Svi srpski patrijarsi

[Upravnik]

Српска православна црква је једна од помесних православних цркава и заједно са осталим православним црквама чини јединствену Цркву.

Своју аутокефалност Српска православна црква стекла је иницијативом Светог Саве 1219. године. Данас она је у рангу патријаршије и има епархије и парохије у Србији и Црној Гори, затим у осталим републикама бивше Југославије као и у Европи, Северној Америци, Аустралији и свуда по свету где живе православни Срби.

Патријарх

На челу Српске православне цркве налази се патријарх, сада је то патријарх Иринеј. Особи са титулом патријарха се протоколарно обраћа са: Његова светост Господин Господин. Све значајне одлуке за живот цркве доноси Свети архијерејски Сабор који чине сви архијереји (епископи и митрополити) Српске православне цркве и који се састаје два пута годишње на пролећном и јесењем заседању. Осим тога, постоји и Свети архијерејски Синод који управља Црквом и чине га 6 архијереја и патријарх. Синод се састаје чешће него Сабор.

Поглавари Српске православне цркве до сада били су:

Архиепископи
1. Свети Сава 1219-1233, 1235.
2. Св. Арсеније I Сремац 1233-1263, +1266.
3. Свети Сава II 1263-1271.
4. Данило I 1271-1272.
5. Св. Јоаникије I 1272-1276, +1279.
6. Св. Јевстатије I 1279-1286.
7. Јаков 1286-1292.
8. Јевстатије II 1292-1309.
9. Свети Сава III 1309-1316.
10. Свети Никодим 1317-1324.
11. Свети Данило II 1324-1337.

Патријарси
12. (1) Св. Јоакиније II 1338-1346, +1354.
13. (2) Свети Сава IV 1354-1375.
14. (3) Свети Јефрем 1375-1379, 1389-1392, +1397.
15. (4) Свети Спиридон 1379-1389.
16. (5) Данило III 1392-1398.
17. (6) Сава V 1398-1406.
18. (7) Данило IV 1406.
19. (8) Кирило 1407-1419.
20. (9) Никон 1420-1435.
21. (10) Теофан 1446.
22. (11) Никодим II 1446-1453.
23. (12) Арсеније II 1453-1463.

1463-1557. Пред турским освајањима Патријаршија је пренета у манастир Жичу.

24. (13) Макарије Соколовић 1557-1571, 1574.
25. (14) Антоније Соколовић 1571-1575
26. (15) Герасим Соколовић 1575-1586.
27. (16) Саватије Соколовић 1587.
28. (17) Никанор ?
29. (18) Јеротеј 1589-1591.
30. (19) Филип 1591-1592.
31. (20) Јован 1592-1614.
32. (21) Пајсије I Јањевац 1614-1648.
33. (22) Свети Гаврило Рајић 1648-1655, 1659.
34. (23) Максим Скопљанац 1655-1674, 11680.
35. (24) Арсеније III Црнојевић 1674-1690, 1706
36. (25) Калиник I 1691-1710.
37. (26) Атанасије I 1711-1712.
38. (27) Мојсије Рајовић 1712-1726.
39. (28) Арсеније IV Јовановић Шакабента 1725-1737.
40. (29) Јоаникије III Караџа-Грк 1739-1746.
41. (30) Атанасије II Гавриловић 1747-1752.
42. (31) Гаврило II Сарајевац 1752.
43. (32) Гаврило III 1752.
44. (33) Викентије Стефановић -
45. (34) Пајсије II Грк -
46. (35) Гаврило IV Грк -
47. (36) Кирило II 1758-1763.
48. (37) Василије Јовановић-Бркић 1763-1765, 1772.
49. (38) Калиник II Грк 1765-1766.

1766. Пећка патријаршија је поново укинута 1766. и потчињена Цариградској. Српска патријаршија поново је успостављена 1920.

50. (39) патријарх Димитрије 1920-1930
51. (40) патријарх Варнава 1930-1937
52. (41) патријарх Гаврило 1938-1950
53. (42) патријарх Викентије 1950-1958
54. (43) патријарх Герман 1958-1990
55. (44) патријарх Павле 1990-2009
56. (45) патријарх Иринеј 2010-

Значајно је поменути да је Српска православна црква једно време имала седиште у Сремским Карловцима као митрополија, а затим и као патријаршија, све до 1920.

Карловачки митрополити и патријарси 1690-1920.

Арсеније III Црнојевић 1690-1706
Исаија Ђаковић 1707-1708
Софроније Подгоричанин 1710-1711
Викентије Поповић 1713-1725
Мојсије Петровић 1725-1730
Вићентије Јовановић 1731-1737
Арсеније IV Јовановић Шакабента 1737-1748
Исаија Антоновић 1748-1749
Павле Ненадовић 1749-1768
Јован Ђорђевић 1769-1773
Вићентије Јовановић Видак 1774-1780
Мојсије Путник 1781-1790
Стефан Стратимировић 1790-1836
Стефан Станковић 1837-1841
Јосиф Рајачић 1842-1861, од 1848. патријарх
Самуило Маширевић 1864-1870
Прокопије Ивачковић 1874-1879
Герман Анђелић 1881-1888
Георгије Бранковић 1890-1907
Лукијан Богдановић 1908-1913

Митрополити Србије до 1920.
митрополит Петар Јовановић 183?-1859
митрополит Михаило Јовановић 1859-1881, 1889-1898
митрополит Теодосије 1881-1889
митрополит Инокентије 1898-1905
митрополит Димитрије Павловић 1905-1920, касније патријарх српски 1920-1930

Српски Светитељи
Најзначајнији светитељи Српске православне цркве су:

свети Сава, први српски архиепископ
свети Симеон Мироточиви
свети кнез Лазар
свети краљ Стефан Дечански
свети Василије Острошки
свети Петар Цетињски
свети Јоаникије Девички
свети владика Николај Велимировић
и још велики број светитеља, преподобних, великомученика и мученика коју су пострадали исповедајући православну веру. Потпунији списак можете погледати на страници Свети Срби.

Храмови и Манастири
Српска православна црква има велики број храмова и манастира.

Међу најпознатије и најзначајније спадају:

Храм Светог Саве на Врачару, Саборна црква и Црква светог Марка у Београду,... манастири: Хиландар, Студеница, Жича, Грачаница, Дечани, Сопоћани, Пећка патријаршија, Девич, Милешева, Раваница, Љубостиња, Ћелије, Троноша, Острог, Цетињски манастир, Хопово, Крушедол, Враћевшница, Манасија, Ђурђеви Ступови, Лепавина, Крка, Крупа, Драговић, Бањска, Пива, Савина, Соко, Горњак, Витовница, Радовашница, Тавна, Моштаница, Добрун...

Многи од ових манастира и цркава су настали у време Немањића (12. век) и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију. Стога је УНЕСКО на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире: Високи Дечани, Студеница и Сопоћани, док се у поступку налазе и манастири: Грачаница и Пећка патријаршија, као и црквa Богородице Љевишке у Призрену.

Православне Патријаршије
Правослана црква сматра да је православље остало верно изворном хришћанству након 1054. године. Поред тога Српска православна црква има и своје специфичне одлике у односу на друге православне цркве, а једна од њих је и крсна слава коју немају остали православни народи.

Друге православне цркве са рангом патријаршије су: Васељенска патријаршија, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Бугарска, Румунска и Грузијска. Православна црква у Грчкој има ранг архиепископије.