(Ne)budi se istok i zapad?

Re: (Ne)budi se istok i zapad?

Postod Bibliotekar » 07 Nov 2017, 03:39

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4355
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: (Ne)budi se istok i zapad?

Postod branko » 16 Dec 2017, 14:23

Sve ekstremniji jaz između bogatih i siromašnih

Jaz između bogatih i siromašnih u svetu postaje sve ekstremniji, što potvrđuju i najnoviji podaci.

Sedam miliona ljudi, najbogatijih 0,1 odsto svetske populacije, uvećalo je od 1980. godine svoje bogatstvo koliko i polovina najsiromašnije populacije zajedno, odnosno 3,8 milijardi ljudi.

U izveštaju o svetskoj nejednakosti, koji je objavio francuski ekonomista Tomas Piketi, a na kojem je radilo više od 100 istraživača širom sveta, upozorava se da je nejednakost u pojedinim državama dostigla "ekstremne nivoe" i da će problem postati samo još veći, ako vlade ne preduzmu koordinisane akcije za povećanje poreza i suzbijanje prakse izbegavanja plaćanja poreza, prenosi britanski list "Gardijan".

Razlike u bogatstvu su postale "ekstremne" u Rusiji i SAD, navode ekonomisti.

Oko 1,0 odsto najbogatijih u SAD je 2014. godine u svojim rukama držalo 39 odsto ukupnog bogatstva u toj zemlji, što je porast sa 22 odsto iz 1980. godine.

Najbogatiji čovek na svetu je osnivač i izvršni direktor Amazona, DŽef Bezos, koji poseduje bogatstvo u vrednosti od 98,8 milijardi dolara, prema "Blumbergovom" indeksu milijardera.

Bezos, najveći akcionar u Amazonu, uvećao je svoje bogatstvo za 33 milijarde dolara samo u protekloj godini.

Pet najbogatijih ljudi na svetu zajedno - Bezos, Bil Gejts, Voren Bafet, Amansio Ortega i Mark Zakerberg - poseduju bogatstvo u vrednosti od 425 milijardi dolara.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10791
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: (Ne)budi se istok i zapad?

Postod Bibliotekar » 19 Dec 2017, 01:32

Vladimir Sudar: KAKO JE SRBIJA SISTEMATSKI UNIŠTENA OD — PRIVATIZACIJE

Ukoliko dođe do prodaje strateških resursa u državnom vlasništvu, biće to velika ekonomska šteta, ali će oligarhijske grupe koje budu to prodavale ostvariti veliku materijalnu korist, a položaj radničke klase će biti još gori, smatra dr Marija Obradović, autor knjige „Hronika tranzicionog groblja”.

„Privatizacija ne može biti poštena jer nema empirijskog dokaza da je ijedna privatizacija ikada bila poštena. Privatizacija je jedna špekulativna aktivnost, i ona je uvek na štetu firme koja se privatizuje, a naročito zaposlenih. To je jedan od najrazvijenijih oblika pljačkanja radničke klase” – kaže za Sputnjik dr Marija Obradović, saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije.

Slika

U svojoj novoj knjizi „Hronika tranzicionog groblja” u kojoj je analizirala privatizaciju u Srbiji od 1989. do 2012. godine, ona je empirijski dokazala da je cilj privatizacije bio promena svojinske strukture društva, a ne unapređenje efikasnosti privređivanja, bilo pojedinačne firme, bilo ekonomskog sistema u celini.

„Na primeru Srbije to je potpuno evidentno. Putem privatizacije uništeno je 98 posto industrijskog potencijala Srbije, a u industriji je radilo više od milion ljudi, dok je nivo nacionalnog dohotka, odnosno bruto društvenog proizvoda, danas znatno manji nego što je bio na početku, 1989. godine, s tim, što je industrijska proizvodnja danas, na nivou iz 1970. godine”, kaže Obradovićeva.

Slika

Ona dodaje da Srbija otkad vrši privatizaciju društvene svojine nije u stanju da dostigne nivo BDP-a kakav je bio na samom početku, 1989. godine. A kako sada ide rast, verovatno ga nikad neće stići, ili će ga stići „u nekoj dalekoj budućnosti”.

„Privatizacija je u celoj istočnoj Evropi i SSSR-u dovela do znatnog urušavanja društveno-ekonomskog položaja radničke klase. Danas je cena rada u Srbiji niža nego u Kini ili Kambodži. Na početku privatizacije, Srbija je imala prosečnu platu od 1.500 maraka, a sada, za minimalnu platu koja iznosi 140 dinara po satu, radi 350.000 ljudi”, dodaje dr Marija Obradović.

Sagovornica Sputnjika naglašava da svi empirijski, ekonomski pokazatelji pokazuju da cilj privatizacije nije bio ekonomski razvoj, već politički interes koji podrazumeva promenu svojinske strukture društva, odnosno, kako kaže češki marksistički filozof Karel Kosik — reč je o udaru kontrarevolucije, a privatizacija je jedna od glavnih mera tog talasa.

„Istakla bih zanimljivu činjenicu da ni Jugoslavija ni SSSR nisu imali negativne stope društvenog rasta pre privatizacije, a da se nakon toga godinama suočavaju sa negativnim stopama, što potvrđuje tezu da je reč o meri kontrarevolucije”, kaže ona.

Slika

I kroz istoriju se pokazalo da je privatizacija bila mera kontrarevolucije. Prvu privatizaciju u Evropi izvršila je 1933. godine Hitlerova fašistička vlada, i njen cilj je bio privatizacija imovine nacionalizovane tokom Vajmarske republike. „Tokom Vajmarske republike nivo nacionalizacije bio je jako visok, kao u SSSR-u, i mnogi zapadnoevropski teoretičari smatraju da je finansijski kapital podupro formiranje Nacionalsocijalističke partije da bi poništio nacionalizaciju”.

Kad je reč o ekonomskom boljitku koji donosi privatizacija, ističe da u Velikoj Britaniji, za vreme vlade Margaret Tačer, posle privatizacije železnica, one nisu postale ni efikasnije, ni bolje, ni jeftinije. U Italiji je ’90-ih godina privatizovana „Al Italija”, a privatizacija je dovela samo do toga da je veliki broj ljudi izgubio posao, a cena karte je jako porasla.

Privatizacija u zemljama bivše SFRJ nije dovela ni do kakvog ekonomskog prosperiteta. Izuzev Slovenije, nijedna republika nije dostigla nivo nacionalnog dohotka iz 1989. Međutim, Slovenija je taj nivo dostigla 2008. kad počinje svetska ekonomska kriza, i tada počinje pad nacionalnog dohotka i industrijske proizvodnje.

„Za razliku od zemalja koje su imale brze privatizacije, u Sloveniji je taj proces bio jako kontrolisan i jako dug. S jedne strane, privatizacija je najmanje oštetila privredu u Sloveniji, međutim, moramo da kažemo da su u toj privatizaciji nestale neke značajne slovenačke firme, poput ,Elana’. Neke su uspele da prežive, poput ,Gorenja’, a ima takvih firmi i u Srbiji, poput ,Metalca’ ili ,Niš ekspresa”, ali to su firme gde je radnička klasa bila organizovana i uspela je da ih preuzme putem radničkog akcionarstva”, ističe Obradovićeva.

Na pitanje da li je cilj tranzicije bio dovođenje bivših socijalističkih zemalja u polukolonijalni položaj, kaže da je ta teza bila veoma rasprostranjena početkom ’90-ih u Velikoj Britaniji. Profesor ekonomije na Londonskom univerzitetu dokazivao je da je promena u istočnoj Evropi i raspad SEV-a bio put za vraćanje istočnoevropskih zemalja u položaj evropske periferije, i on je isticao značaj „spoljnog faktora”.

„Međutim, istraživanja koja sam ja radila tu tezu donekle problematizuju. Mislim da je ključ za sve što se desilo u SSSR-u, Istočnoj Evropi i Jugoslaviji, u formiranju unutrašnjih snaga kontrarevolucije. Veliki broj ljudi u Srbiji koji su početkom devedesetih godina otvarali svoje privatne firme ili su učestvovali u privatizaciji društvenih, bili su direktno deo komunističke nomenklature, ili su to bila njihova deca. To su pokazali rezultati istraživanja koja su rađena ’90-ih. Jedno istraživanje javnog mnjenja iz 1989. pokazalo je da je za privatizaciju, odnosno određene ekonomske promene, bilo 66 odsto pripadnika komunističke nomenklature, dok je 58 odsto radničke klase u Jugoslaviji podržavalo federalnu Jugoslaviju i socijalističko samoupravljanje. Dakle, teza da su kontrarevoluciju izveli komunisti samo je donekle tačna”.

Dr Marija Obradović smatra da bez ratova privatizacija ne bi bila moguća. Bez nacionalističke i klerikalne propagande, ovakva privatizacija ne bi bila moguća jer je putem te ideologije i ratova došlo do dezorganizacije i dezorijentacije radničke klase.

„Jasno je da je veliki broj pripadnika radničke klase podržao nacionalističku politiku zato što je bila praćena netačnom tezom da je svaka nacija u Jugoslaviji ekonomski oštećena i stvarana je lažna slika kod ljudi da će stvaranjem nacionalnih država i privatizacijom doći do boljeg materijalnog položaja. Mislim da se sada kod većine pripadnika radničke klase stvara svest koliko su prevareni”, kaže ona.

Rat je doprineo da se stvaranjem jednog neregularnog sistema izvrši privatizacija koja se na celoj teritoriji Jugoslavije sprovodila i tokom ratova.

„U knjizi donosim dokument iz 1999. sa sastanka održanog u SPS-u gde oni usred bombardovanja, u aprilu mesecu, donose zaključak da trebaju ubrzati privatizaciju. U smislu — možda ćemo sada izgubiti vlast, pa da uzmemo šta možemo”.
Firme poput „Agrokora” ne mogu opstati zato što privatizacija nikada i nigde nije dovela do povećanja ekonomske efikasnosti. Sve firme nastale tokom privatizacije očigledno nemaju ekonomsku budućnost, ističe Obradovićeva.

„Primer ,Agrokora’ je najvidljiviji, ali imamo i ogroman broj firmi i u Srbiji i u Hrvatskoj koje su potpuno nestale u toku procesa privatizacije, a koje su bile jako uspešne društvene firme. A te firme koje su nastale spajanjem određenih elemenata različitih firmi društvenog kapitala, kao što je ,Agrokor’, pokazuju da špekulantski način organizacije proizvodnje ne može biti profitabilan ni efikasan, niti da mogu opstati na duži rok. Mislim da će slučajevi poput ,Agrokora’ biti sve češći i češći. I u Sloveniji, a naročito u Srbiji. Nažalost”.

Kad je reč o mogućoj prodaji strateških resursa poput „Telekoma” ili poljoprivrednog zemljišta, ističe da privatizacija velikih sistema nigde u svetu nije bila efikasna. Podseća da je privatizacija javnih preduzeća u Srbiji predviđena zakonom iz 2014. i ako do toga dođe, biće to velika ekonomska šteta, ali će oligarhijske grupe koje budu to prodavale ostvariti veliku materijalnu korist, a položaj radničke klase će biti još gori.

(Sputnik)

:ymapplause:

P.S: Что хотели - то и получили!



Slika

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4355
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: (Ne)budi se istok i zapad?

Postod Bibliotekar » 23 Feb 2018, 18:34

Slika

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4355
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: (Ne)budi se istok i zapad?

Postod Bibliotekar » 06 Maj 2018, 00:45

Trier, Simeonstiftplatz, 5. V 2018. - Karl Marx ist wieder da



Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4355
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: (Ne)budi se istok i zapad?

Postod branko » 21 Jan 2019, 17:03

Istim bogatstvom raspolaže 26 najbogatijih i 3,8 milijarde siromašnih

Bogatstvo milijardera uvećavalo se u prethodnoj godini za 12% dnevno dok je "bogatstvo" 3,8 milijardi najsiromašijih ljudi u svetu opadalo za 11 na dan, pokazuje izveštaj humanitarne organizacije Oksfam (Oxfam) objavljen 21. januara povodom početka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. U rukama 1% najbogatijih je 45,6% bogatstva stvorenog u 2018. u poređenju sa 42,3% u 2017, navodi se u izveštaju "Javno dobro ili privatno bogatstvo?".

Izveštaj je pokazao da je u 2018. godini 26 najbogatijih posedovalo isto koiliko 3,8 milijardi najsiromašnijih. U 2017. je 43 najbogatijih imalo koliko 3,8 milijardi siromašnih.

Na pitanje briselskog portala EURACTIV da prokomentariše nove podatke o nejednakosti u svetu, portparol Oksfama je istakao da, iako se podaci menjaju s godinama, dugoročni trend ukazuje na povećanje nejednakosti u poslednjih deset godina.

"Vrednost bogatstva milijardera menja se od nedelje do nedelje, od meseca do mesaca, ali je njihovo bogatstvo u poslednjih deset godina raslo u proseku za 11% godišnje a broj milijardera je udvostručen od finansijske krize pre deset godina", rekao je portparol Oksfama.

Kako je dodao, mala grupa ljudi, uglavnom muškarci, poseduje neverovatno bogatstvo... i "taj nivo nejednakosti nije ni prihvatljiv ni održiv".

Veliko izbegavanje poreza

U izveštaju se navodi da je rekordno bogatstvo super-bogataša posledica nezapamćenog nivoa izbegavanja poreza i poreskih utaja.

"Najviše stope poreza za bogataše i korporacije niže su nego u prethodnim decenijama", ističe se u izveštaju i navodi da samo četiri centa po dolaru poreskog prihoda dolazi od poreza koje plaćaju bogataši.

Prema izveštaju, u bogatim zemljama prosečna najviša stopa poreza na prihod je pala sa 62% u 1970. na 38% u 2013. dok je u zemljama u razvoju ta stopa u proseku 28%.

Ukazuje se i da u nekim zemljama, poput Brazila i Britanije, 10% najsiromašnijih izdvaja na ime poreza veći deo svojih prihoda nego 10% najbogatijih.

Najbogatiji u svetu od poreznika su sakrili 7,6 hiljada milijardi dolara dok kompanije kriju velike sume "ofšor", a zajedno lišavaju zemlje u razvoju 170 milijardi dolara, naveo je Oksfam.

Rodna nejednakost

Oksfam poziva da se preduzmu konkretni koraci da se smanji nejednakost koja, kako ocenjuju, "nije neizbežna nego je politički izbor".

"Vlade treba da usmere napore kako bi uzimale više od veoma bogatih da bi pomogle siromašnima", navela je ta nevladina organizacija sugerišući da najbogatiji treba da plaćaju dodatni porez od 0,5% na svoje bogatstvo.

Na taj način bi se prikupilo više novca kojim bi moglo da se finansira obrazovanje 262 miliona dece koja ne idu u školu i da se obezbede zdravstvene usluge koje bi pomogle da se spasu životi 3,3 miliona ljudi.

Posebno je veliki problem kod žena i dece, čije su potrebe za uslugama obrazovanja i zdravstva velike a oni imaju najmanji pristup novcu, navodi se u izveštaju.

"Ako bi sav neplaćeni rad žena širom sveta obavljala jedna kompanija, ona bi imala godišnji promet od deset hiljada milijardi dolara ili 43 puta veći od Epla", ističe se u Oksfamovom izveštaju.

"Većina najbogatijih su muškarci. U svetu žene zarađuju za 23% manje od muškaraca a muškarci poseduju 50% više od ukupnog bogatstva od žena", navodi se i dodaje da "naš ekonomski prosperitet zavisi od ogromnog ali nepriznatog doprinosa žena kroz neplaćeni rad".

Oksfam zaključuje da su društva u kojima postoji nejednakost pod većim pritiskom, manje srećna i sa više mentalnih bolesti i poziva na izgradnju humanije ekonomije u kojoj vlada jednakost i ceni se ono što je zaista važno.

Izvor: EURACTIV.com
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10791
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: (Ne)budi se istok i zapad?

Postod Bibliotekar » 18 Feb 2019, 21:34

"Свободная Пресса", 18. II 2019. - Результаты опроса общественного мнения на тему "Лучший правитель страны за последние 100 лет"

Slika

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4355
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Prethodni

Povratak na POLITIKA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

cron