povećava, sve dok se ne postigne adekvatan noćni san.
Promjena navika (dekondicioniranje). Ovom se tehnikom nastoji promijeniti navike u svezi sa spavanjem u osobe koja pati od nesanice. Osobi se obično savjetuje da ide u krevet samo kada je pospana. Ako ne može zaspati, osobi se preporučuje da se digne iz kreveta i ostane budna dok ne postane pospana i tek onda se vrati u krevet. Za vrijeme tog procesa, osoba treba izbjegavati popodnevne počinke, te buditi se i ići u krevet svaki dan u isto vrijeme. S vremenom će se stvoriti navika povezivanja određenog vremena i mjesta sa spavanjem.
Komplikacije
Nesanica može prouzročiti probleme tijekom dana, kao što je umor, nedostatak energije, teškoće u koncentraciji i razdražljivost.
Prevencija (higijena spavanja)
Svakodnevno usnivanje i buđenje u približno isto vrijeme.
Ograničiti vrijeme provedeno u krevetu tijekom dana na ono koje je bilo provođeno u krevetu prije pojave nesanice.
Prekinuti uporabu sredstava koja pogoduju nesanici (kofein, nikotin ,alkohol, stimulansi).
Izbjegavati dnevna drijemanja.
Vježbati i ostati aktivan. Obavljati najmanje 20 do 30 minuta intenzivnog vježbanja dnevno, najbolje 5 do 6 sati prije spavanja.
Izbjegavati večernje podražaje. Zamijeniti gledanje televizije slušanjem radija i čitanjem opuštajuće literature.
Topla kupka ili lagani obrok prije spavanja mogu pomoći u pripremi za san.
Izbjegavati "pokušavanje" spavanja. Što se osoba više trudi zaspati, više će biti budna.
Provjeriti lijekove. Ako se neki lijekovi uzimaju redovito treba provjeriti kod liječnika da li oni pridonose nesanici.
Temperaturu u spavaćoj sobi održavati ugodnom, obično hladnijom nego što je tijekom dana u sobi u kojoj se boravi.
_________________
ZELENOM SALATOM PROTIV NESANICE
...Poreklo gajene salate nije tačno poznato, međutim, postoje podaci da se još u doba starih Grka mnogo koristila u ishrani. Grčki lekar Hipokrat ju je, na primer, propisivao kao sredstvo za smirenje, a istoričar Herodot spominjao je sok od salate kao prirodni lek za miran san. Njihovo mišljenje delili su stari Rimljani, a koliko je bila omiljena, vidi se i po jednoj izjavi cara Dioklecijana. Posle njegove abdikacije, jedan prijatelj ga je molio da se vrati na vlast, na šta mu je car odgovorio: "Moj prijatelju, kada biste mogli da vidite kakvu divnu salatu ću da gajim, ne biste me tako uporno nagovarali da ponovo preuzmem ovaj teret."
Salata se u ishrani koristi kao prilog koje osvežava. Budući da sadrži oko 95% vode, ima malu energetsku vrednost, međutim, to nikako ne znači da je njena hranljiva vrednost mala. Naprotiv, salata je bogata vitaminima (najzastupljeniji je vitamin C, a ima i karotina, kao i vitamina B i E). Takođe, sadrži i mineralme sastojke od kojih su najzastupljeniji kalcijum, fosfor, gvožđe, mangan i magnezijum. Najbolje je koristiti što svežiju salatu, jer starenjem gubi vitamin C, pa čak i kada je čuvamo na hladnom mestu.
Najvažniji lekoviti sastojak salate je mlečni sok kojeg najviše ima u korenu i lisnim nervima. Upravo se u tom mlečnom soku nalazi jedna neškodljiva materija koja se naziva laktukarium koja deluje kao opijat. Deluje anelgetično, odnosno ublažava bol, sedativno (umiruje nervnu razdražljivost) i deluje, na neki način, hipnotično, jer olakšava san. Zato se i preporučuje nervoznim i napetim osobama, kao i onima koji pate od nesanice.
Budući da salata sadrži malo natrijuma, a znatnu količinu kalijuma, povoljno deluje na povećano izlučivanje mokraće. Zato se preporučuje osobama koje boluju od gihta i vodene bolesti. Ona je idealna kao dijetetska hrana, pa se preporučuje osobama koje imaju problema sa viškom kilograma, ali i onima koji pate od šećerne bolesti....
_________________
Mnoge muče teške, iscrpljujuće nesanice kojih uglavnom pokušavaju da se reše pomoću raznoraznih sredstava za spavanje. Poneki tako postaju pravi tabletomani. Nesanica međutim ima svoje uzroke koji se ne mogu ukloniti tabletama, pilulama i ostalim spoljašnjim sredstvima. Ti uzroci su duboko u nama, oni su deo našeg odnosa prema životu.
Nesanica je posledica straha od tonjenja u san i prepuštanja snu. U osnovi je to strah od gubitka kontrole nad sobom i svetom oko sebe.
San je gubitak voljne i racionalne kontrole nad sobom, što zastrašuje mnoge ljude. Naročito one koji su ponosni na svoju samokontrolu.
Otkuda tako velika potreba za samokontrolom? Čega se to boje ljudi koje užasava pomisao na gubljenje vlasti nad sobom, pa makar to bilo i samo u snu? Boje se da na površinu ne ispliva nešto što sa mukom potiskuju. Nešto što čuči negde u njihovoj unutrašnjosti i vreba priliku da iskoči. Nešto što ne žele da priznaju ni samima sebi. Želje, osećanja, misli koje se bitno razlikuju od svesnog i racionalnog stava koji su zauzeli, kao i od predstave koju su o sebi stvorili.
To je nešto što preti da ih raznese u paramparčad, da potpuno uništi s krajnjom mukom održavano jedinstvo njihove ličnosti. Samokontrola je način da se na silu, pomoću pomnog nadzora, uspostavi kakvo-takvo unutrašnje jedinstvo i time prevlada duboka emocionalna pometenost.
Gubitak samokontrole predstavlja ogromnu opasnost po unutrašnje jedinstvo. Otuda tako veliki strah od svega onoga što izmiče kontroli, uključujuči tu i san.
Drugi su pak ljudi opsednuti potrebom da kontrolišu i nadziru svet oko sebe, podsvesno uvereni da tako obuzdavaju opasnosti koje odasvud prete. Upinjući se da uvek ostanu budni, oni liče na vojnike koji su neprekidno na straži.
Prepustiti se snu za te ljude znači ostaviti svet bez nadzora. I time otvoriti mogućnost da se dogodi nešto strašno ili bar krajnje neprijatno.
Za te ljude je san krajnja neopreznost. Nesanica je izraz njihovog odbijanja da se, makar privremeno, odreknu nadzora nad pretećim i neprijateljskim svetom.
Nema lakih i brzih rešenja za neprilike koje nas muče. Sve je u nama duboko povezano. Ukoliko želimo da prevaziđemo nevolje, moramo se temeljno pozabaviti sobom. Ko želi da se reši nesanica, mora se suočiti sa svojom potrebom za kontrolom i samokontrolom.
Sve drugo je tek privremeno gašenje požara koji može uvek iznova buknuti.
_________________
Nesanica
Re: Nesanica
Melatonin: Faktor odmora i podmlađivanja
Zamor je veliki problem širom sveta.Istraživanja iz Amerike i drugih zemalja ukazuju da u zapadnim zemljama milioni ljudi imaju značajne probleme sa zamorom. U Sjedinjenim Državama, zamor je jedan od deset najčešćih razloga za posetu lekaru.Da bi stvari bile još gore, značajan deo onih koji imaju problema sa zamorom ne može da zaspi kada legne da spava. Novi američki podaci ukazuju da oko 3,3 miliona pacijenata svake godine posećuje lekare samo zbog nesanice.
Smatra se da su starije osobe izložene najvećem riziku od tog problema. Do 34% Amerikanaca starijih od 65godina ima probleme sa nesanicom.
Novije istraživanje je utvrdilo da su problemi sa spavanjem česti čak i kod mladih osoba između 17 i 30 godina starosti. Istraživači su posmatrali oko 3.000 osoba u vezi sa problemima sa snom kao što su: poteškoće da osoba zaspi, često buđenje, “isprekidan san”, dremanje tokom dana, noćne more i buđenje prerano ili uz osećaj umora. Samo 36% je reklo da nemaju nijedan od ovih pokazatelja.
U zapadnim zemljama, nesanica i problemi u vezi s njom su registrovani kod predškolske dece. Na primer, nemačko istraživanje je utvrdilo da je 12% dece stare od 4 do 5 godina imalo problema da se uspava. Iz različitih razloga bukvalno milioni ljudi širom sveta opravdano uzvikuju: “Zašto sam toliko umoran? Šta mogu da učinim u vezi sa tim?” Na ovu scenu je stupio dodatak ishrani zvan melatonin. Novine širom Sjedinjenih Država su 1993. godine izvestile o istraživanju Instituta za tehnologiju iz Masačusetsa. Tamo su naučnici pokazali da su male količine melatonina delovale kao prirodno sredstvo za san.
Popularnost melatonina je porasla 1994. godine, kada su novinari izvestili da on može da umanji probleme prilikom letenja i prelaženja više vremenskih zona.
Zanimanje za ovo jedinjenje je dalje raslo kako su vodeći periodični časopisi nastavili da objavljuju udarne vesti. Časopis Newsweek je 7. avgusta 1995. godine istakao melatonin nanaslovnoj strani.
Melatonin nije strana supstanca za telo, već prirodni hormon koji se proizvodi u telu i koji se nalazi u određenim namirnicama. Iako sudodaci melatonina imali komercijalni uspeh,postoji još jedna naročito uzbudljiva linija istraživanja u vezi sa ovim hormonom to jest,učimo da možemo da poboljšamo proizvodnju melatonina u sopstvenim telima na prirodan način, bez pribegavanja skupim dodacima.
Eefekti melatonina
- Pomaže u slučaju nesanice: naročito kod starijih; smanjuje vreme potrebno za uspavljivanje za14 minuta; poboljšava efikasnost sna, ali ne i ukupno vreme spavanja
- Umanjuje probleme sa dugotrajnim letenjem kada se uzima na dan leta i tokom narednih pet dana
- Štiti od oštećenja slobodnim radikalima iz određenih kancerogenih supstanci, herbicida i zračenja
- Sprečava ili pomaže u borbi sa tumorima
- Odlaže neke efekte starenja
- Poboljšava imunitet
- Pomaže u izlaženju na kraj sa stresom
- Povećava sposobnost doživljavanja zadovoljstva
- Snižava holesterol, krvni pritisak i rizik od problema sa srčanim ritmom
- Snižava rizik od osteoporoze
Štetni efekti nisu poznati.
Jedite hranu bogatu melatoninom
Melatonin je prisutan u mnogim namirnicama. Konzumiranje namirnica bogatih prirodnim melatoninom
može da povisi nivo melatonina u krvotoku. Namirnice bogate melatoninom su: ječam, banana, paradajz, džumbir, pirinač, kukuruz, ovas.
Navike koje povećavaju proizvodnju melatonina:
- Povećano izlaganje prirodnoj svetlosti i što jemoguće manje izlaganje veštačkom svetlu.
- Spavanje u totalnom mraku.
- Ishrana namirnicama koje su bogate melatoninom, triptofanom i vitaminom B6
.- Izbegavanje nedostatka kalcijuma.
- Ograničavanje unosa hrane uopšte.
- Upražnjavanje gladovanja naročito u noćnimčasovima.
Faktori uključeni u proizvodnju melatonina
- Telo ne skladišti melatonin. Neophodna je dnevna proizvodnja.
- Svetlo/mračno signali iz mrežnjače putuju kroz optički nerv do mozga gde se kombinuju sa signalima iz našeg “telesnog časovnika”, govoreći žlezdi da započne i da prekine proizvodnju melatonina.
- Melatonin takođe može direktno da proizvodi mrežnjača u uslovima mraka, bez uključivanja pinealnog tela u to.
Faktori načina života koji umanjuju proizvodnju melatonina
- Stres
- Kofein (smanjuje proizvodnju melatonina na polovinu u toku 6 sati)
- Alkohol (smanjenje do 41%)
- Duvan
Melatonin je jedinjenje koje neverovatno obećava. Međutim, tek počinjemo da učimo o njegovim sporednim efektima. Korišćenje velikih količina dodataka melatonina može u nekim slučajevima da izazove značajnu štetu. Izgleda da je najrazumniji pristup naglašavanje pristupa prirodnog načina života koji poboljšava nivo ovog izuzetnog hormona. Nekima ovo može da zvuči previše jednostavno. Može takođe jako da podseća na one stvari koje su naše majke I bake naglašavale: zdrava ishrana, redovno fizičko vežbanje, redovnost u spavanju, izbegavanje kasno noćnih aktivnosti, sunčanje, itd.Uprkos jednostavnosti ovih mera, medicinskaistraživanja pokazuju njihovu efektivnost.Međutim, postoje neke stvari koje čak ni mama,niti baka nisu uvidele: značaj namirnica bogatih triptofanom (punomasno mleko, crnooki pasulj, orasi, badem, seme susama, brašno od glutena, pečene semenke bundeve, tofu) i melatoninom, i opasnost od lekova koji su nekada smatrani bezazlenim.
Naše rastuće razumevanje melatonina može zaista da promeni način na koji pokušavamo da odgovorimo na često postavljeno pitanje: “Zašto sam toliko umoran?” Kada se borimo sa ličnim zamorom, možemo da se nađemo u situaciji da u mislima pregledamo listu faktora koji utiču na nivo melatonina. Takav pristup može da pomogne većini ljudi da bezbedno povećaju svoj nivo energije, svedu zamor na najmanju moguću meru i iskuse čitav niz drugihdobrobiti.
P.S: Iz ličnog iskustva preporučujem vam, ako vas mući nesanica, tebleticu od 3 mg Melatonina pola sata pre spavanja.
Zamor je veliki problem širom sveta.Istraživanja iz Amerike i drugih zemalja ukazuju da u zapadnim zemljama milioni ljudi imaju značajne probleme sa zamorom. U Sjedinjenim Državama, zamor je jedan od deset najčešćih razloga za posetu lekaru.Da bi stvari bile još gore, značajan deo onih koji imaju problema sa zamorom ne može da zaspi kada legne da spava. Novi američki podaci ukazuju da oko 3,3 miliona pacijenata svake godine posećuje lekare samo zbog nesanice.
Smatra se da su starije osobe izložene najvećem riziku od tog problema. Do 34% Amerikanaca starijih od 65godina ima probleme sa nesanicom.
Novije istraživanje je utvrdilo da su problemi sa spavanjem česti čak i kod mladih osoba između 17 i 30 godina starosti. Istraživači su posmatrali oko 3.000 osoba u vezi sa problemima sa snom kao što su: poteškoće da osoba zaspi, često buđenje, “isprekidan san”, dremanje tokom dana, noćne more i buđenje prerano ili uz osećaj umora. Samo 36% je reklo da nemaju nijedan od ovih pokazatelja.
U zapadnim zemljama, nesanica i problemi u vezi s njom su registrovani kod predškolske dece. Na primer, nemačko istraživanje je utvrdilo da je 12% dece stare od 4 do 5 godina imalo problema da se uspava. Iz različitih razloga bukvalno milioni ljudi širom sveta opravdano uzvikuju: “Zašto sam toliko umoran? Šta mogu da učinim u vezi sa tim?” Na ovu scenu je stupio dodatak ishrani zvan melatonin. Novine širom Sjedinjenih Država su 1993. godine izvestile o istraživanju Instituta za tehnologiju iz Masačusetsa. Tamo su naučnici pokazali da su male količine melatonina delovale kao prirodno sredstvo za san.
Popularnost melatonina je porasla 1994. godine, kada su novinari izvestili da on može da umanji probleme prilikom letenja i prelaženja više vremenskih zona.
Zanimanje za ovo jedinjenje je dalje raslo kako su vodeći periodični časopisi nastavili da objavljuju udarne vesti. Časopis Newsweek je 7. avgusta 1995. godine istakao melatonin nanaslovnoj strani.
Melatonin nije strana supstanca za telo, već prirodni hormon koji se proizvodi u telu i koji se nalazi u određenim namirnicama. Iako sudodaci melatonina imali komercijalni uspeh,postoji još jedna naročito uzbudljiva linija istraživanja u vezi sa ovim hormonom to jest,učimo da možemo da poboljšamo proizvodnju melatonina u sopstvenim telima na prirodan način, bez pribegavanja skupim dodacima.
Eefekti melatonina
- Pomaže u slučaju nesanice: naročito kod starijih; smanjuje vreme potrebno za uspavljivanje za14 minuta; poboljšava efikasnost sna, ali ne i ukupno vreme spavanja
- Umanjuje probleme sa dugotrajnim letenjem kada se uzima na dan leta i tokom narednih pet dana
- Štiti od oštećenja slobodnim radikalima iz određenih kancerogenih supstanci, herbicida i zračenja
- Sprečava ili pomaže u borbi sa tumorima
- Odlaže neke efekte starenja
- Poboljšava imunitet
- Pomaže u izlaženju na kraj sa stresom
- Povećava sposobnost doživljavanja zadovoljstva
- Snižava holesterol, krvni pritisak i rizik od problema sa srčanim ritmom
- Snižava rizik od osteoporoze
Štetni efekti nisu poznati.
Jedite hranu bogatu melatoninom
Melatonin je prisutan u mnogim namirnicama. Konzumiranje namirnica bogatih prirodnim melatoninom
može da povisi nivo melatonina u krvotoku. Namirnice bogate melatoninom su: ječam, banana, paradajz, džumbir, pirinač, kukuruz, ovas.
Navike koje povećavaju proizvodnju melatonina:
- Povećano izlaganje prirodnoj svetlosti i što jemoguće manje izlaganje veštačkom svetlu.
- Spavanje u totalnom mraku.
- Ishrana namirnicama koje su bogate melatoninom, triptofanom i vitaminom B6
.- Izbegavanje nedostatka kalcijuma.
- Ograničavanje unosa hrane uopšte.
- Upražnjavanje gladovanja naročito u noćnimčasovima.
Faktori uključeni u proizvodnju melatonina
- Telo ne skladišti melatonin. Neophodna je dnevna proizvodnja.
- Svetlo/mračno signali iz mrežnjače putuju kroz optički nerv do mozga gde se kombinuju sa signalima iz našeg “telesnog časovnika”, govoreći žlezdi da započne i da prekine proizvodnju melatonina.
- Melatonin takođe može direktno da proizvodi mrežnjača u uslovima mraka, bez uključivanja pinealnog tela u to.
Faktori načina života koji umanjuju proizvodnju melatonina
- Stres
- Kofein (smanjuje proizvodnju melatonina na polovinu u toku 6 sati)
- Alkohol (smanjenje do 41%)
- Duvan
Melatonin je jedinjenje koje neverovatno obećava. Međutim, tek počinjemo da učimo o njegovim sporednim efektima. Korišćenje velikih količina dodataka melatonina može u nekim slučajevima da izazove značajnu štetu. Izgleda da je najrazumniji pristup naglašavanje pristupa prirodnog načina života koji poboljšava nivo ovog izuzetnog hormona. Nekima ovo može da zvuči previše jednostavno. Može takođe jako da podseća na one stvari koje su naše majke I bake naglašavale: zdrava ishrana, redovno fizičko vežbanje, redovnost u spavanju, izbegavanje kasno noćnih aktivnosti, sunčanje, itd.Uprkos jednostavnosti ovih mera, medicinskaistraživanja pokazuju njihovu efektivnost.Međutim, postoje neke stvari koje čak ni mama,niti baka nisu uvidele: značaj namirnica bogatih triptofanom (punomasno mleko, crnooki pasulj, orasi, badem, seme susama, brašno od glutena, pečene semenke bundeve, tofu) i melatoninom, i opasnost od lekova koji su nekada smatrani bezazlenim.
Naše rastuće razumevanje melatonina može zaista da promeni način na koji pokušavamo da odgovorimo na često postavljeno pitanje: “Zašto sam toliko umoran?” Kada se borimo sa ličnim zamorom, možemo da se nađemo u situaciji da u mislima pregledamo listu faktora koji utiču na nivo melatonina. Takav pristup može da pomogne većini ljudi da bezbedno povećaju svoj nivo energije, svedu zamor na najmanju moguću meru i iskuse čitav niz drugihdobrobiti.
P.S: Iz ličnog iskustva preporučujem vam, ako vas mući nesanica, tebleticu od 3 mg Melatonina pola sata pre spavanja.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Nesanica
7 biljaka koje leče nesanicu
Pre nego što posegnete za tabletama za spavanje, isprobajte mešavine lekovitog bilja koje će vam pomoći da utonete u san.
Noćima ne uspevate da utonete u san, a umorni ste kao pas? Vrtite se po krevetu, gledate u sat, brojite ovčice, ali vam san nikako ne pada na oči? Ako vam ovo zvuči poznato, vreme je da isprobate proverene biljne preparate koji će vam pomoći da lakše utonete u svet snova i da sveži i odmorni dočekate jutro.
LAVANDA
Dve pune kašičice cvetova lavande prelijte sa šoljom kipuće vode, pa ostavite da odstoji deset minuta. Nakon toga procedite čaj i zasladite ga medom. Pijte dve šolje dnevno, najbolje neposredno pre spavanja.
MATIČNJAK
Prelijte deset kašika lišća matičnjaka litrom hladne vode, poklopite i prokuvajte. Ostavite da odstoji deset minuta, pa procedite. Pre spavanja napunite kadu toplom vodom, dodajte čaj i leškarite 20 minuta.
NANA
Sitno iseckajte šest do deset kašičica sveže nane i pomešajte s pola šolje jestivog suncokretovog ulja. Smesu držite u dobro zatvorenoj tegli oko četiri nedelje na tamnom mestu. Nakon toga procedite i prespite ulje u flašu od obojenog stakla s čepom za vakuumiranje. Uljem masirajte slepoočnice svaki put kad osetite da nećete moći da zaspite jer ste napeti ili nervozni.
JAGORČEVINA
Stavite u avan punu kašičicu sušenog korena jagorčevine, kašičicu majčine dušice i kašičicu semena anisa i dobro istucajte. Mešavinu prelijte šoljom kipuće vode, ostavite malo da odstoji, pa procedite. Pijte dve šolje dnevno.
HELJDA
Kašiku heljde prelijte šoljom ključale vode i kuvajte jedan minut. Ostavite da odstoji deset do petnaest minuta, a zatim procedite. Pijte dve-tri šolje dnevno.
HMELJ
Prokuvajte šolju mleka sa dve kašičice sušenog hmelja. Ostavite da odstoji pet minuta, procedite, pa zasladite medom. Pijte pre spavanja.
Za opuštanje pred spavanje poslužiće i dve pune šake šišarkica hmelja umotanih u pamučno platno koje ćete staviti u jastučnicu. Šišarkice menjajte svake dve nedelje.
CRVENI GLOG
Pomešajte kašičicu sušenog lišća i cvetova crvenog gloga s jednom kašičicom cvetova brđanke i pola kašičice matičnjaka. Mešavinu prelijte šoljom kipuće vode. Ostavite da se natapa deset minuta, zatim procedite. Pijte tri šolje na dan.
Pre nego što posegnete za tabletama za spavanje, isprobajte mešavine lekovitog bilja koje će vam pomoći da utonete u san.
Noćima ne uspevate da utonete u san, a umorni ste kao pas? Vrtite se po krevetu, gledate u sat, brojite ovčice, ali vam san nikako ne pada na oči? Ako vam ovo zvuči poznato, vreme je da isprobate proverene biljne preparate koji će vam pomoći da lakše utonete u svet snova i da sveži i odmorni dočekate jutro.
LAVANDA
Dve pune kašičice cvetova lavande prelijte sa šoljom kipuće vode, pa ostavite da odstoji deset minuta. Nakon toga procedite čaj i zasladite ga medom. Pijte dve šolje dnevno, najbolje neposredno pre spavanja.
MATIČNJAK
Prelijte deset kašika lišća matičnjaka litrom hladne vode, poklopite i prokuvajte. Ostavite da odstoji deset minuta, pa procedite. Pre spavanja napunite kadu toplom vodom, dodajte čaj i leškarite 20 minuta.
NANA
Sitno iseckajte šest do deset kašičica sveže nane i pomešajte s pola šolje jestivog suncokretovog ulja. Smesu držite u dobro zatvorenoj tegli oko četiri nedelje na tamnom mestu. Nakon toga procedite i prespite ulje u flašu od obojenog stakla s čepom za vakuumiranje. Uljem masirajte slepoočnice svaki put kad osetite da nećete moći da zaspite jer ste napeti ili nervozni.
JAGORČEVINA
Stavite u avan punu kašičicu sušenog korena jagorčevine, kašičicu majčine dušice i kašičicu semena anisa i dobro istucajte. Mešavinu prelijte šoljom kipuće vode, ostavite malo da odstoji, pa procedite. Pijte dve šolje dnevno.
HELJDA
Kašiku heljde prelijte šoljom ključale vode i kuvajte jedan minut. Ostavite da odstoji deset do petnaest minuta, a zatim procedite. Pijte dve-tri šolje dnevno.
HMELJ
Prokuvajte šolju mleka sa dve kašičice sušenog hmelja. Ostavite da odstoji pet minuta, procedite, pa zasladite medom. Pijte pre spavanja.
Za opuštanje pred spavanje poslužiće i dve pune šake šišarkica hmelja umotanih u pamučno platno koje ćete staviti u jastučnicu. Šišarkice menjajte svake dve nedelje.
CRVENI GLOG
Pomešajte kašičicu sušenog lišća i cvetova crvenog gloga s jednom kašičicom cvetova brđanke i pola kašičice matičnjaka. Mešavinu prelijte šoljom kipuće vode. Ostavite da se natapa deset minuta, zatim procedite. Pijte tri šolje na dan.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Nesanica
Čaša mleka umesto lekova za san
Brojni su naučni dokazi o pozitivnom uticaju mleka na ljudski organizam. Novija istraživanja su pokazala da je mleko najbolja hrana za ljude izložene posebnom fizičkom i psihološkom naporu i da povećava moć koncentracije, a čaša mleka pred odlazak na spavanje poboljšava kvalitet sna na zdrav i potpuno prirodan način.
Za pozitivno dejstvo mleka na san zaduženi su L-Triptofana i vitamina B6 koji zajedno imaju pozitivan uticaj na kvalitetniji san i lakše uspavljivanje.
L-triptofan u kombinaciji sa vitaminom B6 pomaže organizmu da lakše stvori melatonin-hormon sna. Melatonin reguliše ciklus sna i buđenja u organizmu i neophodan je za okrepljujući noćni odmor.
- Čovekov organizam je sposoban da neke aminokiseline sintetiše dok neke nije, što znači da se moraju uneti hranom i nazivaju se neophodne ili esencijalne amino kiseline. U ovu kategoriju spada i aminokiselina triptofan koja se prirodno nalazi u mleku – kaže Ivan Zorić, tehnolog za razvoj novih proizvoda kompanije "Imlek" koja je nedavno promovisla "Mleko za miran san" sa ovim značajnim komponentama.
Triptofan je esencijalna aminokiselina koja ne može da se sintetiše u ljudskom organizmu i mora da se unosi hranom. Najvažniji izvori triptofana u ishrani su meso, riba, mlečni proizvodi, jaja i žita. On je prekursor serotonina, neurotransmitera koji je važan za raspoloženje, snižava anksioznost i deluje umirujuće, izaziva osećaj sitosti i ima ulogu u regulisanju sna.
- Serotonin je prekurzor hormona sna melatonina koji reguliše dnevno-noćni ritam organizma i neophodan je za okrepljujući noćni odmor. Vitamin B6 pripada grupi hidrosolubilnih vitamina. Značajan je u metabolizmu proteina i aminokiselina i potrebe organizma za njim rastu sa povećanjem unosa proteina. Neophodan je kofaktor u sintezi serotonina iz triptofana - navodi Ivan Stanković, profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Kao izvor animalnih proteina posebno su cenjeni mleko i mlečni proizvodi zbog visoke biološke vrednosti. Biološka vrednost proteina mleka je 88.
VREDNOSTI
Biološka vrednost protina goveđeg mesa iznosi 76, pšeničnog hleba 46, boranije 32. Proteini mleka posle proteina jaja u prirodi imaju najveću biološku vrednost. Smatra se da konzumiranje konzumiranje 1 litra polumasnog mleka ili odgovarajućih količina mlečnih proizvoda dnevno, odrasla osoba u potpunosti zadovoljava potrebe svog organizma u proteinima animalnog porekla, a većim delom i potrebe u vitaminima i mineralima.
DEJSTVO
Uzimanje tokom dužeg vremenskog perioda pred spavanje jedne čaše (200 ml) mleka za miran san koje sadrži 40 mg L-triptofana i 0,8 mg vitamina B6 može da pomogne u regulisanju sna.
Brojni su naučni dokazi o pozitivnom uticaju mleka na ljudski organizam. Novija istraživanja su pokazala da je mleko najbolja hrana za ljude izložene posebnom fizičkom i psihološkom naporu i da povećava moć koncentracije, a čaša mleka pred odlazak na spavanje poboljšava kvalitet sna na zdrav i potpuno prirodan način.
Za pozitivno dejstvo mleka na san zaduženi su L-Triptofana i vitamina B6 koji zajedno imaju pozitivan uticaj na kvalitetniji san i lakše uspavljivanje.
L-triptofan u kombinaciji sa vitaminom B6 pomaže organizmu da lakše stvori melatonin-hormon sna. Melatonin reguliše ciklus sna i buđenja u organizmu i neophodan je za okrepljujući noćni odmor.
- Čovekov organizam je sposoban da neke aminokiseline sintetiše dok neke nije, što znači da se moraju uneti hranom i nazivaju se neophodne ili esencijalne amino kiseline. U ovu kategoriju spada i aminokiselina triptofan koja se prirodno nalazi u mleku – kaže Ivan Zorić, tehnolog za razvoj novih proizvoda kompanije "Imlek" koja je nedavno promovisla "Mleko za miran san" sa ovim značajnim komponentama.
Triptofan je esencijalna aminokiselina koja ne može da se sintetiše u ljudskom organizmu i mora da se unosi hranom. Najvažniji izvori triptofana u ishrani su meso, riba, mlečni proizvodi, jaja i žita. On je prekursor serotonina, neurotransmitera koji je važan za raspoloženje, snižava anksioznost i deluje umirujuće, izaziva osećaj sitosti i ima ulogu u regulisanju sna.
- Serotonin je prekurzor hormona sna melatonina koji reguliše dnevno-noćni ritam organizma i neophodan je za okrepljujući noćni odmor. Vitamin B6 pripada grupi hidrosolubilnih vitamina. Značajan je u metabolizmu proteina i aminokiselina i potrebe organizma za njim rastu sa povećanjem unosa proteina. Neophodan je kofaktor u sintezi serotonina iz triptofana - navodi Ivan Stanković, profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Kao izvor animalnih proteina posebno su cenjeni mleko i mlečni proizvodi zbog visoke biološke vrednosti. Biološka vrednost proteina mleka je 88.
VREDNOSTI
Biološka vrednost protina goveđeg mesa iznosi 76, pšeničnog hleba 46, boranije 32. Proteini mleka posle proteina jaja u prirodi imaju najveću biološku vrednost. Smatra se da konzumiranje konzumiranje 1 litra polumasnog mleka ili odgovarajućih količina mlečnih proizvoda dnevno, odrasla osoba u potpunosti zadovoljava potrebe svog organizma u proteinima animalnog porekla, a većim delom i potrebe u vitaminima i mineralima.
DEJSTVO
Uzimanje tokom dužeg vremenskog perioda pred spavanje jedne čaše (200 ml) mleka za miran san koje sadrži 40 mg L-triptofana i 0,8 mg vitamina B6 može da pomogne u regulisanju sna.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Nesanica
Kad san neće na oči
Sve je više građana je pod stalnim stresom, od studenata do porodičnih ljudi, a nesanice su postale najučestaliji poremećaj spavanja.
Svaki čovek, tvrde naučnici, prespava trećinu života, ali oni još ne znaju zašto: da li je san neophodan našem organizmu, ili je to najveća greška koju je evolucija ikada napravila. Najčešće pretpostavke su da spavanje odmara telo i mozak, međutim, tokom sna uštedimo svega 120 kilokalorija, isto kao i kada bismo neko vreme budni leškarili. Zabluda je i da se mozak odmara u snu, naučnici su otkrili da je naš centralni nervni sistem aktivniji dok spavamo nego kada smo budni, piše „Politika”.
Zašto, dakle, spavamo?
„Moja pretpostavka je da se u snu brišu svi nevažni detalji koje smo primili u budnom stanju i da je to osnovna funkcija spavanja”, kaže za „Politiku” dr Slavko Janković sa Neurološke klinike u Beogradu, jedan od naših najpoznatijih stručnjaka za ovu oblast. On objašnjava koji su najčešći poremećaji spavanja.
Bolesti spavanja su možda najčešće u biološkom sistemu čoveka, skoro da nema toga ko nije osetio nesanicu, hrkao u snu ili nakratko prestao da diše. Nesanice se leče tako što čovek dovede svoj život u red, eliminiše stresove, pravilno se hrani, ako je neophodno uzima i lekove, a pomoću specijalnog aparata koji se stavlja na nos leče se poremećaji disanja i hrkanje.
Za razliku od nesanica, hipersomnija je bolest preteranog spavanja, pacijent prespava 12 i više sati, probudi se, jede, pa opet zaspi.
Parasomnije su bolesti ili neželjena ponašanja tokom spavanja, kao što su škripanje zubima, kašljanje ili pričanje u snu. To su bezopasni poremećaji, ali postoje i oni opasni, kao što je mesečarenje, i poremećaji spavanja u REM fazi, kada smo u dubokom snu.
Postoje dve velike grupe parasomnija: jedne se javljaju tokom spavanja, a druge dok sanjamo. Možemo reći da čovek poznaje tri stanja svesti: budnost, spavanje i san, tako da na neki način vodimo trostruki život.
„Više od 80 odsto ljudi makar jednom je iskusilo šta znači kad ne možete da zaspite. Oko 30 odsto njih trpi zbog čestih nesanica. To je veliki problem jer ljudi voze kola, rade na mašinama pa mogu da nastradaju. Zato nesanice, ako ne prođu same od sebe, treba lečiti”, kaže dr Janković za „Politiku”.
Od poremećaja disanja u spavanju pati šest odsto muškaraca i tri do četiri odsto žena, i to uglavnom zbog gojaznosti. Američki naučnici su dokazali da prestanak disanja u snu (apnea) predstavlja rizik za visok pritisak, šlog i šećernu bolest. Opstruktivna apnea se javlja kod gojaznih ljudi kod kojih dolazi do zatvaranja disajnih puteva, pa za jednu noć mogu čak 300 do 500 puta da ostanu bez vazduha tokom sna.
Narkolepsija je preterana pospanost, ona bi se mogla opisati i kao napad spavanja i ne treba je mešati sa padavicom. Dešava se da čovek priča i odjednom, u pola rečenice zaspi, pa tom prilikom može i da se povredi ako se skljoka sa stolice, ili sklizne na pod.
Mesečarenje ili somnabulizam je težak poremećaj od koga pati oko 30 odsto dece i odraslih.
Mesečar u toku spavanja ide po kući, u stanju je da otvori vrata, izađe na ulicu, na autoput i tako ugrozi svoj život. Ovi bolesnici nemaju sposobnosti o kojima narod govori da se sami spasavaju, naprotiv, pre bi se moglo reći da su nespretni, kod njih je deo mozga koji je odgovaran za motoriku budan, a deo mozga koji je zadužen da misli je uspavan, tako da su konfuzni i zbunjeni. Obično se u bolnicama a i u kućama zbog mesečara stavljaju rešetke na prozore da ne bi išetali napolje. Inače, posle 18. godine mesečarenje kod mnogih prestaje. Samo mali procenat njih i u starijem dobu (tri do četiri procenta) pati od somnabulizma.
U takozvanoj REM fazi, neki ljudi kad sanjaju reaguju tako što san doživljavaju kao stvarnost: ustaju, jure, bore se, beže, pa neretko mogu i da povrede nekoga, ali i da se sami povrede - da udare u vrata ili nameštaj. Neki sami sebe vezuju za krevet da ne bi odlutali, i za razliku od mesečara, sećaju se šta su sanjali.
Ovaj poremećaj, po rečima dr Jankovića, pogađa muškarce posle pedesete.
Kome da se obrate „nespavači” u Srbiji
Najsveobuhvatnije se poremećajima spavanja bave u beogradskoj Klinici za neurologiju u kojoj postoji Centar za poremećaje spavanja u sklopu Odeljenja za epilepsiju i poremećaje spavanja. U Kragujevcu postoji pedijatrijska laboratorija koja se bavi problemima spavanja kod dece, dok se na Bežanijskoj kosi i u Sremskoj Kamenici, uglavnom, bave poremećajima disanja.
U Neurološkoj klinici u Beogradu, po rečima dr Slavka Jankovića, u proseku se leče dva do tri bolesnika nedeljno od raznih poremećaja spavanja. Zbog načina života spavanje se, kako on kaže, sve manje poštuje, i navodi primer jednog biznismena koji se nedavno lečio u bolnici. Iako je došao da leči nesanicu, neprestano je pričao mobilnim, zvonjava telefona ga je neprestano budila i posle 24 sata napustio je kliniku izgovarajući se velikim obavezama. Kako je i inače sve više onih koji žive napeto, od studenata do porodičnih ljudi, nesanice su postale najučestaliji poremećaj spavanja. (Mondo)
Sve je više građana je pod stalnim stresom, od studenata do porodičnih ljudi, a nesanice su postale najučestaliji poremećaj spavanja.
Svaki čovek, tvrde naučnici, prespava trećinu života, ali oni još ne znaju zašto: da li je san neophodan našem organizmu, ili je to najveća greška koju je evolucija ikada napravila. Najčešće pretpostavke su da spavanje odmara telo i mozak, međutim, tokom sna uštedimo svega 120 kilokalorija, isto kao i kada bismo neko vreme budni leškarili. Zabluda je i da se mozak odmara u snu, naučnici su otkrili da je naš centralni nervni sistem aktivniji dok spavamo nego kada smo budni, piše „Politika”.
Zašto, dakle, spavamo?
„Moja pretpostavka je da se u snu brišu svi nevažni detalji koje smo primili u budnom stanju i da je to osnovna funkcija spavanja”, kaže za „Politiku” dr Slavko Janković sa Neurološke klinike u Beogradu, jedan od naših najpoznatijih stručnjaka za ovu oblast. On objašnjava koji su najčešći poremećaji spavanja.
Bolesti spavanja su možda najčešće u biološkom sistemu čoveka, skoro da nema toga ko nije osetio nesanicu, hrkao u snu ili nakratko prestao da diše. Nesanice se leče tako što čovek dovede svoj život u red, eliminiše stresove, pravilno se hrani, ako je neophodno uzima i lekove, a pomoću specijalnog aparata koji se stavlja na nos leče se poremećaji disanja i hrkanje.
Za razliku od nesanica, hipersomnija je bolest preteranog spavanja, pacijent prespava 12 i više sati, probudi se, jede, pa opet zaspi.
Parasomnije su bolesti ili neželjena ponašanja tokom spavanja, kao što su škripanje zubima, kašljanje ili pričanje u snu. To su bezopasni poremećaji, ali postoje i oni opasni, kao što je mesečarenje, i poremećaji spavanja u REM fazi, kada smo u dubokom snu.
Postoje dve velike grupe parasomnija: jedne se javljaju tokom spavanja, a druge dok sanjamo. Možemo reći da čovek poznaje tri stanja svesti: budnost, spavanje i san, tako da na neki način vodimo trostruki život.
„Više od 80 odsto ljudi makar jednom je iskusilo šta znači kad ne možete da zaspite. Oko 30 odsto njih trpi zbog čestih nesanica. To je veliki problem jer ljudi voze kola, rade na mašinama pa mogu da nastradaju. Zato nesanice, ako ne prođu same od sebe, treba lečiti”, kaže dr Janković za „Politiku”.
Od poremećaja disanja u spavanju pati šest odsto muškaraca i tri do četiri odsto žena, i to uglavnom zbog gojaznosti. Američki naučnici su dokazali da prestanak disanja u snu (apnea) predstavlja rizik za visok pritisak, šlog i šećernu bolest. Opstruktivna apnea se javlja kod gojaznih ljudi kod kojih dolazi do zatvaranja disajnih puteva, pa za jednu noć mogu čak 300 do 500 puta da ostanu bez vazduha tokom sna.
Narkolepsija je preterana pospanost, ona bi se mogla opisati i kao napad spavanja i ne treba je mešati sa padavicom. Dešava se da čovek priča i odjednom, u pola rečenice zaspi, pa tom prilikom može i da se povredi ako se skljoka sa stolice, ili sklizne na pod.
Mesečarenje ili somnabulizam je težak poremećaj od koga pati oko 30 odsto dece i odraslih.
Mesečar u toku spavanja ide po kući, u stanju je da otvori vrata, izađe na ulicu, na autoput i tako ugrozi svoj život. Ovi bolesnici nemaju sposobnosti o kojima narod govori da se sami spasavaju, naprotiv, pre bi se moglo reći da su nespretni, kod njih je deo mozga koji je odgovaran za motoriku budan, a deo mozga koji je zadužen da misli je uspavan, tako da su konfuzni i zbunjeni. Obično se u bolnicama a i u kućama zbog mesečara stavljaju rešetke na prozore da ne bi išetali napolje. Inače, posle 18. godine mesečarenje kod mnogih prestaje. Samo mali procenat njih i u starijem dobu (tri do četiri procenta) pati od somnabulizma.
U takozvanoj REM fazi, neki ljudi kad sanjaju reaguju tako što san doživljavaju kao stvarnost: ustaju, jure, bore se, beže, pa neretko mogu i da povrede nekoga, ali i da se sami povrede - da udare u vrata ili nameštaj. Neki sami sebe vezuju za krevet da ne bi odlutali, i za razliku od mesečara, sećaju se šta su sanjali.
Ovaj poremećaj, po rečima dr Jankovića, pogađa muškarce posle pedesete.
Kome da se obrate „nespavači” u Srbiji
Najsveobuhvatnije se poremećajima spavanja bave u beogradskoj Klinici za neurologiju u kojoj postoji Centar za poremećaje spavanja u sklopu Odeljenja za epilepsiju i poremećaje spavanja. U Kragujevcu postoji pedijatrijska laboratorija koja se bavi problemima spavanja kod dece, dok se na Bežanijskoj kosi i u Sremskoj Kamenici, uglavnom, bave poremećajima disanja.
U Neurološkoj klinici u Beogradu, po rečima dr Slavka Jankovića, u proseku se leče dva do tri bolesnika nedeljno od raznih poremećaja spavanja. Zbog načina života spavanje se, kako on kaže, sve manje poštuje, i navodi primer jednog biznismena koji se nedavno lečio u bolnici. Iako je došao da leči nesanicu, neprestano je pričao mobilnim, zvonjava telefona ga je neprestano budila i posle 24 sata napustio je kliniku izgovarajući se velikim obavezama. Kako je i inače sve više onih koji žive napeto, od studenata do porodičnih ljudi, nesanice su postale najučestaliji poremećaj spavanja. (Mondo)
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Nesanica
Kako sa decom koja imaju probleme sa spavanjem?
Napravite raspored
Odlazak na spavanje svako veče u isto vreme (i vikendom i radnim danom) kod dece brzo stvara naviku, i u tom periodu im je uvek lakše da zaspu. Da bi se stalni raspored napravio, potrebno je da se i svako jutro bude u isto vreme. Produženo spavanje vikendom, koje roditelji deci često dopuštaju, najčešće zbog svojih navika, stvara probleme kod dece, jer im onemogućava usvajanje jednog istog ritma koji je njima potreban za kvalitetan san.
Fizička aktivnost
Kako i za odrsle važi pravilo da fizička aktivnost olakšava ulazak u san, smanjuje tenziju u mišićima, i čini predstojeći san kvalitetnijim, kod dece to još više dolazi do izražaja. Verovatno je većina roditelja primetila kako je ponekad, kada je vreme loše, ili kada su deca provela veći deo dana za računarom, umesto da su bila fizički aktivnija u igri sa vršnjacima, teško uspavati uveče dete. Za odraslog čoveka dovoljno je 20 do 30 minuta vežbe dnevno, dok kod dece fizička aktivnost treba da bude upražnjavana minimum tri puta više, da bi njihov san postigao isti kvalitet.
Ležanje u krevetu
Ležanje je prirodan čovekov položaj za spavanje. Iako danas većina ljudi voli kada može da se opusti, podigne noge i zavali u jastuke dok gleda televiziju, razgovara sa prijateljima, čita knjigu, pa čak i dok jede, preporučuje se da se to ne radi u krevetu u kom se spava. Kod dece, to je još bitnije, jer su ona osetljivija, i pokazuju tendenciju da brzo stiču navike. Najbolje bi bilo kada bi deca svoj krevet doživljavala samo kao mesto gde se spava, a ne i kao mesto za igru Iiprovođenje slobodnog vremena. Na taj način, samo leganje u krevet kod njih će voditi opuštanju mišića, jer će se njihov organizam automatski pripremati za spavanje, ulazak u san biće im lakši i brži, a relaksacija koja je veoma važna pred spavanje biće verovatnija.
Ugasite televizor
Čak i ako dete ne razume u potpunosti temu i radnju horor filma, na koji povremeno baca pogled, ili ga gleda zajedno sa roditeljima, ono oseća napetost koja je prati, registruje muziku, i trgne se na iznenadne, zastrašujuće scene. Dete, pri tome, nema razvijene kapacitete da obradi informacije i emocije koje to u njemu pobuđuje. Zbog toga, gledanje intenzivnih i napetošću nabijenih scena za dete predstavlja prejako iskustvo, koje će obrađivati tokom sna. Istraživanja pokazuju da deca koja više gledaju filmove i sadržaje koji su namenjeni odrsalima, imaju značajno više problema sa spavanjem. Međutim, savet “ugasite televizor” ne odnosi se samo na selekciju sadržaja koji vaše dete prati, već i na isključivanje televizora tokom njegovog sna. Tišina i mir u detetovom okruženju, čini njegovu relaksaciju tokom sna mnogo lakšom, i njegov san kvalitetnijim.
Pričajte sa detetom
Ukoliko pružite priliku detetu da kroz razgovor sa vama ili nekim drugim proradi svoja iskustva tako što ispriča šta mu se dogodilo, i kako se oseća, najviše ćete mu pomoći u njegovom ličnom razvoju. Neka dece više vole da crtaju nego da pričaju, naročito ako su još uvek mala i njihov rečnik nije dovoljan da objasne na koj način i o čemu razmišljaju. Potrudite se da razumete šta dete želi da vam prenese, da razumete njegova osećanja i pokažete im da su ona u redu, i da ih treba jednostavno prihvatiti. Iako takve stvari nekada mogu biti naporne, naročito nakon dana provednog na poslu, na taj način ćete svom detetu olakšati na njegovom razvojnom putu.
Noćne more i drugi problemi sa spavanjem će se pojaviti kod sve dece. Ali roditelji su ti koji mogu da doprinesu tome da se one svedu na minimum, i da zajedno sa detetom rade na tome da spreče njihov uticaj na ostale aspkte života i razvoja deteta. (Bojana Đurić)
Napravite raspored
Odlazak na spavanje svako veče u isto vreme (i vikendom i radnim danom) kod dece brzo stvara naviku, i u tom periodu im je uvek lakše da zaspu. Da bi se stalni raspored napravio, potrebno je da se i svako jutro bude u isto vreme. Produženo spavanje vikendom, koje roditelji deci često dopuštaju, najčešće zbog svojih navika, stvara probleme kod dece, jer im onemogućava usvajanje jednog istog ritma koji je njima potreban za kvalitetan san.
Fizička aktivnost
Kako i za odrsle važi pravilo da fizička aktivnost olakšava ulazak u san, smanjuje tenziju u mišićima, i čini predstojeći san kvalitetnijim, kod dece to još više dolazi do izražaja. Verovatno je većina roditelja primetila kako je ponekad, kada je vreme loše, ili kada su deca provela veći deo dana za računarom, umesto da su bila fizički aktivnija u igri sa vršnjacima, teško uspavati uveče dete. Za odraslog čoveka dovoljno je 20 do 30 minuta vežbe dnevno, dok kod dece fizička aktivnost treba da bude upražnjavana minimum tri puta više, da bi njihov san postigao isti kvalitet.
Ležanje u krevetu
Ležanje je prirodan čovekov položaj za spavanje. Iako danas većina ljudi voli kada može da se opusti, podigne noge i zavali u jastuke dok gleda televiziju, razgovara sa prijateljima, čita knjigu, pa čak i dok jede, preporučuje se da se to ne radi u krevetu u kom se spava. Kod dece, to je još bitnije, jer su ona osetljivija, i pokazuju tendenciju da brzo stiču navike. Najbolje bi bilo kada bi deca svoj krevet doživljavala samo kao mesto gde se spava, a ne i kao mesto za igru Iiprovođenje slobodnog vremena. Na taj način, samo leganje u krevet kod njih će voditi opuštanju mišića, jer će se njihov organizam automatski pripremati za spavanje, ulazak u san biće im lakši i brži, a relaksacija koja je veoma važna pred spavanje biće verovatnija.
Ugasite televizor
Čak i ako dete ne razume u potpunosti temu i radnju horor filma, na koji povremeno baca pogled, ili ga gleda zajedno sa roditeljima, ono oseća napetost koja je prati, registruje muziku, i trgne se na iznenadne, zastrašujuće scene. Dete, pri tome, nema razvijene kapacitete da obradi informacije i emocije koje to u njemu pobuđuje. Zbog toga, gledanje intenzivnih i napetošću nabijenih scena za dete predstavlja prejako iskustvo, koje će obrađivati tokom sna. Istraživanja pokazuju da deca koja više gledaju filmove i sadržaje koji su namenjeni odrsalima, imaju značajno više problema sa spavanjem. Međutim, savet “ugasite televizor” ne odnosi se samo na selekciju sadržaja koji vaše dete prati, već i na isključivanje televizora tokom njegovog sna. Tišina i mir u detetovom okruženju, čini njegovu relaksaciju tokom sna mnogo lakšom, i njegov san kvalitetnijim.
Pričajte sa detetom
Ukoliko pružite priliku detetu da kroz razgovor sa vama ili nekim drugim proradi svoja iskustva tako što ispriča šta mu se dogodilo, i kako se oseća, najviše ćete mu pomoći u njegovom ličnom razvoju. Neka dece više vole da crtaju nego da pričaju, naročito ako su još uvek mala i njihov rečnik nije dovoljan da objasne na koj način i o čemu razmišljaju. Potrudite se da razumete šta dete želi da vam prenese, da razumete njegova osećanja i pokažete im da su ona u redu, i da ih treba jednostavno prihvatiti. Iako takve stvari nekada mogu biti naporne, naročito nakon dana provednog na poslu, na taj način ćete svom detetu olakšati na njegovom razvojnom putu.
Noćne more i drugi problemi sa spavanjem će se pojaviti kod sve dece. Ali roditelji su ti koji mogu da doprinesu tome da se one svedu na minimum, i da zajedno sa detetom rade na tome da spreče njihov uticaj na ostale aspkte života i razvoja deteta. (Bojana Đurić)
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost