Zanimljivosti

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

Ruski naučnici odredili koeficijent inteligencije preko kose

Hemičari Tomskog državnog univerziteta saopštili su da su pronašli zanimljivu zakonitost između koeficijenta inteligencije (IQ) i sastava mikroelemenata kose.
U eksperimentu je učestvovalo 50 diplomaca Hemijskog fakulteta, rekao je naučni saradnik Univerziteta Vladimir Otmahov. Studenti su samostalno prikupljali materijal za istraživanje i vršili analize.

Utvrđeno je da je što je viši koeficijent inteligencije, niža koncentracija kalaja u organizmu. Kod IQ 130-140 sadržaj kalaja bio je 0,5 mkg/g. Slična je situacija i sa kadmijumom. Visok sadržaj 1 mkg/g primećen je kada je IQ bio 90.

Kod onih studenata čiji je intelektualni kapacitet na nivou 130-140, koncentracije kadmijuma ne prelaze 0,2 mkg/g.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

Hawking: Moramo da bežimo sa Zemlje

Čuveni fizičar Stephen Hawking upozorio je javnost da ljudi moraju da pronađu novi dom u svemiru u narednih 200 do 500 godina, ako prežive do tada.

On je dodao da je Zemlja ugrožena u toliko sfera da mu je teško da ostane pozitivan.

“Pretnje su jako velike i veoma brojne, a naši fizički resursi su isušeni alarmantnom brzinom.“

Hawking je pozvao vodeće nacije da pošalju astronaute na Mesec do 2020. godine kako bi istraživanja svemira ponovo bila pokrenuta. Takođe, naveo je da bi u narednih 30 godina trebalo izgraditi lunarnu bazu.

“Širenje u svemiru će u potpunosti promeniti budućnost čovečanstva. Nadam se da će jedinstven cilj ujediniti konkurentske nacije, kako bismo se zajedno suočili sa izazovima koji su pred nama. Nov i ambiciozan program bi zainteresovao mlade ljude za oblasti poput astrofizike i kosmologije“.

Hawking inače radi na projektu koji bi omogućio da malena letelica za 20 godina stigne do nama najbliže zvezde Alfa Kentauri i izvidi da li postoje uslovi za život.

“Kolonizacija drugih planeta više nije naučna fantastika, postaje naučna činjenica. Ako se čovečanstvo nastavi u narednih million godina, naša budućnost će biti hodanje po tlu kojim niko nikada nije prošao”.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4612
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Post od Bibliotekar »

A čime to obrazlažete, poštovani gospodine profesore, obligatnu potrebu da u narednih 200 godina pronađemo novi dom u Svemiru? Eventualna propast sveta, o kojoj se od pamtiveka u ljudskom umu stvaraju vizije, tešto da bi se dogodila u tako bliskoj budućnosti zbog nekog prirodnog uzroka. U Zemlju bi, naravno, moglo da udari neko veliko nebesko telo, mogla bi se takođe iznenada pojačati sunčeva aktivnost koja bi uništila sve živo na našoj planeti, ili bi se pak Sunce moglo pretvoriti u supernovu koja bi u titanskom, kataklizmičnom plemenu progutala sve što oko njega kruži. No takav je sled događaja, na svu sreću, malo verovatan. Znate, sve se to zaista može dogoditi, ali ne postoji uverljivo obrazloženje za tvrdnju da bi se to moralo dogoditi u narednih 200 godina ako znamo da se ništa takvo nije zbilo za proteklih četiri i po milijarde godina. Znate, profesore, milion godina u životu Svemira predstavlja samo tren.

Uništenje sveta od ljudske ruke pak isuviše je stvarna opasnost da bismo je mogli tako lako odbaciti. Pa ipak, čak i da se dogodi ta najveća katastrofa u istoriji čovečanstva ona ne mora nužno da uništi i ljudsku civilizaciju. U nuklearnom ratu ne mora obligatno bez traga da nestane čovek, pa čak ni njegova tehnologija. Eventualni nedostatak izvorišta energije i materijala? Budite spokojni: samo je mali deo rudnih i energetskih rezervi naše matične planete poznat i današnjom tehnologijom iskoristiv. Samo bi eksploatacija geotermalne energije, na primer, mogla da u potpunosti – bezbedno i savršeno čisto - podmiri sve energetske potrebe sveta (50 000 000 x 10^9 TEU) u narednih 5 000 godina, dok bi puka podmorska eksploatacija minerala npr. podmirila sve potrebe čovečanstva za sirovinama u narednih 3 000 godina, i to bez primene reciklaže kao praktično neiscrpnog izvorišta sirovina. Ili će nas na svemirski Egzodus možda, po Vašem mišljenju, prinuditi prenaseljenost naše planete? Ni brige, profesore – izveštaji UNPD pokazuju da stopa fertilnosti na planeti kontinuirano pada. Sledstveno tome roj stanovnika planete stabilizovaće se na nivou od cca 8 milijardi ljudi negde oko 2045. godine, a potom će broj stanovnika planete početi da pada - ponajpre lagano, a potom sve brže. Još davne 1973. u 31 visokorazvijenoj zemlji sveta žene su, znate, prosečno rađale 2,2 dece, približavajući se tako idealnoj brojci 2,1 pri kojoj se isto toliko dece rađa koliko ljudi umire. Populacijska kriza samo je puka dečja bolest neindustrijalizovanog ili pak deindustrijalizovanog sveta.

No uprkost svim prethodno navedenim racionalnim razlozima, ja lično, baš kao i znameniti učitelj iz malenog ruskog gradića Kaluge, Konstantin Eduardovič Ciolkovski, uviđam fundamentalni značaj tzv. Kosmičkog Imperativa. Čovek je, naime, jedino živo biće koje nikada nije zadovoljno postignutim. Iskonsku potrebu čoveka predstavlja osvajanje prostora i otkrivanje novog. Potreba za stvaranjem i otkrivanjem pak nesumnjivo je najjači pokretač tehnološkog napretka. Čovek je jedino živo biće koje nikada nije zadovoljno postignutim. Zadovoljstvo i sreća životinje počinju i završavaju nagonima: kad je nagon zadovoljen, životinja je zadovoljna i mirna. No čoveku to nije dovoljno. On uvek traži nešto bolje, savršenije. Svaka istinski vitalna civilizacija, svaka civilizacija okrenuta prema budućnosti, stoga mora omogućiti čoveku da ostvaruje njegove snove i da ih iznova stvara.

Zatvoren na Zemlji, u svetu po svemu završenom i konačnom, čovek bi se tokom vremena izrodio u pasivnog egzistencijalistu, u sivog potrošača materijalne i duhovne kulture. Zemlja je stoga za čoveka pretesna. Visoko iznad glave sijaju pak zvezde, otvaraju se beskrajni prostori svemirskog beskraja. Milijarde kilometara dele zvezde, a beskrajna prostranstva svemira jesu terra incognita koja nikada neće biti do kraja istražena, koja niklada neće biti potpuno spoznata i u kojoj će uvek biti mesta za snevanje i ostvarivanje snova.

Zemlja je kolevka života, ali ko bi hteo čitav život da provede u kolevci?” – proročanske su reči Ciolkovskog. Svemirska era započela je odavno, no ono što nas sprečava da ostvarimo naše davne kosmičke snove, poštovani godpodine profesore, jeste jedna porazna činjenica koju je uvideo srazmerno mali broj ljudi. Činjenica da naš postojeći društveno-ekonomski model života zapravo ne pogoduje razvoju urođenih potencijala čoveka.

O čemu ja to zapravo govorim, poštovani gospodine profesore? O istoj onoj stvari na koju je ukazao još davne 1968. godine Vaš kolega dr Frimen Dajson sa Instituta za napredne studije u Prinstonu. Govoreći o troškovima svemirskih projekata, on je ispravno ukazao na računicu po kojoj ni jedno društvo ne može sebi da priušti izgradnju međuzvezdanih brodova u vreme kada je trošak izgradnje jednog takvog objekta jednak ili gotovo jednak ukupnom nacionalnom dohotku neke zemlje. No on je istakao potencijalnu mogućnost za eliminisanje ove turobne perspektive: rast nacionalnog dohotka. Nacionalni dohodak u SAD je u to vreme rastao tempom od 3 % godišnje, što je značilo da će se udvostručavati na svake 23 godine. Jednostavna računica je ukazivala da ukoliko nacionalni dohodak po glavi stanovnika tada iznosi 1 000 $ godišnje, godine 2100 isti treba da premaši iznos od 45 000 $ godišnje, te da bi stotinu godina kasnije on dostigao iznos od čak 870 000 $ po glavi stanovnika godišnje! Ukoliko bi čovečanstvo pak ostvarilo i održalo tempo privrednog rasta od 4 % godišnje, izgradnja svemirskog broda vrednog 100 000 000 000 $ predstavljala bi ekonomski poduhvat ekvivalentan izgradnji svemirske rakete vredne 100 000 000 $. SAD su već tada, ako se sećate, izgradile celu flotu raketa-nosača tipa Saturn V čija je individualna cena iznosila upravo toliko. Zbog toga se, u krajnjoj instanci, i uspelo u sletanju na Mesec.

No niko, poštovani gospodine profesore, nije te davne 1968. godine mogao ni da zamisli da će u budućnosti nivo bruto-nacionalnog dohotka u najrazvijenijim zemljama sveta umesto porasta ili barem stagnacije na već dostignutom nivou početi kontinuirano da pada:

Slika

Grafikon ponderisane procentne stope rasta BND u 7 najrazvijenijih zemalja sveta u proteklih 40 godina

Taj pad, poštovani gospodine profesore, nastavlja se i danas. A rezultat? Rezultat je taj da ćemo na realizaciju tehnički već u ovom trenutku bespogovorno ostvarivog projekta međuzvezdanog svemirskog broda dr Roberta Encmana iz korporacije Raytheon koji je bio podnet Njujorškoj akademiji nauka 1964. čekati još najmanje 800 godina. Pod uslovom da se trend pada procentne stope augmentacije BND ne nastavi.

Za razliku od Vaše, još uvek nepredočene male letelice, Encmanov kosmički brod predstavlja objekat širine 100 i dužine od 300 metara. Na njegovom prednjem kraju nalazi se komora za „snežnu grudvu” promera 305 m koja se sastoji od 12 000 000 tona smrznutog deuterijuma – goriva za pogon 8 nuklearnih impulsnih raketnih motora tipa „Orion”. Kugla ima i dodatnu funkciju štitinika glavnog tela broda od zračenja. Središnje jezgro za prenos tereta prečnika 15 m pruža se celom dužinom cilindra kako bi se deuterijum dostavljao motorima. Cilindrični deo letilice sastoji se pak iz 3 istovetna modula dužine 91,5 m.

Slika

Međuzvezdani dom za 200 putnika tokom 50 godina: u Encmanovom brodu gorivo je uskladišteno u čeonoj sferi, stambeni moduli sa podmodulima nalaze se u središnjem delu, a nuklearni impulsni motori na kraju – radi poređenja ucrtana je i najsnažnija zemaljska raketa-nosač „Saturn V”

U ova tri bubnjolika modula može da stane čak 700 manjih podmodula koji okružuju centralno jezgro, kako bi bili upotrebljeni kao životni prostor, skladišni depoi, radne i rekreacione zone. Spoljni omotači sastojali bi se od barijum-titanata, zarad obezbeđenja zaštite od pogubnog zračenja u otvorenom kosmosu. Ovim materijalom bili bi obloženi glavni nuklearni reaktor modula, skladišta, izmenjivači toplote, vazdušne komore, garaže vozila za kretanje po tlu, osmatrački prostori i komunikaciona oprema.

Brod je, prema planovima, put trebao da započne prema susednoj nam zvezdi sa 200 osoba, a zadržao bi dovoljno prostora za maksimalnu buduću populaciju od 2 000 ljudi. Tokom puta cilindar bi se okretao oko svoje uzdužne ose kako bi ya astronaute stvorio veštačku silu teže. Moduli su bili projektovani tako da mogu da se suoče sa bilo kojom vrstom nezgode, pa čak i katastrofe: čak i u slučaju potpunog uništenja jednog od modula, dva preostala mogla su se razdvojiti i nanovo spojiti.

Motori na nuklearne impulse (koriste udarni talas oblaka plazme nastalog pri eksploziji vodonične bombe – da, nuklearne eksplozije ostvaruju pogon broda!) obezbedili bi maksimalnu brzinu koja bi dostizala 10 % brzine svetlosti (naše najbrže današnje svemirske sonde ostvaruju inače brzinu od svega 1/20 000 dela svetlosne!), što bi brodu omogućilo da do Alfe Kentaura – našem matičnom Suncu najbliže zvezde koja je udaljena svega 4,3 svetlosne godine - stigne za cca 50 godina, tj. za života prvobitne posade.

Slika

Priprema Encmanovog broda na Jupiterovoj orbiti: deo posade priprema spojne prstenove u pozadini za montiranje inženjerijskog modula (desno, u prednjem planu), dok drugi vrše poslednju proveru sfere sa gorivom i stambenih modula – slika Marka Paternostra

Ova, kao i nebrojene druge tehničke studije, pokazuju da čak i ovog časa postoje načini da se stigne do zvezda, poštovani gospodine profesore. No zarad toga je ponajpre potrebno da se temeljito i što skorije preuredi organizacija čovekovog života na Zemlji. U protivnom zvezde će nam još zadugo ostati nedostižne. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

NASA nas je PRESTRAVILA: Zemljani, dve nedelje ćemo živeti U POTPUNOM MRAKU

Naučnici NASA upozoravaju da će naša planeta biti u mraku najmanje dve nedelje u novembru 2017. godine, izjavio je direktor agencije Čarls Bolden.
Da li će Zemlja dve nedelje biti u mraku?

Nadvijanje tame nad našom planetom biće izazvano paralelnom pozicijom dve druge planete. Radi se o prolasku Venere pored Jupitera, što će dovesti do oslobađanja velike količine vodonika.

Površinu Sunca očekuje snažna eksplozija. Kao rezultat toga, temperatura ove zvezde će naglo porasti, a zatim će se narednih 15 dana vraćati na pređašnji nivo.

Od 15. do 29. novembra stanovnici Zemlje moraće da se oslanjaju na veštačko osvetljenje, ističu naučnici, prenosi britanski Telegraf.

Sunčeva svetlost će tom prilikom dobiti plavičastu nijansu. Ranije su naučnici objasnili pojavu spikula na Suncu, ili stubova plazme. Njihovo formiranje zavisi od linija magnetnog polja.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4612
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Post od Bibliotekar »

Gluposti.

Ova totalno imbecilna storija povlači se po Internetu još od 2015. godine i još uvek privlači nekritičku pažnju onih koji se u nauku zapravo razumeju kano dilber Mara u krivi krastavac:

http://yournewswire.com/nasa-say-earth- ... -november/

Stoga da rezimiramo:

Slika

:roll:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4612
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Post od Bibliotekar »

Rolls Royce : Future Operator Experience Shipping Shore Control Center



:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

NEMA JE U MEDIJIMA JER NIJE STARLETA! – Srpska naučnica osvaja planetu Zemlju!

Čak i ako po strani ostavimo brojke koje svedoče da je nesumnjivo najcitiranija srpska naučnica u svetu, i kažemo da se to što Gordana Vunjak Novaković sada radi sa ekipom naučnika u laboratoriji na Kolumbija univerzitetu tiče lekova za rak, uzgajanjem tkiva za organe, regenerativnom medicinom, onda je jasno koliko su njena istraživanja važna za čovečanstvo

Da biste razumeli koliko je doprinos doktorke Gordane Vunjak Novaković nauci, inostranog člana SANU, postoji nešto što se zove h-indeks ili svetski ustanovljen indeks naučne kompetentnosti u bazi Google Scholar koji određuje ko je ko i gde je ko u nauci. Njen h-indeks je 110, što je vrlo visoko i ona je jedan od najviše citiranih autora u istoriji, u svim disciplinama. Visoke h-indekse poput njenog imaju dobitnici Nobelove nagrade. A Stiven Hoking ima 118.

Prof. dr Gordana Vunjak Novaković je srpsko-američki bioinženjer, redovni profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku od 2005. godine, gde vodi Laboratoriju za matične ćelije i inženjerstvo tkiva sa više od 40 istraživača.

Pre karijere u Americi, bila je redovna profesorka na Katedri za hemijsko inženjerstvo na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu sve do 1993. Tada je otišla iz Srbije i već dvadeset godina bavi se istraživanjima i primenom “bioreaktora” koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji.

Ekskluzivno za Original pričala je na čemu sada trenutno radi sa svojim timom u laboratoriji i kakva su joj očekivanja, ali pre svega zašto je to na čemu radi važno za čovečanstvo, odnosno kako bi moglo da ga menja, utiče i rešava konkretne zdravstvene probleme ljudi.

“Jednostavno rečeno, mi pravimo humana tkiva od matičnih ćelija koje izolujemo iz malog uzorka krvi (jedna epruveta od 8 mililitara je dovoljna za više meseci rada). Različita tkiva i organe koji nas interesuju – srce, pluća, kosti, krvne sudove – regenerišemo tako što imitiramo uslove u organizmu koji normalno vode ka razvoju tih istih tkiva. Jasno je da uspeh u tom poslu zavisi i od našeg razumevanja humane fiziologije, i od sposobnosti da razvijemo tehnologije koje će obezbediti lokalnu kontrolu velikog broja faktora: od specifičnih nutrijenata i kiseonika do mehaničkih i električnih signala. Kompleksnost biologije, tehonologija za kulture tkiva i organa, i metoda za testiranje njihove funkcije nameću potrebu za kompleksnim timovima inženjera, naučnika i kliničara.

Od puno toga na čemu se radi, daću vam dva primera.

Od matičnih ćelija pacijenta pravimo “kosti po meri” u preciznim oblicima koji reprodukuju anatomiju konkretnog defekta u konkretnom pacijentu. Ako uzmete u obzir da ta živa kost sraste sa okolnim tkivima I nastavi da se adaptira okolnim islovima kao svako prirodno tkivo, jasno je da ta tehnologija ima potencijal da obezbedi idealnu zamenu izgubljenih ili oštećenih tkiva. Tehnologija je jako napredovala, završavamo preklinička ispitivanja radimo na pripremi kliničkih ispitivanja koja se nadamo da ćemo uskoro započeti, kroz našu kompaniju epibone.com.

Drugi primer su takozvani “organs on a chip”, koji kombinuju boiženjerstvo sa tehnologijama koje su se razvile za elektroniku. Mikro tkiva i organi – u našem slučaju srčani mišić, kost, krvnih sudovi, koža i jetra – povezana su kapilarama tako da simuliraju fiziološke funkcije našeg organizma. Kao i u organizmu, organi su povezani cirkulacijom kroz koju se razmenjuju metaboliti i signali, u platform koja omogućava kontrolu svih vitralnih parametara i merenje funkcionalnih odgovora”
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

Naučnici u Izraelu predstavili 3D srce s tkivom i krvnim sudovima

Slika

Naučnici u Izraelu predstavili su trodimenzionalno štampano srce s ljudskim tkivom i krvnim sudovima, nazvavši to prvim i "velikim medicinskim preokretom" koje doprinosi mogućnostima za transplantacije.

Srce, veličine zečijeg, je "prvi put da je iko igde uspešno dizajnirao i štampao čitavo srce snabdeveno ćelijama, krvnim sudovima i komorama", rekao je Tal Dvir s Univerziteta Tel Aviv, koji je rukovodio projektom.
On je podsetio da je ranije štampana 3D struktura srca, ali ne sa ćelijama i krvnim sudovima.
Naučnici, međutim, kažu da postoje mnogi izazovi pre nego što će u potpunosti operativna trodimenizionalna štampana srca biti dostupna za transplantacije pacijentima.
Novinarima je prikazano takvo srce veličine trešnje na Univerzitetu Tel Aviv pošto su naučnici objavili svoj pronalazak u žurnalu "Napredna nauka" (Advanced Science).
Istraživači sada moraju da nauče štampana srca "da se ponašaju" kao prava. Potom planiraju da testiraju presađivanje na životinjama.
"Možda će za deset godina postojati štampani organi u najboljim bolnicama širom sveta i ove procedure će se rutinski izvoditi", rekao je Dvir, dodavši da će bolnice po svoj prilici početi sa jednostavnijim organima nego što je srce.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4612
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Post od Bibliotekar »

Boston Dynamics : Бурлаки на Бостоне V 2.0



:ymapplause:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

Veštačka inteligencija vam nalazi poslove i prijatelje

Od medija, igrica i telekomunikacija, pa sve do samovozećih automobila i medicine, Ai obavlja poslove i zadatke kojima ljudi nisu dorasli – ili ih jednostavno ne rade dovoljno dobro.

Nova Web aplikacija, nazvana Sphere, koristi veštačku inteligenciju kako bi vas povezala sa prijateljima istih interesovanja. Takođe, na osnovu vaših podataka i prethodnih iskustava, može vam pomoći da nađete novi posao ili čak promenite profesiju.

Sphere je još uvek „invinite only“ tj. u beta fazi, a startap iza ove aplikacije najavljuje i nove mogućnosti njihovog Ai algoritma.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

Истраживачи тврде: Људи су све глупљи

БЕОГРАД: У прошлом веку свака генерација одрастала је у људе интелигентније од својих родитеља, али све више података указује на забрињавајући крај овог тренда и преокрет у другом смеру.

На стандардним тестовима интелигенције, које су деца полагала у већини земаља развијеног света, просек би се сваких неколико година померао навише, тако да је оно што је био просечан IQ 1950. године далеко испод просека измереног 1980. године.

Како преноси загребачки Јутарњи лист, тај тзв. Флинов ефекат вредео је током већег дела 20. века, али све више података указује на забрињавајући крај овог тренда и преокрет у другом смеру, а колективни коефицијент интелигенције, чини се, почео је да опада широм света.

Од почетка деведесетих година прошлог века до данас коефицијент интелигенције почео је да опада широм развијеног света.

Овај тренд први су приметили норвешки научници који су проучавали резултате тестова интелигенције војних регрута између 1950. и 2002. године.

Подаци из прошлог века већином су били у складу с Флиновим ефектом, али средином деведесетих он је нестао и коефицијент интелигенције почео је да опада.

Уследиле су забрињавајуће потврде новог тренда, добијене из података о интелигенцији данских регрута, потом подаци из Уједињеног Краљевства које је прикупио сам Флин.

Према студији из 2009. године, просечан коефицијент интелигенције 14-годишњих Британаца пао је за око два бода између 1980. и 2008. године, преноси Б92.

Једнако важни за развој интелигенције су спољни фактори - окружење у којем одрастамо, исхрана, то колико смо често болесни, подстицајна и стимулативна околина, и бројни други фактори. Интелигенција може да се упореди с висином.

Током прошлог века генерације су такође расле у све више и више, док је просечна висина расла.

Иако се гени за висину нису мењали, као ни за интелигенцију, деца су одрастала у све здравијем окружењу, са све мање заразних болести, све бољом исхраном и све бољим образовањем.

Промене у друштву довеле су до другачијег испољавања гена, због којих смо постајали све виши и интелигентнији.

Контроверзни научник Ричард Лин велики је заговорник дисгенике, појма обрнутог од еугенике.

Према његовом мишљењу, до пада у коефицијенту интелигенције долази зато што људи с нижим коефицијентом интелигенције у модерном друштву имају више деце.

Лин за пад интелигенције окривљује и имигранте из земаља у којима је просечан коефицијент интелигенције нижи него у земљама у којима је опажен пад, попут Британије, Норвешке и Данске, али најновија норвешка студија оповргла је његове тврдње указујући на врло уверљиве аргументе да су и Флинов ефекат и његов преокрет условљени факторима животне средине.

Норвешки научници Бернт Братсберг и Оле Рогеберг проучавали су развој коефицијента интелигенције и у појединим породицама - између браће и сестара који припадају различитим генерацијама, и открили да промена Флиновог ефекта погађа и породице, а не само просек целе популације.

Примера ради, брат и сестра рођени после 1990. године, између којих је десет година разлике, имаће у просеку између пола и два бода разлике у коефицијенту интелигенције, при чему млађи брат или сестра има мањи IQ.

Норвешки научници проучили су и елиминисали све друге могућности, попут већег броја деце рођене у породицама чији родитељи имају просечан или нижи IQ, или утицаја миграција, за који су закључили да је занемарљив.

Интелигенција млађих генерација пада око два бода сваких десет година, и нису криви ни дисгеника, ни мигранти, већ се тај пад примећује у свакој просечној породици.

Једино преостало објашњење јесте да постоји нешто у средини у модерном друштву што децу спутава у развоју, преноси Б92.

Флин претпоставља, иако за то још нема никаквих конкретних доказа, да је култура младих стагнирала или да је дословно заглупела.

Изражава и забринутост да се култура младих данас фокусира примарно на мобилне телефоне, рачунаре и видео-игре уместо на читање и међусобне разговоре.

Светска здравствена организација (WХО) има још једно једноставније објашњење - пораст загађења ваздуха.

Загађење ваздуха је данас глобално, а процењује се да пораст микрочестица у ваздуху утиче на здравље чак 90 одсто светске популације.

Глобално загађење могло би да буде одговорно за успоравање и заустављање развоја младих
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4612
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Post od Bibliotekar »

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

Indija tužila Bila Gejtsa jer vakcinama ubija ljude!

bill-gates-vaccines-deathsIndija ne želi šda ćuti, ali zato celi svet i dalje prećutkuje Indiju!

Dok se korupcija i prevare unutar industrije vakcina otkrivaju gotovo svakodnevno masovni mediji sveta uglavnom ignorišu takve priče, ponajviše zbog toga jer su plaćeni da ćute i ćutanjem podupiru masovno vakcinisanje čovečanstva.

Međutim, izvan SAD­, izvan cenzure zapada, to veliko carstvo vakcina lagano se počinje raspadati. Zanimljivo je da ovu vest nećete lako pronaći nigde u zapadnim masovnim medijima iako nije reč o nekoj maloj stvari.

Naime, Indija je tužila Bila Gejtsa i njegovu „Bil&Melinda Gejts Fondaciju“, carstvo vakcina, zbog toga što vakcine koja ova fondacija masovno širi i testira po Indiji zapravo ubijaju ljude.

U Indiji je u toku proces protiv odgovornih za neetično i protivzakonito sprovođenje ispitivanja vakcina Gardasil i Cervariks na hiljadama devojčica u dobi od 9 do 15 godina. Neetična i protivzakonita ispitivanja na devojčicama finansirala je Fondacija Bil&Melinda Gejts.

Ispitivanja su sprovođena na devojčicama iz indijskih plemena; oko 16.000 njih je vakcinisano Gardasilom, a oko 14.000 devojčica je vakcinisano Cervarixom. Nakon mnogih smrtnih slučajeva i teških zdravstvenih posledica koje su usledile nakon vakcinisanja otkriveno je da većina devojčica i njihovih roditelja nije bila upoznata s informacijama u kakvom ispitivanju učestvuju.

Saglasnost za vakcinisanje su umesto roditelja najčešće davali nadzornici hostela u kojima su boravile devojčice iz indijskih plemena dok su bile na školovanju. Istražitelji su takođe otkrili kako od 9.543 obrazaca saglasnosti roditelja, 1.948 saglasnosti u potpisu sadrži samo otisak prsta, a 2.763 obrasca potpis nadzornika hostela.

Podaci otkrivaju kako su u velikom broju roditelji vakcinisanih devojčica bili nepismeni i nisu znali da pišu, čak ni na lokalnim jezicima svojih plemena. Bil Gejts je to dobro iskoristio, a sada se zbog toga nalazi pred Vrhovnim sudom Indije.

Izgleda da to nikome nije važno, kao što nije važno da se istim vakcinma vakciniše celi svet. Koliko je mrtvih? Koliko je mrtve dece? Nije bitno dok god čitav svet ćuti i na samu činjenicu da Bil Gejts ništa ne skriva. On je priznao da vakcine služe za usmrćivanje stanovništva, piše kopp.online.

“Bil Gejts protiv dečje paralize”, “Bil Gejts daje deset milijardi dolara za vakcine”, “Vakcine i za siromašne” – samo su neki od naslova ispod kojih se “kriju” tekstovi o velikom “filantropu” Bilu Gejtsu, osnivaču “microsofta” i, po “Forbesu”, drugom najbogatijem čoveku planete (s 56 milijardi dolara imovine).

Zaista zanimljiv čovek, i zaista zanimljivi natpisi iako je upravo taj čovek javno priznao da će vakcinama vršiti depopulaciju (lepa reč za ubijanje ljudi), a što možete pogledati na video snimku na kraju teksta!

„Današnji svet ima 6,8 milijardi stanovnika. Tendencija je ka 9 milijardi. Ako budemo dobro radili na novim vakcinama, uslugama u reproduktivnoj medicini i zdravstvenoj brizi, možda bismo mogli da smanjimo taj broj za 15 posto” rekao je Gejts i nikome ništa.

Bil Gejts jedan je od onih ljudi koji javno priznaju svoj đavolji plan istrebljenja čovečanstva i to tehnikama i vakcinama koje sam finansira! Masovni mediji umesto da javnosti prezentuju zastrašujuću istinu, oni Bila Gejtsa slave i časte kao “spasitelja”, a što je samo dokaz da su mediji zapleteni u igru obmane celokupne javnosti. Indija eto ne želi ćutati, ali zato celi svet i dalje prećutkuje istinu o Indiji!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4612
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Post od Bibliotekar »

Tacotron 2 Speech Synthesis : Neural Network Architecture capable to produce sound that resembles human speech

Alec Guinness reads the Navy Seals Copypasta




JFK reads the Navy Seals Copypasta



:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

Za sedam dana rešila problem star 50 godina

Američka diplomka Lisa Pičirilo uspela je za svega nekoliko dana da pronađe odgovor na problem Konvejevog čvora, prvi put postavljenog 1970. godine.

Američka diplomka rešila je 50 godina star matematički problem u slobodno vreme, i to za manje od nedelju dana.

Lisa Pičirilo radila je na svom doktoratu na Univerzitetu u Teksasu kad se poduhvatila problema Konvejevog čvora.

Dok je razgovarala sa univerzitetskim profesorom Kameronom Gordonom - koji je i sam matematičar - neobavezno je pomenula svoje proračune.

„On je počeo da viče na nju: 'Zašto nisi uzbuđena oko ovoga?'", ispričala je Pičirilo za naučni njuz sajt „Kvanta".

„Poludeo je."

Problem Konvejevog čvora postavio je britanski matematičar Džon Horton Konvej 1970. godine, ali Pičirilo je za ovu zagonetku prvu put čula na jednom seminaru 2018. godine.

„Mislim da ona nije bila svesna koliko je star i slavan ovaj problem", rekao je profesor Gordon.

Rad Pičirilo objavljen je početkom ove godine u časopisu „Matematički anali" i otkako je rešila taj problem, postala je vanredna profesorka na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT).

„Problem Konvejevog čvora ostao je nerešen dugo vremena, a mnogi briljantni matematičari bavili su se njime i nisu uspeli da ga reše", kaže Havijer Aramajona, istraživač sa Autonomnog univerziteta u Madridu i član Instituta matematičkih nauka u Španiji.

Šta je matematički čvor?
Matematički čvorovi su predmet veoma popularne matematičke grane po imenu topologija.

Prosto rečeno, topologija proučava kako se predmeti ponašaju dok se deformišu, uvrću i razvlače - ali tako da usput ne popucaju.

Teorija čvorova jedna je od grana topologije.

Za razliku od većine primera iz stvarnog života, u matematičkom čvoru su njegovi krajevi spojeni - štaviše, najprostiji čvor je prstenastog oblika - i on se ne može odvezati.

Ali oni postaju sve složeniji kako čvor dobija više tačaka na kojima se ukršta sa samim sobom.

„Intuitivna ideja je da se zamisli konopac", kaže Maritania Silvero, sa Matematičkog instituta na Univerzitetu u Sevilji.

„Teorija čvorova proučava deformacije koje možemo da napravimo na tom konopcu", dodaje ona.

„Drugim rečima, gledamo kako možemo taj konopac da uvrnemo, iskrivimo ga, savijemo, razvučemo, sabijemo… Ono što ne smemo da uradimo je da ga presečemo. To je zabranjeno."

Topologija ima važnu primenu u nekoliko naučnih oblasti i naučnici je koriste za proučavanje toliko raznovrsnih tema kao što su ponašanje ekonomskih tržišta i oblici molekula DNK.

Konvejev čvor

Čovek koji stoji iza problema sa čvorom, Džon Horton Konvej, umro je u aprilu od Kovida-19, u 82. godini.

Akademik rođen u Liverpulu bio je produktivan i harizmatičan matematičar koji je radio na prestižnim univerzitetima kao što su Kembridž i Prinston.

On je bio „najvoljeniji egomanijak na svetu", prema njegovoj biografkinji Šavon Roberts.

Opisan je kao „Arhimed, Mik Džeger, Salvador Dali i Ričard Fejnman u jednoj osobi."

Ali kako je jedna diplomka uspela da reši njegov slavni problem sa čvorom tako brzo?

Pičirilo je raspetljala Konvejev čvor, koji ima 11 ukrštanja ili krivina, napravivši sličnu verziju, poznatu kao „bratski čvor", koja se pokazala manje složnom za proučavanje.

Radeći na tom čvoru, i rešivši ga, mogla je da primeni svoje nalaze na Konvejevom čvoru.

„Nisam dopustila sebi da radim na njemu tokom dana zato što to nisam smatrala pravom matematikom", rekla je ona za časopis „Kvanta".

„Doživljavala sam to kao, ono, moj domaći. I tako sam odlazila kući i radila na njemu."

Pičirilo je rođena u Mejnu, najruralnijoj državi u SAD, a matematiku je studirala na Bostonskom koledžu.

Godine 2013, kao studentkinja, dobila je grant Nacionalne naučne fondacije za dalje studiranje.

„Kad je krenula, nije imala nikakvu pozadinu iz teorije čvorova i nikakvo matematičko znanje sem linearne algebre", rekla je za bostonske koledž novine Elisenda Grigzbi, jedna od Pičirilinih profesorki.

„Ali za manje od nedelju dana, uspešno je napravila proračune koji zadaju mnogim diplomcima glavobolju."

Uspešno „odvezivanje" čvora Lise Pičirilo moglo bi da inspiriše više žena da se odluči za matematiku kao životni poziv, gde u startu postoji veliki rodni jaz.

Statistika američkog Ministarstva rada pokazuje da žene predstavljaju svega 26 odsto onih koji se bave „matematičkim i kompjuterskim zanimanjima" u zemlji.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

Više od 20 zemalja do 2100. izgubiće više od polovine stanovništva

BON - Za razliku od Ujedinjenih nacija, naučnici prognoziraju da će svetska populacija do 2100. znatno da se smanji, a prekretnica će biti 2064 godina.

Zbog niskog nataliteta u nekim regionima, slika sveta će se promeniti, prenosi Dojče vele ( DW).

Međunarodni tim naučnika objavio je u stručnom magazinu " The Lancet " da će do kraja ovog veka na Zemlji najverovatnije biti 8,8 milijardi stanovnika - dve milijarde manje nego što prognoziraju Ujedinjene nacije.

Prema ovoj prognozi, najviše ljudi na svetu će biti 2064. godine - oko 9,7 milijardi. Nakon toga, istraživači očekuju pad nataliteta: u 183 od 195 zemalja sveta natalitet će toliko opasti da bez useljavanja neće moći da održe broj stanovništva.

Prema studiji, više od 20 zemalja, među kojima su Japan, Španija, Italija i Poljska izgubiće do 2100. više od polovine stanovništva. Čak i trenutno najmnogoljudnija Kina, koja ima 1,4 milijarde stanovnika, do kraja veka će imati samo 730 miliona.

Prema prognozama, broj stanovnika će porasti u afričkim zemljama južno od Sahare. Za 80 godina, Nigerija bi mogla da ima 800 miliona stanovnika i tako bude druga po broju stanovnika na svetu - posle Indije.

"Kada žene imaju veći pristup obrazovanju i kada mogu da kontrolišu rađanje, u proseku se odlučuju za manje od 1,5 dece", objašnjava vođa studije Kristofer Marej, sa Instituta za zdravstvena merenja i procene (IHME) vašingtonskog univerziteta u Sijetlu, kojeg podržavaju Bil i Melinda Gejts.

Ovakav razvoj je zapravo "dobra vest" za čovekovu sredinu, kazao je Marej. Manji broj ljudi na svetu mogao bi da smanji proizvodnju hrane i samim tim i štetnih gasova. Ali, za zemlje u podsaharaskoj oblasti predviđeni porast broja stanovnika će, prema Mareju, doneti i bolje ekonomske šanse.

Za najveći broj zemalja van Afrike bi manje radne snage, moglo da izazove "teške negativne posledice po privredu". Tako bi broj radno sposobnog stanovništva u Kini, sa današnjih 950 miliona opao na svega 350 miliona u 2100. godini, što je za 62 odsto manje.

U Nigeriji bi pak sa današnjih 86 miliona broj radno sposobnih porastao na 450 miliona. Zbog toga bi starija društva morala da reformišu svoje socijalne i zdravstvene sisteme, upozoravaju autori studije.

S obzriom da je životni vek u porastu, broj ljudi starijih od 80 godina će porasti sa sadašnjih 140 miliona na 866 miliona. Do kraja veka će više od četvrtine stanovništva biti starije od 65 godina.

Glavni faktor zbog kojeg Marejev tim dolazi do manjeg porasta populacije nego UN, jeste anticipirana stopa nataliteta. Dok Ujedinjene nacije za ovo stoleće prognoziraju da će se rađati 1,8 dece po ženi, analiza Mareja i njegovih kolega polazi od toga da će ta stopa biti 1,5. Za stabilnu populaciju neophodna stopa nataliteta iznosi 2,1 dete po ženi.

Glavni i odgovorni urednik magazina "The Lancet" , Ričard Horton objašnjava da studija pokazuje radikalno pomeranje geopolitičkih odnosa moći. "Svet će na kraju ovog veka biti mulitpolaran, sa Indijom, Nigerijom, Kinom i SAD kao najvažnijim silama", zaključio je on.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10961
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Zanimljivosti

Post od branko »

Dron u borbi protiv koronavirusa

Koristeći miks postojećih dostupnih tehnologija, grupa Korejaca je zamislila dron čiji je zadatak da se izbori s bacilima i virusima, i to uz pomoć UV LED svetla. Njegova primena može biti široka, od domaćinstava do institucija poput bolnica. Globalna kriza prouzrokovana Kovidom-19 utiče na nas na svim nivoima. Stvar je postala više nego ozbiljna, tako da mnogi stručnjaci za razne oblasti pokušavaju da pronađu odgovor na brojna pitanja u veyi sa pandemijom.

Javni transport predstavlja jednu od najvećih prepreka u misiji oslobađanja od pošasti zvane „koronavirus“. Definitivno, s obzirom na katastrofalne rezultate u svetu u vezi s brojem obolelih, jasno je da nije odrađen baš najbolji posao. Autobusi, podzemna železnica, avioni i javni prostori, predavljaju veliki rizik od prenošenja zaraze.

Da bi se uhvatio ukoštac s virusom, korejski tim sastavljen od dizajnera i studenata, konstruisao je dron zadužen da lovi i uništava „mikrobe“, održavajući javne prostore čistim. Na prvi pogled, čini se „nemoguća misija“. Da li je stvarno tako?

Aktuelna tehnologija zahteva dezinfekciju površina uz pomoć tehničkih lica, što možemo videti da se obavlja širom sveta. Međutim, ovo predstavlja višestruki problem. Svaki put kada koristimo ljudsku radnu snagu za dekontaminaciju prostora, osobe koje to rade su pod rizikom. Šta onda uraditi?

Postoji i drugi problem, a to je da je većina ljudi – lenja. Čak i kada su plaćeni da urade nešto, ljudi vole da „hvataju krivine“. To nije njihova greška, prosto mozak tako funkcioniše i nastoji da potroši što manje energije za funkcionisanje. Kako to rešiti?

Pa, recimo uz ukomponovanje postojećih tehnologija u jednu skladnu soluciju – dron. Korejska letelica je kadra da dezinfikuje površine i prostore uz pomoć UV svetlosti.

To znači da tamo kuda ona prođe, virusa više nema, a ima i odgovarajući naziv – „Ghost“ (duh). Ghost funkcioniše tako što koristi čitav spektar kamera i senzora. Ipak, njegovo glavno oružje je UV LED svetlo, i to ne pri bilo kojoj talasnoj dužini.

Naime, ovaj dron koristi najsnažniju talasnu dužinu u okviru ultraljubičaste svetlosti, nadmašujući čak i onu koja se koristi u medicinskoj primeni. Suštinski, reč je o „mini“ suncu, koje ne „peče“ baš tako jako, ali dovoljno da se „vampiri“ razbeže. Svako od kućišta propelera ima garnituru ovih dioda.

Prilično je teško odrediti gde je prednji, odnosno zadnji deo ove stvarčice, mada joj je dizajn zaista sjajan. Bela kolor šema, sa svetlo sivim akcentima i providnom crnom zaštitnom površinom za LED diode, kamere i senzore, čini ovu letelicu futuristički atraktivnom. Definitivno izgleda i skupo, a i čisto sumnjamo da će biti jeftinije veryije ukoliko dođe do njene realizacije.

Hajde da pogledamo stvari iz sledeće perspektive: da li idete na posao autobusom ili možda tramvajem, ili koristite taksi? I koliko taksi vozača znate istinski dezinfikuje svoja vozila nakon svake vožnje? Dakle, kada autobus dođe do krajnje stanice, tu ga čega Ghost. Kada putnici i vozač izađu, na scenu stupa on.

Dron ulazi u vozilo, vrata se zatvaraju, a pulsirajuće plavo svetlo počinje da se emituje iz njega. Uz nekoliko prolazaka enterijera, nakon vremenskog perioda od 30 sekundi, vrata se otvaraju. Dron se vraća u svoju stanicu, a vozač na svoje radno mesto. Dve stanice kasnije, ulazite vi. Ovoga puta, držite se za šipke bez bojazni da li ih je pre vas držalo neko zaraženo lice.

Isti ciklus funkcioniše za svaki tip javnog transporta, od autobusa, tramvaja, podzemne železnice, do aviona, vozova pa čak i automobila.

Međutim, to što imamo ideju, ne znači da ćemo je primeniti u stvarnom svetu. Dok ovo pišemo, Ghost je još uvek u fazi rendera, tako da i dalje zavisimo od ljudske radne snage, što znači da i dalje moramo da budemo izuzetno oprezni.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4612
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Post od Bibliotekar »

UV Autonomous Disinfection Robot



:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost