"Poželjno biti protiv Srba"
Prag -- Bivši izaslanik UN tokom rata u BiH Torvald Stoltenberg kaže da je tada za diplomate bilo bolje da budu protiv Srba, da bi izbegli kritike i bili prihvaćeni.
"Od prvog dana rata znao sam da, ako želite da bude u potpunosti prihvaćeni, odnosno da izbegnete kritike, trebalo je da budete protiv Srba, podržavate Bošnjake i gledate kroz prste Hrvatima", rekao je Stoltenberg u intervjuu Radiju Slobodna Evropa 20 godina posle početka tog rata.
Oni koji su, poput njega, podržavali jednu ili drugu stranu "na osnovu konkretnog razvoja događaja na terenu,"bili su izloženi žestokim kritikama, dodao je.
Stoltenberg, koji je zbog želje da bude nepristrasan kritikovan da je prosrpski orijentisan, kaže da je na kraju bio prinuđen da umesto srpskog, koji je naučio tokom diplomatske službe u Beogradu, u pregovorima koristi engleski. Zamerano mu je što, kada govori srpsko-hrvatski jezik, previše koristi srpsku varijantu, a premalo hrvatsku.
"Tačnije, da je moj akcenat previše srpski. Zbog toga sam nastavio da koristim engleski, tako da mi znanje srpsko-hrvatskog jezika nije mnogo pomoglo u pregovorima", rekao je. Stoltenberg je istakao da ni tada nije želeo - kao ni sad - da bude sudija, već da kao izaslanik UN doprinese zaustavljanju rata.
Po njegovom mišljenju, mirovni plan iz 1993. godine bio je povoljniji za Bošnjake od Dejtonskog sporazuma, ali su ga oni odbili na sugestiju SAD.
O ulozi Sjedinjenih Država, Stoltenberg je rekao su "svojevremeno otežale postizanje dogovora". Stoltenberg je objasnio da se najpre nadao da će se SAD mnogo ranije uključiti u pregovore, ali da je uvažio odgovor tadašnjeg američkog predsednika Klintona da je to evropsko pitanje.
"Smatrao sam da je to korektan pristup. Međutim, SAD se nisu u potpunosti povukle iz te regije, već su stajale sa strane i davale instrukcije nekima od učesnika, što je, zapravo, veoma otežavalo postizanje dogovora", ukazao je bivši norveški ministar.
Stoltenberg je podsetio da su lord Oven, kao predstavnik EU, i on, u ime UN, uspeli da u jesen 1993. godine izdejstvuju usmeni pristanak sve tri strane na mirovni sporazum, ali da su predstavnici Bošnjaka potom saopštili da ne mogu da prihvate taj dokument, jer su ih tako savetovale američke vlasti.
"Kao razlog je navedeno da bi veoma mala teritorija pripala Bošnjacima. Naime, prema sporazumu je bilo predviđeno da dobiju 33,3 procenta teritorije. Danas, posle Dejtona, u suštini kontrolišu između 26 i 28 odsto zemlje. Sporazumom iz 1993. bilo je predviđeno stvaranje tri jedinice unutar BiH - bošnjačke, srpske i hrvatske."
Po njegovim rečima, razlika između predloga sporazuma iz 1993. i Dejtona, od kojih nijedan nije savršen, jeste u tome što je rat trajao dve godine duže. U tom periodu je ubijeno na hiljade ljudi, a na desetine hiljade ih je izbeglo.
Na pitanje kako naći izlaz iz sadašnje situacije, budući da je BIH još u velikoj meri podeljena po etničkim linijama i kao država nefunkcionalna, Stoltenberg je rekao da odluke o životu u miru treba da donose ljudi u BIH, a ne bilo ko drugi, uključujući SAD.
"Ja sam uveren da će sva ova pitanja biti rešena i to bez rata. Smatram da situacija u BiH nije najopasnija na Balkanu. Mnogo sam zabrinutiji zbog stanja na Kosovu", zaključio je on, ne obrazlažući detaljnije svoj stav o pokrajini.
Druga strana istorije
Druga strana istorije
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Poželjno biti protiv Srba
Ambasador pozvan u MSP zbog lažne reportaže o Srbiji
Osim što je pustio u svet iskrivljenu sliku o Srbima, francuski Drugi program je stavio na ispit i odnose dveju država. Novinari platili dvojici mladića da odglume krijumčare
NE verujem da novinari francuske državne televizije nisu znali da nemaju posla sa pravim krijumčarima već praktično sa glumcima-naturščicima. A imali su tezu unapred i nastojali su, ne da je provere, već da je „dokažu“ - kaže profesor Zoran Jevtović, sociolog medija sa Niškog univerziteta povodom skandala koji je izazvala reportaža o navodnom švercu oružja iz Srbije u Francusku. - Međutim, ovde nije bitan sam prilog, već trenutak kada je objavljen i namera. Ne verujem u slučajnosti.
Osim što je pustio u svet iskrivljenu sliku o Srbima, francuski Drugi program je stavio na ispit i odnose dveju država. Zbog lažiranog priloga ambasador Francuske Fransoa Gzavije Denio je u ponedeljak bio pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, a kontaktirano je i sa policijskim atašeom u ambasadi Francuske.
Sporna reportaža emitovana je u martu, a ambasada Srbije u Parizu tada je zatražila od policije da proveri navode iz priloga, ali je istraga otišla u sasvim drugom smeru - ispostavilo se da je reč o insceniranoj novinarskoj priči sa lažnim akterima. Umesto trgovaca oružjem inspektori su pronašli sitne kriminalce koji su ih glumili u TV-prilogu.
Francuski novinari Frank Ženzoa i Reži Mate u februaru su došli u Srbiju da snime reportažu o ilegalnoj trgovini naoružanjem. Saradnik im je bio ovdašnji novinar Aleksandar M. koji je za 300 evra trebalo da pomogne da nađu krijumčare spremne da pred kamerama svedoče o svojim nedelima. On ih je povezao sa rođakom Nenadom Mirkovićem i kumom Žarkom Blagojevićem koji su za 800 evra pristali da odglume krijumčare naoružanja.
Blagojević je od oca i tasta pozajmio dva pištolja, a od novca francuskih novinara kupili su i automatsku pušku. Zatim su maskirani, ispred srpske zastave, „svedočili“ o navodnom krijumčarenju. Pištolje su kasnije vratili vlasnicima, a pušku prodali za 100 evra.
- Prilog francuske televizije se ne može posmatrati tek kao primer novinarske neprofesionalnosti - smatra profesor Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Parizu. Ovo nije prvi put da se u Francuskoj govori o švercu oružja sa Balkana, ali i da je u delu javnosti propaganda protiv Srbije i dalje jaka.
- To dolazi, pre svega, od dela francuske levice i nekih profesora univerziteta - kaže Simić. - Objavljeno je mnogo knjiga i radova koji se negativno odnose prema Srbiji. Počev od knjiga sa naslovom poput „Srpski nacionalizam od Vuka Karadžića do Radovana Karadžića“, preko teza da je Holokaust u Srbiji bio strašniji nego u Hrvatskoj, do doktorske disertacije koja tvrdi da je Francuska izabrala pogrešnog saveznika na Balkanu u Prvom svetskom ratu. Taj pokret je dosta snažan, a istaknutu ulogu u njemu imaju Anri Levi i Bernar Kušner.
Profesor Jevtović sa Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da je mnogo manipulativnih priloga u savremenom novinarstvu.
SRBI “TRGOVCI ORGANIMA“
ZBOG slike koja se u Francuskoj stvara o Srbiji prašina se podigla i pre dve godine posle emitovanja igranog filma „U kavezu“. Scenarista i reditelj Jan Gozvan i pisac Gijom Leman očigledno su bili inspirisani „žutom kućom“ i pričom o trgovini organima na Kosovu, ali su odlučili da zamene uloge krivaca i žrtava. Tako su u filmu trgovci organima postali Srbi, a njihove žrtve kosovski Albanci.
Osim što je pustio u svet iskrivljenu sliku o Srbima, francuski Drugi program je stavio na ispit i odnose dveju država. Novinari platili dvojici mladića da odglume krijumčare
NE verujem da novinari francuske državne televizije nisu znali da nemaju posla sa pravim krijumčarima već praktično sa glumcima-naturščicima. A imali su tezu unapred i nastojali su, ne da je provere, već da je „dokažu“ - kaže profesor Zoran Jevtović, sociolog medija sa Niškog univerziteta povodom skandala koji je izazvala reportaža o navodnom švercu oružja iz Srbije u Francusku. - Međutim, ovde nije bitan sam prilog, već trenutak kada je objavljen i namera. Ne verujem u slučajnosti.
Osim što je pustio u svet iskrivljenu sliku o Srbima, francuski Drugi program je stavio na ispit i odnose dveju država. Zbog lažiranog priloga ambasador Francuske Fransoa Gzavije Denio je u ponedeljak bio pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, a kontaktirano je i sa policijskim atašeom u ambasadi Francuske.
Sporna reportaža emitovana je u martu, a ambasada Srbije u Parizu tada je zatražila od policije da proveri navode iz priloga, ali je istraga otišla u sasvim drugom smeru - ispostavilo se da je reč o insceniranoj novinarskoj priči sa lažnim akterima. Umesto trgovaca oružjem inspektori su pronašli sitne kriminalce koji su ih glumili u TV-prilogu.
Francuski novinari Frank Ženzoa i Reži Mate u februaru su došli u Srbiju da snime reportažu o ilegalnoj trgovini naoružanjem. Saradnik im je bio ovdašnji novinar Aleksandar M. koji je za 300 evra trebalo da pomogne da nađu krijumčare spremne da pred kamerama svedoče o svojim nedelima. On ih je povezao sa rođakom Nenadom Mirkovićem i kumom Žarkom Blagojevićem koji su za 800 evra pristali da odglume krijumčare naoružanja.
Blagojević je od oca i tasta pozajmio dva pištolja, a od novca francuskih novinara kupili su i automatsku pušku. Zatim su maskirani, ispred srpske zastave, „svedočili“ o navodnom krijumčarenju. Pištolje su kasnije vratili vlasnicima, a pušku prodali za 100 evra.
- Prilog francuske televizije se ne može posmatrati tek kao primer novinarske neprofesionalnosti - smatra profesor Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Parizu. Ovo nije prvi put da se u Francuskoj govori o švercu oružja sa Balkana, ali i da je u delu javnosti propaganda protiv Srbije i dalje jaka.
- To dolazi, pre svega, od dela francuske levice i nekih profesora univerziteta - kaže Simić. - Objavljeno je mnogo knjiga i radova koji se negativno odnose prema Srbiji. Počev od knjiga sa naslovom poput „Srpski nacionalizam od Vuka Karadžića do Radovana Karadžića“, preko teza da je Holokaust u Srbiji bio strašniji nego u Hrvatskoj, do doktorske disertacije koja tvrdi da je Francuska izabrala pogrešnog saveznika na Balkanu u Prvom svetskom ratu. Taj pokret je dosta snažan, a istaknutu ulogu u njemu imaju Anri Levi i Bernar Kušner.
Profesor Jevtović sa Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da je mnogo manipulativnih priloga u savremenom novinarstvu.
SRBI “TRGOVCI ORGANIMA“
ZBOG slike koja se u Francuskoj stvara o Srbiji prašina se podigla i pre dve godine posle emitovanja igranog filma „U kavezu“. Scenarista i reditelj Jan Gozvan i pisac Gijom Leman očigledno su bili inspirisani „žutom kućom“ i pričom o trgovini organima na Kosovu, ali su odlučili da zamene uloge krivaca i žrtava. Tako su u filmu trgovci organima postali Srbi, a njihove žrtve kosovski Albanci.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Poželjno biti protiv Srba
Svedok na suđenju Mladiću: SDB BiH ubila sarajevske Romea i Juliju i vojnika
Bivši pripadnik Službe državne bezbednosti BiH Edin Garaplija posvedočio je danas, na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, da je paravojna formacija te službe 1995. snajperom ubila francuskog pripadnika Unprofora i da je to potom pripisano srpskoj strani.
Garaplija je izjavio i da je ista formacija, zvana "Ševe", u maju 1993. ubila "sarajevske Romea i Juliju", 25-godišnje Admiru Ismić i Boška Brkića, dok su pokušavali da iz centra Sarajeva preko Vrbanja mosta pređu na Grbavicu.
I taj zločin, neki zvaničnici u Sarajevu, zatim su pripisali bosanskim Srbima, potvrdio je Garaplija.
Formacija "Ševe", koje je opisao kao "paravojnu formaciju" SDB BiH, počinila je i mnoge druge zločine, uključujući ubistvo zarobljenih srpskih vojnika i civila u jednom sarajevskom parku, atentat na visokog oficira Armije BiH Sefera Halilovića i ubijanje srpskih civila na Grbavici, izjavio je Garaplija.
Po rečima svedoka, i atentat minom na generala Halilovića potom je prikazan kao eksplozija srpske granate.
Tadašnji komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (73) optužen je, između ostalog, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95.
Svedočeći po obavezujućem nalogu Tribunala (subpoena), Garaplija, koji je bio šef antiterorističkog tima SDB BiH, rekao je da je da mu je 1996. lider "Ševa" Nedžad Herenda priznao da je njegova jedinica počinila sve te zločine.
Herenda je bio uhapšen u akciji razbijanja "Ševa" koju je Garaplija vodio.
Nazivajući "Ševe" "terorističkom grupom", za koju je malo ko znao, Garaplija je izjavio da je tu formaciju 1992. formirao ministar unutrašnjih poslova BiH Alija Delimustafić.
Vođa "Ševa" priznao je, dok ga je Garaplija ispitivao, da je "ubio par poznat kao sarajevski Romeo i Julija", Srbina i Muslimanku koji su "pokušali da, s velikom količinom novca" preko mosta pređu na srpsku stranu MIljacke u proleće 1993.
"Herenda nam je rekao da je, s kolegom Draganom iz 'Ševa', pucao na taj par", kazao je Garaplija, precizirajući da je Draganovo prezime Božić, da "nikada nije procesuiran" i da sada "radi za Centralnu banku BiH".
Svedok je podvukao da je "kao i za većinu snajperskih delovanja, srpska strana bila okrivljena" za ubistvo mladog para.
Herenda je, po Garaplijinim rečima, priznao i da je sa zgrade Izvršnog veća BiH, u maju 1995, ubio francuskog vojnika Unprofora, dok je na ulici ispred hotela Holidej In u centru Sarajeva podizao barikadu koja bi građane zaštitila od vatre sa srpske strane.
"Herenda je kazao da je on pucao kako bi UN okrivile Srbe... Ja ne znam da li je tada bilo istrage, ali mi je poznato da su određeni bosanski zvaničnici rekli da je za ubistvo odgovorna srpska strana", rekao je svedok.
Dodao je da je Herenda za taj zločin dobio 2.000 maraka.
Garaplija je izjavio i da mu je Herenda priznao da je, "vežbajući gađanje" iz snapera, ubijao civile na Grbavici, koja je bila pod kontrolom VRS.
"Herenda je rekao da je birao žene u crnini, jer je tako znao da su Srpkinje", kazao je svedok.
Herenda je priznao i da je "bio odgovoran za surovo ubistvo srpskih zarobljenika i civila u Velikom parku" u centru Sarajeva.
Pozivajući se na Herendino priznanje, Garaplija je posvedočio i da su "Ševe" 1993. pokušale da ubiju generala Armije BiH Sefera Halilovića, koji je neposredno pre toga bio smenjen sa dužnosti komandanta ABiH.
Umesto Halilovića, ubili su njegovu suprugu i njenog brata aktiviranjem eksploziva podmetnutog na terasi stana generala, koji u tom trenutku nije bio prisutan.
Bivši pripadnik Službe državne bezbednosti BiH Edin Garaplija posvedočio je danas, na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, da je paravojna formacija te službe 1995. snajperom ubila francuskog pripadnika Unprofora i da je to potom pripisano srpskoj strani.
Garaplija je izjavio i da je ista formacija, zvana "Ševe", u maju 1993. ubila "sarajevske Romea i Juliju", 25-godišnje Admiru Ismić i Boška Brkića, dok su pokušavali da iz centra Sarajeva preko Vrbanja mosta pređu na Grbavicu.
I taj zločin, neki zvaničnici u Sarajevu, zatim su pripisali bosanskim Srbima, potvrdio je Garaplija.
Formacija "Ševe", koje je opisao kao "paravojnu formaciju" SDB BiH, počinila je i mnoge druge zločine, uključujući ubistvo zarobljenih srpskih vojnika i civila u jednom sarajevskom parku, atentat na visokog oficira Armije BiH Sefera Halilovića i ubijanje srpskih civila na Grbavici, izjavio je Garaplija.
Po rečima svedoka, i atentat minom na generala Halilovića potom je prikazan kao eksplozija srpske granate.
Tadašnji komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (73) optužen je, između ostalog, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95.
Svedočeći po obavezujućem nalogu Tribunala (subpoena), Garaplija, koji je bio šef antiterorističkog tima SDB BiH, rekao je da je da mu je 1996. lider "Ševa" Nedžad Herenda priznao da je njegova jedinica počinila sve te zločine.
Herenda je bio uhapšen u akciji razbijanja "Ševa" koju je Garaplija vodio.
Nazivajući "Ševe" "terorističkom grupom", za koju je malo ko znao, Garaplija je izjavio da je tu formaciju 1992. formirao ministar unutrašnjih poslova BiH Alija Delimustafić.
Vođa "Ševa" priznao je, dok ga je Garaplija ispitivao, da je "ubio par poznat kao sarajevski Romeo i Julija", Srbina i Muslimanku koji su "pokušali da, s velikom količinom novca" preko mosta pređu na srpsku stranu MIljacke u proleće 1993.
"Herenda nam je rekao da je, s kolegom Draganom iz 'Ševa', pucao na taj par", kazao je Garaplija, precizirajući da je Draganovo prezime Božić, da "nikada nije procesuiran" i da sada "radi za Centralnu banku BiH".
Svedok je podvukao da je "kao i za većinu snajperskih delovanja, srpska strana bila okrivljena" za ubistvo mladog para.
Herenda je, po Garaplijinim rečima, priznao i da je sa zgrade Izvršnog veća BiH, u maju 1995, ubio francuskog vojnika Unprofora, dok je na ulici ispred hotela Holidej In u centru Sarajeva podizao barikadu koja bi građane zaštitila od vatre sa srpske strane.
"Herenda je kazao da je on pucao kako bi UN okrivile Srbe... Ja ne znam da li je tada bilo istrage, ali mi je poznato da su određeni bosanski zvaničnici rekli da je za ubistvo odgovorna srpska strana", rekao je svedok.
Dodao je da je Herenda za taj zločin dobio 2.000 maraka.
Garaplija je izjavio i da mu je Herenda priznao da je, "vežbajući gađanje" iz snapera, ubijao civile na Grbavici, koja je bila pod kontrolom VRS.
"Herenda je rekao da je birao žene u crnini, jer je tako znao da su Srpkinje", kazao je svedok.
Herenda je priznao i da je "bio odgovoran za surovo ubistvo srpskih zarobljenika i civila u Velikom parku" u centru Sarajeva.
Pozivajući se na Herendino priznanje, Garaplija je posvedočio i da su "Ševe" 1993. pokušale da ubiju generala Armije BiH Sefera Halilovića, koji je neposredno pre toga bio smenjen sa dužnosti komandanta ABiH.
Umesto Halilovića, ubili su njegovu suprugu i njenog brata aktiviranjem eksploziva podmetnutog na terasi stana generala, koji u tom trenutku nije bio prisutan.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 36 gostiju