Lični stav

Lični stav

Postod branko » 28 Avg 2014, 22:30

LIČNI STAV: Autorski tekst Bojana Pajtića, lidera Demokratske stranke, za Danas

Premijer reagovao burnije od Nikole Pašića


Da nije bilo novinskih napisa naslovljenih "Kako je Vučić smirio Evropu", možda me konferencija za medije premijera Vučića ne bi ničim izazvala. Kao i obično, ta mešavina patetike i samohvale zasluživala je samo nepažnju. Ipak, posmatrano zajedno s neumerenom podrškom dela medija, to opet postaje propagandna akcija i dovoljan razlog da Premijeru postavimo jedno važno pitanje: kada će gospodin Vučić prestati da ponižava državu i građane?

Premijer je na aide-memoire Evropske unije reagovao burnije nego Nikola Pašić na telegram austrougarske vlade. Sazvao je konferenciju za štampu na kojoj je novinare i javnost Srbije podvrgao dugotrajnom "ja pa ja" tretmanu, koji se na koncu mogao svesti na samo jednu rečenicu - Vlada Srbije neće dodatno stimulisati izvoz srpskih proizvoda u Rusiju i neće Rusiji nametati sankcije. Rečju, Vlada neće raditi ništa. Jednočinka za medije bila je suvišna, ali je Predsedniku Vlade neko rekao da jedan aide-memoire i jedna rečenica odgovora na njega mogu da budu dobar povod za jačanje rejtinga. Problem je u tome što jačanje njegovog rejtinga postaje skupo i za državu i za narod. Cenu njegove popularnosti plaćamo dostojanstvom.

Aide-memoire je neformalni dokument. Obično ga razmenjuju diplomatske delegacije kada jedna drugoj nude polaznu tačku ili nezvanične predloge tokom pregovora. Odgovarajući zvanično na nezvanični dokument, gospodin Vučić je ponizio građane Srbije, jer je očigledno računao na to da građani pojma nemaju šta je aide-memoire i koliko nivoa protokola Premijer sujetom preskače. Osim što je time Evropskoj uniji ubedljivo demonstrirao šta misli o građanima Srbije, on je svojim nastupom uvredio i državu. Jer na aide-memoire ozbiljna država ne odgovara konferencijom za štampu Predsednika Vlade, nego činovnik u Ministarstvu spoljnih poslova pozove telefonom kolegu u Briselu. Sve iznad toga je besmisleno.

Kad je već hteo da javno progovori na temu nezahvalnog položaja naše države u evro-ruskom samokažnjavanju sankcijama i kontrasankcijama, Vučić je, kao srpski premijer, zbilja imao šta da kaže. Ali nije smeo.

Prvo, Premijer je mogao da naše partnere u Evropi podseti na to koliku je štetu naša država pretrpela zbog sankcija, jer oni znaju ponešto o tome. Posle tako bolnog i preskupog iskustva, Srbija zaista nikome ne bi trebalo da nameće bilo kakve zabrane. Politiku sankcija treba osuditi uvek i svuda, jer ona donosi nemerljivu štetu obema stranama i vodi ka otvorenom sukobu. Mi to znamo. Preživeli smo to. Imamo puno pravo na takav stav.

Drugo, gospodin Vučić je mogao da primeti da su se sankcije EU i kontrasankcije Rusije naročito umnožile posle tragičnog obaranja malezijskog putničkog aviona. Možda je trebalo diskretno i ponizno, kako samo on to ume, da pita dokle je stigla istraga o tome. Mogao je da primeti da su optužbe na račun jedne strane bile preglasne, a da su potom potpuno utihnule. Kad je već bio pred novinarima, Premijer je mogao da spomene javnosti da su slične optužbe već dovele do rata. Kasnije se ispostavilo da su dokazi bili lažni, ali bilo je kasno: neistine je životom platilo skoro milion građana jedne drevne države. Tome bi valjalo dodati - a ko bi to mogao bolje od Vučića - i negdašnju optužbu o sto hiljada leševa na Kosovu, koja se, srećom, pokazala neistinitom. Ipak, jednu zemlju je to skupo koštalo - više od tri hiljade života. Zato je Vučić, samo da se setio, trebalo na pres-konferenciji da kaže da je Srbija veoma oprezna kada su u pitanju jasne optužbe mutnih dokaza, pa nije sklona da na njih brzopleto reaguje. Valja nas razumeti.

Treće, kad je već bio tako hrabar i otvoren, Vučić je mogao da istakne kako je Srbija bila unesrećena ne samo velikom štetom od sankcija i bombardovanja (vodio je politiku koja je tome išla u susret, pa bi umeo da obrazloži), već i poplavama. Takvoj državi, koja je pred bankrotom i ima najveći budžetski deficit u Evropi, svaki dolar od izvoza poljoprivrednih proizvoda znači mnogo, neuporedivo više nego drugim evropskim državama čiji se proizvođači uveliko bune zbog posledica politike sankcija. Zato je mogao da zamoli da mu neko objasni koliko to može biti strašno kada bi se procenat udela Srbije u ruskom uvozu hrane povećao sa niskih 0,2 odsto na niskih 0,3 odsto. A i to jedva.

Međunarodni odnosi se previše ne opterećuju moralnim načelima, a međunarodno pravo se na kraju svede na odnos snaga. To je tako otkad je sveta i veka, pa od isterivanja pravde u spoljnoj politici male države uglavnom nemaju mnogo koristi. Vučić je tu lekciju valjda naučio dok je izigravao smelog borca protiv EU i Amerike. Baš zato je na svojoj pres-konferenciji loše odigrao pogrešnu predstavu. Evropski aide-memoire, naime, nije bio povod da se još jednom bezuslovno saglasimo s nečim, nego upravo prilika da Evropska unija građanima Srbije pokaže razumevanje za situaciju u kojoj se nalazimo i za sve što smo preživeli. Što zbog naših promašaja, što zbog tuđih pogodaka. Umesto što se teatralno poklonio, gospodin Vučić je trebalo da traži malo empatije. I dobio bi je. Manje nego što je mi imamo za Evropu, a više nego što Vučić misli da kao narod zaslužujemo.

Politika Aleksandra Vučića nije dobra politika zato što je pred svetom pokoran, a kod kuće građane tera na pokornost. Što je tamo sitniji, ovde je silniji. A narod to prepozna i kaže: dobar sluga, rđav gospodar.

Zato je ovo bila priča o dostojanstvu.

Koliko nam ga je ostalo?

I na koji način tu mrvu najbolje da upotrebimo?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 21 Sep 2014, 13:59

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 29 Okt 2014, 16:47

Igor Mandić: Narodi eks-Ju u magarećoj klupi istorije

Hrvatski pisac i kritičar Igor Mandić izjavio je da bi tribina na Beogradskom sajmu knjiga "Jugosfera za početnike", koja ispituje mogućnost ponovnog ujedinjenja nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, makar na polju kulture, trebalo da se zove "Jugosfera za ponavljače", s obzirom na to da su narodi bivše SFRJ "već pali dva razreda" i da sada "sede u magarećoj klupi istorije".

Mandić je, gostujući u emisiji "Jedan na jedan" Radio-televizije Vojvodine, rekao da je, u kontekstu ujedinjenja, moguće jedino ono što je potrebno, a da se postavlja pitanje da li je to ujedinjenje potrebno, ima li sloge na svim stranama i osećanja nužnosti tog istorijskog imperativa.

- Mislim da tog imperativa nema, da su pobedile separatističke snage, koje su narodne strasti razblažile i pretvorile ih u šećernu vodicu - dodao je on.

Mandić je rekao da je proćerdao sve svoje ideale - da je moguća jednakost u slobodi, konkurencija bez zločina i život raznih naroda bez mržnje i krvi, te da smo dokazali sve suprotno.

- Uvek je bilo, pa i danas ima bedaka koji bi se hteli dogovarati, ne znajući da srljaju preko trulog mostića - istakao je on.

Mandić je izrazio sumnju da je ovde ikada istinski postojao zajednički kulturni prostor, iako je zemlja bila politički objedinjena.

- Ne treba da se zavaravamo da su kulturnjaci u SFRJ iskreno i sa ljubavlju stvarali zajednički kulturni prostor… nisu, ali to je pozitivno licemerje podnošenja drugih i nekakve ravnodušnosti koja, barem, nije provocirala rat - naveo je on.

Mandić je istakao da, posle svega što se dogodilo, ovde nema objedinjavajuće ideje, te da samo socijalizam može da bude faktor integracije.
Srbi u Hrvatskoj svedeni ispod nivoa manjine

Istorija se ne izvinjava

Govoreći o progonu ćirilice u Hrvatskoj, Mandić je rekao da je, očigledno, na delu anihilacija srpskog entiteta, koji je od statusa konstitutivnog naroda sveden ispod nivoa manjine.

- U Hrvatskoj svi govore da ne žele zlo, ali se zlo radi ispod žita. Sa druge strane, većina ćuti jer se boji desnice, za koju misle da je jača nego što izgleda. Desnica toliko galami i dreči, pa svi misle da se nešto drumom valja - naveo je on.

Govoreći o suočavanju sa prošlošću, Mandić je istakao da smo posle toliko godina spremni na to, kao i da ne trpi poređenja sa Nemcima i Francuzima, kojima je bilo lako da se pomire jer ne nose to "biblijsko prokletstvo" kada brat udara na brata.

- Izvinjenja političara ne vrede, to su prazni gestovi, sa prekrštenim prstima u džepu i puko paraderstvu, jer istorija se ne izvinjava - dodao je on.

Mandić je objasnio da je ljudima teško da shvate da je život večno ponavljanje i večno vraćanje istoga, što je teško primiti na nivou svakodnevnog života.

- Evropska unija nije izbor, ali svi tamo hrle, pa i Srbija. Treba da živimo svi zajedno, kao što smo živeli nekada, u gudurama i ravnicama, uz more i Prokletije, i u Evropi jedino tako da možemo postojimo, kao mala gromada. Mi želimo Evropsku uniju samo zbog finansijske sigurnosti, koja je lažna, a ne razmišljamo o moralizatorskim efektima integracija - naveo je on.

Više volim balkansko divljaštvo nego švedski socijalizam

Mandić je dodao da je pretnja Haškog tribunala puno pomogla da se smire strasti unutar naroda, ali da to nije izmirenje ni računa, ni savesti.

- Beograd je bučan i eksplozivan u svojoj agresivnoj ružnoći, a to znači nepristajanje na laka rešenja u životu, u politici, već sve obavljati bezobrazno čak - rekao je Mandić.

Mandić je rekao da mu se više sviđa naše balkansko "divljaštvo i bahatluk", nego dosadni švedski socijalizam, te da treba razdvojiti aktivnosti desničara, koje su opasne, od balkanskog mentaliteta, koji ne priznajemo jer upadamo u šeme "koje vređaju uši".

- Balkanac je pozitivna crta u nama… biti Balkanac znači biti slobodan od poštovanja onih koji su se za višu poziciju izborili lažnim kvalitetom… biti Balkanac znači znak otpora kao za vreme Bune na dahije - istakao je on.


Treba se nadati svakom zlu

Komentarišući sve prisutniju cenzuru u medijima i strah koji je zavladao među novinarima i piscima, Mandić je rekao da se treba nadati svakom zlu, o čemu su govorili mnogi predsokratovci i pesimisti.

- "To što se nalazimo u 2014. godini nije neko dostignuće… ona je samo vreme, a ne dostignuće. Jedino što nam preostaje jeste da se treba nadati svakome zlu. Čim osetim da me hvata strah od neke rečenice, to znači da treba da je napišem - objasnio je on.

Mandić je naveo da je društvo i tamo i ovamo razbijeno i da većina uvek ćuti, jer je upravo to funkcija stada, a da "govore pastiri, koji su nam najveća prepreka ka budućnosti".

- Crkveni pastiri su najkonzervativniji deo društva. Sa druge strane, narod voli da ga gaze, raja to traži… možda moramo da menjamo narod, ali crkve to nikada neće dopustiti. Crkve ispunjavaju jednu funkciju unutrašnje potrebe čoveka za duhovnošću i, koliko kod sam ja ateista, agnostik ili apostata, ne možemo poreći tu potrebu naroda za verom… ali crkva to zloupotrebljava do krajnjih granica - istakao je on.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 09 Nov 2014, 00:58

Дачић без длаке на језику ућуткао Берлин Стаљином

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић учествовао је у Берлину на конференцији министара спољних послова југоисточне Европе посвећен Босни и Херцеговини, коме су домаћини били министри спољних послова Немачке и Велике Британије Франк-Валтер Штајнмајер и Филип Хамонд, али овај скуп остао је у сенци крајње отвореног наступа лидера социјалиста, који је на моменте био на ивици скандала, пред изненађеним домаћим и страним новинарима. Они су покушали да га заспу провокативним питањима али Дачић се, по оценама учесника, одлично снашао и очитао им лекцију из историје, демократије и морала.

У дискусији о Босни и Херцеговини он је најпре подсетио на то да је БиХ једина држава чији Устав није написан на матерњем језику, него на енглеском и да “никад није преведен јер три народа не могу да се договоре”.

Одговор на цинизам

На питање новинара “Вести” да објасни своју оштру политичку реторику, Ивица Дачић је кратко одговорио да он “увек тако реагује кад осети неку врсту цинизма и злонамерности у проценама”.
- Као што и ми треба да се спустимо на земљу, треба и они! – рекао је нам је Дачић.

- Ипак, немојмо да окривљујемо грађане БиХ јер они нису ни бољи ни гори од осталих који живе на Западном Балкану. И ми овде бисмо имали бар четири преводиоца – прокоментарисао је Дачић и истакао да је Србија витално заинтересована за БиХ јер тамо живи више од милион Срба.

Он је истакао да је данас ЕУ најпопуларнија на Балкану.

- Док неки размишљају да изађу, ми размишљамо: Дај прво да уђемо, па ако не ваља, лако ћемо изаћи – објаснио је Дачић, што је пропраћено смехом у публици.

На провокативно питање модератора Екарта Штратеншултеа да ли Путинова посета Београду значи да је Србија разапета између Русије и ЕУ, Дачић је узвратио:

- Ви са Запада обично мислите да је Балкан нека друга класа у односу на вас. Али, то питање које сте ми поставили о Русији и ЕУ је закаснело једно 50 година јер је Југославија рекла “не” 1948. године док је Источни Берлин овде још био под Стаљином на шта су присутни занемели. Мало више поштујте то што желимо у ЕУ више него што желе неки ваши грађани.

red-army-crvena-armija-berlin-1945-dan-pobede-690x552

Етничке поделе коче напредак: Учесници састанка посвећеног Босни и Херцеговини

- Путин је дошао у Београд, и после отишао у Милано да се види са вашом канцеларком и вашим функционерима. Питајте њих шта су разговарали. Причате о Јужном току, а Србија је једина која га је потписала, а није у ЕУ. Питајте Италију, Аустрију, Мађарску, Бугарску зашто су потписали! Ви мислите да имате једино право да тргујете са Русијом! Француска продаје ратне бродове Русији, а кад би код нас певао војни оркестар или хор из Москве, то би одмах био проблем.

Потребан нам је опијум ЕУ!

Европска перспектива била је кључни фактор за успех дијалога између Београда и Приштине. У том смислу, рекао је Ивица Дачић, Србија поздравља жељу да се обнови дијалог о даљим модалитетима БиХ и како да се даље иде у ЕУ.

- Данас је не само Босни, него и читавом Балкану потребна једна врста опијума за народ. Лек за смирење је некад била Југославија, а сада је то европска идеја – рекао је Дачић.

Дачић је затим описао на шта га то подсећа:

- То је као кад ме сваке године зовете на неку прославу, а ове године ме не позовете. Питам зашто, а ви кажете да је прошле године нестао накит из собе. Ја кажем да немам везе са тим, а ви: Па знамо, али остао је лош утисак. Имате лош утисак о нама. Хоћете ли више да га промените?

За Србију нема дилеме и не поставља се питање да ли ће ићи ка ЕУ или неким евроазијским асоцијацијама.

- То су вештачка питања која не постоје. Једино ако нас ЕУ неће, онда ћемо у Комонвелт или у Сједињене Америчке Државе – рекао је Дачић, што је поново изазвало смех и коментар модератора: “Са срећом!”

Босни фондови за реформе

Шефови дипломатија Немачке и Велике Британије Франк-Валтер Штајнмајер и Филип Хамонд на скупу о Босни заједно с министрима спољних послова Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Косова и Албаније, изнели су план за БиХ, по коме јој се одобрава приступ фондовима ЕУ у замену за активну посвећеност нове владе институционалним реформама.

Грађани БиХ не заслужују ништа мање него што су њихови суседи у Хрватској постигли и на чему Србија и Албанија успешно раде, закључено је на скупу, Штајнмајер је поручио да “док Србија, Црна Гора и Албанија иду напред, постаје очигледно да етничке поделе коче напредак”.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod Bibliotekar » 09 Nov 2014, 02:03

Kako nam je samo naš Gljivica hrabar i odrešit! Skresao im je onako inherentno slobodarski za Staljina direktno u brk! Šteta samo što je zaboravio da su se u to isto vreme tamo, u Berlinu, nalazili i naši prijatelji Amerikanci pod Trumanom.

Slika

Američke patrola snimljena na redovnom patrolnom zadatku u Berlinu 1984.

Naši prijatelji su inače ostali tamo i pod Ajzenhauerom, Kenedijem, Džonsonom, Niksonom, Fordom, Karterom, Reganom, Bušom I, Klintonom, Bušom II i Obamom. I ostaće zasigurno i pod naslednikom ovog potonjeg.

Stoga je g. Štratenšulte mirno mogao da uzvrati konstatacijom da su Nemci 1948. bili onde gde je Srbija danas.

Rekao bi istinu. Posle koje bi zasiguro nastala konstruktivna tišina u kojoj bi se čulo čak i da je igla pala.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4201
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Lični stav

Postod branko » 17 Dec 2014, 23:50

Srbiji nije prioritet pruga Beograd-Budimpešta

Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević ocenio je danas da Srbiji nije trenutno prioritet izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, te da zemlja mora sklapati drugačije aranžmane sa Kinom, jer se postojećim kreditima ne zna rok otplate.
"Mi smo uzeli već dobro parče od deset milijardi dolara koje je Kina odvojila za investicije u 16 zemalja učesnica samita, ali nisam baš oduševljen aranžmanima sa Kinom, jer se ne zna koji je rok otplate kredita", kazao je za agenciju Beta Kovačević.

Kako je objasnio, novac je uložen u revitalizaciju TE Kolubara, izgradnju dela Ibarske magistrale i mosta Zemun-Borča, a od tih projekata "mnogo veću korist ima Kina, nego Srbija".

"Nas Kina uslovljava da njene kompanije izvode radove, pa mi ne znamo da li smo to skupo platili, a onda kada oni izvode radove, dosta uvoze iz Kine, o čemu govori da je u 2013. bilo milijardu i 600 miliona dolara uvoza iz Kine", rekao je savetnik.

Prema njegovim rečima, prioritet Srbije nije brza pruga za Budimpeštu, već je pre potrebno popravljanje puteva, osposobljavanje vodenih puteva i novi ekološki projekti.

"Moramo drugačije aranžmane tražiti i sa Kinom, da vidimo ima li kineskih proizvođača koji prodaju u Evropi, kako bi nam pomogli da se bilans plaćanja popravi. Neće to uraditi dva premijera, nego bi trebalo da se prave skupovi druge vrste da dođu njihovi privrednici ili da naši privrednici odu u Kinu, to se radi drugačije", naveo je Kovačević.

On je komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da su krediti Kine "gotovo beskamatni", odnosno s najpovoljnijim kamatama na svetu, istakao da to nema veze sa Kinom, jer su kamate svuda u svetu trenutno niske.

Dačić je ranije danas izjavio da je Kina odvojila najmanje deset milijardi dolara za investicije u 16 zemalja učesnica samita, te da Srbija za razliku od drugih zemalja ima na delu izgrađene projekte u saradnji s Kinom - revitalizacija TE Kolubara, izgradnja dela Ibarske magistrale i most Zemun-Borča.

"Imamo i niz drugih projekata. Od kojih je najvažniji projekat - modernizacija i izgradnja pruge Budimpšta-Beograd. Došli smo do faze gde se mogu potpisati i dokumenti. Sve je spremno za potpisivanje", kazao je Dačić.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 05 Jan 2015, 16:44

NIT ZA BIT: OLJA BEĆKOVIĆ, NOVINARKA

"Recite, slobodno. Priznajte"
"Kada sam rekla "ovo nikada nije bilo", mislila sam na nezapamćeni nedostatak manira. Jači ne bije slabije, kad to radi, to je nedostatak manira. Hoćete primere? Šta je drugo, nego nedostatak manira, kad vam Premijer govori u Parlamentu vaše zemlje, parafraziram, a gotovo citiram: “Mene hvali nemački ambasador, američki, MMF… neće biti da ste pametniji od njih!" Niko od tih koji ga hvale nema takvog Premijera, samo su nama dodelili takvog maniristu koji na javnom servisu svakog analitičara koji nije opijen njegovom politikom naziva “Miškovićevim”.
"Pre par dana mi je pauk uzeo auto sa parkinga Urgentnog centra u Beogradu. Kao ni niko drugi, nisam tamo bila iz dokolice. Parking je bio pun, neki službenik je nadgledao gde ko staje, deset minuta sam na njegove oči pomerala auto, tako da ne smeta nikom. Pratilo me je njegovo budno oko. Umesto da mi kaže, nemojte da ostavljate tu, ispratio me je s osmehom, odmah potom pozvao nadležnu službu.
Otišla sam da podignem auto, bila neshvatljivo ljubazna, mirno prihvatila kaznu za svoju grešku, spokojno platila. Moj sin mi je rekao, “kako je moguće da to radiš bez trunke gorčine, da si tako ljubazna?” U meni nema gorčine. I kazne i nagrade prihvatam kao stigle po višoj pravdi", govori nam proslavljena novinarka Olja Bećković, ličnost godine po izboru nedeljnika Vreme i dobitnica priznanja "Vitez poziva", dok razgovaramo o njenim reakcijama i emocijama u trenutku kada je saznala da je nagrađena.
Gostujući u emisiji Jedan na jedan RTV-a, kasnije i u drugim medijima, ispričala je detaljno zašto se Utisak nedelje više ne emituje, kako je i odakle došlo do zabrane emisije i nepoštovanja ugovora sa RTV B92. Ovo nije bio prvi put da je Olja Bećković trpela pritiske i pretnje, a da li se, i po čemu, sadašnji režim razlikuje od prethodnih u pogledu kontrole medija i novinara, naša gošća kaže:
- Ovo je prvi režim koji me je zabranio. Režim sa istorijski nezapamćenom podrškom, spolja i iznutra, uplašio se 168 santimetara i 58 kilograma.
Rekli ste, u vezi sa stanjem u državi i društvu, "ovo nikada nije bilo"; na šta ste konkretno mislili, na koji manir?
- Mislila sam na nezapamćeni nedostatak manira. Jači ne bije slabije, kad to radi, to je nedostatak manira. Hoćete primere? Šta je drugo, nego nedostatak manira, kad vam Premijer govori u Parlamentu vaše zemlje, parafraziram, a gotovo citiram: “Mene hvali nemački ambasador, američki, MMF… neće biti da ste pametniji od njih!" Niko od tih koji ga hvale nema takvog Premijera, samo su nama dodelili takvog maniristu koji na javnom servisu svakog analitičara koji nije opijen njegovom politikom naziva “Miškovićevim”.
Kako se zove manir, po kome se Premijer obračunava sa Đorđem Vukadinovićem u svom monologu na javnom servisu RTS, zato što se Vukadinović oglasio na jedinom mestu gde još sme da bude pozvan, kod Danice Vučenić na RTV 1. Ko još ima Premijera koji isključivo priča o tome koliko radi, a stiže da odgleda Jedan na jedan ,u 17.20, u ponedeljak, ne bi li se sa gostom obračunao dva sata kasnije u emisiji RTS OKO, koja menja termin u odnosu na to kad On veruje da je najgledaniji.
Da li su, i na koji način, devalvirana društvena priznanja i nagrade?
- Pitanje je stiglo u pogrešno vreme, na pogrešnu adresu. Kako bih mogla da budem toliko destruktivna da se složim da je društvo devalvirano u godini kad sam se ovenčala ovolikim priznanjima.
Da skratimo šalu, decenijama unazad kad god vidite da je neko dobio nagradu koju je davno zaslužio, kucate o drvo. Ne znam da li je to specijalnost ovog podneblja.
Kako racionalizujete spremnost vladajućih na olako ponižavanje uglednih ljudi i profesija?
- Kad sam imala 25 godina, predavala sam glumu u baletskoj skoli "Lujo Davičo". Bila sam razredni starešina osamnaestogodišnjacima. Sve je savršeno funkcionisalo, dok mi na prvom tromesečju nije pala na pamet idiotska ideja, da pređemo na Ti. Verovala sam da ćemo se tako lakše razumeti. Sve do tad postignuto, munjevito je propalo.
Ovo možda nije pravi primer, ali jeste suština. Imam utisak da je to najvažniji projekat za budućnost, pod radnim naslovom “Da pređemo na VI.” Sigurna sam da će se mnogi vaši čitaoci prepoznati u toj šifri kad su prihvatili da pređu na Ti.
Odgovornost novinara i medija za loše stanje u društvu se menjalo tokom decenija, kakva je situacija sada, za šta smo i na koji način odgovorni sami?
- Odgovorni smo za svaki sekund u kom smo se pokazali kao nesoji i nikogovići, ma u kojoj profesiji bili. Mi nismo ni za šta. Ko nije ni za šta, nije ni za sebe. Ko nije za sebe, taj je za svakoga. Pa, prirodnim tokom, ko je za svakoga, taj je i za Vučića.
Šta je dovelo do stanja u kom se elementaran profesionalizam i "priznanje da je car go" tumače kao hrabrost?
- Goli ljudi. Ogoljeni čovek. Svi koji nisu na vreme vodili računa da ne smeju da im daju priliku da ih drže u šaci, fijoci. Ne umem drugačije da razumem ćutanje nad ovom nepogodom, a nije elementarna pošast.
Kako ocenjujete solidarnost kolega nakon povlačenja Utiska nedelje i da li smo mogli učiniti nešto više za vas i samu profesiju?
- Činite sve sto možete. A ne možete ništa.
Postoji li pouka u celoj priči koju bi preneli omladini, našoj publici?
- Radite, dok vas ne zabrane.
Kako vidite poziciju bunta u Srbiji, postoji li uopšte i kako je kanalisan?
- Jedini bunt koji priznajem je protest o sopstvenom trošku. Bunite se svojom glavom, o svom trošku. Bez leđa, prsno.
Uz sve razumevanje za strah od gubitka posla, kako objašnjavate ćutanje intelektualne elite na sve veće društveno-političke skandale?
- Ne znam o kom ćutanju govorite. Mnogo je bitnije pitanje kako objašnjavate da niko ne prenosi ono što se izgovara. Pre toga, kako to da ne čitate Politiku? Ljudi govore, ali drže gredu.
Nakon incidenta u Skupštini, vređanja, premijerovog nepoštovanja institucije Parlamenta i izbacivanja poslanika, imamo li pravo da se nazovemo demokratskom zemljom?
- Pozvaću se na prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića - demokratska diktatura.
Koje su trenutno najveće pretnje po slobodu građana/ki?
- U isto vreme dok nam se Premijer hvali koliko ga poštuje međunarodna zajednica, visoki funkcioner njegove stranke ima emisiju na KCN. Nezamislivu i za najneuređenije primitivne zajednice u začetku da postanu civilizovane. Najveća opasnost je što je EU dala zeleno svetlo Zoranima Babićima, Vladimirima Đukanovićima, tek na posletku, njihovom lideru.
A ipak, svima nam trebaju osmeh i nada; kako uspevate da se smejete, radujete i verujete u sutra, šta vam daje snagu?
- Iščekivanje da Ivan Klajn napiše etimologiju reči Probisvet.
Kako bi glasila iskrena, realna novogodišnja čestitka građanima/kama - čemu se nadati i šta učiniti?
- Recite, slobodno. Priznajte.
Kako razuveriti ljude da je povlačenje u lični mikrokosmos nedovoljno da nam životi postanu bolji, ili je to jedino rešenje za duševni mir?
- Svako zna šta mu je činiti. Mnogi su zakasnili. Razočaraću vas ovim odgovorom. Nikom nije bilo lako da ode, ja nisam umela. Divim se svakom ko je otišao, svakom ko će otići. Lakše je biti ponižen u tuđoj, nego u svojoj zemlji. Ne bih nikog razuveravala da ode odavde.
Šta vas nisam pitao, a mislite da je važno reći?
- Svojim studentima govorim da nikada ne postavljaju ovo pitanje. Kažu mi da su ih prethodni, učeniji od mene, učili da je to obavezan kraj. Znam samo jedno pitanje koje mi je užasnije: Koji je vaš životni moto?
Hvala vam što mi ga niste postavili.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 12 Jan 2015, 19:44

Dodik: Vučić je u pravu, Kocijančič laže

Predsednik Republike Srpske Milodrad Dodik rekao je da je premijer Srbije Aleksandar Vučić potpuno u pravu i da u polemici sa portparolkom Evropske komisije Majom Kocijančič nije reč o slobodi medija već o lažima Evropske komisije.

- Nije ovde reč o slobodi medija i slobodi govora, to niko ne spori. Svedok sam da je on (Vučić) mnogo puta u razgovorima to podržao, ali se ovde u nekim stvarima radi o lažima - rekao je Dodik.

On je sinoć za TV "Pink" napomenuo da Evropska komisija, koja se poziva na činjenicu da nekim nezavisnim udruženjima daje određenu finansijsku podršku, nikada nije rekla da će proveriti da li oni govore istinu ili laž.

U pravilu, kaže predsednik Srpske, danas bi sinonim za slobodu govora trebalo da budu laži, što se tiče Evropske komisije.

- U svakom slučaju, Vučić je što se toga tiče potpuno u pravu. Ja to razumem jer sam i ja bio u takvoj situaciji - da sve što oni učine iz Evrope ovde jesu sumnjivi transferi prema takozvanim nevladinim organizacijama. Njima je jedini cilj da omalovaže ili nešto slično urade, a ne da podrže zdravu slobodu govora zasnovanu na činjenicama i istini - rekao je Dodik.

Dodik je ponovio da apsolutno razume situaciju i da je Vučić u pravu, ali da treba da bude oprezan.

- Mislim da u jednom nije u pravu - kada kaže da se krenulo na Vladu Srbije. Mislim da se krenulo na njega, a ne na Vladu Srbije. U tom pogledu nikome u Evropi ne odgovara jak premijer Srbije, bez obzira na to ko on bio, nego je potreban neki podanik koji će aplaudirati na sve gluposti koje dolaze iz EU i govoriti da je najbolje ono što smisle u svojim kabinetima - ocenio je Dodik.

On je dodao da Vučić jedino treba da vodi računa o interesu Srbije.

- Mislim da sve treba gledati u jednom kontekstu - sada predstoje razgovori o Briselskom sporazumu i sada bi trebalo umanjiti snagu i značaj i eventualno pripremiti negativni kontekst što se tiče ljudi iz Srbije - rekao je Dodik.

Dodik naglašava da je konačno vreme da se na javnoj sceni eliminiše laž kao sinonim za slobodu medija.

- Ne želim nikoga da pravdam, ali smirivanje ukupne situacije bi najviše doprinelo ukupnoj stabilizaciji na svim prostorima - rekao je Dodik.

Dodik je na kraju naglasio da Vučić ima njegovu punu podršku i ponovio da treba da bude oprezan.

- Oni će se sada povući i sačekati da ponovo nešto urade, tako da to neće prestati. Ne treba njima niko jak u Srbiji i to je osnovna poruka. Srbija da bi mogla da ide dalje mora da ima jako liderstvo kao što imaju sve razvijene zemlje sveta - zaključio je Dodik.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je veoma iznenađen tvrdnjama portparola Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju Maje Kocijančič da EU ne utiče na uređivačku politiku nekih medija u Srbiji i istakao da upravo Srbija podržava nezavisno novinarstvo i slobodu izražavanja.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 04 Apr 2015, 08:28

Пилоти, праштајте

Мајор Омер Мехић био је моја генерација. Не мислим, при том, на било какву војну службу. Ја сам тек још једно од пискарала у овој земљи који покушава да каже јасно и гласно шта мисли. Мајор Омер Мехић је био херој. Да сам у свом животу успео да учиним барем десети део онога што је он урадио, могао бих за себе да кажем да сам частан.

Мајор Омер Мехић је имао више од 4.000 сати налета на хеликоптерима. У својој летачкој каријери спасио је на стотине живота.

Мајору Омеру Мехићу држава Србија је прошле године дала у руке живот премијера. Тада је мајор Омер Мехић слетео по немогућим условима у Фекетић.

Мајора Омера Мехића некаква војна комисија је прогласила кривим за удес у ком је изгубљено четири официра, два цивилна медицинска радника и једно тек рођено дете.

Верујете ли у то?

Ја не верујем. Нарочито не верујем да је (према извештају Тужилаштва) у крви Омера Мехића пронађен алкохол.

Капетан Милован Ђукарић био је бриљантан пилот. Према својим вештинама, био је пилот четврте категорије стручне борбене оспособљености, један од најперспективнијих пилота које је Војска Србије имала. Предвиђали су му највећа достигнућа у пилотирању и обуци у ваздуху.

Капетана Милована Ђукарића некаква војна комисија је такође прогласила кривим за удес у ком је изгубљено седам живота.

Верујете ли у то?

Ја не верујем.

Иван Миладиновић, пробни механичар-летач, имао је преко 1000 сату налета. Бавио се падобранством, завршио је Средњу војну школу и ДИФ.

Према извештају Тужилаштва у његовој крви је такође пронађен алкохол.

Не верујем.

Заставник Небојша Драјић, механичар-летач за оба типа вишенаменског хеликоптера Ми-8 и Ми-17 такође је имао више од 1000 сати налета.

И у његовој крви је, према извештају Тужилаштва, пронађен алкохол.

Не верујем.

Зашто?

Једноставно зато што су њих четворица кренули у спасилачку мисију.
Зато што их је предводио Омер Мехић. Омер. Мехић. Ком је, још једном да поновим, прошле године држава Србија у руке дала живот премијера. Да га сачува. А не да га пропије.

Не верујем.

А ви како хоћете.

У нормалној земљи, без обзира на узроке пада овакве летелице министар одбране одмах, ако не исте ноћи, а оно сутрадан ујутру, подноси оставку. Или је барем понуди.

У нормалној земљи.

И нема то везе са политичким поенима, захтевима опозиције, пљувањима и свим другим стварима.

То има везе са чашћу.

Оном официрском, војном.

У Србији се окривљују пилоти. Хероји.

Они који Србији никад нису окренули леђа.

Господо летачи, праштајте. О вама народ зна све. И зна да сте били заиста најбоље што је Војска имала. Никакви извештаји не могу окаљати вашу част. Зато, нека вам је заувек ведро небо. И нека вам је лака ова тешка, црна, српска земља.

ПИШЕ: Александар Бећић,
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 06 Apr 2015, 16:29

Porodica Mehić: Gospoda su rekla svoje, nek narod kaže svoje

U zgradi u kojoj je stanovao pilot Omer Mehić u Novom Sadu juče je bilo sablasno.

Izveštaj obdukcije pokazuje da je u njegovoj krvi nađeno 0,68 promila alkohola (1,3 promila u urinu), a u izveštaju se to navodi kao jedan od činilaca odgovornih za tragediju. Mlađi čovek koji je otvorio vrata njegovog doma reporterima “Blica” rekao je da Mehići nemaju komentar.

- Rekli smo sve što smo imali. Gospoda u Beogradu su rekla svoje, a narod će reći svoje. Pitajte gospodu u Beogradu za komentar - rekao je predstavnik porodice Mehić.

U Novom Pazaru posetili smo udovice poginulih lekara Dževada Ljajića i medicinskog tehničara Miroslava Veselinovića. Šefka i Violeta još nisu dobile izveštaje.

- Ne gledam televiziju, ne pratim medije i ne znam šta se dešava u istrazi. Nikakve izveštaje nismo dobili, niko nam se nije obraćao iz Vojske ili Ministarstva odbrane. Volela bih da znam šta se desilo, ali ne da bih nekog okrivila za Mićinu smrt, već da bismo deca i ja znali pravu istinu - priča Violeta.

Inače, udovica Miroslava Veselinovića pre par dana je počela da radi u Opštoj bolnici u Novom Pazaru u kojoj je njen pokojni suprug radio. Supruga anesteziologa Šefka Ljajić nije bila raspoložena za razgovor sa medijima, ali smo od rođaka saznali da ni ona nije dobila nikakve informacije o padu helikoptera.

Komentar porodice letača-tehničara Nebojše Drajića, koji je prema izveštaju u vreme leta imao 0,37 promila alkohola u krvi, juče nismo uspeli da dobijemo: u njihovoj porodičnoj kući u selu Jakalj u Bajinoj Bašti niko se nije javljao na telefon.

Supruga i dvoje dece stradalog mehaničara-letača Ivana Milutinovića napustili su stan u Beogradu.

- Ivanova supruga nije tu. Cela porodica je otišla iz stana i oni ne mogu da pričaju o tome. Ja sam samo gost ovde, čuvam im kuću - rekla je žena koja se javila na njihov telefon.

„чекамо и министра Златибора Лончара који је на аеродрому“.

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 20 Sep 2015, 16:10

Одговор министру Николи Селаковићу

Поштовани г. министре Селаковићу,

1. Тврдите да говорим неистину кад кажем да Уставни суд (УС) ни данас нема услове за делотворан и ефикасан рад.

- Да ли знате да се у том суду тек данас решавају уставне жалбе које су грађани поднели још 2012. године и да се не може ни наслутити кад ће доћи на ред оне које су поднете ових дана;
- Нисте објаснили зашто не добијамо одговоре на иницијативе за испитивање уставности појединих закона од којих су неке старе и више од годину дана упркос томе што те одговоре са огромним нестрпљењем очекује јавности, као што је нпр. случај са законом о смањењу пензија;
- Нисте навели ни један случај у коме је УС покренуо поступак за испитивање уставности неког закона по службеној дужности, вероватно не због тога што суд није свестан те своје дужности већ због тога што нема објективних услова да је врши;
- Да ли је 15 судија (који никада нису сви на броју) заиста довољно, као што тврдите, да савлада застрашујуће велики број предмета који из године у годину постаје све већи?

2. Тврдите да Уставни суд не суди ни по бабу ни по стричевима, тј. да нема мешетарења и политичких притисака. Можда нисте регистровали писмо председника Републике у коме тражи од Уставног суда да успори поступак и одложи оцену уставности Бриселских споразума о статусу Косова и Метохије, али сте се морали сетити да сте неколико месеци пре доношења одлуке у томе предмету изјављивали да је у питању политички акт, те да УС треба да се огласи ненадлежним. Зар то није мешање у рад УС и својеврсно прејудицирање његових одлука.

3. Кажете да грађани немају кратко памћење и подсећате ме на пропалу реформу правосуђа из 2010. године, коју сам и ја, и то у оно време критиковао. Али, не кажете зашто та реформа није спроведена у последње три године од како сте Ви министар правде и када ће она коначно бити спроведена или барем започета.

Кад говорите о гресима из прошлости, мислим да нема никаквог оправдања заустављати се на једној години са краја прве деценије овога века, а испустити из вида трагичне године последње деценије прошлог века када су земљу водили лидери Ваше странке и када је држави и народу причињено неупоредиво више материјалне и сваке друге штете него пропалом правосудном реформом из 2010. Наравно, за то Ви лично нисте криви, као ни ја за неуспешну реформу правосуђа.

4. На крају, називате ме "Пајтићевим министром". Могу да Вам кажем да се тако у овој "влади" не називамо и не осећамо. Био сам министар у две савезне владе, а сада у "влади у сенци". И Вама саветујем да се не представљате као Вучићев министар, него као министар у Влади РС јер служимо институцијама, Ви влади, ја опозицији, а не појединцима.

Момчило Грубач, министар правде Владе у сенци ДС
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 27 Okt 2015, 21:42

Бојан Пајтић: Девичанска Острва или како сам узнемирио јавност

Председник Демократске странке и председник Покрајинске владе Војводине Бојан Пајтић у обраћању медијима (Фото сервис ДС) Београд, 27. октобра 2015.

Ауторски текст Бојана Пајтића за "Време"

Из прве руке: На саслушању због афере "Прислушкивање"

"Идете у зграду СИВ-а". Тако су нам, лапидарно, појаснили како да што ефикасније пронађемо Управу криминалистичке полиције, где за подне имам заказан разговор поводом, мислио сам, прислушкивања мојих телефонских разговора. У позиву стоји квалификација да ме позивају "у својству грађанина", иако би природно било да ме третирају као оштећеног. У режимским (већинским) медијима ни једно, ни друго. Тамо сам већ осуђен. Атмосфера линча. Због нечег сам осумњичен, али ником није јасно због чега. Кафка. Вероватно сам крив зато што сам у телефонском разговору чуо да Кум рекетира по Србији. Господар је најавио да неко мора одговарати за "узнемиравање јавности". Човек који је аутор највулгарнијих и најпримитивнијих реченица и оптужби којима он и његова странка криминализују Демократску странку у претходне три и по године, одједном сматра да је "јавност узнемирена" због открића да је Кум ухваћен са рукама у пекмезу. Биће да су ипак само Кумови узнемирени. Јавност тражи правду.

У канцеларији у којој се одвија разговор – четворо људи. Нуде ми полиграф.

"Драге колеге, ја сам професор Правног факултета", кажем.

Нисам издржао да се не насмејем. Њихово је да питају. Сви у просторији савршено добро знају да је значај полиграфа у кривичном поступку еквивалентан значају богојављенске водице у лечењу тешко оболелих пацијената. И потпуно су свесни да је потпуно незамислива ситуација у којој би др Небојша Стефановић, након полиграфског истраживања, обзнанио да је опозиција у праву, да је Кум рекетирао, да је Вучић обмањивао јавност. Резултати Стефановићевог полиграфа били су познати већ у моменту када су се на сајту "Телепромптер" појавили изводи из телефонског разговора са Лидијом Удовички: 1. Кумови не лажу; 2. Кумови не краду; 3. Кумови ће вам опростити што су вас рекетирали.

Разговор се наставља у присуству инспектора, инспекторке и дактилографкиње. Релативно млади људи, довољно млади да су могли бити моји студенти. Пристојни и срдачни. Не могу да се отмем помисли како ли се они осећају. Вредно су учили, полагали колоквијуме и испите, стажирали, савладали државни испит, улагали у себе и своје знање, да би им, на крају образовног процеса, министар био – др Стефановић. Придружује нам се и заменица вишег јавног тужиоца. Веома професионална особа. Има неке наде за наше правосуђе, после свега и упркос свему. Сазнајем да прислушкивање уопште није тема која их занима. Тражим да у записник уђе да је неприхватљиво да у држави, која претендује да буде правна, државне или парадржавне структуре противзаконито прислушкују људе. Следе питања. Питају да ли познајем Кума?

"Не познајем га."

Постављају питања о разговору са Лидијом Удовички.

"Госпођа Лидија Удовички ме је пре нешто више од годину и по дана позвала телефоном. Била је очајна због тога што јој је тражено мито од 2.000.000 евра, да би ЕМС дозволио да се инвестирање у изградњу ветро-парка настави. Поверовао сам јој, јер нисам видео разлог да сестра потпредседнице републичке владе изнесе такву тезу, уколико она није истинита. Госпођа Лидија није политички активна, не живи у Србији и не постоји ни један једини мотив због кога би она себи, без разлога, отежавала живот."

Предајем доказе – документе надлежних министарстава, ЕМС, компаније CWP, који јасно доказују да је америчка компанија била опструисана, мимо дотадашње праксе, закона и мишљења министарстава која су била афирмативна у погледу наставка пројекта изградње ветро-парка. Свуда у свету су закон, пракса и став министарстава изнад става јавног предузећа. И у Србији је то случај. Осим уколико је на челу предузећа Кум.

Тражим да се утврди веза између фирме са Девичанских Острва, на коју је Кум, уверен сам, фиктивно пренео сувласништво на седам хидроцентрала у Србији (након што је, без потребних квалификација, постао директор ЕМС-а) и фирме господина Синише Малог (такође са седиштем на Девичанским Острвима) преко које је актуелни градоначелник купио 24 апартмана на бугарском приморју у вредности од пет милиона евра. У просторији – мук. Превише је милиона и Девичанских Острва око Александра Вучића. Он и његово најближе окружење успешно су извршили вредносну и географску супституцију. Јуче Карлобаг, данас Девичанска Острва. Напредно.

Атмосфера у канцеларији више срдачна него службена. Питају ме да ли сам, након телефонског разговора, одржао неки састанак са госпођом Удовички на тему уцењивања ?

"Осим наведеног разговора, са госпођом Лидијом Удовички нисам имао ни посредне, ни непосредне контакте на ову тему, до дана када се на сајту 'Телепромптер' појавио извод из нашег разговора. Ову информацију Лидија није саопштила само мени, већ се о 'рекетирању' говорило и на састанку код државног секретара господина Миљевића, што се види и у документацији коју овом приликом достављам полицији."

Веома добро знам да, док је Вучићев режим на власти, неће бити епилога овог случаја. Свакако не истинитог или праведног епилога. Докази и документи ће бити важни тек после политичких промена у Србији. Знају то и моји саговорници, али то не зависи од њих, тако да то и не спомињемо. Нема разлога да кваримо атмосферу.

Након службеног дела разговора, остајемо у канцеларији, чекамо да записник буде завршен. Ћаскамо. Госпођа из тужилаштва ме пита да ли сам размишљао о томе да се преоријентишем искључиво на универзитетску каријеру, уместо што се борим са ветрењачама.

"Часније је борити се против ветрењача, него против ветро-паркова."

Добро је док још имамо снаге да се шалимо. Бацам поглед на телефон. Вест о томе да сам одбио Стефановићев полиграф већ је увелико објављена. Толико о поверењу у институције у Србији 2015. године. Заиста, ако се бориш за нормалну Србију, увек си негде између донкихотовске и кафкијанске атмосфере. При чему су у улогу Јозефа К. већ утерани сви пристојни људи ове земље. Ни криви, ни дужни.

Преузимам свој примерак записника. Знам, а знају то и моји саговорници, да смо сви заједно натерани да учествујемо у фарси. Да докази и очигледна истина немају никакав значај, и да је цео поступак покренут да би се некако, како год, у једном тренутку, истина о Кумовима затрпала, забашурила, гурнула под тепих. Све реченице које су током разговора изговорене, изговорене су у празно. Театар апсурда. Шта ли би Бекет и Јонеско дали да, данас и овде, живе у Србији. Инспирација на сваком кораку.

Излазим из зграде. Новинари чекају. Неки од њих су већ примили инструкције од Српске девичанске странке шта да ме питају. Тачно знам и који су ти. Ломброзо би рекао да се то и види, али он није био политички коректан. Пада ми на памет да Господара (због дугогодишњег пренемагања и заклињања у "поштење", али и због тако згодног назива толико пута поменутих острва) назовем Свети Инокентије. У мени се буди поповски син који одмах одбацује ту помисао као одвећ бласфемичну (мада знам да би се тати допала метафора). Стајем пред строј телевизијских камера.

"Пуцајте, господо."

Бојан Пајтић, председник Покрајинске владе Војводине и председник Демократске странке
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 12 Dec 2015, 23:29

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 08 Jan 2016, 16:37

Veliko Kusturičino proročanstvo

Redosled poteza koji slede na geopolitičkoj mapi odrediće NATO, ali rakete S-400 instalirane u Siriji i Putinova izjava da će biti uništeno sve što se nađe na putu ruskih aviona uspostaviće novu vrstu ravnoteže - priča Emir Kusturica.
Poznati reditelj "usudio se" da za "Blic" predvidi sled događaja koji u 2106. očekuju svet, Srbiju, Republiku Srpsku, njegov novi film…

- Plašim se da svet može da ode u veliki rat, koji traje od 1945, ali je ograničenog dometa. Pokušaj stvaranja koalicije protiv ISIS, koju u stvari ne žele da stvore, liči mi na koalicije koje su pravili protiv Hitlera. Svetska ekonomija uterala je Hitlera u bankrot, a on svet u rat - kaže Kusturica.

O Rusiji i Putinu

Šta govoriti o čoveku koji je stao u zaštitu suverene država koja ga je pozvala u pomoć, i još na umu ima ideje kao što su pravda i istina, a to su na Zapadu zanemarljive činjenice. Putin će u do maja raščistiti stvari u Siriji i vratiti Sirijcima pravo da odluče da li će Asada ili nekog drugog. Jasno mu je da su u obaranju „suhoja“ Turci bili samo izvođači radova. Daj bože da se pojavio ranije, pa da smo sa njim mogli da odlučujemo u vreme građanskog rata u Jugoslaviji, da li želimo demokratiju koju ne možemo da podnesemo ili politički sistem sa kojim bismo mogli da se rvemo. Modernim jezikom rečeno - ili imaš S-400 ili nemaš. Putin će pomoći da se uravnotežimo i na pomen reči ‘pravda‘ i ‘istina‘ više ne odmahujemo rukom. Ruski predsednik objašnjava komplikovanu istinu da čitava planeta plaća preveliku cenu za udobnost koju Zapad uživa u svojim granicama.

O zapadnom svetu

Sudbina Evrope u 2016. biće u rukama iste one sile koja joj briše identitet, a Zapad se neće pomiriti da sibirska nalazišta nafte nisu vlasništvo „Šela” i drugih njihovih kompanija. Za engleske neokonzervativce, većinu francuskih i nemačkih, Turska će ostati dobra opcija da zaustavi prodiranje Rusa u Evropu. A to prodiranje je energetsko.

O Srbiji, Vučiću

Postoji nada da bi Srbija mogla da bude deo evropske zajednice a da ne bude u NATO-u. Nažalost, lako se naviknemo na ono što nam ne odgovara, što reče jedan čovek, „naučili smo pod Titom, pa bi možda i pod NATO-om”. Ali, NATO uzima u proseku 2,2 BDP i dobar je najviše sam sebi, a najmanje jednoj maloj zemlji. Protiv Evrope nemam ništa jer se osećam kao beli Evropljanin, ali glasam za vojno neutralnu Srbiju. Vučića, koji je do sada vodio izbalansiranu spoljnu politiku, čekaju veliki izazovi.

O Republici Srpskoj i Federaciji BiH

Dodik i Srpska ostaće antiteza Bakiru Izetbegoviću i njegovom ocu koji je poznat po delu koje se zove Islamska deklaracija. Rebeka Vest je pisala, kad je Ataturkov ministar spoljnih poslova stigao vozom u Sarajevo u engleskom lister odelu, kako su tamošnji muslimani u ispeglanim dimijama, čakširama, feredžama, zabrađeni pošli na stanicu da ga dočekaju.

Da nema Dodika i Republike Srpske, i Amerike koja kontroliše stvari, Alijin sin, koji stvara islamsku državu sa glavnim gradom Rakom u Iraku, opet bi presvlačio muslimane kao kad je dolazio onaj ministar. Dodik će učvrstiti kontraudar protiv Izetbegovića kome smeta sekularna Bosna. Verovali smo pred raspad Jugoslavije da Sarajevo može da istrpi Antu Markovića, ali su izbori bili poražavajući za sve koji su verovali u građansku Bosnu. Svaka sekularna tradicija je kompatibilna hrišćanskoj. Pogledajmo šta se dešava u Turskoj, Ataturk se u grobu okreće kao na roštilju dok Erdogan stvara milijarde na švercu nafte i novo Otomansko carstvo.

O izbegličkoj krizi

Najveći "junak" humanitarne katastrofe je Džordž Soros, za koga postoje indicije da je generator takve krize, i posle koje radnici imaju sve manje prava a korporativni kapitalizam se doživljava kao sudbina. Nastavićemo da živimo fatalizam korporativnog kapitalizma. Soros je rekao da bi svake godine trebalo dovesti po milion izbeglica da se izgubi identitet i da lokalne kulture nestanu.

Izbeglička kriza će se nastaviti, ona nije nastala spontano, već je izmišljena u nekoj kuhinji. Ako nisam u pravu, zašto izbeglice iz Sirije, koja se sistematski uništava kao Jugoslavija, ne ostanu u Turskoj, ili zašto im Saudijska Arabija ne obezbedi dva-tri miliona šatora. Hrišćani koji naseljavaju Bliski istok od postanka hrišćanstva sada su pred iščeznućem.

O medijima

Mediji će i dalje da budu neizmerno đubrište informacija iz kojih ćemo se jedva živi provlačiti, kao iz kontejnera. Sve se nadam da ću pre nego pročitam da pokrećem televiziju i postajem vlasnik i dirketor, to saznati pre tih novina.

O novom filmu "Na mlečnom putu"

Nadam se da će biti prikazan u Kanu i dobro prihvaćen. Moj novi film je jedna velika avantura, pošto sam prvi put snimao digitalnom kamerom. Teško je napraviti uzbudljiv film u vremenu kada se ljudi olako nadraže milionima jutjubova, gegova, tragičnih snimaka. Pokušao sam da film vratim na sredinu 20. veka i ispričam jednu ratnu bajku uzbudljive lepote. Koliko sam uspeo - videćemo!

O Andrićgradu

Uvešćemo Andrićevu nagradu za najbolji roman godine, i nagradu za životno delo, a pokrovitelj bi trebalo da bude Milorad Dodik. Počeće sa radom Akademija lepih umetnosti, otvaramo sajam knjiga, nastavljamo sa seminarima, novim izdanjima, okupljaćemo pisce i naučnike, završiti pozorište.

O Olimpijskim igrama

Medalju za Srbiju sigurno će osvojiti Novak Đoković i Ivana Španović, možda Kolašinac, Stjepanović i Ivanović. Po običaju, obradovaće nas neko od sportista za koga do sada nismo čuli. Imamo dobre pojedince ali nemamo dobru atletiku, a zemlja sa slabom atletikom nema ni zdrav narod.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 21 Mar 2016, 18:08

Matija Bećković: Kada bih vladao Srbijom

Glavni slogan moje vladavine, ispisan na svim zastavama bi glasio: Mi smo niko i ništa. To bi bila srpska stajna tačka i polazna pozicija. Tako bismo bar budućim naraštajima otvorili oči i obezbedili svetliju budućnost. Da znaju ko su i šta su i da se ne iznenađuju kad se nađu bilo gde na zemaljskoj kugli i budu tretirani kao nuline nule

Kad bih vladao Srbijom, počeo bih od nule. A to znači -- bio bih realan. I da bih izabrao i krenuo najsigurnijim putem. Glavni slogan moje vladavine, ispisan na svim zastavama bi glasio: Mi smo niko i ništa. To bi bila srpska stajna tačka i polazna pozicija. Tako bismo bar budućim naraštajima otvorili oči i obezbedili svetliju budućnost. Da znaju ko su i šta su i da se ne iznenađuju kad se nađu bilo gde na zemaljskoj kugli i budu tretirani kao nuline nule.

Ako se nekim slučajem negde u nekom kutku Zemljinog šara ispostavi da nije tako, to će biti čist ćar i prijatno iznenađenje koje ne može nikome da škodi.

Razume se da bih se istog časa okrenuo budućnosti i zauvek raskrstio s prošlošću, a zatim tako obučenom i pripremljenom narodu, a sve za njegovo dobro, otvorio oči za nove perspektive. Menjanje svesti i mentaliteta i sve što on nudi i ide uz njega, započeo bih ukidanjem različitih mišljenja, a potom i svih dosadašnjih razlika kao što su žensko--muško; istok--zapad; dan--noć; svetlo--tama... A pre svega, ratosiljao bih se maternjeg jezika na kome nikad nismo uspeli da kažemo nešto što bi ikome išta značilo. Naoružan strpljenjem postepeno bih redom zatirao mitove i legende, svu mistiku i patetiku, sve transcendentno i onostrano, sve arhetipsko i kolektivno nesvesno, kako bismo se odrekli svega što miriše na naciju i tradiciju, tamjan i ćirilicu, veru, verovanja i veronauku, kosmos i Kosovo, pravoslavlje i Rusiju i svu ostalu dotrajalu starudiju i skalameriju. Radikalni raskid sa prošlošću svakako bi bio efikasniji ako bismo promenili i izanđalo ime -- Srbija. Ako ne celo, ono bar prva tri suglasnika koje je nemoguće izgovoriti. I za odrasle Srbe umesto imena uveo bih inicijale. Ono što važi za maloletnike da se primeni i na odrasle pripadnike te nedozrele i neodgovorne nacije.

Umesto domaćih vlasti bilo bi najpametnije i najpraktičnije angažovati višak zaposlenih bilo koje ambasade, poveriti im i zamoliti ih da preuzmu naše najvažnije državne poslove. I slučajni prolaznici, pa i turisti će te poslove obavljati bolje i jeftinije nego naši dobro plaćeni, priučeni lokalci. U svakom slučaju to mora biti neko sa strane. Znamo da je bilo čije mišljenje merodavnije od našeg i ko god nam bude krojio kapu, bolje će je skrojiti nego mi sami. Od svih običaja i ukupne tradicije valjalo bi zadržati uobičajeno bombardovanje Srbije, ako ne svakodnevno, a ono bar za Božić i Vaskrs.

Sa svešću da je to proces, strpljivo i s ljubavlju bavio bih se humanitarnim radom čiji bi smisao bio radikalno iskorenjivanje iz korena.

Srbiju bih pretvorio u sigurnu kuću koja je vaša koliko i naša. I svu je preplavio putokazima i bilbordima na kojima bi pisalo: Tu smo dok ne dođete! Čuvamo od lupeža vaš dom sve dok ne dođe domaćin! U slučaju većih globalnih iskušenja bićemo spremni da sve svoje prepustimo pametnijima. Koncept beskućnika koji pod jorganima leže po putevima biće konačno ostvarenje naših snova i tome se unapred radujemo.

Ne znam otkud mi to, ali Srbiju budućnosti vidim kao pačvork od jorgana, kao u pesmi Džona Lenona Imagine.

Nije slučajno što će naš idol, simbol slobode i pravde, naša najbolja preporuka pred svetom, zauvek ostati onaj trostruki narodni heroj koji je pobio najviše Srba u istoriji. Algemajne cajtung ga je ovih dana proglasio jednim od najvećih masovnih ubica dvadesetog veka. Na tu ocenu su se ljutili samo Srbi!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 27 Mar 2016, 21:45

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 14 Apr 2016, 15:43

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 09 Maj 2016, 09:07

Zašto država dozvoljava neonacističke tribine i promocije

Goran Marković: Na korak smo od fašizma


Beograd - - Uzleti profašističkih i ultradesničarskih organizacija, rehabilitovanje zločinaca i promovisanje fašizma, koji je nadalje u srži kriminalnih akcija navijačkih grupa i ljudi u fantomkama, ne samo da dovode u pitanje ideološke okvire političkih partija, i levičarskih i desničarskih, nego daju podstreka za propitivanje društvene klime u kojoj su takve aktivnosti na tragu da postanu uobičajena i samorazumljiva pojava.

Ćutnju države, kako smatraju sagovornici/ce Danasa, delom objašnjava pretpostavka da se fašizam institucionalizuje, da smo postali desničarska država i da ekstremno nacionalističke grupe imaju zaštitu političkih partija.

– Mi smo, nema sumnje, postali desničarska država koja je na korak od fašizma. Ponekad izgleda da se to dogodilo preko noći, ali je sada jasno da je teren za to pripreman decenijama, kaže reditelj Goran Marković, pitajući se da li je tome ikada postojala alternativa, to jest prava levica.

– Titoizam je bio pre dvorski nego levičarski pokret, Milošević je, lažno se predstavljajući kao socijalista, na velika vrata uveo nacionalizam, da bi posao završila njegova žena koja je JUL organizovala kao tipično mafijašku organizaciju, navodi Marković i dodaje da je kratak period “demokratske” vladavine pretvoren u najobičniji grabež, a "zatim je na vlast najzad došla ona prava, rigidna desnica kostimiranih radikala".

– Proživeo sam vek a da nisam upoznao pravu levicu, ako izuzmemo marginalne grupe anarhista. Sloboda je u našim krajevima gostovala sasvim retko i uvek bila gušena od desničara zvali se oni Savez komunista ili Srpska radikalna (napredna) stranka. Tradicija radničke solidarnosti i levih ideja koja je početkom dvadesetog veka cvetala u Srbiji potpuno je nestala. Na sceni su fašisti i nikakav propis ili zakon neće im stati na put dok se na drugoj strani ne pojave slobodnomisleći ljudi koji se bore za socijalnu jednakost i ljudska prava, tvrdi Marković.

Književnik Filip David smatra da je osnovni problem u tome što razne pronacističke i ekstremno nacionalističke grupe imaju zaštitu u političkim partijama s većim uticajem.

– Pogledajte samo šta se događa sa navijačkim grupama. Više nije tajna da su one podržavane od političkih partija. One im dozvoljavaju da se bave kriminalom, drogama, zabranjenom trgovinom da bi te navijačke grupe, zauzvrat, u određenim situacijama kao što su demonstracije i protesti, predstavljale udarnu pesnicu tih političkih partija. To je jedan od osnovnih problema, taj puzajući fašizam koji se uvlači preko grupa, kao marginalizovanih, a u stvari pod pokroviteljstvom političkih partija, kaže David.

Prema njegovim rečima, jedan vid toga, koji nije najekstremniji, ali je veoma aktuelan, jeste da niko ne može da utvrdi ko su momci sa fantomkama i bejzbol palicama koji su rušili u Savamali.

– To me veoma podseća na vreme Miloševićeve vladavine kad su isti takvi upali na fakultet i tukli studente koji su tamo dežurali, uprkos autonomiji ove visokoškolske institucije. Jedna grupa profesora je tada obustavila predavanja dok se ne utvrdi ko su batinaši, ali to nikada nije istraženo. Sve to mi mnogo liči na ovo sada što se dešava usred Beograda. Da niko ne može da ustanovi ko su rušioci u Savamali. Zapravo se zna. Znaju ljudi na ulici, ali je pitanje zašto policija ništa ne preduzima ili to čini sa velikim zakašnjenjem. Upravo zato što te grupe i pojedinci kod njih imaju zaštitu ili su čak naručeni od komunalne ili neke druge policije. To je taj puzajući fašizam koji predstavlja opasnost po stabilnost čitave zemlje, konstatuje Filip David.

Staša Zajović iz Žena u crnom, jedne od najaktivnijih antifašističkih organizacija u Srbiji, uočava da se u našoj zemlji normalizuje fašizam na institucionalnom nivou, što će posle izbora, kako tvrdi, biti još izraženije.

– Pod firmom tolerancije i poštovanja razlike fašističkim organizacijama se ustupaju javni prostori, dozvoljavaju marševi, tribine, štampanje knjiga. Jedna od njih je Nacionalni stroj, koji se preregistrovao, i sad se ne zna da li je u fazi registracije, kaže Zajović, koja veliki problem vidi i u tome što se na istu stranu stavljaju antifašisti, fašisti i ekstremisti, s tim što smo "mi opasni ekstremisti, a oni su poželjni ekstremisti" i što je nas uvek "šaka jada" ispred suda.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 12 Maj 2016, 17:24

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Lični stav

Postod branko » 16 Maj 2016, 23:44

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10640
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Sledeća

Povratak na POLITIKA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju