Dobro i zlo

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 06 Sep 2012, 12:49

- Poštovani, Na prvi pogled pomisliće neko da je ovo ozbiljno naučno štivo. A ne vide da se jedan jadan dokoličar pokušava da uklopi u opšti trend koji trenutno vlada u ovom modernom društvu. Dohvati, uzmi, otmi, ponesi, ako treba i pokvari, zapapri, uništi . Samo neka se nešto događa. Na brzinu. To su glavni atributi kojii vladaju. Više, višlje, bolje, brže, jače, kvalitetnije, jeftinije, - odlike su standarda i bofla, erzaca. Što brže to rade pre će stići kud su naumili. Do ishodišta - kraja svih krajeva. Život ima drugu floskulu - Život je radi življenja!
- O dobru i zlu možemo da raspravljamo samo ako su srazmerni, samerljivi, proporcionalni i po veličini i po značaju (vrednosti). Između se nalazi razum, savest, svest. Na dijagramu odnosa dobra i zla možemo da uočimo da što je manje dobra - više je zla a opada i razum i svest i savest. A ne egzistira kao takvo, i nije, ni samo dobro ni samo zlo. Nego se sve talasa i preliva iz jednog u drugo stanje. Tu smo neizostavno i mi. Koji kao činioci uzimamo ulogu saučesnika. Pa od svega spomenutog mi pravimo zavrzlamu i druge vrednosti.
- Tražio sam i još tražim, da pronađem. Možda je i to bila floskula Daymandova. Pa još tražim, pa kad pronađem naknadno ću dostaviti na uvid. Ono o najbržem hicu. Toliko je puno istina na Internetu, a još je više neistina. Smutljivaca i foliranata i šarlatana - nezna im se broj. Pa još to sve začinjeno elektronikom. Vala i opet fala našem, njihovom i svačijem Tesli - zaista smo se oteslili. Možda bi bilo bolje da kažem da smo se svi otelili. Ali nekome kada to kažem zapara uši. I kao da mu vadim zdrav zub. Možda misle da ranije ljudi nisu dobro živeli ili da nisu živeli uopšte, nikako?
- O elektro-magnetizmu i gravitaciji bolje bi i više rekao ED LEEDSKALNIN. Ali pripada drugoj epohi. Šteta.
- Inke su tvrdile da Vreme kao takvo ne postoji, nego je to samo ciklična promena. Ja bih dodao cikloidna. Nema krugova! A Prostor Apsolutni, je, isuviše je nego što je nešto očigledno da je to samo otsustvo energetsko-materijalne ispune. Ako govorimo o apsolutnom. Ovaj naš svakodnevni je adekvatna protuteža, ravnotežna vrednost materijalnog, realnog sveta. Uslovljava ovaj naš svet baš takvim da ga vidimo kakvim ga vidimo i percipiramo. Naša se malenkost ili vrednost i veličina gubi, kao da je irelevantna, nevažna, nebitna. Pa su i rezultati takvi kakvi su. Nestvarni. A tek vreme koje niko nije video...
- O poluzi na prikladnijem, adekvatnom forumu, u Fizici.
- O paklu sve najbolje. Tek nas očekuje. Biće vruće. Znam sasvim izvesno. Samo mnogi neće toga biti svesni. Ako je ko nestrpljiv neka diže revoluciju i ne čeka evoluciju. U konkretnom slučaju koji danas vlada u svetu, zaključujem da je sam narod sebi najveći krivac za ovo stanje u kojem je. Obavezan prijateljski pozdrav Timke
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 06 Sep 2012, 22:28

A, tu ste, štovani g. Timke. Odlično. Da nastavimo...

Poštovani, Na prvi pogled pomisliće neko da je ovo ozbiljno naučno štivo. A ne vide da se jedan jadan dokoličar pokušava da uklopi u opšti trend koji trenutno vlada u ovom modernom društvu. Dohvati, uzmi, otmi, ponesi, ako treba i pokvari, zapapri, uništi .


Uvaženi, ja ovaj tematski niz isključivo tretiram kao savršeno ozbiljno naučno štivo. I nikada ne nastojim da se uklapam u ma koji opšti trend. Brižljivo se klonim trendova. Prolazni su.

O dobru i zlu možemo da raspravljamo samo ako su srazmerni, samerljivi, proporcionalni i po veličini i po značaju (vrednosti).


Zbog čega? Osnovni problem i jeste u tome što je Zlo disporoporcionalno Dobru.

A ne egzistira kao takvo, i nije, ni samo dobro ni samo zlo. Nego se sve talasa i preliva iz jednog u drugo stanje.


Stvarno? Fenomenalno. Objasnite nam, molim Vas, Preliv Zla u Dobro na sledećem primeru:

Slika

Ubijena deca Petra i Ane Mekala, te Stanislava i Marije Stefjanak iz Gvjazdovska (Ukrajina, 1942.): Januš (prethodno polomljene kosti, 3 god.), Stasja (sa prethodno inciziranim abdomenomm 5 god.) i Marek (2 god)

Kako se Zlo prelilo u Dobro u ovom slučaju? I po mogućstvu budite konkretni pri davanju objašnjenja.

O elektro-magnetizmu i gravitaciji bolje bi i više rekao ED LEEDSKALNIN. Ali pripada drugoj epohi. Šteta.


Zaista je šteta što se imenovani nije rukovodio stanovištem Džejmsa Klarka Maksvela, koji je – premda takođe pripadajući jednoj drugoj epohi - blagoizvoleo da nešto i napiše u vidu suvislih i upotrebljivih matematičkih formula. Koje se koriste i danas.

A Prostor Apsolutni, je, isuviše je nego što je nešto očigledno da je to samo otsustvo energetsko-materijalne ispune.


Apsolutni prostor ne postoji. To nam je dokazao Ajnštajn. :)

O poluzi na prikladnijem, adekvatnom forumu, u Fizici.


Slažem se. A na dotičnom odredištu bi isto tako trebalo raspravljati i o kvantnoj elektrodinamici, prostor-vremenskom korelativu, Kaluza-Klajnovim multidimenzionalnim prostorima, i De Vitovoj nepotpunosti kvantne teorije. Pa ko razume- razume.

O paklu sve najbolje. Tek nas očekuje. Biće vruće. Znam sasvim izvesno.


Zar ste bili tamo, dragi moj g. Timke, i spoznali tamošnje vreline? Ta pričajte, za ime sveta – kako je tamo? Šta nam radi Lucifer? :twisted:

U konkretnom slučaju koji danas vlada u svetu, zaključujem da je sam narod sebi najveći krivac za ovo stanje u kojem je.


Potpisujem!

Pozdravljam i ja Vas. I još uvek očekujem od Vas odgovor na moje pređašnje pitanje, koje glasi: Zbog čega su Bogu potrebni živi? ;)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4200
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 07 Sep 2012, 10:32

- Poštovani, Ekskluzivnost ove naše prepiske nikako ne opravdava i njen smisao. A moje a svakako i Vaše namere su duboko humane, hoću reći sa dobrim namerama. Iako svi putevi vode u Rim ja pokušavam na sebi svojstven, osoben, laički način, da ukažem bar nekolicini da se ljudski soj nalazi na stranputici i da nikad neće stići tamo gde je naumio, ako ovako nastavi. Kroz porođajne muke rađa se ipak jedna dobrobit pa ma i u malim količinama. Nadati se da će dobrim konstelacijama i srećnim okolnostima sve to jednom da krene u pozitivnom smeru. Smeru entelehije. Možda su moja nastojanja sasvinm nepotrebna. Jer vidim da je i odgovor na moje pitanje : Da li postoji NIŠTA?, odavno aminovan. Iako svesno, deklarativno, niko otvoreno i ne priznaje to, svi se služe time kao da je to nešto stvarno i neodvojivo od svakidašnjice. Odgovor mi se sam nudi iskežen na kraju balade. A vidim da su i ostali bili izloženi nepotrebnom i suvišnom lutanju i stradanju po mukama i patnjama stvaranja.
- Po svemu sudeći, izgleda da samo - Bog zna šta radi. Bogu smo potrebni mi, hoću reći -ŽIVUĆI. Ako ste zapazili onu moju tvrdnju da se Bog ovaplotio u našem liku i biću. I da je njemu sve jedno ako je izložen i bolu i patnji kao i dobroti i sladostrašću. Biće svakom vrlo jasno da je on duhovno, besmrtno biće. Kad samo pomislim kakvoj je Golgoti izložio i svog sina, jedinoga, zaključujem po svemu sudeći da je sve što se događa, njemu sasvim svejedno, i da je njemu i dobro i zlo jedno te isto. On nema afinitete za materijalne osećaje i nedaće. Jer on je svemoćan i njegove moći, posebno duhovne prevazilaze naše poimanje života i sveta. Čudnovato je koliko je flora i fauna to spoznala davno. A mi se bakćemo i dalje trivijalnim stvarima, umesto da se latimo posla i svoj Ego ostavimo po strani. Da bismo bili socijalni moramo se odreći sebičnosti. Na kraju svih krajeva pobeđuje samo soj, vrsta. Celina. Ionako se individuum svodi na broj, pa čak i na količinu, kako se vidi na izloženim fotosima. Žalosno je, u svemu tome, što se naši egzemplari zaduženi za borbu i dobro društva zabavili sticanjem materijalnih komponenti da sebi omoguće Raj na Zemlji. Znaju lole da onamo nema ili oni neće imati tu sreću! Deklarativno - ne veruju ni u Boga, a ni u sebe! Druga je stvar što su strogo kanalisali i ustrojili nekakvo pravo da mi prvo i jedino - samo njima verujemo. Pozdrav Timke
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 07 Sep 2012, 15:57

Čini se da postepeno ipak napredujemo! :)

ja pokušavam na sebi svojstven, osoben, laički način, da ukažem bar nekolicini da se ljudski soj nalazi na stranputici i da nikad neće stići tamo gde je naumio, ako ovako nastavi.


Ja uopšte ne osporavam postojanje Vaše težnje, koja je inače savršeno validna, ali moram da Vam ukažem da je sam način Vašeg ukazivanja na to enormno hermetičan, te usled toga logički inkonzistentan i stoga nerazumljiv. Istini za volju, mora se prioznati da je upravo ovaj Vaš poslednji post do sada ponajbolji, budući da u velikoj meri odstupa od pređašnjih, koji su u ogromnoj meri bili opterećeni prethodno pomenutim nedostacima. ;)

Po svemu sudeći, izgleda da samo - Bog zna šta radi.


Sudeći po odlukama koje mu se od strane njegovih zvanično opunomoćenih ovozemaljskih reprezenata pripisuju, on ili ne zna, ili je pak potpuno ravnodušan prema onome što čini. Setite se npr. već pomenutih zvaničnih pripovesti o Noju i Lotu. A ako Vam one nisu dovoljne, setite se Jasenovca ili julskih zbivanja iz 1941. u pravoslavnoj crkvi u Glini.

Ako ste zapazili onu moju tvrdnju da se Bog ovaplotio u našem liku i biću.


Zapazio sam. To je upravo i krucijalni problem. Bog je stvorio čoveka po svome obličju. Ljudi se po svom obličju veoma razlikuju. Ako su ljudi stvoreni po Božjem obliku, onda bi Bog morao u sebi da sadržava sve oblike, i to ne samo one koji sada postoje, nego i one moguće koji će se kasnije pojaviti. Bog bi morao da bude suma svega što jeste i što nije. Kako bi onda trebao da zapravo izgleda Bog? Koji bi to oblik bio? Ispada da bi Bog predstavljao apsolutnu negaciju svakog oblika posebnosti, što dovodi do nemogućnosti postojanja estetički najidealnijeg oblika kao atributa Božje apsolutnosti.

Bogu smo potrebni mi, hoću reći -ŽIVUĆI.


To je drugi problem. Tvrdi se da Bog nije Bog mrtvih nego živih. Ako Bog nije Bog mrtvih, kako onda može da oživi te ljude, tj. na osnovu čega mu to uspeva ako su oni van njegovog uticaja? Ispada da se mrtvi ne smatraju božjim sadržajem, a potom se kao takvi priznaju, što je totalno protivrečno. Ako Bog, naime, može da vaskrsava mrtve, onda je on i njihov Bog! Stoga logički ne stoji teza da je Bog samo Bog živih.

Ako pak padna ta teza, onda nestaje logičkog argumenta za vaskrsnuće iz mrtvih, jer je Bog i Bog mrtvih. Ako je Bog gospodar i mrtvih vaskrsnuće nije nužno, jer Bog može i bez živih. Ako pak nije gospodar mrtvih ne može biti vaskrsnuća, jer on nije njihov gospodar. Ako je pak gospodar i mrtvih živući mu uopšte nisu potrebni.

Jer on je svemoćan i njegove moći, posebno duhovne prevazilaze naše poimanje života i sveta.


Bog je pri kreaciji zavisan od Vremena. Dogod zavisi od Vremena on zapravo nije svemoćan. ;)

Na kraju svih krajeva pobeđuje samo soj, vrsta
.

Kako onda objašnjavate evidentno izumiranje različitih sojeva i vrsta? Uzmite npr. klasu Sauropsida, nadred Dinosaurija. Oni nisu pobedili - naprotiv, izgubili su.

Ionako se individuum svodi na broj, pa čak i na količinu, kako se vidi na izloženim fotosima.


Izvinite, ali gde je i kako je to petogodišnji individuum Stasja Stefjanak, koja je prikazana na prethodno istavljenoj fotografiji, svedena na broj?

Deklarativno - ne veruju ni u Boga, a ni u sebe!


Avaj, deklarativno i faktički isključivo veruju u sebe. :roll:

Pozdravljam i ja Vas. :)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4200
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 08 Sep 2012, 09:35

- Cenjeni g.Biblio, verujte mi da ste Vi interesantniji i vredniji od fejsbooka i celog interneta. Kad uključim prijem, najdraže mi je da vidim šta mi to pišete i kako me i zašto kritikujete i sumnjičite i gde sam to kiksao, pa me ispravljate. Ja sam sebi pretstavljam svet za sebe. Verujem da svako o sebi ima istovetno pa čak i lepo mišljenje. Samo što tome ne pridaje iste vrednosti. Ja kada čitam, čitam i između redova. Bio na TVu prekjuče, reditelj Paulo. Pa kaže da se svakodnevno, u čitavom svetu štampa i izdaje oko 90.000 naslova raznovrsnih knjiga. Pa stoga sledi da smo sve gluplji i izgubljeniji slučaj. Indirektno, na taj način, priznajemo da prava knjiga još nije napisana. Znači da postoji neki vakuum! Možda samo svo vreme prepisuju nešto. Resavska škola. Ako izuzmemo Bibliju, razume se. A ja sam tada pomislio, pa bih da dodam, da mi i ne znamo da čitamo. Niko nas, zapravo, tome nije ni učio. Ko nije naučio osuđen je da ponavlja razred! A ja nisam ni teži ni pametniji, što tek eto nešto znam. Vidim samo bolje kol'ko je još toga ostalo pred nama.
- Morate mi malo i progledati kroz prste. Nikad nisam mislio da ja isključivo sve znam. Puno je znanja rasuto po svetu samo ga je teško sakupiti na jednom mestu. A još teže sa njim raspolagati i manipulisati.
- Da se vratimo malo unatrag, na ono što je bilo pre. I tu je upotrebljena stilska figura. Da je ono mlađe, ko biva - starije, od ovog što je sad. Došao mi jednom pretstavnik ING BIROA i doneo najnovije, najsvežije Službene Glasnike, pa kaže da ih treba odložiti u fasciklu ispred onih ranije. I opet nesporazumi i opet lapsusi. Pokušao sam da raspravimo zajedno o tom principu. Na kraju razgovora zaključili smo da reč, definicija, koja znači šta je ispred a šta pak iza, još nikako nije pronađena. Otišli smo pevajući, svak' na svoju stranu. Da Vas potsetim na onaj problem sa odlaganjem knjiga u bibliotekerstvu.
- O entitetima, individuama i egu, ja to posmatram ovako : U genetskom kodu na nečiju adresu upućena je inicijacija, razume se pod srećnim okolnostima da dođe na ovaj svet. Kakav je - takav je. Svet. I dalje, dolazi do akumulacije energije, hrane. Embrion raste, itd. Rodio se ljudina. Veliki čovek. A gde je tu duša? Pretpostavljam da se ona krije u DNK i iskustvenim oblicima obrazaca koje individua stiče svojim reljefnim ishodištem. Tamo gde bude usađen. I mi smo biljčice. Iako u neku ruku delimično pokretne. Ali nas neki nevidljivi lanci vezuju. Za ovu planetu. Po mom nahođenju postoji samo jedna duša. A to, o vaskrsnuću je priča o prvobitnom pra grehu pra roditelja. Bilo bi sve prenaseljeno i prenapučeno. Pa čak ako uzmemo i samo ljude u obzir. Eshatologija to na svoj način objašnjava. Mene više zanima dok sam u ovom obliku da se bavim entelehijom. Kolko za po kući. I za svaki dan. Teško je reći bobu - bob. Popu da je pop. Ili da je kralj go. Mnogi će pomisliti da ja imam neku ličnu korist. A njega obmanjujem. Svet je sve nesavršeniji - štogod je savršeniji! Pa kad dođe do prezasićenja ili kraja božijem strpljenju, počinjemo sve nanovo. Sve je to kao pretakanje iz šupleg u prazno. A čega, nije važno. Važno je da protiče "Vreme". Ne vidim samo gde smo tu mi? A da li je to sve dobro ili zlo, neka svako zahvati i shvati koliko mu je drago i kol'ko može. Pozdrav Timke
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 11 Okt 2012, 09:48

- SVAKO ZLO - ZA NEKO DOBRO.
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 11 Okt 2012, 15:08

Zaista?

Slika

Podjarkov, (srez Krosno - vojvodstvo Lvov) 16. VIII 1943: pobijena porodica Klešćinski

Kojem je to Dobru poslužilo ovo Zlo?

Napomena: Ukoliko ni ovoga puta ne odgovorite na direktno postavljeno tematsko pitanje, poštovani g. Timke, svi Vaši eventualni evazivni odgovori biće tretirani kao netematski i stoga obrisani od strane ovog moderatora.

Treba se, naime, držati teme, a elementarna intelektualna pristojnost nalaže da se na direktno pitanje makar u četvrtom navratu odgovori direktno. Naravno, pod uslovom da se na njega uopšte može odgovoriti.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4200
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod branko » 20 Nov 2016, 13:13

INTERVJU: BOJAN JOVANOVIĆ, ANTROPOLOG

Zlo pod maskom dobra


Naša priroda je jedinstvena, ali je izložena stalnim i neizvesnim promenama, zbog čega nas dobri ljudi iznenade – lošim postupcima, a one koje smatramo rđavim – dobrim delima

Bojan Jovanović (1950), naš poznati antropolog, pesnik i sineasta, diplomirao je i doktorirao etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje naučnog savetnika. Objavio je veliki broj stručnih i desetak pesničkih knjiga. Izdavačka kuća HERAedu iz Beograda objavila je nedavno njegovu novu studiju „Antropologija zla”. Samo spoznavanje razlike dobra i zla, kaže autor, ne sprečava ljude u njihovoj sklonosti da ispoljavaju loše namere, potčinjavaju se zlu i pokazuju spremnost da ga čine.

Tema zla, više od bilo koje aktuelne teme, ističete u knjizi, ima prioritet zbog značaja za ljudski opstanak. Kolika je snaga zla?

Ona je srazmerna čovekovoj nemoći da se suprotstavi negativitetu oličenom u ljudskoj agresivnosti, bilo da je žrtva ili počinilac zla. Ta nemoć je pokazatelj suspenzije kulturnih i moralnih principa što omogućuje neposredno manifestovanje egoističkih težnji da se sopstvena korist ostvari nanošenjem štete drugom. Zato suočavanje sa zlom čini čovekovu poziciju upitnom u traženju pravog odgovora u kontekstu sopstvene krivice i odgovornosti za njegovo postojanje u svetu. Kada se ono razmahne, onda se ljudskom fascinacijom njime iskazuje nemoć koja umesto suprotstavljanja odvodi priklanjanju zlu.

Kako se zlo sve ispoljava i kako se ono najpre prepoznaje?

Manifestno se ispoljava u svim aspektima ljudskog postojanja, ali je bitno uočiti da su psihološki i socijalni koreni zla znatno dublji i da potiču od negativiteta koji se, poput malignih ćelija, neprekidno stvara. Mi ne možemo u potpunosti svesno da suzbijamo javljanje nepoželjnih emocionalnih i misaonih impulsa, jer su oni nesvesni i iracionalni, ali ih možemo obraditi i deaktivirati, ovladati njima, preobraziti ih i prihvatiti kao deo nas u neprekidnom samospoznajnom individuacionom procesu tokom kojeg potvrđujemo i jačamo svoj duhovni imunitet.

Da li je to priča o Bogu i đavolu?

Borbu suprotnosti u sebi i svom okruženju čovek je konceptualizovao dualističkom slikom sveta. Kako je religija primarni referentni okvir tumačenja i razumevanja pojava, ove suprotnosti su predstavljane u vidu natprirodnih entiteta koji nakon hrišćanstva oličavaju Bog i đavo, ali se pokazalo da je realnost sveta i ljudske prirode drugačija od ovog koncepta.

Može li zlo da nadvlada dobro i ugrozi opstanak sveta?

Iskustvo nam kazuje da bi zlo, privremeno, moglo da preovlada, ali, nikad dosad, nije uspelo da manifestno potpuno zagospodari ljudskim svetom. Međutim, danas se ono prikriva, pa se u kontekstu preokrenutih vrednosti i radikalnog licemerja javlja pod maskom dobra.

Čime se zlo hrani, odakle crpi snagu?

Zlo se hrani čovekovom slabošću, osećanjem nemoći i strahom da se suprotstavi i savlada iskušenje negativiteta koji ugrožava njegovu slobodu i postojanje različitosti kao uslova životnog i ljudskog opstanka. Za razliku od zla, koje uvek nastoji da se utemelji na sebi – uništavanjem drugog, njegova suprotnost dopušta i toleriše i ono što ga dovodi u pitanje. Zato je, u odnosu na zločin, za dobročinstvo potrebno znatno više hrabrosti i snage.

Jesu li ratovi, koji se vode u čitavom svetu, instrumentalizacija zla?

Ratovi se pokreću sa ciljem da donesu korist pobedniku, a učine štetu poraženom. Ta korist se predstavlja kao dobro i u njenoj senci ostaje zlo učinjeno poraženoj strani. Međutim, relativizacija ratničkih ciljeva, koji brzo otkrivaju i svoju drugu, prikrivenu stranu, pokazuje da su oni prvenstveno sredstvo zla.

Da li je mržnja produkt zla, a ljubav dobrote?

Mržnja je uzrok zlu koje proizvodi novu mržnju. Ukoliko znamo i da razočarenje u ljubavi dovodi do mržnje, jer se najdublje mrzi onaj koji se nekad voleo, onda se suočavamo sa prirodom emocije kao energijom čije izražavanje u pozitivnom ili negativnom vidu ne pretpostavlja njihovo postojanje na različitim polovima. Budući da može brzo da se preobrazi, emocionalna energija je, u stvari, na istom polu, dok suprotni pol karakteriše njeno odsustvo. Time dolazimo do adekvatnog razumevanja dobra i zla, prvenstveno kao antropocentričnih pojmova koji ne označavaju delovanje natprirodnih sila u nama ili u svetu, već naše misli i postupke nastalih i učinjenih zavisno od motiva i okolnosti. Naša priroda je jedinstvena, ali je izložena stalnim i neizvesnim promenama, zbog čega nas dobri ljudi iznenade – lošim postupcima, a one koje smatramo rđavim – dobrim delima.

U nedavnom ratu, u operacijama „Bljesak” i „Oluja”, ubijeni i masakrirani Srbi, kažnjavani su dodatno, onako mrtvi. Otkuda tolika mržnja?

U osvetničkoj mržnji nije dovoljno samo ubiti neprijatelja, već ga i posmrtno kazniti, masakriranjem njegovog tela. Mržnja prema Srbima ispoljena u pomenutim operacijama ima svoje istorijsko poreklo i svojevrsnu tradiciju: od ideologije Ante Starčevića, preko zlodela hrvatske „vražje divizije” nad srpskim civilima u Mačvi, u Velikom ratu, i genocida nad Srbima u NDH, u Drugom svetskom ratu, do Maspoka. Označeni kao smetnja uspostavljanju etnički pročišćene države, Srbi su postali meta brutalnog istrebljenja. Kako su prethodni zločini ostajali nekažnjeni, hrvatski separatizam je sa novom energijom mržnje i započeo obnavljanjem te zločinačke tradicije.

U narodu se kaže: „Svako zlo – ima svoje dobro”. Može li od zla biti i neke koristi?

Od pojedinih, malih zala može biti neke koristi. Ali poslovice preuveličavaju neke istine do neprihvatljivosti, jer ukoliko zlo poništi same pretpostavke života, onda se sa stanovišta žrtve ne može govoriti o nikakvom dobru koje donosi takvo zlo. Možda negativno istorijsko iskustvo, poput genocida, može biti preventiva od ponavljanja, ali takav pozitivan efekat zla pretpostavlja i ogromnu cenu kojom je on plaćen, što zatamnjuje i svaku pomisao na mogućnost da se označi kao neko dobro.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10639
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Dobro i zlo

Postod branko » 17 Dec 2016, 22:52

Pokušaj anatomije zla

Razgovor o knjizi Bojana Jovanovića "Antropologija zla" u izdanju Heraedu iz Beograda

Četvoročasovna rasprava o zlu, u kojem su pored uglednih imena naše nauke učestvovali i slušaoci što su dupke ispunili salu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu, pokazao je da ovu tamnu stranu ljudske prirode nije nimalo lako ispitati jer je i dalje niz pitanja ostao bez odgovora.

Razgovor koji je vodila Zorica Stablović Bulajić upriličen je povodom knjige "Antropologija zla" poznatog etnologa Bojana Jovanovića, u kojoj je autor velikim znanjem, pouzdanim podacima i doslednom argumentacijom analizirao ovaj pojam. Pored Zavoda, organizatori su izdavačka kuća Heraedu koja je objavila Jovanovićevu knjigu, i Treći program Radio Beograda koji će emitovati delove rasprave.

Tribinu je otvorio Đuro Šušnjić, koji je govoreći o "đavoljim šegrtima u kulturi kakvi su kič, šund, rijaliti..., rekao da zlo nije antropološka greška već pitanje izbora, jer ako je čovek slobodan on može da izabere dobro ili zlo.

Ratko Božović je naveo niz pojmova u našem jeziku koji u korenu imaju tu reč - zloća, zloba, zloduh, zloumnik..., a spominjući Hanu Arent i teoriju o banalnosti zla konstatovao da je njemu lično, što se tiče ljudske prirode, bliži De Sad nego Rusoov stav o urođeno dobrom čoveku.

Istražujući da li je moguće zauzdati zlo Žarko Trebješanin je rekao da je ljudska istorija sazdana od ratova, pogroma i logora. "Zlo je metafizičko, a destruktivnost i agresivnost čoveka mogu se empirijski dokazati", kazao je Trebješanin podsetivši na Frojdovu teoriju da je zlo urođeno čoveku. Govoreći o Lenjinu i boljševičkoj revoluciji Slobodan Antonić je izneo tezu o zlu iz ideje, i naveo brojke o streljanju i pogromima sovjetskih građana u to vreme (streljano je oko 100.000 ljudi, 5 miliona umrlo od gladi a osnovano je oko 390 logora), koje su poslužile kao dokaz kako se ideja o dobru pretvara u zlo. Može li se zlo opravdati bilo je pitanje Slobodana Kanjevca, koji je podsetio na različite aršine kojim su isti ljudi nalazili razumevanje za NATO bombardovanje Srbije, dok su na slične nepravde u svetu gledali drugačije. Postmodernizam i njegova dekonstrukcija koncepata modernizma, među kojima i ideje o binarnoj suprotnosti, bili su predmet više nego inspirativnog izlaganja Jelene Đorđević, koja se iz te perspektive upitala da li je apokalipsa o kojoj se dugo govori stvarnost.

Petar Pijanović je podsetio na srpsku prošlost i vertikalu plemenske satrapije od Nemanjića do ubistva Zorana Đinđića, što pokazuje prirodu zla koje nam nisu uvek činili drugi već i mi sebi. Da li se počinjeno zlo srpskom narodu dešava u ciklusima bilo je pitanje Slađane Ilić, koja je na primeru genocida nad Srbima u NDH tražila adekvatni naziv za zlodela ustaša i umesto termina ideološko ili instrumentalističko zlo odabrala "praznično zlo", jer su ustaše slavile svoje zločine. Predrag Šarčević je, pak, ističući autentičnu autorsku ličnost Bojana Jovanovića, koji dosledno nastavlja da se bavi ništavilom, ukazao na važnu ulogu angažovanosti knjige "Antropologija zla" i upitao se koji je njen dalji put.

Otkrio ga je, svodeći razgovor, sam autor rekavši da je knjiga odgovor na pitanje zla u današnjem svetu, i na nesumnjivu realnost koja je prekomponovana u odnosu na osnovne humanističke pojmove na koje smo navikli. Šta je danas ono što smo smatrali dobrim i zlim, upitao je Jovanović, dodajući da je neposredni cilj knjige pomeranje dosadašnjih etičkih granica jer "zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli."
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10639
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 21 Dec 2016, 20:08

Pokušaj nije dovoljan - neophodna je logički konzistentna konkluzija

Mnogo je opštih mesta do sada izrečeno o problemu Dobra i Zla. No najveći je problem taj što osim mnogih, elaboriranih i uistinu zadivljujuće oštroumnih opservacija, nikakva definitvna logička konkluzija nije utvrđena. Što je sa racionalističkog stanovišta veoma obespokojavajuće, budući da Zlo vazda predstavlja veoma konkretnu pojavu.

Možda je stoga vreme da umesto teoretskih elaboracija pređemo na analizu manifestantnih oblika prakse Zla.

Svakodnevni život, avaj, daje pravo obilje dovoljno ilustrativnih primera.

Šesnaestog decembra 2016. jedna sedmogodišnja devojčica ušla je u policijsku stanicu u Damasku. Nakon njenog ulaska usledila je eksplozija koja je policijsku stanicu razrušila i ranila tri policajca koja su se u njoj zatekla.

Par sati nakon toga na društvenim se mrežama pojavio video-snimak islamističkog bračnog para koji grli svoje dve kćeri od 7 i 9 godina, Islam i Fatimu, opraštajući se pred teroristički samoubilački napad koji je usledio neposredno nakon okončanja snimka, a u kojem je sedmogodišnja devojčica po imenu Islam ušla u policijsku stanicu sa daljinski upravljanim eksplozivnim punjenjem skrivenim ispod njenog kaputa.

Sirijski novinari su potvrdili da su na snimku prikazani muškarac i žena supružnici i roditelji dve devojčice.

Na snimku se vidi kako žena sa burkom neprestano grli svoju devojčicu. Na pitanje kamermana zašto šalje svoju kćer u džihad, majka odgovara: „Niko nije mlad kada se radi o džihadu i svaki je Musliman obavezan da u njemu učestvuje.”

Kamerman se potom moli Alahu da prihvati žrtvu koju ona čini.

Otac potom pita svoju mlađu kćer: „Ti se nećeš uplašiti zato što ćeš otići na Nebo, je li tako?”

Devojčica odgovara: „Jeste.”

Ušavši u policijsku stanicu devojčica je zatražila da ode do toaleta. Bila je u njemu kada je ekspoloziv aktiviran daljinskom komandom.

Evo i samog snimka. Prikazan je u njegovom izvornom, necenzurisanom i neprilagođenom obliku:



(P.S: Snimak je do sada već 4 puta „skidan” sa You Tube-a, no spram istine politički korektno nenavidnim dušebrižnicima javnog mnenja neće poći za rukom da ga definitivno uklone iz elektronskih baza podataka, prim. prir.)

Možda će u prethodnom postu navedenim stručnjacima pomoći u iznalaženju nekih upotrebljivih logičkih konkluzija.

P.S.: Sa aspekta formalne logike savršeno se legitimno može postaviti pitanje kakva je stvarna priroda Boga koji prihvata postojanje nečeg ovakvog. Analizom do sada poznatih činjenica, naime, nameće se zaključak da je njegova priroda zapravo konfliktna: On npr. ne toleriše karikature na sopstveni račun, ali mu je savršeno prihvatljivo u njegovo ime učinjeno žrtvovanje nevine dece. Koju inače, po definiciji, On neupitno i bezrezervno voli. :cry:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4200
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Prethodni

Povratak na RELIGIJA ~ SOCIOLOGIJA ~ FILOZOFIJA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron