Završena istraga o "Žutoj kući"
Navodi medija i tvrdnje bivše haške tužiteljke Karle del Ponte o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji, sada su i zvanično potvrđeni izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, koji tvrdi da je OVK odgovorna za to, a da međunarodne snage na Kosovu nisu učinile nista da reše slučaj, iako su za njega imale dokaze.
Istraga o slučaju "Žuta kuća" je okončana, a Marti će, kako je Tanjugu rekao predstavnik Saveta Evrope, u četvrtak prvo o izveštaju obavestiti Odbor za ljudska prava i zakonodavstvo, a potom i javnost. Ukoliko Odbor usvoji izveštaj, Parlamentarna skupština SE će o njemu raspravljati krajem januara. Kako je preneo B92, pozivajući se na BBC, Marti u izveštaju optužuje pripadnike OVK da su 1999. godine organizovali otmice ljudi kojima su kasnije vađeni organi za prodaju, a međunarodne snage na Kosovu nisu učinile nista da razreše ovaj slučaj, iako su za njega imale dokaze. Marti navodi da postoje dokazi da su Srbi i Albanci držani u tajnim zatvorima na severu Albanije, pod kontrolom OVK, gde su mučeni i ponižavani. Organi su zatvorenicima vađeni na klinici na severu Albanije, a zatim preko aerodroma u Tirani prebacivani u inostranstvo i presađivani bogatim klijentima. Sve ovo se dešavalo, kako se navodi, u periodu po završetku oružanog sukoba u junu 1999, a pre nego što su međunarodne snage bile sposobne da uvedu kontrolu u regionu i uspostave vladavinu zakona. Marti ukazuje da su konkretni znaci takve trgovine organima postojali već početkom decenije, ali da nadležne međunarodne vlasti nisu smatrale neophodnim da detaljno ispitaju okolnosti ili su to činile površno i nestručno. Istraga je obuhvatala Kosovo i sever Albanije, a zahtev za rezoluciju kojom se od PS SE traži da ispita ovaj slučaj potpisalo je 2008. godine 17 parlamentarca. Optužbe za trgovinu organima prvi put su se pojavile 2008. u knjizi bivšeg glavnog tužioca Haškog suda Karle Del Ponte, u kojoj se navodi da su njeni saradnici proveravali izveštaje da su organi oko 300 Srba zatočenih u Albaniji prodati stranim klinikama. Februara 2004. godine, tim istražitelja Haškog tribunala i misije UNMIK-a su se sastali u prisustvu jednog albanskog tužioca u ''žutoj kući'' na severu Albanije u kojoj su pronašli tragove krvi po zidovima i podu, a oko nje špriceve, kese za infuziju i flašice lekova koji se koriste pri operacijama. Pozivajući se na svoje tadašnje izvore, Del Ponteova piše da su ''oficiri i visoki predstavnici OVK bili upoznati sa krijumčarenjem organa i aktivno učestvovali u njemu''. Istražitelji UN su 2004, pisala je Del Ponte, pretresli jednu kuću u albanskom gradiću Burelu, pošto su obavešteni da su u njoj pripadnici kosovskih ekstremističkih grupa držali Srbe, kojima su vadili organe, a potom ih ubijali. U Haškom tribunalu, međutim, ističu da nikada nisu dobili dokaze koji bi potkrepili te tvrdnje. Pored Saveta Evrope, istragu o tome vode i srpske pravosudne vlasti. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je istragu posle objavljivanja knjige bivše haške tužiteljke. Pre dve godine, tadašnji portparol Tužilaštva Bruno Vekarić je rekao da je u sklopu istrage ispitan veliki broj svedoka, a da se očekuju odgovori UNMIK-a, Medunarodnog crvenog krsta i Albanskog tužilaštva, koji bi trebalo da doprinesu rasvetljavanju istine. Ne otkrivajući detalje istrage, on je rekao da sve ukazuje na mogućnost da je reč o jednom vidu međunarodnog organizovanog kriminala u koji su bili uključeni mnogi funkcioneri sadašnjeg albanskog establišmenta. Vekarić je istakao da postoje indicije da su, kao što je navela i Del Ponteova, u sve ozbiljno bili umešani i neki bivši službenici UNMIK-a. "Pouzdano se zna da je UNMIK vodio istragu o nestalim Srbima, ali da je ona iznenada zataškana i da niko ne zna rezultate te istrage. Da je reč o organizovanom međunarodnom kriminalu sugeriše i činjenica da su mnoge krivične prijave za trgovinu ljudskim organima podneli i sami Albanci", naglasio je Vekarić. I specijalni izvestilac UN za ljudska prava Filip Alston tražio je od Albanije da u potpunosti sarađuje u istrazi povodom ovoh tvrdnji, ali albanske vlasti, kako je potom rekao, nisu pokazale spremnost da na bilo koji način sarađuju kako bi se utvrdila istina. Vlada Albanije je, prema njegovim rečima, podigla "barijeru formalnih prepreka" i praktično zakočila istragu Saveta Evrope. I vlasti u Prišstini takođe su odbacile optužbe. Novembra ove godine tužilac EU Džonatan Ratel podigao je optužnicu protiv sedmoro ljudi, od toga su petorica s Kosova, zbog sumnji da pripadaju međunarodnoj mreži trgovine ljudskim organima. Ratel je istakao u optužnici da je organizovana kriminalna grupa ilegalno dovodila ljude na Kosovo s ciljem da im odstrani organe za novčanu nadoknadu radi transplatacije. Prema Ratelovim saznanjima, žrtvama je bilo obećano do 14.500 evra dok je primaocima organa traženo između 80.000 i 100.000 evra. Optužnica je podignuta protiv petorice ljudi, među njima i kosovskog hirurga Luftija Derviša, za kojeg su beogradski mediji navodili da je povezan sa članovima OVK koji su kidnapovali srpske civile i ubijali ih radi uzimanja njihovih organa radi prodaje.
Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
Dik Marti stvorio antimeričko raspoloženje u SE
Generalni konzul Sjedinjenih Američkih Država u Strazburu Vinsent Karver kritikovao je Savet Evrope (SE) zbog njegovog protivljenja izručivanju osumnjičenih za terorizam u SAD i istraga o tajnim američkim zatvorima u Evropi, koje je predvodio član švajcarske delegacije u parlamentarnoj skupštini SE Dik Marti, piše britanski list "Gardijan".
"Njegov rad stvorio je brojne kontroverze i antiameričko raspoloženje u Savetu Evrope", kaže se u poverljivoj depeši koju je Karver uputio iz Strazbura u Vašington 10. marta prošle godine, a do koje je došao vebsajt "Vikiliks".
"Nešto kasnije generalni sekretar SE Teri Dejvis i komesar SE za ljudska prava (Tomas) Hamarberg pozvali su članice Saveta Evrope da rade sa SAD i razmotre prihvatanje zatvorenika iz Gvantanama kako bi pomogli SAD da zatvore pritvorsku jedinicu", kaže su u depeši.
Karver je u prošlogodišnjoj depeši napisao i da "Savet Evrope želi da predstavi sebe kao bastion demokratije, promotera ljudskih prava i poslednju nadu za odbranu vladavine prava u Evropi i izvan nje".
"(Ali) to je organizacija koja ima kompleks inferiornosti i, istovremeno, preambicioznu agendu", napisao je on.
Martijevi izveštaji o tajnim američkim zatvorima usvojeni su u Savetu Evrope 2006. i 2007. godine.
U depeši su upućene kritike i uvrede na račun nekadašnjeg generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa, koji je oštro kritikovao američke zvaničnike zbog tajnih pritvaranja ljudi.
(Tanjug)
Generalni konzul Sjedinjenih Američkih Država u Strazburu Vinsent Karver kritikovao je Savet Evrope (SE) zbog njegovog protivljenja izručivanju osumnjičenih za terorizam u SAD i istraga o tajnim američkim zatvorima u Evropi, koje je predvodio član švajcarske delegacije u parlamentarnoj skupštini SE Dik Marti, piše britanski list "Gardijan".
"Njegov rad stvorio je brojne kontroverze i antiameričko raspoloženje u Savetu Evrope", kaže se u poverljivoj depeši koju je Karver uputio iz Strazbura u Vašington 10. marta prošle godine, a do koje je došao vebsajt "Vikiliks".
"Nešto kasnije generalni sekretar SE Teri Dejvis i komesar SE za ljudska prava (Tomas) Hamarberg pozvali su članice Saveta Evrope da rade sa SAD i razmotre prihvatanje zatvorenika iz Gvantanama kako bi pomogli SAD da zatvore pritvorsku jedinicu", kaže su u depeši.
Karver je u prošlogodišnjoj depeši napisao i da "Savet Evrope želi da predstavi sebe kao bastion demokratije, promotera ljudskih prava i poslednju nadu za odbranu vladavine prava u Evropi i izvan nje".
"(Ali) to je organizacija koja ima kompleks inferiornosti i, istovremeno, preambicioznu agendu", napisao je on.
Martijevi izveštaji o tajnim američkim zatvorima usvojeni su u Savetu Evrope 2006. i 2007. godine.
U depeši su upućene kritike i uvrede na račun nekadašnjeg generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa, koji je oštro kritikovao američke zvaničnike zbog tajnih pritvaranja ljudi.
(Tanjug)
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
Blerov kosovski trijumf pomračen
Podrška Tonija Blera kosovskom premijeru Hašimu Tačiju dovedena je u pitanje zbog njegove uloge u skandalu oko trgovine organima, piše danas "Telegraf".
U tekstu pod naslovom "Blerov kosovski trijumf pomračen", list navodi da je švajcarski senator Dik Marti svojim izveštajem Savetu Evrope do temelja potresao najnoviju evropsku državu.
Marti je u izveštaju, koji je rađen dve godine, optužio Tačija ne samo da je mafijaški bos, ubica i diler drogom, već i da je bio umešan u aktivnosti grupe koja je 1999. godine ubijala zatvorenike da bi prodavala njihove bubrege.
"Telegraf" navodi da je ovaj izveštaj na Kosovu dočekan sa užasom, ali ne zbog njegovog sadržaja, već zbog toga što su te optužbe, koje su iznošene i ranije i ostale su nedokazane, ugrozile kredibilitet zemlje koja je proglasila nezavisnost 2008. godine.
"Ako se ikada dokaže da je lider OVK koga je Bler podržavao zaista bio mafijaški bos, ubica i diler ljudskim organima, onda će istorija kampanje na Kosovu morati biti ponovo napisana, a sjaj koji je tamo stavio Bler nestaće", piše britanski dnevnik.
"Telegraf" ističe da opasnost za Kosovo sada leži u tome da još nije steklo punu državnost, a može ostati izolovano nakon izveštaja Martija, čija je, kako se navodi, najgora tvrdnja da su velikom broju Srba i drugih zatvorenika, koji su prebačeni u Albaniju u toku rata gde su i ubijeni, izvađeni organi i prodavani.
List podseća da je prvu optužbu ove vrste iznela nekadašnji glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte, u svojoj knjizi 2008, a istraga koja je usledila nije uspela da dokaže te optužbe, za koje je Tači rekao da su klevetničke.
Braneći svoj izveštaj, Marti je rekao da je često u očima svedoka video "užas".
"Otkrili smo da su za ovo znale obaveštajne službe različitih zemalja. Policija je za to znala. To su znali pojedinci privatno koji bi rekli 'da, ja to znam, ali zbog političkih razloga odlučili smo da ćutimo i imali smo obavezu da ćutimo'", naveo je Marti.
Zapadne zemlje odlučile su da su mir i stabilnost na Balkanu i na Kosovu dovoljno važni da su ignorisali i pravili se da ne vide zločine novih lidera Kosova i tolerisali su njihovu umešanost u organizovani kriminal.
List podseća da su britanske trupe ušle u Prištinu nakon 78 dana kaznenog bombradovanja Srbije 1999. godine i da je to bila jedna od prvih planiranih vojnih intervencija Blera, koji je, kako se navodi, bio odlučan da deluje na Kosovu nakon horora rata u BiH.
Bler je, piše list, počeo saradnju sa svojim prijateljem američkim predsednikom Bilom Klintonom i dobio ne samo učešće SAD u avio napadima NATO, već su i poslali vojnike na Kosovo.
"Nakon bombardovanja i izlaska srpskih snaga usledila su etnička čišćenja, srpska policija ubijala je albanske civile, a pripadnici OVK Srbe, Rome i Albance koje su optužili da su sarađivali sa Srbima", piše "Telegraf" i dodaje da nijedna strana nije bila nevina, što je Bler odličo znao, ali je po njegovom mišljenju bilo važno da se deluje.
List navodi da su se odnosi promenili nakon povlačenje vojske i policije Srbije, jer su se na Kosovo vratile stotine hiljada albanskih izbeglica koje su predvođene OVK počele sa osvetom nad Srbima u enklavama, a snage NATO su okretale glavu na drugu stranu na sve što se dešavalo.
"Klinton je danas ovekovečen u bronzanoj statui u Prištini, a prošlog leta Blera su pozdravile hiljade ljudi, a predstavljeni su mu i dečaci 'Tonibleri', koji su dobili ime u njegovu čast", piše "Telegraf".
(Srna)
Podrška Tonija Blera kosovskom premijeru Hašimu Tačiju dovedena je u pitanje zbog njegove uloge u skandalu oko trgovine organima, piše danas "Telegraf".
U tekstu pod naslovom "Blerov kosovski trijumf pomračen", list navodi da je švajcarski senator Dik Marti svojim izveštajem Savetu Evrope do temelja potresao najnoviju evropsku državu.
Marti je u izveštaju, koji je rađen dve godine, optužio Tačija ne samo da je mafijaški bos, ubica i diler drogom, već i da je bio umešan u aktivnosti grupe koja je 1999. godine ubijala zatvorenike da bi prodavala njihove bubrege.
"Telegraf" navodi da je ovaj izveštaj na Kosovu dočekan sa užasom, ali ne zbog njegovog sadržaja, već zbog toga što su te optužbe, koje su iznošene i ranije i ostale su nedokazane, ugrozile kredibilitet zemlje koja je proglasila nezavisnost 2008. godine.
"Ako se ikada dokaže da je lider OVK koga je Bler podržavao zaista bio mafijaški bos, ubica i diler ljudskim organima, onda će istorija kampanje na Kosovu morati biti ponovo napisana, a sjaj koji je tamo stavio Bler nestaće", piše britanski dnevnik.
"Telegraf" ističe da opasnost za Kosovo sada leži u tome da još nije steklo punu državnost, a može ostati izolovano nakon izveštaja Martija, čija je, kako se navodi, najgora tvrdnja da su velikom broju Srba i drugih zatvorenika, koji su prebačeni u Albaniju u toku rata gde su i ubijeni, izvađeni organi i prodavani.
List podseća da je prvu optužbu ove vrste iznela nekadašnji glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte, u svojoj knjizi 2008, a istraga koja je usledila nije uspela da dokaže te optužbe, za koje je Tači rekao da su klevetničke.
Braneći svoj izveštaj, Marti je rekao da je često u očima svedoka video "užas".
"Otkrili smo da su za ovo znale obaveštajne službe različitih zemalja. Policija je za to znala. To su znali pojedinci privatno koji bi rekli 'da, ja to znam, ali zbog političkih razloga odlučili smo da ćutimo i imali smo obavezu da ćutimo'", naveo je Marti.
Zapadne zemlje odlučile su da su mir i stabilnost na Balkanu i na Kosovu dovoljno važni da su ignorisali i pravili se da ne vide zločine novih lidera Kosova i tolerisali su njihovu umešanost u organizovani kriminal.
List podseća da su britanske trupe ušle u Prištinu nakon 78 dana kaznenog bombradovanja Srbije 1999. godine i da je to bila jedna od prvih planiranih vojnih intervencija Blera, koji je, kako se navodi, bio odlučan da deluje na Kosovu nakon horora rata u BiH.
Bler je, piše list, počeo saradnju sa svojim prijateljem američkim predsednikom Bilom Klintonom i dobio ne samo učešće SAD u avio napadima NATO, već su i poslali vojnike na Kosovo.
"Nakon bombardovanja i izlaska srpskih snaga usledila su etnička čišćenja, srpska policija ubijala je albanske civile, a pripadnici OVK Srbe, Rome i Albance koje su optužili da su sarađivali sa Srbima", piše "Telegraf" i dodaje da nijedna strana nije bila nevina, što je Bler odličo znao, ali je po njegovom mišljenju bilo važno da se deluje.
List navodi da su se odnosi promenili nakon povlačenje vojske i policije Srbije, jer su se na Kosovo vratile stotine hiljada albanskih izbeglica koje su predvođene OVK počele sa osvetom nad Srbima u enklavama, a snage NATO su okretale glavu na drugu stranu na sve što se dešavalo.
"Klinton je danas ovekovečen u bronzanoj statui u Prištini, a prošlog leta Blera su pozdravile hiljade ljudi, a predstavljeni su mu i dečaci 'Tonibleri', koji su dobili ime u njegovu čast", piše "Telegraf".
(Srna)
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
Tači će objaviti spisak Martijevih pomagača
Donedavni premijer Kosova Hašim Tači najavio je da će uskoro objaviti spisak imena Albanaca koji su pomogli izvestiocu Saveta Evrope Diku Martiju da pripremi izveštaj koji ga optužuje za trgovinu organima.
Tači je, kako prenosi današnja štampa u Prištini, ocenio da će se od tih dokaza mnogi "zacrveneti", javio je Radio slobodna Evropa.
"Postoje svedoci i dokazi koji pokazuju na koji se način pripremao izveštaj", rekao je Tači u intervjuu za TV Klan, a prenose danas prištinski dnevnici.
Tači je dodao da i je bilo pokušaja da se izveštaj, koji je naneo ozbiljnu štetu imidžu Kosova, objavi pre izbora na Kosovu 12. decembra.
On je dodao da su do sada Haški tribunal, UNMIK i Euleks vodili tri istrage oko Martijevih tvrdnji, ali da nije ništa pronađeno.
(Tanjug)
Donedavni premijer Kosova Hašim Tači najavio je da će uskoro objaviti spisak imena Albanaca koji su pomogli izvestiocu Saveta Evrope Diku Martiju da pripremi izveštaj koji ga optužuje za trgovinu organima.
Tači je, kako prenosi današnja štampa u Prištini, ocenio da će se od tih dokaza mnogi "zacrveneti", javio je Radio slobodna Evropa.
"Postoje svedoci i dokazi koji pokazuju na koji se način pripremao izveštaj", rekao je Tači u intervjuu za TV Klan, a prenose danas prištinski dnevnici.
Tači je dodao da i je bilo pokušaja da se izveštaj, koji je naneo ozbiljnu štetu imidžu Kosova, objavi pre izbora na Kosovu 12. decembra.
On je dodao da su do sada Haški tribunal, UNMIK i Euleks vodili tri istrage oko Martijevih tvrdnji, ali da nije ništa pronađeno.
(Tanjug)
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
Dokaze uništila Karla del Ponte?
Beograd -- Savetnik glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca izjavio da je kancelarija Karle del Ponte dala nalog za uništavanje dokaza iz istrage o „žutoj kući“.
(Blic)
"Verovatno bi sve bilo lakše da smo mi zadržali materijal. Bila je to nesrećna odluka", rekao je Frederik Svinen za "Blic".
Podsetimo, autor izveštaja o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji Dik Marti optužio je Haški tribunal da je uništio dokaze iz istrage vođene zbog vađenja organa zarobljenim Srbima i nealbancima u blizini Burela u Albaniji.
Svinen je za „Blic“ naveo da je nalog za uništavanje dokaza prikupljenih u istrazi o tzv „žutoj kući“ dala kancelarija nekadašnje glavne haške tužiteljke Karle del Ponte 2005. i da je među prikupljenim materijalom bilo nekoliko flaša i više špriceva, što je pre uništavanja fotografisano i zavedeno u dokumentaciji.
"Na lokaciji kod Burela, van područja bivše Jugoslavije, istražitelji Haškog tribunala boravili su više puta pokušavajući da uspostave vezu sa ostalim slučajevima. Kancelarija Karle del Ponte odlučila je da materijal uništi kada je zaključila da on ne može da bude iskorišćen i da nije moguće naći dodatne svedoke", kazao je on.
Svinen negira da time odgovornost za uništavanje dokaza o zločinima OVK nad Srbima pada na Del Ponteovu i napominje da u to vreme on nije bio na sadašnjoj funkciji.
Snimci uništenog materijala dostavljeni su, prema njegovim navodima, srpskom tužilaštvu za ratne zločine, što je, kako "Blic" saznaje, tačno.
Prema saznanjima ovog lista, švajcarski tužilac Dik Marti raspolaže brojnim dokazima i svedocima.
"Marti traži garanciju za bezbednost svedoka. Ne želi da otkriva njihova imena da ne bi završili kao svedoci iz postupka protiv Ramuša Haradinaja, koji su svoju spremnost da svedoče platili životom. Ako dobije te garancije, spreman je i sam da učestvuje u istrazi", tvrdi "Blic".
List dodaje da će Marti istražni materijal koji nije otkrio u izveštaju i imena svedoka proslediti onog trenutka kada dobije garancije da će životi svedoka biti zaštićeni.
A kako saznaje „Blic" i sam Marti se kreće u pratnji glomaznog obezbeđenja.
Beograd -- Savetnik glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca izjavio da je kancelarija Karle del Ponte dala nalog za uništavanje dokaza iz istrage o „žutoj kući“.
(Blic)
"Verovatno bi sve bilo lakše da smo mi zadržali materijal. Bila je to nesrećna odluka", rekao je Frederik Svinen za "Blic".
Podsetimo, autor izveštaja o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji Dik Marti optužio je Haški tribunal da je uništio dokaze iz istrage vođene zbog vađenja organa zarobljenim Srbima i nealbancima u blizini Burela u Albaniji.
Svinen je za „Blic“ naveo da je nalog za uništavanje dokaza prikupljenih u istrazi o tzv „žutoj kući“ dala kancelarija nekadašnje glavne haške tužiteljke Karle del Ponte 2005. i da je među prikupljenim materijalom bilo nekoliko flaša i više špriceva, što je pre uništavanja fotografisano i zavedeno u dokumentaciji.
"Na lokaciji kod Burela, van područja bivše Jugoslavije, istražitelji Haškog tribunala boravili su više puta pokušavajući da uspostave vezu sa ostalim slučajevima. Kancelarija Karle del Ponte odlučila je da materijal uništi kada je zaključila da on ne može da bude iskorišćen i da nije moguće naći dodatne svedoke", kazao je on.
Svinen negira da time odgovornost za uništavanje dokaza o zločinima OVK nad Srbima pada na Del Ponteovu i napominje da u to vreme on nije bio na sadašnjoj funkciji.
Snimci uništenog materijala dostavljeni su, prema njegovim navodima, srpskom tužilaštvu za ratne zločine, što je, kako "Blic" saznaje, tačno.
Prema saznanjima ovog lista, švajcarski tužilac Dik Marti raspolaže brojnim dokazima i svedocima.
"Marti traži garanciju za bezbednost svedoka. Ne želi da otkriva njihova imena da ne bi završili kao svedoci iz postupka protiv Ramuša Haradinaja, koji su svoju spremnost da svedoče platili životom. Ako dobije te garancije, spreman je i sam da učestvuje u istrazi", tvrdi "Blic".
List dodaje da će Marti istražni materijal koji nije otkrio u izveštaju i imena svedoka proslediti onog trenutka kada dobije garancije da će životi svedoka biti zaštićeni.
A kako saznaje „Blic" i sam Marti se kreće u pratnji glomaznog obezbeđenja.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
"Kosovo je mafijaška država"
Nataša Jokić
Izveštač BBC-ja iz Strazbura
Član spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta, italijanski poslanik Pino Arlaki, najavio je u razgovoru za BBC da se nada da će zajedno sa svojim istomišljenicima uspeti da dobije podršku za imenovanje izvestioca EP za Kosovo.
On bi se bavio pitanjem, kako je rekao Arlaki, "šta je Euleks radio svih ovih godina na Kosovu".
Arlaki je inače po struci profesor sociologije, veoma poznat u Italiji kao stručnjak za mafiju. Od 1997. do 2002. godine bio je izvršni direktor biroa UN za borbu protiv droge i za prevenciju kriminala.
Arlaki se zalaže da posle Martijevog izveštaja, usvojenog u PS Saveta Evrope krajem januara, spoljnopolitički odbor EP sada imenuje specijalnog izvestioca koji bi istražio rad Euleksa – pravosudno-policijske misije na Kosovu.
Za razliku od Parlamentarne skupštine SE, koja okuplja 47 država, Evropski parlament okuplja samo poslanike iz 27 članice EU.
Kako BBC saznaje iz nezvaničnih kontakata sa poslanicima, u EP još uvek postoji prećutni otpor da se počne sa otvaranjem pitanja organizovanog kriminala i navodne trgovine organima na Kosovu.
Uoči zatvorenog sastanka spoljnopolitičkog odbora EP sa švajcarskim senatorom Dikom Martijem, planiranim za mart, Pino Arlaki je optimista i veruje da će EP uskoro izaći iz faze ćutanja o Martijevom izveštaju.
"Verujem da će biti rasprave. Mi već imamo redovni izveštaj o Kosovu i u njemu se govori o različitim pitanjima. Ukoliko postoji široka saglasnost možda bismo mogli da dobijemo i jedan specijalni izveštaj na istu temu na koju je izveštavao Marti. Možda ću, zajedno sa drugim kolegama, pridobiti većinu da se ozbiljnije istraži to pitanje. Mi bismo takođe mogli da imamo jednu drugu temu za izveštaj - a to je Euleks - policijsko-pravosudna misija EU na Kosovu, i činjenica da ni posle tri godine njihov rad nije dao rezultate. Dakle, ako posle tri godine ništa nije uradjeno, to znači da nešto nije u redu, i da mi treba da promenimo dve stvari : prvo – našu politiku na Kosovu, i drugo - način na koji je organizovan Euleks. Čitao sam Martijev izveštaj, koji je izvanredan i sadrži broje informacije i detalje. On bi morao da dobije snažnu podršku i ja sam iznenađen da je nije dobio od Euleksa", kaže Pino Arlaki.
Zamoljen da prokomentariše nezvanične izjave nekih poslanika da "Marti treba da dâ dokaze", iako on nije ni istražni sudija ni tužilac, Arlaki je rekao:
"Stvar je u tome što nema pravosudne evidencije. Upravo zato govorim o Euleksu koji, koliko znam ima deset tužilaca. Šta su oni radili ove tri godine? Na njima je odgovornost za rad lokalnog pravosudja, koje treba da kaže konačnu reč. Šta god da kažemo o Kosovu – ne postoje pravosudne evidencije koje to podupiru. Možemo da kažemo da postoji organizovani kriminal, jake veze izmedju političara sa svim tim, ali mi nemamo pravosudne evidencije o tome. Prvi cilj kako optuženih, tako i demokratije je da se sprovede pravosudna istraga. Martijevi zaključci ne mogu da budu uzeti kao definitivni. Paradokasalno, bez pravosudne istrage – nastavićemo po starom – a to je nedopustivo".
Povodom izveštaja Žan Šarl Gardeta, izvestioca Saveta Evrope o zaštiti svedoka na Balkanu, koji kaže da Euleks "nije sposoban da zaštiti svedoke" i da Euleksovi ljudi "ukoliko rade svoj posao po pitanju krupnih predmeta izlažu opasnosti sebe i svoje porodice", Arlaki podseća na iskustvo Italije u borbi protiv mafije.
"Žao mi je, ali kada se borite protiv organizovanog kriminala – u opasnosti ste. Oni treba da budu pripremljeni na to – nema ozbiljne istrage bez rizika. To je tema za sebe: istražioci moraju da budu zaštićeni, program za zaštitu svedoka mora da postoji. Bez toga biće veoma teško da se bilo šta uradi. U Italiji smo savladali mafiju samo kada smo uspostavili efikasan program zaštite svedoka. Program je obuhvatao pet hiljada ljud, i naravno – to sve košta. Ali nijedan od njih nije bio ubijen. Mislim da Euleks treba da sprovede istragu jer je to njegov posao. Ako nije u stanju da zaštiti svedoke – to je propast."
Arlaki na kraju kaže da je jasno da su svi znali za veze kosovskih lidera i OVK sa organizovanim kriminalom i ponavlja ono što je nedavno već izjavio: da je Kosovo "mafijaška država":
"Kada sam radio u UN 1999. godine kao izvršni direktor kancelarije za borbu protiv droge, dao sam nalog da se napravi istraživanje o situaciji na Kosovu. Taj interni izveštaj sam krajem iste godine poslao Generalnom sekretaru Kofiju Ananu. Slika koju je taj izveštaj davao bila je tačno ono što vidite danas – iste strukture, isti ljudi, ista sramotna situacija. Sramotno je bilo kako se Evropa i kako su se SAD suočavale sa tim problemom. Hteli su političke rezultate, i u izvesnom smislu hteli su da tamo izbije rat. To je bilo učinjeno tako što su okretali glavu od kriminalnih aktivnosti OVK. Bio sam posle na Kosovu, tokom nekoliko meseci 2004. godine, i imao sam pristup nekim fajlovima NATO-a. Slika je bila faktički ista", rekao je Pino Arlaki na kraju razgovora za BBC.
Nataša Jokić
Izveštač BBC-ja iz Strazbura
Član spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta, italijanski poslanik Pino Arlaki, najavio je u razgovoru za BBC da se nada da će zajedno sa svojim istomišljenicima uspeti da dobije podršku za imenovanje izvestioca EP za Kosovo.
On bi se bavio pitanjem, kako je rekao Arlaki, "šta je Euleks radio svih ovih godina na Kosovu".
Arlaki je inače po struci profesor sociologije, veoma poznat u Italiji kao stručnjak za mafiju. Od 1997. do 2002. godine bio je izvršni direktor biroa UN za borbu protiv droge i za prevenciju kriminala.
Arlaki se zalaže da posle Martijevog izveštaja, usvojenog u PS Saveta Evrope krajem januara, spoljnopolitički odbor EP sada imenuje specijalnog izvestioca koji bi istražio rad Euleksa – pravosudno-policijske misije na Kosovu.
Za razliku od Parlamentarne skupštine SE, koja okuplja 47 država, Evropski parlament okuplja samo poslanike iz 27 članice EU.
Kako BBC saznaje iz nezvaničnih kontakata sa poslanicima, u EP još uvek postoji prećutni otpor da se počne sa otvaranjem pitanja organizovanog kriminala i navodne trgovine organima na Kosovu.
Uoči zatvorenog sastanka spoljnopolitičkog odbora EP sa švajcarskim senatorom Dikom Martijem, planiranim za mart, Pino Arlaki je optimista i veruje da će EP uskoro izaći iz faze ćutanja o Martijevom izveštaju.
"Verujem da će biti rasprave. Mi već imamo redovni izveštaj o Kosovu i u njemu se govori o različitim pitanjima. Ukoliko postoji široka saglasnost možda bismo mogli da dobijemo i jedan specijalni izveštaj na istu temu na koju je izveštavao Marti. Možda ću, zajedno sa drugim kolegama, pridobiti većinu da se ozbiljnije istraži to pitanje. Mi bismo takođe mogli da imamo jednu drugu temu za izveštaj - a to je Euleks - policijsko-pravosudna misija EU na Kosovu, i činjenica da ni posle tri godine njihov rad nije dao rezultate. Dakle, ako posle tri godine ništa nije uradjeno, to znači da nešto nije u redu, i da mi treba da promenimo dve stvari : prvo – našu politiku na Kosovu, i drugo - način na koji je organizovan Euleks. Čitao sam Martijev izveštaj, koji je izvanredan i sadrži broje informacije i detalje. On bi morao da dobije snažnu podršku i ja sam iznenađen da je nije dobio od Euleksa", kaže Pino Arlaki.
Zamoljen da prokomentariše nezvanične izjave nekih poslanika da "Marti treba da dâ dokaze", iako on nije ni istražni sudija ni tužilac, Arlaki je rekao:
"Stvar je u tome što nema pravosudne evidencije. Upravo zato govorim o Euleksu koji, koliko znam ima deset tužilaca. Šta su oni radili ove tri godine? Na njima je odgovornost za rad lokalnog pravosudja, koje treba da kaže konačnu reč. Šta god da kažemo o Kosovu – ne postoje pravosudne evidencije koje to podupiru. Možemo da kažemo da postoji organizovani kriminal, jake veze izmedju političara sa svim tim, ali mi nemamo pravosudne evidencije o tome. Prvi cilj kako optuženih, tako i demokratije je da se sprovede pravosudna istraga. Martijevi zaključci ne mogu da budu uzeti kao definitivni. Paradokasalno, bez pravosudne istrage – nastavićemo po starom – a to je nedopustivo".
Povodom izveštaja Žan Šarl Gardeta, izvestioca Saveta Evrope o zaštiti svedoka na Balkanu, koji kaže da Euleks "nije sposoban da zaštiti svedoke" i da Euleksovi ljudi "ukoliko rade svoj posao po pitanju krupnih predmeta izlažu opasnosti sebe i svoje porodice", Arlaki podseća na iskustvo Italije u borbi protiv mafije.
"Žao mi je, ali kada se borite protiv organizovanog kriminala – u opasnosti ste. Oni treba da budu pripremljeni na to – nema ozbiljne istrage bez rizika. To je tema za sebe: istražioci moraju da budu zaštićeni, program za zaštitu svedoka mora da postoji. Bez toga biće veoma teško da se bilo šta uradi. U Italiji smo savladali mafiju samo kada smo uspostavili efikasan program zaštite svedoka. Program je obuhvatao pet hiljada ljud, i naravno – to sve košta. Ali nijedan od njih nije bio ubijen. Mislim da Euleks treba da sprovede istragu jer je to njegov posao. Ako nije u stanju da zaštiti svedoke – to je propast."
Arlaki na kraju kaže da je jasno da su svi znali za veze kosovskih lidera i OVK sa organizovanim kriminalom i ponavlja ono što je nedavno već izjavio: da je Kosovo "mafijaška država":
"Kada sam radio u UN 1999. godine kao izvršni direktor kancelarije za borbu protiv droge, dao sam nalog da se napravi istraživanje o situaciji na Kosovu. Taj interni izveštaj sam krajem iste godine poslao Generalnom sekretaru Kofiju Ananu. Slika koju je taj izveštaj davao bila je tačno ono što vidite danas – iste strukture, isti ljudi, ista sramotna situacija. Sramotno je bilo kako se Evropa i kako su se SAD suočavale sa tim problemom. Hteli su političke rezultate, i u izvesnom smislu hteli su da tamo izbije rat. To je bilo učinjeno tako što su okretali glavu od kriminalnih aktivnosti OVK. Bio sam posle na Kosovu, tokom nekoliko meseci 2004. godine, i imao sam pristup nekim fajlovima NATO-a. Slika je bila faktički ista", rekao je Pino Arlaki na kraju razgovora za BBC.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
Euleks čeka „jake“ dokaze o trgovini organima
Euleks još nije dobio dovoljno čvrstih dokaza za pokretanje zvanične isrtrage o teškim optužbama iznetim u izveštaju Dika Martija. U Euleksu ponovo odbacuju tvrdnje da nije u mogućnosti da u ovom slučaju zaštiti svedoke.
Euleks još nije dobio dovoljno čvrstih dokaza koji bi omogućili pokretanje zvanične istrage o teškim optužbama koje su iznete u izveštaju Dika Martija, a koji je krajem januara prihvatio Savet Evrope, ističe se u toj misiji EU na Kosovu.
„Mi smo razmenili poruke sa Dikom Martijem. Ali, još nismo dobili nijedan čvrst dokaz od njega. U ovoj fazi mi nemamo ništa više da kažemo“, citira portal „Balkan insajt“ izjavu zvaničnog predstavnika Euleksa.
U toj misiji EU na Kosovu tvrde da je još u toku preliminarna istraga kako bi se utvrdilo da li postoje čvrsti dokazi za optužbe koji bi omogućili, ukoliko se pronađu, formalno pokretanje postupka.
Svi oni, uključujući i Martija, koji imaju dokaze treba da ih dostave tužiocima Euleksa, istice se u izjavi.
Savet Evrope je usvojio izveštaj švajcarskog parlamentarca Dika Martija u kome su iznesene teške optužbe o zločinima nad Srbima i pripadnicima drugih naroda i trgovini ljudskim orgaima, u šta su bili umešani pripadnici OVK uključujući i sadašnjeg premijera Hašima Tačija. Euleks: Istraga protiv Ljimaja još traje
Molba Diku Martiju da nastavi istragu o trgovini organima
Euleks sposoban za istragu
U Euleksu ponovo odbacuju tvrdnje da ova misija na Kosovu nije u mogućnosti da u ovom slučaju zaštiti svedoke.
„Mi imamo puno povrenje u naše jedinice za zaštitu svedoka koje su i dosad pokazale sposobnost da rešavaju veoma osetljive slučajeve“, tvrde u Euleks, prenosi „Balkan insajt“.
Posle otkrića Dika Martija, Srbija je predložila Ujedinjenim nacijama da se formira međunarodno telo sa mandatom svetske organizacije koje bi vodilo nezavisnu istragu, kako bi se razjasnile ove teške optužbe.
(Tanjug)
Euleks još nije dobio dovoljno čvrstih dokaza za pokretanje zvanične isrtrage o teškim optužbama iznetim u izveštaju Dika Martija. U Euleksu ponovo odbacuju tvrdnje da nije u mogućnosti da u ovom slučaju zaštiti svedoke.
Euleks još nije dobio dovoljno čvrstih dokaza koji bi omogućili pokretanje zvanične istrage o teškim optužbama koje su iznete u izveštaju Dika Martija, a koji je krajem januara prihvatio Savet Evrope, ističe se u toj misiji EU na Kosovu.
„Mi smo razmenili poruke sa Dikom Martijem. Ali, još nismo dobili nijedan čvrst dokaz od njega. U ovoj fazi mi nemamo ništa više da kažemo“, citira portal „Balkan insajt“ izjavu zvaničnog predstavnika Euleksa.
U toj misiji EU na Kosovu tvrde da je još u toku preliminarna istraga kako bi se utvrdilo da li postoje čvrsti dokazi za optužbe koji bi omogućili, ukoliko se pronađu, formalno pokretanje postupka.
Svi oni, uključujući i Martija, koji imaju dokaze treba da ih dostave tužiocima Euleksa, istice se u izjavi.
Savet Evrope je usvojio izveštaj švajcarskog parlamentarca Dika Martija u kome su iznesene teške optužbe o zločinima nad Srbima i pripadnicima drugih naroda i trgovini ljudskim orgaima, u šta su bili umešani pripadnici OVK uključujući i sadašnjeg premijera Hašima Tačija. Euleks: Istraga protiv Ljimaja još traje
Molba Diku Martiju da nastavi istragu o trgovini organima
Euleks sposoban za istragu
U Euleksu ponovo odbacuju tvrdnje da ova misija na Kosovu nije u mogućnosti da u ovom slučaju zaštiti svedoke.
„Mi imamo puno povrenje u naše jedinice za zaštitu svedoka koje su i dosad pokazale sposobnost da rešavaju veoma osetljive slučajeve“, tvrde u Euleks, prenosi „Balkan insajt“.
Posle otkrića Dika Martija, Srbija je predložila Ujedinjenim nacijama da se formira međunarodno telo sa mandatom svetske organizacije koje bi vodilo nezavisnu istragu, kako bi se razjasnile ove teške optužbe.
(Tanjug)
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
EU šalje tužioca za "žutu kuću"
Evropska unija formirala posebno telo koje će istraživati trgovinu organima i ostale navode iz izveštaja Dika Martija. Tužilac i istražne sudije direktno će odgovarati Briselu
BRISEL - OD STALNOG DOPISNIKA
EVROPSKA unija će imenovati poseban sudski tim koji će istražiti navode iz izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu, saznaju „Novosti“ u Briselu.
Specijalni tim sačinjavaće glavni tužilac i istražne sudije, a radiće u kontekstu istrage na osnovu usvojene rezolucije u Savetu Evrope u januaru u kojoj se od kompetentnih sudskih vlasti traži da ispitaju kriminalne radnje u vezi s trgovinom ljudskim organima na Kosovu.
Dik Marti je u svom izveštaju, između ostalog, naveo svedočenja o ubijanju srpskih i nelojalnih albanskih zatvorenika na više mesta, među kojima i u tzv. žutoj kući u Albaniji, kojima su, radi prodaje, vađeni organi.
Švajcarski poslanik je kao jednog od glavnih vođa ove i drugih kriminalnih radnji, među kojima su i šverc oružja i droge, naveo premijera Kosova Hašima Tačija i njegove najbliže saradnike iz tzv. Dreničke grupe.
Marti ih optužuje da su ove kriminalne aktivnosti vršili za vreme rata, ali i posle prestanka sukoba.
Euleks je povodom Martijevog izveštaja u martu započeo premilinarnu istragu po njegovim navodima, ali nije mnogo napredovao. Od Martija su tražili dokaze i imena svedoka, ali je on to izbegao da im dostavi iz straha za živote onih koji su mu otkrili podatke. Marti takođe smatra da Euleks nije dovoljno stručan i da nema mogućnosti da valjano obavi istragu.
Dik Marti je, ubrzo posle toga, odlučio i da se povuče iz političkog života. U njegovoj partiji su to okarakterisali kao nameru da se „više ne kandiduje za poslanika“, iako su bili spremni da mu, zbog autoriteta, odobre novi mandat.
Prema saznanjima „Novosti“, specijalni sudski tim trebalo bi u početku da ima sedam članova, a njihov broj bi mogao da se poveća, zavisno od potrebe. Radiće, kako su nam nezvanično saopštili u sedištu evropske diplomatije, na osnovu preliminarne istrage koju je započeo Euleks.
Specijalni sudski tim će imati sedište u Briselu i račun će direktno polagati vrhu evropske vlasti. Zadatak će mu biti da se isključivo bavi navodima iz Martijevog izveštaja i rezolucije usvojene u Strazburu.
U EU u četvrtak nisu zvanično mogli da potvrde ovu vest, ali smo nezvanično saznali da bi ona mogla da bude ozvaničena „vrlo brzo“, verovatno već u petak tokom dana. Saznaje se, takođe, da bi sudski tim „bez čekanja“ trebalo da počne s radom.
- U pitanju su dani - saopštio nam je naš izvor.
Evropska unija formirala posebno telo koje će istraživati trgovinu organima i ostale navode iz izveštaja Dika Martija. Tužilac i istražne sudije direktno će odgovarati Briselu
BRISEL - OD STALNOG DOPISNIKA
EVROPSKA unija će imenovati poseban sudski tim koji će istražiti navode iz izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu, saznaju „Novosti“ u Briselu.
Specijalni tim sačinjavaće glavni tužilac i istražne sudije, a radiće u kontekstu istrage na osnovu usvojene rezolucije u Savetu Evrope u januaru u kojoj se od kompetentnih sudskih vlasti traži da ispitaju kriminalne radnje u vezi s trgovinom ljudskim organima na Kosovu.
Dik Marti je u svom izveštaju, između ostalog, naveo svedočenja o ubijanju srpskih i nelojalnih albanskih zatvorenika na više mesta, među kojima i u tzv. žutoj kući u Albaniji, kojima su, radi prodaje, vađeni organi.
Švajcarski poslanik je kao jednog od glavnih vođa ove i drugih kriminalnih radnji, među kojima su i šverc oružja i droge, naveo premijera Kosova Hašima Tačija i njegove najbliže saradnike iz tzv. Dreničke grupe.
Marti ih optužuje da su ove kriminalne aktivnosti vršili za vreme rata, ali i posle prestanka sukoba.
Euleks je povodom Martijevog izveštaja u martu započeo premilinarnu istragu po njegovim navodima, ali nije mnogo napredovao. Od Martija su tražili dokaze i imena svedoka, ali je on to izbegao da im dostavi iz straha za živote onih koji su mu otkrili podatke. Marti takođe smatra da Euleks nije dovoljno stručan i da nema mogućnosti da valjano obavi istragu.
Dik Marti je, ubrzo posle toga, odlučio i da se povuče iz političkog života. U njegovoj partiji su to okarakterisali kao nameru da se „više ne kandiduje za poslanika“, iako su bili spremni da mu, zbog autoriteta, odobre novi mandat.
Prema saznanjima „Novosti“, specijalni sudski tim trebalo bi u početku da ima sedam članova, a njihov broj bi mogao da se poveća, zavisno od potrebe. Radiće, kako su nam nezvanično saopštili u sedištu evropske diplomatije, na osnovu preliminarne istrage koju je započeo Euleks.
Specijalni sudski tim će imati sedište u Briselu i račun će direktno polagati vrhu evropske vlasti. Zadatak će mu biti da se isključivo bavi navodima iz Martijevog izveštaja i rezolucije usvojene u Strazburu.
U EU u četvrtak nisu zvanično mogli da potvrde ovu vest, ali smo nezvanično saznali da bi ona mogla da bude ozvaničena „vrlo brzo“, verovatno već u petak tokom dana. Saznaje se, takođe, da bi sudski tim „bez čekanja“ trebalo da počne s radom.
- U pitanju su dani - saopštio nam je naš izvor.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
Dik Marti ne može da svedoči o Medikusu
STRAZBUR, 29. juna 2012. (Beta) - Odbor za proceduralna pitanja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope jednoglasno je odbio da raspravlja o ukidanju imuniteta bivšem švajcarskom senatoru Diku Martiju, autoru izveštaja o navodima o trgovini organima na Kosovu 1999 godine.
To znači da Marti neće moći da svedoči u procesu za ilegalnu trgovinu organima 2008. godine u klinici "Medikus" u Prištini, što je tražio Euleksov tužilac Džonatan Ratel, pišu u petak frankfurtske Vesti.
Odbor za proceduralna pitanja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope u kojoj zasedaju poslanici iz 47 država članica Saveta Evrope, zaključio je, pozvavši se na član 14 opšteg ugovora PS SE, koji definiše da je poslanički imunitet "apsolutan, stalan i neograničen" i precizira da ni Parlamentarna Skupština ne može da ga ukine.
U svom izveštaju o "Navodima o nelegalnoj trgovini organima na Kosovu", Dik Marti pohvalio je napore Euleksa u vodjenju afere "Medikus", ali i naglasio da je medjunarodna mreža trgovine organima, koja je obuhvatala još najmanje tri zemlje van Kosova, mogla nesmetano da nastavi da se razvija skoro celu deceniju i to uprkos prisustvu medjunarodnih snaga od 1999. godine.
"Načelo poslaničkog imuniteta, poput imuniteta funkcionera Crvenog krsta onemogućava Parlament da dovede u opasnost svedoke prilikom parlamentarnih istraga i čuva poverenje svedoka u parlamentarne izvestioce", rekao je pravni ekspert u Savetu Evrope.
Sagovornici Vesti naglasili su da je upravo zbog toga Dik Marti u više navrata naglasio da ne može da otkrije identitet svedoka sve dok nema dovoljno garancija da su oni bezbedni i potpuno zaštićeni.
STRAZBUR, 29. juna 2012. (Beta) - Odbor za proceduralna pitanja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope jednoglasno je odbio da raspravlja o ukidanju imuniteta bivšem švajcarskom senatoru Diku Martiju, autoru izveštaja o navodima o trgovini organima na Kosovu 1999 godine.
To znači da Marti neće moći da svedoči u procesu za ilegalnu trgovinu organima 2008. godine u klinici "Medikus" u Prištini, što je tražio Euleksov tužilac Džonatan Ratel, pišu u petak frankfurtske Vesti.
Odbor za proceduralna pitanja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope u kojoj zasedaju poslanici iz 47 država članica Saveta Evrope, zaključio je, pozvavši se na član 14 opšteg ugovora PS SE, koji definiše da je poslanički imunitet "apsolutan, stalan i neograničen" i precizira da ni Parlamentarna Skupština ne može da ga ukine.
U svom izveštaju o "Navodima o nelegalnoj trgovini organima na Kosovu", Dik Marti pohvalio je napore Euleksa u vodjenju afere "Medikus", ali i naglasio da je medjunarodna mreža trgovine organima, koja je obuhvatala još najmanje tri zemlje van Kosova, mogla nesmetano da nastavi da se razvija skoro celu deceniju i to uprkos prisustvu medjunarodnih snaga od 1999. godine.
"Načelo poslaničkog imuniteta, poput imuniteta funkcionera Crvenog krsta onemogućava Parlament da dovede u opasnost svedoke prilikom parlamentarnih istraga i čuva poverenje svedoka u parlamentarne izvestioce", rekao je pravni ekspert u Savetu Evrope.
Sagovornici Vesti naglasili su da je upravo zbog toga Dik Marti u više navrata naglasio da ne može da otkrije identitet svedoka sve dok nema dovoljno garancija da su oni bezbedni i potpuno zaštićeni.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Izveštaj Dika Martija ispred Saveta Evrope
Zločine OVK nad Srbima u Žutoj kući zataškavao je UNMIK!
- Priču o "Žutoj kući“, kako je zovemo, UNMIK je zataškao. Dugo su krili izveštaj o uviđaju u "Žutoj kući“ - kaže zamenik tužioca za ratne zločine
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić tvrdi da su neke istrage na Kosovu zataškavane u okviru međunarodnih institucija, ali očekuje da istražni tim koji vodi Klint Vilijamson neće postupati politički, već da će se ponašati kao do sada.
- Priču o “Žutoj kući“, kako je zovemo, UNMIK je zataškao. Dugo su krili izveštaj o uviđaju u “Žutoj kući“ – kaže Vekarić.
Prema njegovim rečima, značajno bi bilo uspostavljanje suda koji bi procesuirao zločine za koje se sumnjiči OVK, ali naglašava da bi bilo dobro da sedište suda bude u Hagu ili u Briselu.
- Ova najava osnivanja suda je veliki uspeh, ali da prvo vidimo kakav će biti oblik tog tribunala, imamo informacije koje su još nepotvrđene i očito je da se nešto dešava čim je takva tišina oko samog formiranja tribunala – smatra Vekarić.
- Priču o "Žutoj kući“, kako je zovemo, UNMIK je zataškao. Dugo su krili izveštaj o uviđaju u "Žutoj kući“ - kaže zamenik tužioca za ratne zločine
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić tvrdi da su neke istrage na Kosovu zataškavane u okviru međunarodnih institucija, ali očekuje da istražni tim koji vodi Klint Vilijamson neće postupati politički, već da će se ponašati kao do sada.
- Priču o “Žutoj kući“, kako je zovemo, UNMIK je zataškao. Dugo su krili izveštaj o uviđaju u “Žutoj kući“ – kaže Vekarić.
Prema njegovim rečima, značajno bi bilo uspostavljanje suda koji bi procesuirao zločine za koje se sumnjiči OVK, ali naglašava da bi bilo dobro da sedište suda bude u Hagu ili u Briselu.
- Ova najava osnivanja suda je veliki uspeh, ali da prvo vidimo kakav će biti oblik tog tribunala, imamo informacije koje su još nepotvrđene i očito je da se nešto dešava čim je takva tišina oko samog formiranja tribunala – smatra Vekarić.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 30 gostiju