Lični stav

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4568
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Lični stav

Post od Bibliotekar »

Vox Populi - Vox Dei

Всесоюзный референдум о сохранении СССР 17. марта 1991. - пример игнорирования воли народа:

Slika

Slika

Slika

Митинг на Манежной площади в Москве за сохранение Советского Союза

Подавляющее большинство жителей СССР однозначно - КВАЛИФИЦИРОВАННЫМ БОЛЬШИНСТВОМ - высказались за сохранение страны, в которой они жили:

Slika

Slika

Ну, Воля Народа была проигнорирована. :(

Slika

П.С.

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4568
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Lični stav

Post od Bibliotekar »

Dr Jovana Stojković - predsednica pokreta „Živim za Sbiju”



:ymapplause:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10936
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Lični stav

Post od branko »

Pismo "urbanom BeograDŽaninu, Željku Mitroviću"

U političkim manipulacijama i interesnim obračunima sa Boškom Obradovićem, Željko Mitrović je uspeo da uvredi sve "nebeograđane".
Glava boli od raznih prepucavanja, boli i od ovih što vladaju kao da im tata prepisao tapiju i od "Dveri" i Obradovića i od svih koji ljude na ulicama automatski povezuju sa bilo kojom kilavom političkom opcijom.

"Još od vremena Džoa Bageriste,ovi i drugi čačanski djilkoši stalno bi da gaze Beogradjane! Više ne prave pitanje da li je u pitanju bager, buldožer ili kamion. Marš bre seljačine iz našeg grada! SRBIJA FAŠISTIMA NIKADA ULTIMATUME NIJE PRIHVATALA! P.S. Mi Beograd počistismo, Čačani a vi?", piše Mitrović na Twitteru.

Vrlo brzo je dobio odgovor kakav zaslužuje.

"Urbanom BeograDŽaninu, Željku Mitroviću,

U nadi da ćete razumeti jezik nas, seljaka, koji ne samo da smo pogazili već i preorali Vaš Beograd, šaljem duboko izvinjenje. Za sve ste u pravu. Ako se osvrnem u prošlost, major Dragutin Gavrilović, čuvenim govorom nahuškao je vojnike da izginu pri odbrani Vašeg Beograda, a u toj ludosti da udari na daleko jače Austrijske jedinice i sam je teško ranjen. Ne razumem zašto je uzurpirao Vaš grad čak iz tog malenog, seljačkog Čačka. Fašisti sa Zapadne Morave su, da Vas podsetim i Ratko Mitrović, Filip Filipović, Dragiša Mišović, Radenko Mandić, a Miloš Minić se drznuo da stane i na čelo prestonice, kao gradonačelnik. Ne znam koliko volite poeziju, ali obavezno sakrijte od dece dela Branka V.Radičevića i Vladislava Petkovića Disa. Ovaj potonji je takve poput Vas, opevao u poemi "Naši dani". Ne, nemojte se sramiti ukazanom čašću, to je ipak nevešto pisalo jedno neuko seljače pre gotovo 100 godina. Izvinite i za sav primitivizam kojima su Puriša Đorđević i Radmila Bakočević bojili vaš beli grad, a Vama je ipak najviše beo, ako me razumete… Žao mi je što glumci poput Sonje Savić, Miodraga Radovanovića – Mrguda i Dimitrija Ilića nisu ostavili traga u kinematografiji koliko Vaše Kursadžije. Ne znam da li u sijasetu Vašeg medijskog carstva postoji i n-ti kanal Pink sport, ali se kladim da ste čuli o poreklu i neuspelim karijerama Dragana Kićanovića, Radmila Mišovića, Uroša Tripkovića, Željka Obradovića, Vlade Jovanovića… Kao roker, šta ste i mogli naučiti od đilkoša sa Morave, Bore Čorbe. Svakako nije ni dorastao dubokoumnim singlovima čiji ste Vi vlasnik - "Pričaj mi gadosti" i "Majmune" . Kao vrsnog bas gitaristu zašto bi Vas zanimao način na koji neki tamo provincijski, Jimi Hendrix, muzikom virtuzno prenosi emocije. Ipak, valjalo bi se pokloniti njegovom veličanstvu, Radomiru Mihajloviću Točku. Braći Teofilović takođe. Znate, jednom ste nas baš uplašili. Govorili ste da su Vas trovali svastika i zet, mada više sumnjam na Amidžića zbog onih gadosti kojima kažnjava skoro skroz gole goste, ali nikad dovoljno ogoljene za naciju gladnu tuđeg veša. Čistog ili prljavog, svejedno. Nadam se da Vaša familija nije pribegla najsurovijoj metodi – izlaganju reality sadržaju duže od 15 minuta ili pak muzici koju forsirate. Mi smo već kontaminirani ružičastim smećem, jer moguće da kao seljaci i ne razumemo kvalitet kojim nas obasipate i sav taj ušmrkani glamur. Ili nas, pak doživljavate kao familiju, gde se ljubav izražava trovanjem. Kako vidim, Vaša ružičasta deca, visokofrekventnih tonova i tih tako modernih đanizovanih imena su stasala za Arenu, da lavovski brane novi talas urbanizacije Beograda koji su Vam seljani poput Miroslava Ilića, Dobrivoja Topalovića, Milana Babića godinama urušavali. Zaista sam zgranuta činjenicom da se čak i đilkoškinja, Vera Matović, osmelila da kupi višemilionsku vilu u Vašem komšiluku, a sa sobom useli i dela Save Šumanovića, Uroša Predića i Paje Jovanovića. S pravom se ljutite što dišete isti vazduh, Dedinjski!

Biti Beograđanin je stanje uma, a tad mi se nekako uvek prikaže Vaša slika kako veličanstveno, zauvek masne kose, dirigujete Dverima ispred zdanja Pink imperije. Pokojni Trivan se i pomalo ljubomorno, retorički pitao: "Zašto neko misli da je bolji od drugih samo zato što je imao "sreću" da njegovoj majci pukne vodenjak na koordinatama neke od beogradskih opština?”

Ne znam za vodenjak Vaše majke, ali verujem, da se većina Vaših sugrađana ponosi skupinom akademika, intelektualaca i eksperata koje ste okupili u idiličnom sanatorijumu lokaliteta Šimanovci. Tu ste pribavili, njima za ljubav, mnogo umetničkih dela iz čitavog sveta. Nadam se da niste enterijer oskrnavili i slikama Nadežde Petrović, jer ta provincijalka je život izgubila kao dobrovoljna bolničarka na frontu, umesto da se držala četkice i štafelaja…Ni sama ne znam zašto joj je Ivan Meštrović, u znak velike časti i prijateljstva, izlio bistu koja danas krasi plato ispred Gimnazije. Možda se čudite, ali đilkoši imaju i škole, a ova je baš toliko stara, da je čak osnovana i dve godine pre Prve Beogradske.

Pitate nas da li smo očistili naše selo, pa smo zbunjeni da li da izbrišemo i istorijske činjenice. Rođeni brat Stefana Nemanje, Stracimir, još u 12-om veku, podigao je kraljevski manastir, današnju crkvu Sv. Vaznesenja Gospodnjeg. Četvrta u rangu srpskih Bogomolja, podignuta kao vladarska zadužbina još pre Hilandara, Žiče i Studenice, tri puta je kroz istoriju pretvarana u džamiju, ali su je meštani vraćali pravoslavnim korenima. O tom prkosu Vam pričam, sazdanom čak i u najvećem fikusu na Balkanu, nezvaničnom simbolu Čačka koji već 48 godina neustrašivo i hrabro odoleva zubu vremena. Ako ste nekim slučajem religiozni, molite Boga da Patrijarh srpski Irinej ne pomisli da je i on došao da gazi Vaš grad. I jedan prijateljski savet, nemojte se zamerati Šumadiji, jer kao što je Siniša Kovačević negde napisao "Voda kojom se gasi Milanovac, Kragujevac i Čačak, nekim čudom se pretvara u benzin. Pitajte Turke, Austrijance, Nemce.."

Mada, da vam za kraj nešto objasnim. Te nesretne 2000-e, Džo, nije bagerom gazio Beograđane, već sistem u kome ste Vi bili kandidat za poslanika na listi SPS-JUL. Jedan momak, kome ste Vi otac, nije pravio razliku među svetlima na semaforu, niti se pitao da li da zaustavi svoj prebrzi džip, ali jeste pregazio 17-ogodišnju Andreu Bojanić, i zamislite čuda, nije bio u zatvoru. Neka deca ovih dana jesu, jer su odbila da gaze svoj obraz i dostojanstvo. Devetnaest godina kasnije, opet jedan Čačanin, predvodi Beograđane protiv Vaše BeograDŽOVANije.

Gradovi metropole ili oni koji pretenduju da to postanu su unikatni po energiji ljudi koji njima cirkulišu i hendikepu da svoje stanovnike prebrajaju po geografskoj širini pucanja vodenjaka njihovih majki. Beograd je daleko od perfektnog grada, ali ga u toj nesavršenosti savršeno obožavam. Ali, ako ste Beograd Vi, Vaš sistem vrednosti i Vaša televizija, još ponosnije ću isticati da sam seljanka iz Čačka, tvrdog akcenta i još ponosnije udata za Beograđanina, koji ono što nije mogao da bira, ne iznosi kao svoj ljudski kvalitet. Uostalom, ni Vaš sin nije mogao da bira tatu, niti način odgoja. Birao je možda samo model BMW-a."
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4568
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Lični stav

Post od Bibliotekar »

Classics, Class, and Cloaca: Topics in Modern Democratic Coprology

Slika

Where’s the Public Good in what you write,
raking it in from all that shameless shite...
:oops:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4568
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Lični stav

Post od Bibliotekar »

Paul Joseph Watson: CORONAVIRUS - THANK YOU, OPEN BORDERS!



:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4568
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Lični stav

Post od Bibliotekar »

DDR Grenzkontrolle - die beste Strategie von der Prävalenz der Epidemie-Entwicklung



Slika
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4568
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Lični stav

Post od Bibliotekar »

Paul Joseph Watson: How Political Correctness endangered half of the world population



:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10936
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Lični stav

Post od branko »

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4568
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Lični stav

Post od Bibliotekar »

Prof. dr Jovan B. Dušanić: DA LI JE COVID-19 UZROK EKONOMSKE KRIZE KOJA PREDSTOJI?

Sasvim je izvesno da će COVID-19 (bez obzira što se pandemiji još ne vidi kraj) imati negativne posledice na sve sfere društvenog života, pa i na ekonomiju s neminovnom globalnom krizom. Pre nego što se ova virusna neman i pojavila stanje svetske privrede je jasno pokazivalo da do krize uskoro dolazi, te da će biti znatno razornija od prethodne iz 2008. godine. Nažalost, COVID-19 biće sada dobar izgovor za ekonomsku krizu. Zbog toga se neće raspravljati o dubljim korenima krize (pre svega, iz sfere duhovnosti i morala), niti o dominantnom neoliberalnom ekonomskom modelu razvijenih zapadnih zemalja koji krizu generiše.

Slika

Modeli zapadnih ekonomija bazirani su na neoliberalizmu - ideologiji koja odražava duh Postmoderne, kao što je liberalizam bio ideologija Moderne. Epoha Moderne počinje nastankom kapitalizma i usponom buržoazije, razvojem industrije i tržišne privrede, konstituisanjem građanskog društva i unapređenjem demokratije. Pristalice Moderne žele da odbace sve zablude predmoderne i postave nove osnove za budući progresivan razvoj. Moderna odbacuje Boga i religiozni pogled na svet, te nastoji da u ime slobode raskine s religijom i tradicijom.

U epohi Moderne mesto Boga koji je davao smisao svemu (u hijerarhijskoj strukturi vrednosti bio iznad Čoveka - subjekta i Prirode - objekta) zauzima čovek kao razumno biće, što vodi jačanju Subjekta (čoveka) u odnosu na Objekt (prirodu) i dubokog verova- nja da čovek razumom može da potčini sile prirode, te da je u stanju da ovlada samim sobom, da sam odlučuje o svojoj sudbini i da je kovač sopstvene sreće.

Epoha Postmoderne vezuje se za prelazak od industrijskog ka postindustrijskom ili informacionom društvu. Pristalice postmoderne smatraju da Moderna proces oslobađanja čoveka nije dovela do kraja i da je kopirala Čoveka po obrascu Boga (koga je odbacila).

Oslobađajući Čoveka od Boga, potčinila ga je Razumu, koji nije ništa drugo nego nova forma porobljavanja čoveka - novi diktator i tiranin. Razum postaje Bog moderne koji uspostavlja istu takvu hijerarhijsku strukturu, koji određuje šta je Dobro, a šta Loše, šta se može, a šta ne može. Postmoderna se zalaže za potpuno odbacivanje tradicionalnih vrednosti kako bi čovek mogao slobodno da čini ono što on smatra potrebnim.

Tako u epohi Moderne, u hijerarhijskoj strukturi vrednosti, mesto Boga zauzima Čovek kao razumno biće, a u epohi Postmoderne na njegovo mesto dolazi čovek kao čulno biće, oslobođen od tradicionalnog poretka stvari - verskog, nacionalnog, državnog, istorijskog, a sada već i biološkog, tj. Bogom date prirode. Čovek sve više gubi hrišćanske vrline (smernost, uzdržljivost, moralna čistota, pravednost, vera, ljubav, nada) i usvaja sistem vrednosti koje u hrišćanstvu predstavljaju smrtne grehove (razvrat, proždrljivost, lenjost, pohlepa, gnev, gordost).

Osnovni princip Postmoderne jeste da univerzalne (opšte) vrednosti ne postoje, pošto se njima ograničava sloboda pojedinca iz čega direktno proističu i njegove karakteristike (relativizam, nedostatak posvećenosti, fragmentarnost...) koje, sa svoje strane, određuju specifičnost postmodernog pogleda na svet.

Postmoderna odbacuje tradiciju i institucije, a moral tretira kao socijalnu uslovljenost. Kao takav on je relativan. Sve ono što predstavlja tradicionalne vrednosti (religija, porodica, moral, istina, pravda) na osnovu kojih mogu da se ocenjuju stvari i pojave u društvu, relativizuje se se ne bi ugrozio nečiji interes. Veruje se kako ništa, osim novca i materijalnih stvari, nema vrednost i da je sve toliko rativno da sve ostalo nije više ni važno.

Sve je vidljivija nespremnost da se čovek ozbiljno posveti bilo čemu, tačnije gubljenje lojalnosti prema porodici, roditeljima, radnom kolektivu narodu, državi, veri. Sve se svodi na novac i konzumerizam. Poremećeni su i osnovnini odnosi čoveka: prema Bogu, prirodi, precima, bližnjima i samom sebi. Sve više ljudi smatra da Bog ne postoji, za očuvanje prirode ne mari, o precima malo šta zna, bližnje zaboravlja, a vremena nema ni za sebe samog. Gubi se svest o vlastitom identitetu, slabi socijalna kohezija, te dolazi do radikalne individualizacije.

Istovremeno, sve je izraženija i fragmentiranost gde se stabilni i čvršći odnosi sve više potiskuju privremenim i la-bavim (kako u emocionalnim, seksualnim, profesionalnim i kulturnim oblastima, tako i u međunarodnim odnosima, te sferi politike i ekonomije).

Dok se Moderna u cilju slabljenja autoriteta crkve zalagala za jačanje države i odvajanje religioznog i političkog života,u Postmoderni (kada je uticaj crkve marginalizovan) postoji trend slabljenja i autoriteta nacionalnih država i sve veći uticaj nadnacionalnih struktura i nevladinih organizacija (kontrolisanih od strane krupnog transnacionalnog kapitala).

U vreme Postmoderne u najrazvijenijim zemljama Zapada stvoren je novi model ekonomskog ustrojstva - model špekulativnog ili kazino kapitalizma u kojem dominira virtuelna nad realnom ekonomijom. Danas faktički postoje dve paralelne ekonomije, jedna - realna koja stvara proizvode i usluge, i druga - virtuelna koja stvara novac berzanskim špekulacijama. Osnovna masa novca ne ulaže se u realnu nego u virtuelnu ekonomiju, u kojoj se ostvaruje profit koji je, po pravilu, mnogo veći od onog u realnoj ekonomiji. Virtuelna ekonomija ne stvara nikakvu novu vrednost, nego isisava vrednost iz realnog sektora.

U isto vreme, sve je prisutnija emancipacija ekonomije od suvereniteta nacionalnih država, odnosno organizaciju ekonomija na nacionalnom (državnom) nivou sve više zamenjuje organizacija po korporativnoj osnovi, te se socijalne funkcije postepeno demontiraju. Distanciranje države od socijalnih obaveza i njihovo prebacivanje na pojedinačne građane vodi ka zaoštravanju socijalnih protivrečnosti i velikoj polarizaciji na uzak sloj superbogataša i masu osiromašenih.

Danas desetak pojedinaca u svetu raspolaže većom imovinom nego polovina čovečan- stva (tri i po milijarde ljudi). Zbog ovakvog ekonomskog modela ljudi u XXI veku, i pored do sada neviđenog tehnološkog progresa i rasta produktivnosti, rade sve više vremena za sve manje novca, pa većina pripadnika nove generacije, čak i u ekonomski najrazvijenijim zemljama, žive lošije od svojih roditelja.

Kada je izbila kriza 2008. godine antikrizne mere koje su preduzele najrazvijenije zemlje (pre svih SAD, odakle se kriza proširila na ceo svet) svele su se na ogromno (nekoliko hiljada milijardi dolara) upumpavanje svežeg novca, kako bi se spasle velike kompanije, pre svega, iz finansijskog sektora. Ogromne količine ovako upumpanog novca ne odlaze na podsticanje privrednog rasta, zapošljavanja i plate, nego se (u potrazi za visokim profitima) ulažu u špekulativne hartije od vrednosti na finansijskim tržištima, kao i na kreditiranje zemalja u razvoju.

Godinama su top-menadžeri velikih finansijskih firmi primali astronomske bonuse i plate, a kada je došlo do globalne krize, ove firme našle su se na ivici bankrotstva i vlasti SAD su za njihovo spasavanje potrošile hiljade milijardi dolara, da bi posle toga oni nastavili da rade po starom - ulazeći i dalje u sve rizičnije mahinacije i isplaćujući sebi ogromne plate i bonuse. Rizik bogatih je učinjen zajedničkim, a profit samo njihovim.

Ostvaruju se ogromni privatni dobici po osnovu javnog gubitka, tj. dobit se privatizuje od strane uskog kruga moćnih i bogatih, a gubici se socijalizuju - prebacuju na mase slabih i siromašnih. Kada su iskazivani visoki profiti krupnih (pre svega, finansijskih) kompanija akcionari i top-menadžeri bili su bogato nagrađeni, a kada su se našle pred bankrotstvom, onda se od države traži da ih spasava jer su kompanije suviše velike da bi se dozvolio nji- hov bankrot.

Teret spasavanja krupnih kompanija razvijenih zemalja delom se prebacuje na poreske obveznike tih zemalja, a delom na poreske obveznike ostalih zemalja zbog povećane otplate inostranih kredita, jer sa svakom novom krizom zemlje u razvoju značajno povećavaju dug prema razvijenim i dovode u sve teže dužničko ropstvo. Istom receptu razvijene zapadne zemlje pribegavaju i u aktuelnoj krizi, a to ne rešava problem ekonomija Zapada nego ga dodatno pogoršava.

Zbog toga će nova globalna kriza ubrzati proces konsolidacije nove geopolitičke i ekonomske moći u kome će težište biti pomereno sa Zapada na Istok, a što će značiti i otklon od zapadnog neoliberalnog modela. Posle dva veka dominacije Zapada primat će preuzeti Istok. Time se i za Srbiju otvara nova (nadajmo se bolja) alternativa. Da li ćemo to znati da iskoristimo, zavisi prvenstveno od nas samih. Za početak učinimo mali ko- rak. Odbacimo ludačku košulju, u kojoj nas drže decenijama, i napustimo mantru da Evropska unija nema alternativu.

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4568
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Lični stav

Post od Bibliotekar »

Harrison Smith: 70 Unanswered Questions About The Riots



:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4568
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Lični stav

Post od Bibliotekar »

Personal Bravery 1936.

Slika


Personal Bravery 2020.

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gosta