Dobro i zlo

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 13 Jan 2012, 14:06

Kao što rekoh - ne porekoh. Uvek se "najdu dobri ljudi" da poprave prosek i ostave rešenje za kasnije. Kad li - tad li. Jednom svakako mora doći kraj. Pod uslovom da je ikako i ikada bilo početka. A ko je dobar neka se sam pronađe u tome svemu.
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 31 Jul 2012, 12:06

Poštovani, pustili smo da se malo slegne prašina. A tema je zahvalna i blagorodna i blagodarna. Sve može da stane pod njenu strehu. Nismo nabrojali sve argumente i činjenice. I nije sve tako - crno - belo. Ima tu još nešto. Ni tamo, ni amo. Postoji onaj princip neodređenosti koji je uočio Heisenberg. To je onaj treći faktor. Sveto trojstvo. Dobro je ono u sredini a okruženo je zlom sa svih strana. Uravnoteženo stanje je onaj mir - Nirvana. Stanje večnosti i beskraja.
Dužan sam da potkrepim ono svoje razmišljanje o pojmu i pojavi NIČEGA nazvanim NIŠTA. Malo je čudno da svi ostali UMNICI gledaju i vide drugačije no što ja gledam i vidim. Nego pričaju o Big Benu, Velikom Prasku. Bolje bi pristajao izraz : Večiti Prasak. Kada je nastalo Dobro odmah je nastalo i Zlo. Da bi bila moguća ova normalna Stvarnost trebalo je, i moralo je, da se omogući i da čuda, izuzetci od pravila, postoje, zbog - radi ravnoteže. Analitičke ravnoteže. Jedino je tako i bilo moguće da se ovaj Realni Svet realizuje. Stvoritelj to bolje zna od nas, kako je to dalje bilo i išlo. Frapira činjenica da se nama stalno potkrada jedan mala greškica u zapažanju a rezultatu su frustrirajući. Unosimo nas u analizi i činimo isto šta je i slavni Albert radio. Rezultat znamo kakav je - vrtimo se stalno u krug. Treba jednom izaći iz Vrzinog kola. Jednom reči iskočiti i priznati da postoji NIŠTA, naša korelacija, naša realnost. Koje je u isti mah i jeste i nije. Unevši svoju veličinu kao apsolutnu a time i razna merila dobili smo to što je sada. Sve je toliko irelevantno i proizvoljno da je više žalosno no smešno. Sa tim baratamo a ne vidimo da pravimo grešku za greškom. Jer sve je irelevantno i proizvoljno. Nerado nam je priznati da u jednom svetu privida postoji nešto "realno" koje ima svoj atribut prolaznosti - kretanja, (brzine i VREMENA). Pod tim NIŠTA podrazumevam ono međurastojanje između oblika i tela. Nazvali su ga PROSTOR. Pa nastavili da sa njim barataju kao sa nečim realnim. U tome je sva mudrosti i pojava greške. Pa ni slavni Lajbnic se nije usudio da konstatuje ovo što ja činim, prostodušno i laički. U moj sistem se olako uklapaju sve teorije. Ni jedna nema falinke. Dok to ne učinimo nema nam druge.
Da postoje lapsusi mogu da Vas uverim sledećim primerima : Da li Vam je poznato da na pitanje Kako si, i šta ima novo, kažu - Eto, nema ništa. Kada idu, koračaju, fakat čine dva koraka umesto jednog. Isto je to i kada idu stepenicama. Preskaču jedan stepenik. Pa recimo kada se točak treba da zavrti ne može da se pokrene ako se istovremeno ne pokrene i na drugu stranu. Kada se kaže levo mnogi pomisle desno. Puno je nedoslednosti i nedorečenosti. A jezik nam je ostao od naših predaka kao i sve ostalo.
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 01 Avg 2012, 22:46

Oh, ta Vi ste to iznova sa nama, dragi moj g. Timke! Lepo - baš se onomad zapitasmo gde ste, dugo Vas nije bilo. Ako - dobro nam došli. :D

Elem, rekoste Vi nama sledeće:

U moj sistem se olako uklapaju sve teorije.


Mašala! Ovo ni „standardnom modelu” nije uspelo, a evo već ga 40 godinica doteruju - od Šeldona Glašoua pa na ovamo. Nego recite Vi nama kako se to u Vaš sistem onaj egzotični hronon - kvant vremena uklapa. Mene lično baš interesuje. ;)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4201
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 02 Avg 2012, 09:08

Dragi Moji, ma, kakvi, ta uvek sam ja bio sa Vama. Želim uvek da uobličim formu. Nije ni važno šta i o čemu se radi nego je važnije kako da se to zapakuje! Jako je teško biti pravo i mlogo pametan. I ja mogu odmah da kažem, svečano izjavim, da ja nisam od te fele. Ali me jedno buni, brine i ne da mira : Zašto se svi toliko trude da budu pametni? Kako bih ja to jako voleo i želeo, da samo znate, pa da mi neko vispren objasni gde započinje Makro svet a gde započinje Mikro svet. Odnosno gde se koji završava a time drugi počinje. Nema raskola među njima jer oni pretstavljaju jedinstvo i celinu. Mnoge bi stvari bile jasne i pre postavljanja svakog pitanja. Predispozicije su jako bitne. "Prosti" ljudi to jako dobro znaju, hoću reći osećaju, pa kažu - da se dan po jutru poznaje. Mi, materijalisti, samo oprihodujemo što neposredno vidimo i osećamo svojim ostalim čulima. Senzorima. Kolika li je samo siva moždana masa bila u glavama Gorostasa Mikenske kulture. Kad u lobanju jednog takvog kostura može da stane 3 do 4 savremena i to kompletna intelektualca. Kako sam skontao odnos je 1 : 1 000! Pa gde smo to onda pa mi?
Kad smo tako lepo obrisali pojam sadašnjosti njutnovske postavke - kola su pošla niz brdo. I još se kotrljaju.
Na ostale pojmove i pojave nije vredno trošiti vreme. Kada budemo uspeli ili bili dobre volje da prekoračimo "jaz" između fizike i metafizike sve će doći na pravo mesto. Uostalom Metafizike i nema. Ona je samo izokrenuta Fizika. I dobro udenuta, složena u fiziku. A zašto svi režu i vade parče iz sredine? Nikako sebi ne mogu na to da odgovorim. Na svako pravo pitanje postoji pravi odgovor. U formi i fazonu, kao kad okrenemo džep ili čarapu! Možda to ne zvuči naučno ali pomaže! Da se dođe do konačnog rezultata. Kao onaj problem o deobi kamila. I iracionalni računi su racionalni - prema potrebi, koliko kome zatreba pa da to ceni i poštuje.
A o kvantumima vremena pravi odgovor znaju oni koji "ubijaju" vreme. Niko ga nije video a troše ga nemilice. Čak šta više kažu da ga imaju, godine, samo neznam gde ih kriju? Pitam se ozbiljno, zar vreme prolazi a mi izgleda da ostajemo? Ili je obrnut slučaj? Ja lično "prostor i vreme" eliminišem iz računa. Pored toga što su jedno te isto. Lako mogu da supstituišu jedno drugog. Oni u materijalnom svetu služe za zanimaciju i zamajavanje širokih masa.
Kako je samo lepa ta "Božija Čestica", a tek koliko košta? Da samo znate!? Izmislio neko nekakvo radno mesto pa dela, priča i uživa kako je pametan!
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 03 Avg 2012, 00:02

E, kad tako lepo pitate - da Vam pojasnimo! :)

Kako bih ja to jako voleo i želeo, da samo znate, pa da mi neko vispren objasni gde započinje Makro svet a gde započinje Mikro svet


To Vam je od Vernera Hajzenberga na ovamo vrlo jednostavno odredivo, dragi moj g. Timke: MAKRO-SVET predstavlja hijerarhijski set fizičkih fenomena čije su dimenzije veće 10^-8 cm. Sve ispod toga je MIKRO-SVET (kvantnomehanička oblast, počev od dimenzija atoma pa naniže), koji se od makro-sveta razlikuje po tzv. indeterminizmu – odsustvu sleda uzrok-posledica.

Da bi stvar bila još jasnija: mnoštvo kvantnih događaja se u makro-svetu manifestuje kao predvidiva izvesnost (putanja planete, npr.) dok u mikro-svetu pojedinačni događaj (kao npr. putanja elektrona) ne predstavlja izvesnost nego verovatnoću. Putanja elektrona ili fotona, npr. može biti razmatrana samo kao potencijalna, a ne kao izvesna.

No Vi mi ne odgovoriste na moje pitanje o tome kako Vam se fantomska elementarna čestica vremena – hronon uklapa u tu Vašu Objedinjenu Teoriju.

Pitate se zbog čega bi to bilo značajno sa stanovišta analize Dobra i Zla? Evo zašto. Vidite, dragi moj g. Timke, VREME se ne pojavljuje u jednačinama koje opisuju svet elementarnih čestica od kojih je načinjeno tkanje našeg kosmosa. U njima je vreme potpuno simetrično.

Naš makro-svet je pak vremenski asimetričan! Lavor pun vruće se protokom vremena hladi, a hladna voda protokom vremena spontano ne postaje toplija. Čovek se rađa i umire (barem za sada), sunca nastaju i gasnu, itd.

Makro-svet je vremenski asimetričan. No stvar postaje izuzetno zanimljiva ako na čistoj matematičkoj osnovi u igru uvedemo čestice vremena – hronone, ukoliko izvršimo korpuskularizaciju vremena. Vreme tada postaje rezultat uzajamnog međudejstva hronona. Hronon bi bio „atom” vremena, elementarna čestica, kvark vremena. Ako postuliramo postojanje različitih vremenskih kvarkova (gornji hronon, donji, itd.) koji se uzajamno poništavaju (u parovima) stvarajući asimetriju, matematički bi pojavu Dobra ili Zla u našem univerzumu mogli da objasnimo kao specifičnu vremensku petlju, čvorište koja se ponavlja sve do pojave određenog fenomena koji je prekida (slično Penrouzovom čvorištu).

Prevedeno i uprošćeno – mogli bismo da izvršimo totalnu matematizaciju etike, dragi moj g. Timke. No iskreno ne verujem da će takve ultimne apstrakcije biti popularne u doglednom vremenu pred nama. :)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4201
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 04 Avg 2012, 09:36

Od kad znam za sebe bio sam svojeglavo i tvrdoglavo derište. I sada mi je jako žao zbog toga. Aminovati pojedine stvari i pojedince vodi boljem, tolerantnijem, kakvom-takvom životu. Ali ništa zato, sve se svodi na jedno : Đe si bio - nigde, šta si radio - ništa! I iskreno se nadam da će mi na kraju sve da bude oprošteno. Kao i svima.
Jedino mi je drago da u Vama nalazim sagovornika ili sugovornika koji me može da razume šta sam ja ono hteo da kažem. U ovom sveobuhvatnom višeumlju moje jednoumlje ne pretstavlja neku potencijalnu opasnost na koju se treba posebno osvrtati. Ja stvari posmatram jako prosto i držim se floskule da treba čitati kao što je napisano i pisati onako kako govoriš. Možda sve izgleda prostački prosto i nenaučno. Ali kod mene je tako.
Pitanje O makro i mikro svetu je isto kao priča o pogonskim i radnim mašinama. Gde jedna završava a gde druga počinje, kao i kada su u nekoj promenjenoj nameni. Nekom moje dobro pretstavlja nešto što je nekome jako loše. Ona priča o dobru i zlu nikako da se privede kraju. Obično je sve jedan neraskidivi lanac, sa petljama, cikličnim, kako kažete. Kako to da Milanković nije znao da nema krugova nego su sve samo neke i nekakve zapetljancije u složenom kretanju, padanju i propadanju kome kraja nema. Sve same cikloide, kako kažete slične Penrouzovom čvorištu. Tako da ja ne vidim razliku između mikro i makro sveta! Pogotovu ako ona bazira samo na našoj veličanstvenoj veličini.
Kada posmatramo sveukupno, u celini, vidimo da je najveće jednako najmanjem. Okultne nauke su to načuknule već odavno. A mi nikako da shvatimo da mi nismo jedino apsolutno merilo u realnom svetu. Kad sve umanjimo do nekakvog modela, makete kosmosa vidimo da je sve statično i nepromenjljivo. Znači li to da je nama neko podmetnuo "patku"? To novinari žedni i željni senzacija vrlo rado čine i hoće da urade i za male pare.
A tek da pričamo o našem, hoću reći njihovom Nikoli Tesli, kud bi nas to odvelo? Zar se nekad nije bolje jelo, pilo i spavalo? Zar nam je bilo neophodno potrebno da usložnjavamo i uvećavamo, uveličavamo i dobro a time i zlo? Činjenica je da je pored toga on bio kosmopolita i da je održao lekciju čitavom svetu a nama dao packu. Lekciju od koje se nikada nećemo oporaviti. Da smo kojim slučajem bili ljudi, kao što nismo, sada bi sav vasceli i čitav svet učio srpski jezik!
A da započinjemo priču te da kažemo da tačke u geometrijskom pogledu nema. Ni u teorijskom ni praktičnom smislu je nema. Sledstveno tome ni linije, pogotovu ne prave! Da spominjem orijentisanost tačke, i oktantima, Dekartovim, daleko bi nas to odvelo u diskutovanju. U svakom likovnom udžbeniku fino i lepo to piše. Postoje samo površine! Obojene i osenčene ili potamnjene. Sve krave pa i šarene su u mraku - crne. A mi ćemo da budemo samo ono što jesmo, jer iz ove kože se ne može! Nikud! Uvid u ovo što je Stvoritelj napravio nikako nas lično ne može da oplemeni. Majmuni koji su bli pametniji od nas nisu želeli da sa drveta siđu. Oni i sad imaju komoditet i standard kome mi bezglavo na razne načine težimo. Oduvek sam bio mišljenja da životinje, niži staleški red, ima bolju životnu filozofiju od nas dvonožaca.
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 08 Avg 2012, 02:59

Izvinite, dragi moj g. Timke, ali moraću da Vam ukažem na evidentne formalno-logičke propuste koje ste načinili u Vašem pređašnjem razmišljanju. Ponajpre je problematična ova Vaša tvrdnja:

Tako da ja ne vidim razliku između mikro i makro sveta!


Uza svo dužno poštovanje, pitanje Vašeg ličnog viđenja ili neviđenja razlike je pitanje subjektivne moći opažanja, koje nema niti bi uopšte moralo da ima ikakve veze sa objektivnim stanjem stvari. Želite li primer? Vi ne možete čak i da hoćete čulno da opazite Kvantni tunelski efekat. No on je savršeno realno postojeći fenomen iz mikro-sveta koji apsolutno nema svog ekvivalenta u makro–svetu. :)

Nekom moje dobro pretstavlja nešto što je nekome jako loše. Ona priča o dobru i zlu nikako da se privede kraju. Obično je sve jedan neraskidivi lanac, sa petljama, cikličnim, kako kažete.


Etički reletivizampretpostavlja postojanje subjektivnog utilitarizma, dragi moj g. Timke. Rasprava o korisnosti Zla za neki subjekat sama po sebi pretpostavlja postojanje Zla koje je diferencirano od Dobra koje takođe postoji kao nezavisni entitet. No osnovno pitanje jeste pitanje diferencijacije samih entiteta! Hoćete konkretan primer? Nema problema. Vidite, ovo je Zlo:

Slika

Major NOVJ Jože Mirtić usmrćen bajonetnom incizijom petokrake zvezde

I znate šta je interesantno? Nema apsolutno nikakvog dokaza da Zlo per se proizvodi subjektivno dobro za bilo koga! Petlji u etici nema. :!:

A mi nikako da shvatimo da mi nismo jedino apsolutno merilo u realnom svetu. Kad sve umanjimo do nekakvog modela, makete kosmosa vidimo da je sve statično i nepromenjljivo.


Upravo suprotno od toga, dragi moj g. Timke: Mi (ili makar oni dovoljno obrazovani među nama!) savršeno dobro znamo da mi, ljudi, nismo apsolutno merilo u realnom svetu! Zato prilikom opisa i koristimo potpuno neantropske operatore u našim istraživanjima sveta oko nas (primer: jedinica dužine u astronomiji je parsek – pc, tj. 3,09x10^13 km). A što se statičnosti kosmosa pak tiče tu jako grešite. Naše sunce će, na primer, za cca 4,5 milijarde godina postati tzv. crveni džin, budući da će potrošiti sav vodonik, te će povećati svoju veličinu za 250 puta i pri tome progutati milu nam planetu zemlju, zajedno sa svim na njoj još eventualno opstojećim majmunima, kitovima, rekama, šumama, vračarama, PR menadžerima, grobovima, hramovima, berzama, bibliotekama... i nebrojenim inim entitetima.

A to se uopšte ne može nazvati statičnim stanjem, dragi moj g. Timke. :twisted:

...vidimo da je najveće jednako najmanjem.


Ma otkuda je jednako, za ime sveta? Objasnite nam koje to jednakosti postoje između planete Zemlje kao predstavnika makro-sveta (12,76 x 10^6 = 12.760.000 m) i ćelije hrastovog lista (12,76 x 10^-6 = 0,00001276 m)? ;)

A da započinjemo priču te da kažemo da tačke u geometrijskom pogledu nema. Ni u teorijskom ni praktičnom smislu je nema.


Stvarno? Koliko ja znam, tačka je nulto-dimenzionalni matematički objekat koji može biti određen u N-dimenzionalnom prostoru korišćenjem n koordinata. A valjanost koncepta je potvrđena i u takvim po čoveka neosporno veoma korisnim oblastima kao što je mehanika (kinematika materijalne tačke, npr.). :)

Majmuni koji su bili pametniji od nas nisu želeli da sa drveta siđu. Oni i sad imaju komoditet i standard kome mi bezglavo na razne načine težimo. Oduvek sam bio mišljenja da životinje, niži staleški red, ima bolju životnu filozofiju od nas dvonožaca.


Ta šta kažete? Majmunčići su pametniji i uživaju veći standard? Unapred se izvinjavajući što kao pristrasni lokalni zastupnik vrste Homo sapiens sapiens možda posedujem manjak kredibiliteta apsolutno nepristrasnog posmatrača, moram, uprkos tog svog bolnog nedostatka, da upitam: a po čemu su to majmuni bili pametniji od ljudi? Da li po tome što su se nakon ljuštenja banane i sledstvene konzumacije tog južnog voća zarad utoljavanja gladi umesto baktanja sa intermedijarnim vektorskim bozonimai Karlemanovim inekvivalencijama negativnog brojčanog eksponenta po vasceli dan bavili i bave uzajamnim češanjem guzice kao ultimnog faktora intelektualne socijalizacije? Pišu li možda majmunčići po web-forumina, sedeći pritom u ergonomski prilagođenim stolicama i u klimatiziranoj atmosferi, poput nas? Znaju li za blagodati tople kafe nakon jutarnjeg tuširanja uz upotrebu kedrovog sapuna? Slušaju li Baha? Pišu li poeziju? Oduševljavaju li se zvezdanim nebom?

Znate, iako nas paleontolozi uveravaju da majmuni i mi imamo zajedničke pretke, čini mi se da nam sadašnjost, a osobito budućnost nipošto neće biti ista. Ponajviše zbog toga što je zemaljsko bitisanje zapravo veoma kratko. A svest o njegovoj kratkoći pak ograničena na bića koja u dovoljnoj meri koriste evolucijom im podareni mozak.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4201
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 09 Avg 2012, 09:47

Dragi moj g. Biblio, Bio bih odmah do krajnjih granica nevaspitan i neodmeren ako prvo Vama ne ukažem dužnu zahvalnost što mi je život podario priliku, mogućnost, da imam posla sa ozbiljnim, iskrenim, poštenim i nadarenim misliocem. Svi ostali, čitav Internet i ostali svet, su samo "luk i voda" ili "splačine" u odnosu na postupke i ponašanje koje Vi nesebično pružate. Kada samo pomislim koliko je ovaj svet frivolan, surov i zlonameran dođe mi da živim kao Diogen. A sada tek pričaju da je bio Pametan! Sve se događa posthumno, plačno pokajnički, nekrologom. Živimo u nekoj čudnoj smeši koju nazivamo sadašnjošću, malo više, nekako u prošlosti. Znam da ste u dobrom švungu i da znate znanje. Ali ima tu još nešto. Vi izgleda volite sportove. Smuk, slalom, kristijaniju ili jedrite na talasima. Ali kod mene je drugi slučaj. Puzim, plazim po planimetriji. Ne mogu da shvatim trendove koje ljudi tako naivno i oberučke prihvataju. U ovom ambijentu, gde svaka veća riba nemilosrdno jede, guta onu manju ribu do sebe, razume se, koja joj je dostupna u domašaju. Pogledajte kako postoje petlje na granicama. Sa jedne strane granice, deo istog plemena, slave dan pobede nad golorukim narodom a sa druge strane te iste grane jadan, proteran narod, plače i leleče za rodnom grudom i krajem i grobovima svoji predaka. Žrtva je kriva zato jer je izazvala i iziritirala zločinca i zlikovca pa je morao da je ubije i izmasakrira. Jadno objašnjenje za grozomorne fotografije. Zar to nije dobar primer za analizu. Samo promenite predznak. I obrišete tapije u gruntovnici i katastru koje je Marija Terezija dekretom dala, kada je trebalo. Ovi jadni narod dok je valjao - dobar je bio. Svoj posao odradili i dobili isplatu -fus u guz. I još neko nek kaže da ima pravde. Neandertalci. Puna ih je Europska i Ostali svet. Po svemu sudeći majmuni su bolji. Kao i konji i ostali vaskoliki svet. Za sve ima dosta prostora samo za pojedine slavodobitnike, "Dobre Komšije" - ama jok!
Voleo bih da na Zemlji ima više dobronamernih i tolerantnih pojedinaca. Iako smo svakim danom svi sve bliži Sudnjem danu. Možda će se ukazati prilika da spasemo dobre duše. Kada možete i imate vremena javite mi se dobrom temom za razmatranje. Malo je pravih prijatelja, iako se svi prave da su veliki prijatelji. Do prve prilike. Koju im život galantno pruža. Otac i Mati joj dali a ona se fališe kako je dobra! Pa ko koga. Prijateljski prijatelj Petar, Timke
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 13 Avg 2012, 02:03

Varate se, dragi moj g. Timke – ja, verovali ili ne, zapravo prezirem sve te dehumanizovane i denaturalizovane akrtivnosti tzv. modernog čoveka koje se iz nekih nepojamnih razloga nazivaju „sportom”, pošto uviđam da isti predstavljaju manifestaciju bazično ekocidne logike po kojoj se zarad profita sistematski uništava ljudsko telo kao prirodni organizam i deo živog sveta. Telo čoveka, baš kao i njegova psiha, poprimilo je u poslednjih tridesetak godinica prilično glup tehnički karakter pukog augmentatora profita i svedeno je u tzv. savremenom sportu na predmet minuciozne fabrikacije. Na puku sirovinu i alatku za postizanje rekorda, na zbir biohemijskih, fizioloških, psiholoških procesa i elemenata koje je potrebno dovesti u optimalni funkcionalni sklad kako bi iz njihove aktivnosti mogao da proistekne projektovani rezultat – generator profita. Jer ukoliko analiziramo profitnu osnovu tzv. „sportista” u modernom dobu nije ništa više do robotizovanog idiota za višekratnu, a uskoro, kako se čini, za jednokratnu upotrebu u generisanju profit donosećih atrakcija za prezasićene i egzistencijalne radosti lišene kohorte kućnih preživara – počastvovanih titulom TV auditorijuma - koji lično ne bi, doduše, mogli da istrče ni stazu od 50 m a da pri tome ne prilegnu na polovini iste, no uza sve to prijemčivo orijentisanih prema vizuelnom eskapizmu, koji je jedini u stanju da im po prihvatljivoj ceni TV pretplate ponudi bekstvo iz životnog ništavila i pruži kompenzaciju za svekodnevne im egzistencijalne patnje.

Ne, tzv. „sport ” mene nikada nije interesovao, dragi moj g. Timke. No upravo me je zato etika interesovala i interesuje veoma mnogo, što i nije toliko neobično, budući da sam veliki poklonik nauke kao uistinu poslednjeg sredstva za spasavanje sveta. :)

Stoga ću i pokušati ovoga puta da u znak iskrene zahvalnosti na tim lepim rečima koje ste mi uputili iznađem jednu dobru temu za razmatranje, a koja bi - ako bude sreće - privukla i Vašu pažnju, a ujedno ostala i u okviru ovog tematskog niza.

Vidite, dragi moj g. Timke, sličnost između fizike i etike je upravo zadivljujuća: obe te grane nauke poseduju aprioran zahtev po kojem svet etičkih vrednosti (baš kao i fizički svet!) mora biti objektivan, tj. nezavisan od percepcije i apsolutan. Relativizam u etici je oduvek samtran jednim od najvećih mogućih zala! Iz te koncepcije je logički sledilo i to da su etički iskazi (biti dobar) zapravo objektivni kvaliteti – donekle istovetni fizičkim fenomenima koji postoje nezavisno od subjekta koji ih posmatra. Etika je yato oduvek i pretendovala da pronađe ili konstruiše carstvo apsolutnih objektivnih vrednosti, pri čemu bi etička svest i moralno suđenje predstavljali elemente spoznaje toga carstva.

No osnovni problem u obe ove kategorije znanja zapravo je problem mogućnosti spoznaje tih kvaliteta. Problem u etici je zapravo onaj stari, Sokratovski: ljudi su neetični zbog neznanja! Etičko vaspitanje i etičko argumentisanje stoga bi trebalo da se svede na logički neupitno dokazivanje etičkih istina. I to istina kjoje su tzv. „intrinsičke vrednosti” – dobro po sebi, ili dobro kao cilj, a ne dobro kao sredstvo za postizanje nečega drugog (tzv. „instrumentalna vrednost”).

I upravo ovde dolazimo do ključnog problema celokupne etike: ako se, naime, osnovni postulati etike i moralnog rasuđivanja ne mogu precizno definisati zbog ograničenosti subjektivne percepcije normirajućeg subjekta, te u slučaju da se njeni elementi mogu takođe saznati samo subjektivno, posredstvom lične percepcije – etika tada uopšte ne može pretendovati na objektivnost! Šta da radimo, naime, sa ljudima koji imaju moralnu percepciju koja je različita od naše? Da li je moguće da „dobrim” oni smatraju nešto različito od onog što mi smatramo? I ako se susretnemo sa takvim fenomenom razlike u etičkom suđenju - koji nam to argumenti stoje na raspolaganju da vodimo i rešimo spor oko tih razlika? ;)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4201
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 13 Avg 2012, 09:13

Cenjeni i izuzetni Biblio, u nemogućnosti da spoznamo Istinu direktno, mi se služimo instrumentima, pomoćnim protetičkim oblicima da dokučimo šta se to krije u suštini stvari. Čoveka muči ta njegova nemogućnost, odnosno mogućnost koja nije u mogućnosti da ovlada onim što mu nije pridodano pri njegovom stvaranju.
Ima raznih pomagala, i fizičkih - realnih i psihičkih - nerealnih nadogradnji kao što su stilske figure za svakodnevnu upotrebu. Pa sam se i ja malo okoristio time. Nadam se da ste prozreli moje namere? Sve je to samo odraz odnosno dokaz naše ljudske nesposobnosti. A trsimo li se, nije da nije! Pa neka nam niko ne zameri što je sve tako kako je. Priznajem da je sve ovo oko nas, pa i mi, tvrd orah, koštunac. Sve zube polomismo ali nikako da dokučimo Istinu. Pile izilazi iz ljuske a mi bi da prodremo unutra! Sve je i jako veliko i malo u isti mah. Nedokučivi konglomerat. I što smo bliži rešenju - ono je sve dalje. Kao da odmiče od nas. Ili smo mi sve manji? Sve je podređeno interesnim sferama pa se većina okreće zamajavanju i zamagljivanju činjenica. Nek je tako dok trajemo. Lakše se kotrlja nizbrdo. Svi smo mi gladni reči. Mislimo rečima, govorimo rečima, jedemo reči, bacamo se njima, čuvamo ih u trezorima. ali slaba vajda jer smo nezasiti, pa nam puno njih fali. Fale nam zato jer nisu prave. A jaka reč - ubija! Ili je u pitanju ona stara misao : Traži posao ali i moli Boga da isti ne nađe! Od realnog, istinskog, stvorili su nerealno, iracionalno, fatamorganu. Jer pobogu zašto bi Istina bila prosta kad može da bude bogata i složeno-komplikovana!?
O sportu i takmičenju nemam komentara. Prodane duše i rezultati, biznis. Treba uvesti, nominovati nagradu za sve učesnike, posebno onog zadnjeg, jer da nije njega svi bi ostali bili hendikepirani. Pa tako je i sa kvizovima znanja i inteligencije. I pre i posle sve je ostalo isto kako je i bilo! Šarena laža i blef za široke mase koje baš to traže. Kumst je : Kako podrediti Laž da posluži u borbi za Istinu? Čoveku je omogućeno, njegovom intelektu, da nađe izlaz i jednom postane Mali Bog, u svom ataru - samo ako to bude iskreno i stvarno želeo.
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 17 Avg 2012, 11:42

Vidim da menjate frekvenciju Hronona. I na tome Vam zahvaljujem. Ali, ne, izgleda da to nije frekvencija, to je korelacija, veličina. Nesrazmernost. Neproporcionalnost. Možda ste i na godišnjem odmoru? A ja se naš'o da Vam dosađujem. Ja sve ovo, što nas okružuje a čiji smo deo i mi sami, vidim mnogo ili jako prosto. Bez matematičke zavrzlame. Iako se sve može da prikaže i jezikom znakova i formula, lakše je ko biva za razumeti, kad se prevede na ovaj naš svakodnevni prozaični, prostački jezik. Sve je luk i voda! Kažu da su rastojanja - "relacije" od-do. To može da nam posluži da mnogo lakše shvatimo šta se hoće i može. Nije sve jedno da li je "put" - prostor, imenovan ili nije. Isto to i za "vreme" važi. jer je to jedno te isto. Čije je, je onaj kamen spoticanja o kome je reč. Svojatanje. Ego i super ego. lokacije i međuodnosi. Veličine, akumulacije. "Napumpani" oblici. Skupovi. Entiteti.
Recimo : Kada sebe uvećamo - onda okolinu smanjujemo. Kao i obrnuto. Ali to su samo fikcije. Naše fiks-ideje. Negde i to upali. Kod nekih pojedinaca. Čitav naš život, bitisanje, je isprepletano usponima i padovima. Kada bismo samo mogli da vidimo i shvatimo koliko smo veliki, odnosno ništavni u sklopu čitavog sistema stvaranja, okrenuli bismo se pametnijim stvarima i mislima. Nego, nam je od vajkada ostao amanet da se zabavljamo kako znamo i umemo. Nekome na veselje a nekome na žalost!
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 20 Avg 2012, 23:15

Oh, ta ne menjam ja uopšte frenkvenciju hronona, dragi moj g. Timke, budući da hronon i moja malenkost ne bi mogli da formiraju tzv. kuplirani harmonični oscilator, jerbo nam mase nisu korespodentne, a ne pak zbog toga što sam ja zaista na godišnjem odmoru (tokom kojeg jedva čekam da se isti završi, pa da se makar i malčice istinski odmorim). :)

No hronom zaista može veoma korisno da nam posluži u mnoge svrhe - npr. da definitivno utvrdimo da li bi neko naelektrisano telo u kretanju zaista odavalo radijaciju u slučaju postojanja spoljnog elektromagnetnog polja, ili pak zarad utvrđivanja minimalnog vremena potrebnog za razlikovanje dva različita stanja nekog sistema, itd. ;)

No ne vidim da Vas je zaintrigiralo ono moje po tematsku sadržinu ovog niza krucijalno pitanje u vezi sa problemom etičkog relativizma, budući da se njega u obe Vaše pređašnje poruke niste ni dotakli. Možda Vas je taj amanet da se zabavljamo kako znamo i umemo previše ophrvao? Ako je tako, budite spokojni - uopšte ne treba da se njime rukovodite, budući da je isti totalna fiks-ideja! Znate, intelektualni Uspon Čoveka upravo je ponajbolji dokaz za to.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4201
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 21 Avg 2012, 09:23

Sa neskrivenom zebnjom i iščekivanjem slutim sa koliko ćete malo reči puno toga reći. Bez zadnjih misli. Sve ovo je meni, moj melem na ranu. Nisu u pitanju oscilacije. U pitanju su harmonici. Rezonance. Rastegljivost. Viskoznost. Elastičnost. Fleksibilnost. Trpeljiivost. Skoro su dva obešenjaka pokušala da naprave eksperiment sa teleportacijom ili nešto tome slično. Pomoću listića liskuna povećavajući frekvenciju uspeli su da se isti listić našao i na drugom mestu u isto vreme. Nešto - "a la multi kosmos" (Multiverse) u malom. Ima još dosta i puno obešenjaka (Iluzionista) koji manipuliraju svojim i tuđim mislima.To bi možda mogao da bude i moj odgovor na ono pitajnje šta je to hronon. Ta najmanja promena stanja statične slike u navodnom kretanju bi bio moj odgovor. Kada bi cepidlačili uočili bi da ima dve vrste kretanja : okretanje i kretanje, koje je opet segment perifernog dela opet nekog većeg okretanja. Soji se uvek u mestu. To je onaj prvi uslov! Iz svega opet sledi da je vreme odnosno njegov delić, funkcija brzine kretanja nečega (Materije i energije) u nečemu (može da bude i prazan prostor - "ništa") samo deo prostora. Pa je po mom grešnom shvatanju to jedno te isto. Vrlo lako može da supstituiše jedno drugo. Što u svakodnevnom životu, žargonu, često i uvek biva i niko ne uočava i ne pravi razliku, niti nekakvo pitanje. Ili namerno ne uočava razlike. Nego samo kad zatreba - onda potegne. Boga za bradu. Jer je on nju prvi sebi napravio.
Pa tako je i sa onim etičkim relativizmom. Ostavio sam drugima na volju da upotrebe i otkajše koliko ima je volja. Parče torte. Greška je samo u tome ako uzimamo samo sebe u odnosu na sebe. Naš Ego uvek prevagne. Pa nam se čini da smo mi, iako smo tako mali, tako i tolko i taki - jako veliki. A ISTINA može i bez nas - vrlo lako! Nama kurzšlus a njojzi niks-ništa. A od NEMANJA TVRĐEG GRADA NEMA! Zato je i glupost tako večna. Budala i krivih grana nikad neće nestati.
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 22 Avg 2012, 01:23

Izvinite na imanentnoj mi fizičko-matematičkoj rigidnosti, dragi moj g. Timke, ali harmonici su takođe oscilacije čija je frekvencija celobrojni umnožak osnovne sinusoidne oscilacije. :)

Iz svega opet sledi da je vreme odnosno njegov delić, funkcija brzine kretanja nečega (Materije i energije) u nečemu (može da bude i prazan prostor - "ništa").


Izvinite, ali kretanje nečega u nečemu i nadalje ne može da objasni ireverzibilnost vremena, koja je ekstremno očita npr. u termodinamici. Da stvari zaista stoje tako kako Vi kažete, puka promena vektora brzine kretanja nečega u nečemu dovela bi i do promene smera vremena. A to, kao što znamo, nije slučaj. ;)

Skoro su dva obešenjaka pokušala da naprave eksperiment sa teleportacijom ili nešto tome slično. Pomoću listića liskuna povećavajući frekvenciju uspeli su da se isti listić našao i na drugom mestu u isto vreme.


Teleportacija definitvno jeste moguća, dragi moj g. Timke. Jedini je problem što je ostvarena isključivo na sub-atomskom nivou. Za teleportovani listić liskuna nauka još ne zna. Recite nam kako se zovu ti eksperimentalni obešenjaci, gde su i kada su izvršili taj liskunski eksperiment? Bilo bi dobro da dobijemo i metodološki opis istog, pa će naučni timovi širom sveta, ukoliko je uistinu validan, biti u prilici da ga ponove. A od tog trenutka će i pitanje njegove neobično intrigantne praktične primene biti zapravo samo pitanje vremena. 8-)

No da se mi, blago nama, vratimo na pitanje etičkog relativizma:

Slika

Južnovijetnamski general Ngujen Nguk Lon egzekutira zarobljenog pripadnika Vijetkonga Ngujena Van Lena u Sajgonu 1. februara 1968.

Analizirajmo sledeće pitanje: da li je čin egzekutiranja ratnog zarobljenika uopšte moguće interpretirati kao manifestaciju Dobra? Ako jeste – zbog čega? Ukoliko nije - zašto?
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4201
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 22 Avg 2012, 11:55

Ne bih želeo da se ovaj naš diijalog pretvori u beskrajno izvinjavanje i za ono što nismo ni pomislili. Nekim našim glavodržiteljima prešlo je u naviku pa im se od finoće osušila usta, često i za svašta se izvinjavajući. Bon-ton. Činjenice su jedno a mi nešto jako nestabilno, promenljivo i labilno, ko na vetru list. Ekvilibristika čista.
Oblici su nekakva efemerna a u isti mah i večna bića. Zavise od nas. Isto su i misli i slike i snimci audiovizuelni. Potrebno ja da uložimo nešto svojega pa da dobijemo otelotvorenje onoga.
Nemoguće je objasniti šta je vreme ako zastupate apriori postulat da je ono nereverzibilno. Kako bi drugačije objasnili da do naših očiju dolaze fotoni koji govore o nečemu što više ne postoji. I vreme baš kao i prostor imaju iste dimenzije. Beskraja i večnosti. Ciklično je samo za svakodnevnu upotrebu. Zašto bi se ponavljali kad su trajni? Opet će nadoći bezbroj puta. Pa ne treba da ikoga čudi ako kažem da su jedno te isto. Činjenica da se hranimo vremenom, iako u nekim slučajevima izdvojeno, jer ima izuzetaka za razmišljanje. Nikako da pređemo prag koji stameno stoji. Nauka će uvek da bude samo nauk dok ne pređe taj prag. Pričati o telekineziji je to što je. Odjednom se naći na nekom drugom mestu!. Bez prostorne distance, razume se i vremenske! Glupo zar ne? A možda i nije ako oprihodujete moju koncepciju! A to Kinezi rade uporno. Pomoću lasera i fotona. Stvar je još u povoju. Možda je i nedonošče.
Egzekucije i te nakaradne stvari su omogućene stanjem odnosa. Da nije oružje napravljeno, isto ne bi bilo izvodljivo. Tako da se stvari postavljaju mnogo kompleksnije. Postoje Uslovi i još nešto pre njih - Preduslovi. Zašto je to tako? Stvar je u tome, u kom se smeru kreće dejlovanje sile a na tom postavljenom uslovu, konkretno pravcu. Okretanjem strele dejstva i napadne tačke dobijamo ono što dobijamo. Zato je i izmišljen prostor, rastojanje. Izokrenuta stvarnost naše materijalnosti. Odnosno naša proizvoljna malenkost, veličina u odnosu na sveukupnost stanja. Ako uspemo da se mimoiđemo - dobro jest. Inače možemo da pokušamo imaginacijom da sebe uvećamo te tako možemo da prevaziđemo mnoge iskrsle probleme. Pa ako se ne možemo da odupremo, onda potprašimo pete.
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 22 Avg 2012, 21:56

Oh, ta ne brinite Vi za izvinjenja, dragi moj g. Timke. Izvinjenje je samo puka reč koja stoji nasuprot hiljada dela. A mi u ovom našem tematskom nizu nameravamo da utvrdimo postojanje mogućnosti za apsolutno ocenjivanje upravo tih nebrojenih hiljada ljudskih dela. :)

Nemoguće je objasniti šta je vreme ako zastupate apriori postulat da je ono nereverzibilno. Kako bi drugačije objasnili da do naših očiju dolaze fotoni koji govore o nečemu što više ne postoji. I vreme baš kao i prostor imaju iste dimenzije.


Oh, ta savršeno je moguće, dragi moj g. Timke ukoliko vreme zamislite kao jednu od dimenzija četvorodimenzionalnog prostorno-vremenskog kontinuuma, čiju geometriju određuje materija, odnosno energija koju ona u sebi sadrži. Prostor-vreme utiče na fizičke objekte, a oni sa svoje strane deformišu prostor-vreme. U tom slučaju je sasvim logično što emitovani fotoni prelaskom preko prostornog deformiteta potrebuju vreme. Jedini je problem što se u inače fenomenalnim Švarcšildovim jednačinama za prostornu geometriju koje opisuju ovaj kontinuum pojavljuje i jedan član koji postaje beskonačan ako je masa vrlo velika. U tom slučaju u svemiru mora da postoji i singularnost, područje sa beskrajno velikom zakrivljenošću – poznato u ordinarnoj leksici kao crna rupa, koju smo i otkrili 1978. u sazvežđu Labuda (Cygnus X-1). U svakom gravitacionom polju vreme je sporije. No u središtu Labuda X-1 pak vreme zbog enormne gravitacije stoji. Ali čak ni tada ono još uvek ne menja smer. Načelo ireverzibilnosti smera vremena još uvek važi. U ovom kosmosu. ;)

Činjenica da se hranimo vremenom,


Bojim se da bismo svi od gladi poumirali, dragi moj g. Timke, da se vremenom hranimo! Dobro, naš g. Upravnik bi onako gladan, kada mu mrak na oči od gladi padne, možda i mogao u potrebitome času da konzumira budilnik, e ne bi li nekako glad zavarao do pristojnog, ljudskog obroka. No to bi mogla da bude tek palijativna mera – nešto za sakupljanje viška stomačne kiseline koja opako zna želudac da nagriza. Ali to nije trajno rešenje! Ustrojstvo nam je, avaj, drugačije, dragi moj g. Timke. Potrebuje proteine, ugljene hidrate, celulozu, vitamine i enzime. Inače – mrka kapa. Sledi neminovni kraj obitavanja u prostorno-vremenskom kontinuumu.

Da nije oružje napravljeno, isto ne bi bilo izvodljivo.


Grešite. Proizvedeno oružje uopšte nije neophodno zarad egzekutiranja ma koga. Ono je savršeno izvodljivo i posredstvom običnog kamena. Pogledajte sledeći primer:

Slika

Egzekutiranje kamenovanjem Mohameda Abukara Ibrahima od strane somalijskih pobunjenika iz grupe Hizb Al-Islam u Afgoji, 13. XII 2009.

Stoga da ponovimo pređašnje pitanje: da li je čin egzekutiranja ratnog zarobljenika uopšte moguće interpretirati kao manifestaciju Dobra? Ako jeste – zbog čega jeste? Ukoliko nije - zašto?
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4201
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 23 Avg 2012, 09:53

Dragi moj Bibli, drago mi je da imam sagovornika, a i nadam se ne samo oponenta. Kao i da ne uzurpiramo prostornovremenske parametre na ovom forumu. Možda bi ljudi željni punoće i lagodnog življenja hrlili za nekakvim lakšim štivotom. Nije ovo pisano sa tendenciijom da nekoga zasenjujemo pameću nego da isteramo neke stvari, činjenice, koje nas žuljaju i danju i noću, na čistac. Ja nisam imao sreće da idem putem kojim sam naumio, nego sam bio vazda propisno stopiran. Ali mi jedno nisu mogli da ometu i oduzmu - "rezon detr". Ono što sam dobio od svoje Majčice i Prirode. Za oca je vazda bilo vrlo lako. Ima ih na svakom ćošku. Ova naša moderna nauka uvažava samo Mitohondrije. Drago mi je i hvala Vam na ažurnosti sa kojom mi odgovarate i parirate na moje razmišljanje. Uočavam da ste Vi vrlo upoznati i verzirani sa tekućim događanjima i da ste u pozitivnim trendu, ka boljitku. Rado bih podelio svoje misli u svako doba sa dobrim kritičarem. Koji nema zadnjih i osionih misli.
Ako poštujemo, priznajemo, da postoji sadašnost, "njutnovska", onda otpada četvrta dimenzija kao smrznuto uvo. Gravitaciju, težište mase, kao i samu masu treba tražiti tamo gde se i nalazi - u subatomskim materijalnim, energetskim među delovanjima, procesima. Opeet da ponovim, prostorno-vremenski parametri samo su odraz stanja sveta i naše svesti. Kao slika u ogledalu. Razume se da mora biti izokrenuta, jer je ona osno simetrična. Onaj izraz, da se hranimo vremenom sam upotrebio u alegoričnom smislu. Na svakom pakovanju hrane sada je moderno da mora biti upisan datum proizvodnje kao i rok trajanja. A sad, da li je to nešto fiktivno ili realno neka viši forumi odluče, nečija savest ili interesi. Žao mi je bilo da gledam kad bacaju torte u kontejner jer im je istekao datum, rok, od jednog dana. Imao sam i devojke, sa kojma sam provodio slatke trenutke življenja, koje su prvo zagledale datum na čokoladi koju sam im ja kupovao i davao na poklon, da ih odobrovoljim i oraspoložim. Pa su me i ostavljale zbog moje lakovernosti i nesmotrenosti. Govoreći mi : Pa ti zaista ništa ne znaš. Nisi sposoban da se uklapaš u ovaj život jer si lakoveran i šupljoglav i naivan. Svi su pametniji od tebe. A to me je i pokrenulo da promislim da li je to baš tako. Onda su mi se otvorili, pukli horizonti pred očima. I video sam da je sve, što me okružuje, samo "Šarena laža" i "Idimi - dođi mi"! Opšta blamaža. Lakrdija i veseljaci, zabavljači, iluzionisti. Bojim se da se lako uvredljivi opet ne naljute pa da mi uskrate i suze još ovo malo što je ostalo od životnog prostora.
Pa i za "oružje " moglo bi se svašta reći. Sve je i dobro i loše. Sa nekim se slugama da živeti. Ali su hrđavi gospodari. Pa tako i za HAARP mi je Nebojša, na svom sajtu, prišio aplauz. Kada sam spočitao da se i nekad dobro živelo a ne samo danas. Posle Prometeja, Nobela i ostalih inih pametnih, mudrih i učevnih, ne vidim da se standard pokrenuo na bolje. Pronalasci i novatorije moraju da budu primenjene samo za ono za što su namenjene. Inače - "Kolaj rabota!" Pošto smo svi, čitav svet, pa i mi, dobro oteslani red je i da se pobrinemo, pogotovu ta velika "Sedma sila", novinari, i postave temu i pitanje : Kuda se denulo i denje blago, razlika, između cena i plata. Kako je u svetu, EU, a kako kod nas? Očito je da neko ubire, skida kajmak i kajševe sa leđa radnika. A ne da piskarala samo palamude. Kada smo toliko pošteni i ljudi, dajte da u svemu budemo i ostanemo ljudi.
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 24 Avg 2012, 02:27

Ne brinite se Vi ništa o lokalnom uzurpiranju prostor-vremena, dragi moj g. Timke. Ovdašnji lokalni univerzum kreiramo mi i imamo sva prava koja iz tog čina proističu. :)

Ako poštujemo, priznajemo, da postoji sadašnost, "njutnovska", onda otpada četvrta dimenzija kao smrznuto uvo.


Ta otkuda otpada, za ime sveta! Ta zar ste zaboravili kinematiku – poglavlje divne Njutnovske mehanike koja izučava položaj materijalnog tela u funkciji vremena? Položaj materijalne tačke u prostoru određuje se uzimanjem vremena kao parametra! Svaki trenutak određen je relativnim brojem t koji se zove vremenska koordinata. Nula određuje početak, pozitivni broj određuje neki trenutak kasniji od trenutka izabranog za početak, a negativni broj određuje trenutak koji prethodi početku. Skup brojeva koji određuju trenutke svodi se na skup R realnih brojeva. :roll:

Gravitaciju, težište mase, kao i samu masu treba tražiti tamo gde se i nalazi - u subatomskim materijalnim, energetskim među delovanjima, procesima.


Ne tamo, nego u zakrivljenosti prostor-vremenskog kontinuuma. Apsolutno svi materijalni objekti se mogu definisati pomoću zakrivljenog prostor-vremena! Gravitacija ne predstavlja privlačnu silu između dva tela, već sastavni deo prostor-vremena.

Zamislite elastičnu gumenu materiju koja je razapeta preko jednog drvenog okvira. Na njoj leže lopte različite veličine i težine. Svaka će utonuti u gumeno platno zavisno do svoje veličine i težine. Ako po gumi zakotrljate manju loptu, nju će privući jedna od težih lopti, u čije će se udubljenje ukotrljati. Ta guma je simbol prostor-vremena. Ono je u principu ravno, ali ga prisustvo materije krivi, a zakrivljeni kontinuum postor-vreme pak sa svoje strane utiče na ponašanje materije.

Jedini drugi način za objašnjenje gravitacije može biti potražen korišćenjem kvantne teorije polja, u kom slučaju će gravitacija predstavljati silu koja se izmenjuje između realnih čestica posredstvom virtuelnih čestica poznatih kao gravitoni (bozoni sa spinom „2”). Ali postojanje gravitona (za razliku od postojanja zakrivljenosti prostor-vremena) za sada još uvek nije eksperimentalno potvrđeno.

Opeet da ponovim, prostorno-vremenski parametri samo su odraz stanja sveta i naše svesti.


Netačno. Bilo čija svest (Vaša, ili moja, ili ona u Male Mare iz Stepojevca, svejdno!) potpuno je irelevantna za postojanje materijalnog sveta. Jupiter savršeno objektivno postoji kao planeta koja se kreće u sunčevom sistemu bez ikakvog obzira na to da li narečena Mala Mara iz Stepojevca ima ili nema svest o postojanju Jupitera!

Onaj izraz, da se hranimo vremenom sam upotrebio u alegoričnom smislu. Na svakom pakovanju hrane sada je moderno da mora biti upisan datum proizvodnje kao i rok trajanja.


U bazično naučnim raspravama nije preporučljivo konstantno upotrebljavati totalno divergentno tumačive alegorije, dragi moj g. Timke. Rasprava se tako stalno razvodnjava i ne privodi logičnom završetku. Koji predstavlja suštinu svake rasprave.

Posle Prometeja, Nobela i ostalih inih pametnih, mudrih i učevnih, ne vidim da se standard pokrenuo na bolje.


Jeste li ikada upitali Vašu bivšu suprugu da li je osetila razliku između pranja rublja veš-mašinom i eventualnog razmahivanja prakljačom na zimskom potočiću? Ako niste, zapitajte nekoga iz Vašeg sadašnjeg neposrednog okruženja. Smesta ćete se obavestiti o savršeno realnim aspektima ostvarene promene standarda. ;)

Kada smo toliko pošteni i ljudi, dajte da u svemu budemo i ostanemo ljudi.


Slažem se sa Vama. I upravo zato tome ne razumem Vaše konstantno odbijanje da odgovorite na već dva puta u ovom tematskom nizu s moje strane postavljeno pitanje, koje upravo suštinski zadire u problem ljudskosti. Nisam ja slučajno toliko apostrofirao pitanje etičkog relativizma, dragi moj g. Timke. Bez odgovora na njega, naime, ljudskosti uopšte ne može ni biti.

Hoćete li biti toliko dobri da na njega ovoga puta konkretno odgovorite? Bilo bi pošteno da to učinite.

O radnicima, odranim kaiševima njihove kože, senzitivnosti radničkih mitohondrija i nekom boljem svetu raspravljaćemo posle, na nekom za to primerenijem mestu. ;)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4201
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Dobro i zlo

Postod Timke » 24 Avg 2012, 11:49

-Dragi Bibli, Da odmah počnem od ovog, meni bližeg kraja. Sve se vrti kao maca oko vruće kaše. Opet ta alegorija i stilske figure. Ko nije sa mukom radio i zarađivao koricu hleba nema prava da išta kaže o pravima radnih ljudi. Jer on jednostavno ne može da oseti šta je to biti gladan i nezaštićen. Itekako zaboli kad zaboli. Ali je interesantno da prirodno i obično, samo zaboli svakog ponaosob. I tu je taj prag ili jaz između ljudskosti i neljudskosti. Ne kažem da sam više ljud, pre bi se moglo reći da sam više lud, kada vidim da je neko obhrvan bolom. Puno puta sam doživeo da sam obmanut, naseo, prevaren dobrom glumom. Fer plej svi naglas zagovaramo, ali se niko ne drži tog kodeksa. Nije li to taj traženi etički relativizam? Ili ga bar ja to, samo tako doživljavam. A dobro i zlo imaju i svoje finese, nadgradnju! Prelivani i pelivani.
-Činjenice su jedno, pa ma ko ih i koliko i kada, iste doživljavao i preživljavao. Ja recimo, perem, odnosno pomažem mašini da operemo veš. Bezbroj puta sam intervenisao i otklanjao kvarove. A oni ko za inat neće da idu u nekom pozitivnom smeru, nego uvek u negativnom. Puno puta sam nagovarao majstore da u svom radu prešteluju, malo, ispravno stanje motora ili nekog uređaja pa da on nakon prilagođavanja dođe u idealnu poziciju. Ali to u ovom svetu nikako ne pije vodu. Sve se radi da bude ispravno i idealno samo dok ne ispadne iz šaka. Sve se kvari samo od sebe. Sve je jedna velika kvarež. A vreme je kažu, tome glavni krivac. Ništa ne štima i obično bure drži vodu dok majstori ne odu! Pa i ne vidim u čemu je standard. Ako nosimo samo sintetiku nikako da budemo zdraviji od onog što je nosio vunu, kudelju i svilu. Nismo ni pametniji. Jedino je manufaktura spala na koju stepenicu niže.
-Previše je otrcana fraza da je vreme novac. Što je interesantno, imaju iste osobine! U apsolutnom smislu nemaju nikakvu vrednost. Pa me čudi što i dalje insistirate na onom ogledu u kome se gravitacija i vreme i prostor i veličina mase i gustina brkaju pa daju neke zavidne dokaze. Uzeti pri tome u delovanje zemljinu gravitaciju, pa sve to nazvati - iskrvljenost prostorno vremenske koordinate i ordinate. Čudan je to naučan rezultat. I ja Vam zaista ne branim da u tu smutnju i ujdurmu verujete. Sve u svemu kada saberemo i oduzmemo zaključujem da dobijamo samo promene. Koje su stalne. Odnos, irelevantnost materije i energije, veličine ispunjenog oblika, uslovljene blizinom, proporcionalnošću, srazmernošću daju naučne rezultate. I bez naučnih teza i hipoteza i postulata i Zvučnih imena, mudrih mislilaca. Zaboravio sam da napomenem da sam ja protiv svakog idolopoklonstva i autoriteta koji baziraju na tome da su u pravu zato što su u pravu. Ljudska etika i njen relativizam moraju naći izlaz iz ćorsokaka.
-Sve u svemu može biti reči samo o onom kretanju koje nije definisano. Određeno. Nešto, kao samo, o smislu besmisla. Ili besmislu smisla. To mi je nekako realnija, logičnija misao.
-Kako protumačiti da svi sve znamo, a ovamo kad zatreba, ne možemo nešto jednostavno da smislimo. Pa se onda još čudimo i budemo zaprepašćeni. Tako običavaju danas, kod nas, da političari izlažu, izražavaju svoje shvatanje ekonomije i svog nestručnog rada. Kako objasniti gde se gubi ona razlika uizmeđu cena i zarada. Cene europske a plate minimalne, afrčke. Ko profitira? Pri tome novinari zdušno pomažu.
Pa još kada to kažem javno na forumima ili u društvu, onda mi sa neskrivenim uživanjem brišu tagove i kažu da sam pomanitao i hulim na Boga. Jadni oni, a ne znaju ni da se prekrste kako treba. Kude će im duše ako ih uopšte i imaju? Čini dobro - ne kaj se, čini zlo - nadaj se!
Timke
 
Postovi: 159
Pridružio se: 02 Jun 2011, 07:36

Re: Dobro i zlo

Postod Bibliotekar » 25 Avg 2012, 05:00

Ja ću pak započeti onako starinski - po redu.

Ko nije sa mukom radio i zarađivao koricu hleba nema prava da išta kaže o pravima radnih ljudi.


Invalidan argument, dragi moj g. Timke. Po toj Vašoj logici niko ko i sam nije bio u lance okovani rob ne bi smeo ni da pisne protiv ropstva. :roll:

Fer plej svi naglas zagovaramo, ali se niko ne drži tog kodeksa.


Neki ga se još uvek drže, dragi moj g. Timke. Evo Vam i jednog divnog primera:



A dok god bude takvih primera Vaš postulat biće ograničen samo na jedan deo populacije. Poglavito onaj koji ne poseduje svest o pomenutom fenomenu.

Ja recimo, perem, odnosno pomažem mašini da operemo veš
.

To je uistinu unikatan, premda u manjini opstojeći egzemplar humanog ophođenja spram kućanskih aparata. No kako stoje stvari sa Vašim frižiderom? Njemu, naime, čak i da želite ne možete da pomognete, budući da korisni učinak koji on pruža čovekovoj egzistenciji nije podrživ manuelnim kapacitetima samoga čoveka, te tako ni Vas.

Ali to u ovom svetu nikako ne pije vodu. Sve se radi da bude ispravno i idealno samo dok ne ispadne iz šaka. Sve se kvari samo od sebe. Sve je jedna velika kvarež. A vreme je kažu, tome glavni krivac.


Grešite. Glavni krivac je zapravo entropija! Vreme je u toj stvari potpuno nevino. :)

Previše je otrcana fraza da je vreme novac. Što je interesantno, imaju iste osobine! U apsolutnom smislu nemaju nikakvu vrednost.


Vreme nije novac i apsolutno nema one osobine koje ima novac. Pokušajte, recimo, da iskoristite vreme kao konzervatora vrednosti. Pokušajte da uzmete i deponujete negde, recimo, 10 sekundi. Uvidećete da je - za razliku od postupka sa novcem - to apsolutno nemoguće.

Pa me čudi što i dalje insistirate na onom ogledu u kome se gravitacija i vreme i prostor i veličina mase i gustina brkaju pa daju neke zavidne dokaze. Uzeti pri tome u delovanje zemljinu gravitaciju, pa sve to nazvati - iskrvljenost prostorno vremenske koordinate i ordinate. Čudan je to naučan rezultat. I ja Vam zaista ne branim da u tu smutnju i ujdurmu verujete.


Ne treba da Vas čudi, dragi moj g. Timke. Ja, naime, ne verujem. Ja znam. Razlika između vere i znanja ogleda se pak u tome što je znanje bazirano na objektivno postojećim i proverljivim činjenicama. Nauka kako kruna znanja počiva na matematičkom modelu koji kodifikuje objektivno postojeću stvarnost. Dobar model opisuje veliki raspon pojava na temelju nekoliko jednostavnih postulata i pruža jasna predviđanja koja se mogu proveriti. Ako se predviđanja slažu sa nalazima provere – teorija je istinita. Ako pak nalazi provere nisu u saglasnosti sa predviđanjima, teorija se mora odbaciti ili modifikovati.

Naučnici su 350 godina putanje planeta izračunavali po Njutnovom zakonu gravitacije, koji je odličan za mnoge svrhe. Čovečanstvo i dan-danas npr. svoje rakete lansira u kosmos uz pomoć jednačina koje nam je podario Njutnov briljantni um. Ali pitanje opažene nepravilnosti Merkurove putanje nije moglo da se objasni uz njihovu pomoć. Godine 1915. Ajnštajn je postulirao novi zakon gravitacije. Rezultati Njutnovskih i Ajnštajnovih jednačina divno su inače podudarni sve dok je reč o slaboj gravitaciji, a one Njutnovske su još pride i daleko jednostavnije za rešavanje. No što je gravitacija jača razlike u rezultatima su veće! Ajnštajn je na osnovu izračunavanja zaključio da planeta Merkur ne sledi uvek istu elipsoidnu putanju, već da se ista zaokreće. On je proračunao da to kretanje iznosi 43 lučne sekunde u jednom veku. Astronomska posmatranja potvrdila su i još uvek potvrđuju da se putanja Merkura pomiče upravo za taj iznos. „Nepravilnost” Merkurove putanje o kojoj su govorili mnogi naučnici od Leverijea na ovamo zapravo ne postoji. Putanju Merkura nije ometala i ne ometa nikakva masivna planeta po imenu Vulkan, na nju ne utiče tumbanje Titus-Bodeovog asteroidnog roja, niti napor nevidljivog Kosmičkog Diva Đure. Putanja Merkura je savršeno ispravna. Baš onakva kakva i treba da bude ako Merkur predstavlja materijalni entitet određenih fizičkih svojstava koji obitava u 4-dimenzionalnom prostorno-vremenskom kontinuumu.

Ljudska etika i njen relativizam moraju naći izlaz iz ćorsokaka.


Neće ga nikada iznaći ako ne bude postojala spremnost da se iz ćorsokaka izađe, a i tada jedino uz pomoć apsolutizma. Na primer tako što bi se umesto stalnog izvrdavanja pošteno davali odgovori na referentna etička pitanja.

Poput onoga koje je zorno predočeno ovom fotografijom:

Slika

Aitape, Nova Gvineja, 24. X 1943. – Japanski poručnik Jasuno Čikao egzekutira dekapitacijom australijskog ratnog zarobljenika, narednika Leonarda Siflita

Da zapitamo stoga i po treći put: da li je čin egzekutiranja ratnog zarobljenika uopšte moguće interpretirati kao manifestaciju Dobra? Ako jeste – zbog čega jeste? Ukoliko nije - zašto?
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4201
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

PrethodniSledeća

Povratak na RELIGIJA ~ SOCIOLOGIJA ~ FILOZOFIJA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron