Quo Vadis, Srbijo?

Odgovori
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

Zoran Ćirjaković: NEUSPEH PRVOG SRPSKOG SELEBRITI USTANKA

Kratak tekst o tihom odumiranju mita o "5miliona", bizarnog spoja (slučajnosrpske) građanističke kontrarevolucije i (srpske) nacionalističke revolucije – i ulozi koju je odigrala "evropa", sve nestrpljivija vučićeva čierlidersica.

Mnogo pre dva prošlonedeljna, frustrirajuća antirežimska ćorka – malog, pred Pinkom, i velikog, 13. aprila pred Skupštinom Srbije – postalo je prilično jasno da protesti ne idu nigde. Aleksandar Vučić je ostao sam sebi najveći neprijatelj.

Nevolje su krenule već sa imenom. Naziv „Stop krvavim košuljma“ ubio je manjak – krvavih košulja. Vučić nije ispunio „optimistička” krvavo-košuljaška očekivanja svojih neprijatelja – koji i dalje vole da ga potcenjuju. Onda je, iz iste potcenjivačke sklonosti, izvučeno nesrećno ime „1 od 5miliona”. Nažalost, steroidi su u politici opasniji nego u sportu. Pomisli „masa” da jeste ono što nije i što, možda, ni ne može da postane.

Na samom početku proteste sam nazvao „Prvi srpski selebriti ustanak”. Mislim da njihov problem nije višak uspaljenih selebritija koliko višak pogrešnih selebritija, onih koji su zgađeni Srbijom i koji vole da veruju da jako malo dele sa narodom kome pripadaju.

Razumem da su, ohrabreni Trampovom pobedom, i naši selebritiji poželeli da se dokopaju vlasti, ali promakla im je jedna važna činjenica. Trampa njegovi siromašni i poniženi glasači vide kao ideal na nekoliko relevantnih identitetskih i simboličkih nivoa. Na primer, ne samo da voli sendviče više od skoro svega drugog, već voli i da sve sija - baš onako kako mnogi od njegovih osiromašenih glasača veruju da bi se ponašali kada bi postali bogati. Trampov patriotski populizam zaboravljenima i oklevetanima uliva nadu, čak i onda kada predsednik ne čini ništa za njih.

Slika

Ne može se istovremeno biti cool i heroj radničke klase i siromašnih – što je „građanka“ Hilari Klinton naučila na najbolniji način, a naši današnji instant selebriti revolucionari i spasioci, tada zavaljeni po vračarskim restoranima, prevideli.
Oni koji ovde predvode antirežimsko „stado” – što je pojam koji je u javni govor, u nestočarskom smislu političkih sledbenika, uveo neko drugi – daleko su od sendviča. Ali bojim se da su, za dobro Srbije, preblizu Aperol špricu i sušiju, koji je jedan prosečni, „primitivni” srpski glasač sklon da ispljune već posle prvog zalogaja. Drugim rečima, nije problem to što, možda stvarno, jesu „kulturni”, „pismeni” i imaju dobar ukus, već to što, privilegovani i siti, veruju da ljude treba vrednovati i uvažavati prema njihovoj „kulturnosti”, „pismenosti” i ukusu.

Na žalost ustanika i njihovih selebriti vođa, nisu im se priključili selebritiji u kojima poniženi i oklevetani narod može da učita svoje aspiracije. Kija Kockar je uz Vučića. Gastoz se bavi revolucionarnim radom, ali on je na tragu preko potrebnog oživljavanja seksualne revolucije. Luna i Miki iz Kupinova su u hiper-realnoj Zadruzi – koja je, takva-kakva je, realnija od sveta u kome žive cool, „ispravno” urbani selebritiji i u kojoj (ne-građanski) sendvič sa parizerom ima status delikatesa. Na Vučićevu sreću, ovakav odnos Mitrovićevog rijalitija i realnosti onih koji u javnosti i na društvenim mrežama najglasnije govore u ime protesta – jako malo govori o improvizovanom imaginarijumu u Šimanovcima.

Ipak, najveći problem Prvog srpskog selebriti ustanka nisu zgađeni, anti-parizer selebritiji.

U postkumanovskoj Srbiji nije moguće spojiti nacionalističke revolucionare i građanističke kontarevolucionare. Građanisti – koji su sami proglasili EU za svoj ideal i vrhovnog arbitra dobra i zla – sada odbijaju da se suoče sa činjenicom da EU i povezani minjoni, kao što su Norveška i Švajcarska, smatraju Aleksandra Vučića ne toliko „drugim” koliko, u suštini, jedinim „pravim” Đinđićem. „Evropa” je presudila da je Vučić danas onaj „Đinđić” iz sklerotične građanističke imaginacije – jedini pravi i legitimni „čuvar vatre” 5. oktobra.

Naravno, kada pišem „Đinđić” pod navodnicima to je zato što mislim na onog lažnog, falsifikovanog Đinđića, pretvorenog u „Drugog Srbina” - što on nikada nije bio. Dakle, mislim na konotacije koje su ubijenom premijeru i njegovoj politici posle smrti prikačili cinični obožovaoci njegovog kovčega, uglavnom isti oni ljudi koji su ga klevetali, omalovažavali i vređali do momenta kada su saznali da je ubijen. Povrh svega – ako na trenutak zanemarimo činjenicu da oni koji su stvarno znali Đinđića tvrde da on nije imao prijatelje – oko Vučića je danas više „Zoranovih prijatelja” nego među voždovima selebriti ustanka i vođama opozicije.

Iz ugla Brisela, Berlina, Londona, Osla i ostalih zapadnih metropola, Vučić je ovde najveći i najispravniji od svih „Evropljana”, a status Kosova jedina za nas relevantna evropska vrednost, mera svih mera i kriterijum svih kriterijuma. Zato su građanisti danas kontrarevolucionari, a nacionalisti revolucionari – oni koji žele da odbace sistem u kome je, ako zaboravimo (zapadnu) alergiju na Putina, jedino važan dovoljno kooperativan odnos prema (zapadnoj) viziji „konačnog statusa” Kosova.

Protesti predstavljaju skup rogova u vreći. Slučajni Srbi, oni koji se, po pravilu, sete da su Srbi samo kada nas treba pljunuti ili omalovažavati, i Srbi koji nisu inhibirani svojom etničkom pripadnošću, teško razgovaraju čak i na dečijim rođendanima.
Pri tome, Slučajni uglavnom više mrze svoje nacionalističke saborce u ovom kilavom ustanku, ljude koje vole da zovu „fašistima”, nego Vučića. Njihov bes pojačava činjenica da, makar podsvesno, politiku „Evrope“ doživljavaju kao izdaju. Ali, umesto da se suoče sa realnošću, oni očajnički tragaju za zaturenim tekstićima o protestima u zapadnim medijima i rastuće frustracije iskaljuju na suverenističkim saborcima i sirotinji, „sendvičarima” – i tako rade u Vučićevu korist.
Nažalost, bojim se da će ovde suočavanje sa „Evropom” ići mnogo teže čak i od „suočavanja sa Srebrenicom”. Verujem da naše građaniste, prvenstveno „iskorenjene”, imaginarne Evropljane - upadljivo odvojene od evropskih realnosti i omađijane jednom lažnom, ušećerenom slikom „Evrope”, boli izjava norveškog ambasadora. Reč je o zemlji koju volimo da zovemo „starim prijateljem”, ne samo kada se sećamo Drugog svetskog rata, ali i državi koja je, nadam se slučajno, u ambasadi zaposlila jednog od besramnijih autošovinista sa Peščanika.

„Pokušavam da shvatim šta tačno ujedinjuje opoziciju, i kakvu alternativu ili alternative ona nudi. Liberalne ili konzervativne? Proevropske ili antievropske? Desni ili levi populizam?... Vlada, takođe predstavlja široku koaliciju, koja ponekad može da bude teška za razumevanje zbog različitih izjava nekih ministara, ali oni bar imaju program zasnovan na vojnoj neutralnosti, članstvu u EU i ekonomskim reformama”, izjavila je Njegova ekselencija, verujem ne slučajno, za provladin Kurir.

Ova izjava odlično ilustruje da je važna razlika između dve frakcije antirežimskih ustanika u tome što samo nacionalisti imaju racionalan, smislen i ostvariv cilj – poštovanje Ustava, koji jasno govori o granicama i definiše ne toliko konačni koliko večni status Kosova. Oni Vučića, koji odavno ne krije da namerava da nastavi pregovore, s razlogom vide kao neprijatelja. Mislim i da ne gaje mnogo iluzije ni o „Evropi” ni o mogućnosti da jednog dana postanemo članica EU.

Nasuprot njih, građanisti ne samo da ne dele kosovski cilj nacionalista, već njihovi ključni lideri, kao i nemali broj pristalica, žele nemoguće – i (celo) Kosovo i članstvo u EU. Imajući u vidu koliko je jasan stav Brisela, Bona i Vašingtona prema nezavisnosti Kosova, svako ko ga ovde ignoriše, a javno se zalaže se za ulazak u EU, u najboljem slučaju je licimer. O nepromenjivosti granica Srbije mogu da govore samo oni koji pokazuju da su spremni da traže uporište u Moskvi.

Pri tome, nisam jedini ko ima razloga da veruje da bi čak i neki od najglasnijih nacionalista i kosovobranitelja iz Saveza za Srbiju, kada bi došli na vlast, pre ili kasnije prihvatili Vučićev pristup pregovorima u vezi statusa Kosova. Zato se plašim da bi se danas čak i suvernistički uokvirena promena pretvorila u protraćeno vreme, godine koju su pojeli skakavci.

Nažalost, oni nacionalisti u čiju doslednost i moralnost vredi verovati suviše su slabi. Bojim se da i na nacionalističkom krilu protesta dominiraju akteri čiji glavni moto nije „Kosovo je Srbija”, koji su nestrpljivi da dođe „naš red da krademo”, prilika da i oni osvoje svoje „pašnjake” na Čuburi. Mnogi od njih izgovaraju reči koje upadljivo podsećaju na Vučićeve od pre desetak godina. Krije li se iza nekih „dogodine u Prizrenu” neutaživa strast prema dogodine na Dedinju?

Tu postoji i jedan drugi, još ozbiljniji problem. Nisam siguran da su svi suverenisti svesni da poštovanje Ustava – što je drugo ime za „zamrznuti konflikt” – ne podrazumeva „zamrzavanje” srpskog stanovništva na Kosovu. Odustajanje od pregovora, ili njihovo odugovlačenje u nedogled, otvorilo bi vrata potpunom etničkom čišćenju Srba, uz, bojim se ne samo prećutnu, podršku Zapada.

Izvor: https://nepismenidjavoljiadvokat.blogspot.com/
Slika
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

Beograd, 19. IV 2019. - „Budućnost Srbije”

Slika

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

Ivan Tasovac: VUČIĆ REŠAVA KOSOVSKO PITANJE

Naknadna pamet Jeremića i Tadića o načinu na koji treba voditi pregovore o KiM je podjednako nesuvisla, nedosledna i patetična koliko i iznenadno levičarenje Dragana Đilasa

Političari često lupetaju kada govore o umetnosti. Nažalost, isto je i kada političke lekcije preko razglasa dele glumci. Kada dođe do takve zamene uloga i kada kvaziumetnički radikalizam postane jedini način javnog delovanja - od toga stradaju i kultura i politika.

„Čovek sa megafonom u svađi sa zatvorenim vratima” bio je relativno sofisticirani umetnički performans Saše Jankovića u poređenju sa današnjim vokalno-rušilačkim eksperimentima Branislava Lečića, Sergeja Trifunovića ili Marka Bastaća. Njihovo ulično podvriskivanje i nelečena gedorofobija (strah od sitnog alata i građevinskih radova uopšte) očigledni su pokazatelji kako umetničke tako i političke nemoći.

Slika

Ali znate kako narod kaže: neko voli popa, neko popadiju, a neko popovsku kćer. Ako opoziciji i toj nazovigrađanskoj Srbiji ne smeta da ih predvodi jedan agresivni histerik, homofob i ženomrzac poput Boška Obradovića, zašto bi to meni smetalo?
Većina današnjih lidera partija opozicije imala je priliku da se s pozicije vlasti bavi izazovima ekonomije, kulture, ljudskih prava i medijskog pluralizma.

Današnja, naknadna pamet bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića i predsednika Borisa Tadića o načinu na koji treba voditi međunarodne pregovore o Kosovu i Metohiji podjednako je nesuvisla, nedosledna i patetična koliko i iznenadno i ničim izazvano levičarenje bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa i ne-sećam-se-šta-je-beše-bio Borka Stefanovića.

Slika

Sve te i slične političke gromade postmiloševićevske tranzicije su svoju šansu da transformišu Srbiju, razapetu između kosovskog mita i realnog lavirinta međunarodnih geopolitičkih agendi 21. veka, odavno propustili. Da su bar uspeli da otvore jedan od muzeja koji su pozatvarali!

Vučić je uradio nešto što oni nisu niti umeli niti smeli da urade: pokrenuo je i pitanje Kosova i Metohije. Iako se mnogi tome opiru ili toga još nisu postali svesni - svedoci smo najšire moguće debate ikada viđene u Srbiji o najbolnijoj tački srpske istorije i, prvi put, jednog politički odmerenog, racionalnog i strpljivog pristupa pronalaženju održivog rešenja.

Većina njih koji su se onomad, makar deklarativno, zalagali upravo za ovakav pristup, sada se ponašaju se kao Amfilohijev tetak ili glume kurire za tetkin lek.

I za kraj: konceptualno-umetnički igrokaz „Šator Slobodne zone ispred Predsedništva” sigurno bi okupio više ljudi da ga organizatori performansa iznajmljuju za čitanje haiku poezije na moldavskom. To govori da je, uz sve svoje probleme, Srbija postala bolja i uspešnija nego što je bila.

(Izvor: „Kurir”)
P.S.

Slika

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11037
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od branko »

Pitate se zašto je slab odziv na skrining preglede? Muka mi je od vašeg licemerja

Slušam ministra Zlatibora Lončara kako viče u emisiji "Da Možda Ne" kriveći ljude koji ne dolaze na preventivne preglede i žene koje se ne odazivaju na obavezne skrininge i malo mi je muka. Ja, na primer, imam validan razlog što čekam da me pozovu, ali nemam dovoljno godina. U međuvremenu ponovo čitam "Čekajući Godoa".
Sutra punim 44 godine. Mama i tata su mi umrli od raka. Dve vrste raka. Nemamo istoriju takvih bolesti u porodici, a oni su zaista otišli prerano. Da li je, gospodo zdravstveni radnici, ministri, psihoterapeuti, onkolozi, radiolozi, ginekolozi, to dovoljno za poziv na skrining test? Preventiva, kažete? Mamograf?

Kad završim "Čekajući Godoa", kad shvatim da poziv na pregled verovatno nikada neće doći, i ovako zdrava odem da zakažem taj preventivni pregled dojki, šta će mi reći gospođa na šalteru? Kada da dođem? Prvi slobodan termin je 30. februara 2019? Mogu li da dođem ili će mi se smejati kao onomad kad sam bolesna od koksakija čekala da uključe ultrazvuk, a sestre su, cinično se kikoćući, komentarisale da treba da me bude sramota što ih uzurpiram zbog simptoma "brzog zamaranja i otežanog disanja"? Mnogo pitanja imam. Nema ko da mi odgovori. Ovi koji bi mogli, ovih dana gostuju po televizijama i pričaju kako je naš narod čudan.

ZLOČIN I KAZNA

Po Nacrtu novog zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je trebalo da bude usvojen još u prošloj godini, ali je kao i sve drugo, i dalje na čekanju, oni koji se ne odazovu na poziv za preventivni pregled nekoliko puta, a ne opravdaju izostanak, gube pravo na lečenje te bolesti o teretu države, ali samo u slučaju da obole do sledećeg ciklusa pozivanja. To je način da oni kojima je do nas stalo, odnosno političari, apeluju na građane da se odazovu na skrining preglede. Političari su shvatili da je kazna najbolja disciplinska mera, baš kao i u slučaju udaranja po ušima i džepu roditelja čija deca beže s časova. Možda samo jednom da odu i pokušaju da dođu do lekara koji im treba sad i odmah, onog koji ima renome dobrog dijagnostičara, ali da pri tom ne umiru. Uslov je da ne zovu vezu i plate participaciju.

Ginekološka ambulanta Foto: K.Kamenov / Noizz.rs
Preventiva? Ja sam sama svoja preventiva. Kada pokušam da zakažem specijalistički pregled, prvo me pitaju kakve probleme imam. Ako kažem da ih nemam, nego hoću preventivni pregled, gledaju me ko s Marsa da sam pala. Onda uz sistem povuci - potegni uglavnom ne uspem da završim to. O birokratiji da ne pričam. Preventivno odem kod privatnika ako imam lovu, a ako nemam, odustanem.

Kao i obično, krivi su građani koji se ne odazivaju na pozive, a ne sistem zdravstvene zaštite. Vi ste trošak za ovu državu. Kako je rekao Predrag Radošević, generalni direktor farmaceutske kompanije Novonordisk, "dve trećine budžeta se troši na saniranje posledica komplikacija koje bolesti izazovu u poodmakloj fazi". To jeste užasno. I šta sad ja da radim da ne bih koštala državu?

KAKO SE DOLAZI NA SPISKOVE?

Ako sam rizična kategorija, onda mi trebaju i analize krvi za koje ni laboratorije ni bolnice nemaju reagense, nego moram da ih plaćam. Treba mi ginekolog koji mi rezultat neće izdati za mesec dana (jer to toliko traje), nego sutra. Ne treba mi neko da mi ponovo priča o samopregledu dojki, nego te iste neko treba da pregleda. Možda mi zatreba i neko snimanje, ako skener nije u kvaru. Kardiolog mi ne treba da mi kaže da umišljam, da sam mlada i hipohondrična, nego da prepozna aritmije i otkrije da mi je sistem zakačio virus nezgodan za srce. Da mi isto sačuva, a ne da mi odokativno prepisuje betablokatore.

Prestanite da se ponašate kao Anđelina Džoli!

Na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" možete videti da su epidemiološki podaci o raku iz 2012. godine. Tada su i počeli fantastični preventivni pregledi na koje se Srbi ne odazivaju. Vreme je stalo. Čekajte 50. rođendan i Godo će ipak stići.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11037
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od branko »

Napipala sam kvržicu. U stranoj zemlji. I shvatila zašto Island nije sa ove planete

Do sada smo čuli bezbroj priča o manama našeg zdravstevnog sistema. I kad god sledeći put pokušaju da vas ubede da i nije tako strašno, sestite se priče Amerikanke koja je dok je boravila na Islandu napipala kvržicu.

Ovo je priča koju je na Twitteru ispričala Meri Robinet Koval.

- Dok sam živela na Islandu našla sam kvržicu. Nisam imala ideju kako da pronađem lekara, pa sam otišla do menadžera šoua.

Ja: Našla sam kvržicu. Možeš li mi pomoći da pronađem lekara?

Menadžer: Samo idi do Centra za rak.

Ja: Ok. Kako da dobijem uput?

Menadžer: Šta je uput?

Pošto sam objasnila šta je uput, on je delovao zbunjeno.

Menadžer: Samo idi do Centra za rak.

POGLEDAJ I...

Pitate se zašto je slab odziv na skrining preglede? Muka mi je od vašeg licemerja


Ja: Ali...Uput?

On mi daje telefonski broj Centra za rak. Zovem ih i objašnjavam.

Centar: Kvržica, aha, da...Treba da dođete.

Ja: Zar mi ne treba uput?

Centar: Šta?

Prihvatam da mi ne treba uput i kažem: "Kako da zakažem?"

Centar: Da zakažete? Da, možemo da vam zakažemo ako ste jako zauzeti, inače samo dođite.

Ja: Ne treba da zakažem?

Centar: Napipali ste kvržicu! Vi poznajete svoje telo zar ne? Dođite.

I ja odem. Sestra mi se izvinjava jer nisam sa Islanda pa moram da platim. Košta tri krune. To je u tom trenutku tri dolara. Platim i sednem da sačekam.

Centar: Koval?

Ja: Već?

Centar: Napipali ste kvržicu.

Prati me do ordinacije za pregled i ispipava taj deo.

Centar: Da, to jeste kvržica. Hajde da uradimo mamogram.

Čekam da čujem kako da to zakažem.

Centar: Tu je, niz hodnik. Molim vas, pratite me.

Bila sam u toj zgradi oko 20 minuta u tom trenutku kada su me ugurali na mamogram - KOJI JE IMAO GREJAČE - i ona završava svoj posao.

Pogledaj i...
Jaka kao beton! Književnica Martina Mlinarević na naslovnici pokazala telo posle raka dojke

Otkrila je da ima rak dojke zbog simptoma koji mnoge žene zanemaruju

Centar: Imate nešto ovde, u pravu ste. Želim da pogledam i na ultrazvuku. I onda me vodi do sledećih vrata.

Uradi ultrazvuk i kada završi, kaže mi da se obučem i da dođem do čekaonice. Krenem ka svlačionici, obučem se i dođem do čekaonice. Sednem da je sačekam.

Centar: Koval?

Ja: Već?

Centar: Samo je cista.

Posle 45 minuta u islandskom Centru za rak i tri krune manje imala sam odgovor. U Americi za pregled slične kvržice treba oko dve nedelje i tri posete različitim lekarima. Mislim na to svaki put kada moram da se svađam oko zdravstvenog osiguranja u Americi.

P.S. Koristila sam prezime ali sam sigurna da su me sve vreme zvali po imenu, jer - Island.

P.P.S. Zašto svi mamogrami nemaju grejače?

P.P.P.S. Rekla sma tri krune a u stvari je 300 kruna. Navikla sam da mašim decimale zbog konverzija u svojoj glavi, pa sam pogrešila u objavi. Poenta je da kada se prebaci, to stvarno košta oko tri dolara. Šta još reći?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

Slika

P.S.

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11037
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od branko »

Sin Željka Mitrovića osuđen na 12 meseci kućnog zatvora

Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim votilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici pregazio 17-godšinju Andreu Bojanić, rečeno je za za N1 u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Mitrović je osuđen na jedinstvenu kaznu za oba krivična dela: teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

Mitroviću će u kaznu biti uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 19. jula do 4. oktobra 2013. godine.

Prilikom objavljivanja presude, sudija je ukratko saopštila razloge donošenja navedene odluke, a protiv presude stranke i branioci mogu izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Kako prenosi portal Raskrikavanje, otac nastradale devojke, Savo Bojanić, najavio da će podneti žalbu na prvostepeno presudu, a taj portal navodi da je žalbu najavilo i Prvo osnovno tužilaštvo.

Bojanić je izjavio da je odluka Prvog osnovnog suda "presuda ocu, a ne sinu" i da je reč o "politički motivisanoj presudi".

Pravni zastupnik majke Andree Bojanić, Saša Petrović, objasnio je međutim za Radio Slobodna Evropa da, prema Zakonu o krivičnom postupku, oštećena strana nema pravo da uloži žalbu, već da žalbu može uložiti Prvo osnovno javno tužilaštvo ili odbrana.

"Ono što ja znam je da će Tužilaštvo podneti žalbu. Treba reći da, ako Tužilaštvo to ne uradi, a žalbu podnese odbrana, Mitroviću u drugostepenom postupku ne može da se izrekne teža kazna. U slučaju da to uradi Tužilaštvo, onda može”, kaže Petrović.

Petrović podvlači da će jedno od dva krivična dela za koje je Mitrović osuđen – nepružanje pomoći unesrećenom licu – zastareti 18. jula ove godine.

Podsetimo, Mitrović je 18. jula 2013. godine, vozeći džip BMV Ustaničkom ulicom, iz pravca Bulevara kralja Aleksandra prema Ulici Vojislava Ilića, na pešačkom prelazu udario i usmrtio 17-godišnju Andreu Bojanić.

Prema navodima tužilaštva, Mitrović je vozio brzinom većom od 81 kilometar na sat, a od siline udarca, Andrea je odletela 29 metara.

Mitrović je pobegao sa mesta nesreće, a u policiju ga je odveo njegov otac Željko Mitrović, vlasnik TV Pink.

Željko Mitrović je, nakon presude, izjavio da njegov sin nije kriv i da ga je sud osudio samo zbog toga što je njegov sin.
SRAMOTA!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

Ana Brnabić primila Kajla Skota u oproštajnu posetu

Premijerka Premijerka Srbije Ana Brnabić primila je u ponedeljak u oproštajnu posetu američkog ambasadora Kajla Skota.
Ona mu se zahvalila na saradnji i doprinosu razvoju odnosa dve zemlje, saopšteno je iz vlade.

Slika

Brnabićeva je rekla da je dobra saradnja doprinela boljim odnosima i međusobnom razumevanju Beograda i Vašingtona.

Skot se saglasio da je saradnja bila dobra i kao primer izdvojio porast američkih investicija u Srbiji.

Brnabić se zahvalila na podršci SAD reformama neophodnim za evrointegracije.

(Beta)
P.S.

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

Sergej Trifunović: Zašto Srbija ne bi priznala Kosovo ukoliko se ispune uslovi vezani za povratak Srba i poštovanje njihovih prava

Pitanje je zašto Srbija ne bi priznala Kosovo ukolike se ispune uslovi koji se tiču omogućavanja povratka Srba i poštovanja prava, rešavanja pitanja imovine, položaja Crkve, zaštite kulturnog nasleđa koje je neprocenjivo i drugih životnih važnih tema, izjavio je predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović.

On je u intervjuu za nedeljnik Vreme kazao da se stanje na Kosovu ne može rešiti poricanjem, da ne želi da laže „ljude s kojima živi zato što je to popularno“ i istakao da je „laganje postalo prihvaćen način ponašanja”.

Slika

„Mi se ‘koljemo’ oko teritorije na kojoj sve manje ljudi želi da živi, i tu jednako mislim i na Srbe i na Albance. To su prava pitanja i to mora da bude glavna misao svim državnim zvaničnicima koji se bave ili će se u budućnosti baviti pitanjem Kosova”, istakao je on.

Govereći o predsedniku Samoopredeljenja i verovatno budućem premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju, Trifunović je ocenio da je reč o ozbrazovanom, principijelnom i oštrom čoveku „koji deluje kao neko koga ne mogu da potkupe, ucene ili uplaše”.
„Ne mislim da će biti ništa blagonakloniji pregovarač od onih prethodnih, ali sa njim makar može da se razgovara. Sa onima koji su ubijali decu i vadili Srbima organe to nije bilo moguće”, rekao je Trifunović.

(Danas)
P.S: Zato, gospodine Trifunoviću, što je Kosovo i Metohija (a ne samo Kosovo) deo Republike Srbije po važećem međunarodnom pravu:

Slika

Slika

Ne očekujem od Vas da to shvatite. Vi, naime, niste pravnik, već glumac - osoba koja je naučena da na adekvatan način izgovara tuđe tekstove. Uključujući i one koji bi naknadno opravdali protivpravno NATO bombarovanje Srbije, gaženje Međunarodnog prava i sledstveno plaćanje ratne odštete teroristima za patnje pretrpljene prilikom krađe najsvetijeg dela srpske državne teritorije. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

Vivat Academia, vivant Professores!

Slika



:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

6. II 2020. - Сюжет дня - По оперативным сводкам:

Oliver Varhelji, Tanja Fajon i Vladimir Bilčik: Pozivamo sve političke partije da učestvuju na izborima i da ih ne bojkotuju - to je neophodno za Srbiju

Pozivamo sve političke partije da učestvuju na izborima, da ih ne bojkotuju, mislimo da je to neophodno za Srbiju, za srpski narod. I sa ovog mesta upućujem tu poruku - da demokratija funkcioniše ako svi učestvujemo u njoj", rekao je evropski komesar za proširenje Oliver Varheji. Preduslov je da postoji slobodan javni prostor i slobodni javni mediji, istakli su Tanja Fajon i Vladimir Bilčik. Varheji je, na pitanje da li postoje uslovi za fer i poštene izbore u Srbiji, odgovorio - „stižemo ka tome”.

Slika

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Gordana Čomić (DS) se vratila u skupštinsku salu

Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić koja mesecima, kao i ostali poslanici demokrata bojkotuje parlament, danas se vratila u skupštinsku salu.

Slika

Čomić je obrazložila svoje predloge zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnim izborima, koji predviđaju da žene na izbornim listama, i republičkim i lokalnim, čine najmanje 40 odsto.

Ona je rekla da je između politike Demokratske stranke da bude više žena u politici i odluke stranke da se bojkotuje rad parlamenta, ona svoj izbor napravila.

„Ja sam odlučila kako sam odlučila i opet bih tako. A vas molim da podsetite svoje predsednike da mogu i oni da odluče i da zaista u subotu (kad se bude glasalo o predloženom zakonu) bude praznik demokratije i dan radosti za žene Srbije”, rekla je Čomić.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zoran Lutovac: Pojavljivanje Gordane Čomić u Skupštini predstavlja kršenje odluke stranke o bojkotu, sledi disciplinski postupak

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac izjavio je da postoje spekulacije da će deo nezadovoljnih funkcionera DS-a „sami ili u saradnji sa nekim drugim poslanicima” izaći na predstojeće parlamentarne izbore.

Slika

On je demantovao da je bio u kontaktu sa poslanicom Čomić, kao i da ima ikakve veze sa njenim današnjim pojavljivanjem u Skupštini Srbije.

„Nismo bili u kontaktu i to je flagrantno kršenje odluka Demokratske stranke. To je nepoštovanje članova Demokratske stranke i svih onih koji su većinom doneli odluku o bojkotu. Njen čin je samostalan čin i ne može se smatrati da je donet u ime DS-a. Ona je izabrana na listi DS-a i dužna je da sprovodi politiku stranke. Na drugoj strani, Ustav kaže da su poslanici vlasnici svog mandata, i ona je mogla da to učini u svoje ime, ali ne u ime DS-a”, rekao je Lutovac.

On je najavio da će Etički odbor Demokratske stranke odlučiti o kažnjavanju poslanice Čomić.

„Sprovešće se disciplinski postupak kojim će se utvrditi šta bi moglo da bude mera koja bi se preduzela”, naveo je on.
Upitan šta će biti sa ostalim poslanicima DS-a koji javno iznose drugačije stavove od onoga što je usvojeno na Glavnom Odboru DS-a, on je rekao da „...sve zavisi od povreda Statuta stranke. U skladu sa tim se donose i predlozi za pokretanje postupka. U svakom pojedinačnom slučaju treba videti da li štete takve izjave DS-u. Ja mislim da štete, i mislim da je to narušavanje statuta stranke. Krajnje je vreme da se prekine sa tom praksom i mi ćemo učiniti sve da u skladu sa najvišim pravnim aktom stranke donose akte. To je loša poruka biračima i svim građanima. Sa druge strane, mora se znati red, i ne možete van okvira DS-a da zastupate drugu politiku”, kaže Lutovac i dodaje da postoje spekulacije da nezadovoljni funkcioneri u okviru DS-a formiraju zajedničku listu i izađu na izbore.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Etički odbor DS doneo preporuku da Gordana Čomić bude isključena iz stranke

Etički odbor Demokratske stranke doneo je večeras preporuku da poslanica Gordana Čomić bude isključena iz stranke, a o toj preporuci odlučivaće Izvršni odbor i Predsedništvo stranke, saznaje N1.

Etički odbor DS večeras je zasedao povodom pojavljivanja poslanice te stranke Gordane Čomić na sednici u Skupštini Srbije, rekao je prethodno predsednik DS Zoran Lutovac u emisiji "360 stepeni" na N1.

Čomićeva se danas pojavila, nakon više meseci, u skupštinskoj sali i tako prekinula bojkot dela opozicije. U dnevni red uvrštena su i dva zakonska predloga Gordane Čomić o većem učešću žena na izbornim listama.

Lutovac je rekao da je to flagrantno kršenje odluka DS. „To je ne samo nepoštovanje odluka DS, već i članova DS i svih onih koji su ogromnom većinom doneli odluku o bojkotu. Taj čin je samostalan čin i ne može se smatrati da je to doneto u ime DS”, istakao je Lutovac, gostujući na N1.

Kako je rekao, "Čomić se jasno opredelila da vodi samostalnu politiku, a ne politiku stranke".

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika


P.S. Запасаемся попкорном и ждем что будет дальше. Slika
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

Zamenik predsednika DS istupa iz članstva u Demokratskoj stranci i ide na izbore sa svojom lokalnom koalicijom u Paraćinu

Predsednik opštine Paraćin i dosadašnji zamenik predsednika Demokratske stranke Saša Paunović saopštio je da je doneo odluku da istupi iz članstva i sa funkcija u toj stranci. Dodao je da će na predstojećim lokalnim izborima nastupiti na listi koju će činiti lica koja su i do sada učestvovala u radu njegove lokalne koalicije.

Slika

Zvaninim saopštenjem predsednika opštine Paraćin rešena je i ta dilema - Saša Paunović će izaći na lokalne izbore. Ovakvom odlukom, dosadašnji zamenik predsednika DS suprotstavio se stavu Predsedništva DS koje u subotu nije dalo saglasnost Paunoviću i članovima DS iz Paraćina za izlazak na lokalne izbore.

„U razumevanju sa rukovodstvom Demokratske stranke i uz uvažavanje stava članova stranke u Paraćinu, a posle okončanja procedure kroz koju sam pokušao da se izborim za drugačije, kompromisno rešenje, doneo sam odluku da istupim iz članstva Demokratske stranke i na taj način odstupim i sa svih dužnosti koje imam u Demokratskoj stranci”, naveo je Paunović u saopštenju.

„Uz prihvatanje argumentacije o različitim izbornim uslovima u Paraćinu u odnosu na druge opštine, koja je izneta u unutarstranačkoj diskusiji, u Predsedništvu DS je preovladalo mišljenje da DS nije u mogućnosti da izmeni raniji stav o ovoj temi. U situaciji u kojoj sam morao da biram između stranke kojoj sam posvetio decenije života i ljudi za koje, sa kojima i zbog kojih sam godinama obavljao dužnost predsednika opštine, izabrao sam Paraćin. Paraćin pre Beograda. Prijatelje i komšije u gradu u kome sam rođen i odrastao i u kome želim da živim i u godinama koje dolaze, pre prestonice i ’političke karijere u visokoj politici’. Ovu odluku ne donosim zato što sam prestao da verujem u ideje koje zastupa Demokratska stranka, čiji sam član bio dvadeset i osam godina, ili zbog bilo kakvog sukoba unutar DS, već upravo zato da DS ne bi trpela posledice mojih odluka u okviru saveza političkih stranaka kome pripada”, naveo je Paunović.

Dodao je i da se članovi DS iz Paraćina koji će poći njegovim putem „sklanjaju sa puta opozicionim političkim organizacijama u Srbiji i prestaju da budu problem i tema opozicione javnosti u pogledu ’čistoće ideje bojkota’”.
Paunović navodi da će na predstojećim lokalnim izborima nastupiti na listi koju će činiti lica koja su i do sada učestvovala u radu njegove lokalne koalicije.

„Podrška opozicionih političkih organizacija, ukoliko je bude, biće dobrodošla, krajnji cilj za koji se borimo i dalje je isti. Ukoliko izostane, dovoljno će biti da sa te strane ne očekujemo smetnju. Demokratskoj stranci želim sve najbolje u daljoj borbi za modernizaciju i demokratizaciju života u Srbiji. Možda ćemo se nekad u budućnosti ponovo sresti”, zaključio je Paunović.

Nedavno je gradonačelnik Šapca i lider stranke Zajedno za Srbiju (ZZS) Nebojša Zelenović doneo odluku da izađe na lokalne izbore u tom gradu i pored odluke Saveza za Srbiju da se izbori bojkotuju na svim nivoima.

Podsetimo, i Zajedno za Srbiju i Demokratska stranka članice su Saveza za Srbiju koji su potpisnici Sporazuma s narodom.
Sporazum s narodom potpisan je na poziv organizatora protesta 1 od 5 miliona koji su tražili od opozicije da se obaveže da će se zajednički boriti za slobodne medije i poštene izbore, ali i da, ukoliko se ne ispune uslovi za fer izborni proces, na izborima neće učestvovati.

U međuvremenu, studenti iz organizacije 1 od 5 miliona su najavili da će izaći na izbore, budući da Stranka moderne Srbije i Nova stranka nisu najavile da će izbore bojkotovati.

Istovremeno, stranke iz Saveza za Srbiju počele su kampanju za bojkot izbora.

Izbori u Srbiji održaće se 26. aprila, a predsednik Srbije danas je rekao da će izbori biti raspisani 4. marta.

(Izvor: N1)

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11037
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od branko »

Fridom haus: Ni Srbija ni Crna Gora više nisu među demokratijama

Srbija u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa prvi put posle 2003. nije svrstana u „delimično konsolidovane demokratije“ već u kategoriju „hibridnih režima“ u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.

Kako se navodi u izveštaju „Zemlje u tranziciji“ kojim je obuhvaćeno 29 zemalja bivšeg SSSR i Istočne Evrope, korak u nazad iz kategorije „delimično konsolidovanih demokratija“ u kategoriju „hibridnih režima“ pored Srbije načinila je i Crna Gora, dok su Kosovo i Sevrena Makedonija jedini u regionu Zapadnog Balkana ostvarili napredak.

Pojam „hibridni režim“ odnosi se na države u kojima vlast istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore, u kojima su demokratske institucije krhke i postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.

Na Balkanu su višegodišnje zarobljavanje države, zloupotrebe vlasti i „čvrste taktike“ koje koristi Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori doveli do toga da su prvi put od 2003. te zemlje ispale iz kategorije demokratija, navodi Fridom haus. Dodaje se da se ta promena događa u vreme kada je proces pristupanja EU zapao u neslaganja i više ne služi kao primer za demokratsku reformu, kada politika velikih sila i transnacionalne diplomatije pretvaraju Balkan u geostratešku šahovsku tablu.

U Srbiji se negativni pokazatelji u demokratskim reformama i metodama vladavine beleže pet godina zaredom, navodi Fridom haus.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi da je vladajuća Srpska narpedna stranka (SNS) od dolaska na vlast 2012, sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.

Na dnevni red skupštinskih sednica stavljani su gotvo isključivo predlozi vladajuće većine, a SNS „da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu”, navodi se.

U izveštaju se ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku – procesa koji bi trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama i ističe da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.

Navode se i ocene posmatrača Saveta Evrope i OEBS da su poslednji parlamentarni izbori 2016. godine pokazali da SNS „zloupotrebljava većinu, zamagljuje razliku između državnih i partijskih aktivnosti, vrši pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru“.

Rezultat svega navedenog je bojkot opozicije u radu parlamenta jer „ne osećaju da mogu efikasno da se zalažu za promenu politike“, navodi Fridom haus ali i dodaje da „iako je manevarski prostor političkih oponenata vlasti sužen, u lošim uslovima uvek treba dodatno razmotriti mogućnosti institucionalne borbe“.

Ukupno gledano, izveštaj Fridom hausa pokazao je da se u celom posmatranom regionu beleži pad demokratskih pokazatelja. Broj zemalja ocenjenih kao demokratije nikada nije bio niži od 1995, kada je prvi put objavljen ovakav izveštaj – od ukupno 29 zemalja 10 su demokatije, 10 hibridni režimi i devet autoritarni režimi.

Kosovo i Severna Makedonija jedini su iz regiona po oceni Fridom hausa ostvarili napredak u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, ali su i oni u grupi „hibridnih režima“.

U toj kategoriji su i Albanija i BiH, dok je Hrvatska sada jedina iz regiona u grupi delimično konsolidovanih demokratija.

Izveštaj „Države u tranziciji“ Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja što se izražava „ocenom demokratije“ od jedan do sedam. Na osnovu toga države su svrstane u kategorije „konsolidovanih autoritarnih režima – 1.00 do 2.00, „polukonsolidovane-konsolidovane autoritarne režime“- 2.01 do 3.00, „tranzicione hibridne režime“ 3.10 do 4.00, „polukonsolidovane demokratije“ – 4.01 do 5.00 i „konsolidovane demokratije“ – 5.01 do 7.00.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

Svetislav Basara: POKLON OTIMAČINA

Kad god Borko Krvava Košulja Stefanović blagoizvoli nešto izjaviti, to po pravilu bude zvezdani trenutak političke filozofije.

Tako je u Pressingu N1 odvalio da Vučiću „rejting pada, da on to zna i da zato žuri na izbore”. Ne hajući, naravno, što će time Srbiju dovesti na prag istrebljenja od kovid čume.

Glede genijalnosti, Borkova izjava je sestra rođena Teodorovićevog lupinga da se „stranke na izborima bore za glasove”. Sijaset je sličih misli velikih ljudi među plejadom opozicionih stranačkih i vanstranačkih intelektualaca čiji je zajednički sadržalac beskonačnost otkrivanja tople vode i rupe na saksiji.

Povod da se osvrnem na Borkovu beznačajnost bila je rečenica da „mi” – koji to „mi”, jebo ja vas – „protiv sebe imamo režim koji je oteo ovu državu, oteo medije i uništio sve institucije”. Ali viđi sad vraga. Garantujem za tačnost svega što je Krvava Košulja rekla, s tim što je (da se Vlasi ne dosete) upotrebila pogrešan glagol.

Sve što je Stefanović taksativno nabrojao Vučić nije OTEO – utuvite već jednom – nego DOBIO NA POKLON – na tacni, na izvolte, uz poljubac u dupe – od prethodne vlasti na čelu sa JexS-om (Jego ondašnje Sijatelstvo, prim. prir.) Tadićem, u kojoj je Borko obnašao dužnost visokog zanosača muda Guzijana Jeremića.

Slika

I ne samo da je Vučić od JexS-a & Co dobio na poklon sve nad čijom „otimačinom” Borko sada nariče, nego su, da bi Vućić to mogao dobiti, JexS & Co Vučića „prepravili” tako da to može dobiti, a da se međunarodni Vlasi ne dosete.

Poslednjih meseci JexS ide od televizora do televizora i kao ludi Nasta (između ostalih palamuđenja) decidirano proriče bilo kakvu umešanost u stvaranju Golema, ali kao nevešt lažov ne veruje ni sam sebi. Viđi opet vraga. Nije taj manevar u mraku stvar koju sam zamerio JexS-u, nije on prvi (ni poslednji) koji se zajebao u računu.

Politika je krajnje fluidna i nepredvidiva rabota, to je u suštini pravljenje pite od govana.

Nevolje počinju kada politika involuira i počne praviti govna od ono malo pite, a upravo je to rabota kojom se tzv. bojkot opozicija bavi, a kojom se bavila i dok je bila vlast.

Vučićev uspon (i rejting) ne počivaju ni na čemu osim na ideološkom i moralnom padu i posledičnoj propasti Demokratske stranke – koja se, kako vidimo, nalazi u terminalnoj fazi – jedine organizovane političke formacije u Srbiji (svih vremena) koja je – pre nego što je dopala JexS-ovih šaka – imala i volje i znanja i rešenosti da Srbiju od karavilajeta preobrazi u uljuđenu državu.

Odgovornost za trenutno (ali biće vrlo trajno) stanje stvari samo manjim delom pada na JexS-a, dobrim delom pada i na „demokratsku javnost” koja je arlaukala protiv Đinđića, ćutke saučestvovala u njegovom streljanju, onda arlaukala i protiv JexS-a, koji se mogao popraviti i ubacujući bele listiće i crtajući na vlast dovela Vučića, pa sad tvrdi da je Vučić tu vlast oteo. Ma šio mi ga Đura. Udri, Vučiću. Kupi trostruku kamdžiju.

Izvor: „Danas”
:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11037
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od branko »

Ko je sve sa ESTRADE dobio novčanu pomoć od države?!

Muzičke zvezde koje imaju registrovanu firmu prijavile su se za minimalac od države, koji na mesecnom nivou iznosi 250 evra, a za tri meseca 90 hilljada dinara!

Na početku pandemije korona virusa, država je odlučila da svim malim i srednjim preduzećima uplati tri puta 250 evra, tačnije 30.000 dinara (za april, maj i jun) kako bi lakše podneli finansijsku krizu nastalu zbog vanrednih mera.

Tu privilegiju iskoristili su i brojni pevači, tačnije oni koji imaju registrovane firme na svoje ime. Na spisku poznatih ličnosti nalaze se mnogi estradni umetnici.

Neda Ukraden, koja je sa koleginicom Gocom Božinovskom, za razliku od Ace Lukasa i Dare Bubamare, među prvima počela da govori kako i pevačima treba uplatiit novčanu pomoć, prema saznanjima "Kurira" 16. aprila je u banci otvorila namenski račun preko kojeg joj je Ministarstvo finansija uplatilo tri puta po 30 hiljada dinara. Pevačica je još 2014. otvorila firmu "Neda bravo", preko koje posluje i plaća porez.

Kao Neda, postupili su Dragan Kojić Keba, Nikolija Jovanović, Relja Popović, Teodora Džehverović, kao i Ana Bekuta, koja je godinama vlasnica provrednog društva "Brojanica", saznaje "Kurir".

Mnogi pevači i mizičari koji posluju preko "Granda" takođe su mogli da za prethodna tri emseca dobiju minimalnu zaradu. "Grand" se među prvima prijavio za pomoć, još 16. aprila.

Interesantno je da je i Saša Popović uradio to isto, preko svoje firme "Agencija Popović entertejment end konsalting", čiji je on jedini zaposleni. Tako je bivši vlasnik "Granda", pored penzije, dosad dobio i 90 hiljada dinara od države.

Brena je dobila 630 hiljada jer u svojoj prodavnici pljeskavica "Big Rori" ima sedmoro zaposlenih, uključujući i sebe kao vlasnika.

Tu su i Vlado Georgiev i njegovo preduzeće "VG art Studio", koje ima četvoro radnika, pa je za tri meseca dobilo 360 hiljada dinara, piše "Kurir".

Rasta je prijavio samo sebe u firmi "Balkaton geng".

(Izvor: MONDO/Kurir)
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11037
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od branko »

Dosvidanja, Aleksandre: Lukašenko nam više nije prijatelj

Autor: Nataša Latković

Posle osam godina intenzivne ekonomske i političke saradnje, podrške beloruskim vlastima i Aleksandru Lukašenku u međunarodnim forumima, Srbija se pridružila Deklaraciji EU o predsedničkim izborima u Belorusiji, u kojoj se navodi da izbori u toj državi nisu bili slobodni i fer, a Minsk se poziva da hitno pusti uhapšene demonstrante na slobodu. Za sagovornike portala Nova.rs, vest da je Beograd podržao takvu deklaraciju više je nego iznenađujuća, naročito zbog bliskih odnosa Vučića i Lukašenka, a ovakvu odluku tumače kao mogući pritisak iz EU zbog pregovora oko Kosovu, ali i bruke sa podrškom skandaloznoj kineskoj deklaraciji.

Vest da je Srbija potpisala Deklaraciju o predsedničkim izborima u Belorusiji nisu objavili visoki srpski zvaničnici, već je o tome srpsku javnost obavestio šef Misije EU u Srbiji Sem Fabrici. On je pozdravio takvu odluku zvaničnog Beograda, a informaciju o tome na društvenim mrežama objavio je i američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri.

“Sjajno je videti da Srbija stoji uz svoje evropsko okruženje”, napisao je Godfri na Tviteru.

U Deklaraciji o Belorusiji se navodi da su tokom izborne kampanje građani te zemlje pokazali želju za demokratskim promenama, ali da izbori nisu bili ni slobodni ni fer.

U njoj piše i da su državni organi primenili nesrazmernu silu na demonstrantima, da je hiljade ljudi u pritvoru, a da su se dodatno suzile slobode govora, okupljanja i medijske slobode. Beloruske vlasti u tom dokumentu pozivaju se da hitno sve pritvorene puste na slobodu.

Iako bi podrška takvoj deklaraciji bila sasvim logična, za srpsku javnost ova vest bila je veliko iznenađenje, imajući u vidu bliske odnose Srbije i Belorusije od 2012. godine, kada su na vlast došli naprednjaci.

Naime, 2013. godine, u vreme dok su na snazi bile sankcije Srbije protiv Belorusije, zbog kršenja međunarodnog i humanitarnog prava, tadašnji predsednik Tomislav Nikolić dodelio je orden beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku, “za zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa”.

Odnosi srpskih i beloruskih zvaničnika postali su sve intenzivniji, a Lukašenko je Nikoliću uzvratio ordenom “Prijateljstva naroda” pred sam kraj njegovog predsedničkog mandata 2017. godine.

Bliske odnose sa zvaničnim Minskom nastavio je da neguje i Aleksandar Vučić, koji je Lukašneka pre manje od godinu dana nazvao “velikim prijateljem Srbije”.

Šta se u međuvremenu dogodilo?

Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, kaže za Nova.rs da ga vest o potpisivanju Deklaracije EU o Belorusiji iznenađuje, imajući u vidu tesne odnose Vučića, Nikolića i Dačića, s jedne strane, i Lukašenka, sa druge strane, kao i njihove odnose s Moskvom. On navodi da je ova vlast od 2012. počela da podržava beloruske vlasti na čelu sa Lukašenkom u međunarodnim forumima.

“To nije bio slučaj od 2000. do 2012. godine kada sam ja tamo bio ambasador. Mi smo stavili do znanja beloruskim vlastima da je naš spoljnopolitički prioritet članstvo Srbije u EU i da ćemo spoljnu politiku voditi idući ka tom cilju. Naravno da u Belorusiji nisu želeli da glasamo protiv njih u međunarodnim forumima, ali su razumeli”, priča Đukić.

On navodi da se sve promenilo 2012. godine, te da Srbija od tada nije glasala protiv Belorusije ili je tu zemlju podržavala u međunarodnim forumima. Kako dodaje, to je dovelo do toga da je usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU opalo sa 78 odsto na 45 do 49 odsto, ne samo zbog podrške Belorusiji, nego i Rusiji, Kini i drugim zemljama koji se nalaze na agendi EU.

“Ne znam šta je konkretno razlog za obrt u ovom slučaju. Pretpostavljam da je neki kalkulantski odnos sa Kosovom, da se do kraja ne zatežu odnosi sa Briselom. Ne treba nam da dalje pogoršavamo našu spoljnopolitičku poziciju sa Zapadom. Moguće je i da neko ko je koordinator u EU za Zapadni Balkan jasno stavio do znanja Beogradu šta bi moglo da se desi ukoliko Deklaraciju o Belorusiji ne podržimo”, zaključuje Đukić.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, navodi da podrška toj deklaraciji predstavlja veliki zaokret, te da može samo da nagađa šta stoji iza takve odluke srpskih vlasti. On navodi da je moguće da je Srbija bila pritisnuta zbog one “bruke” oko podrške Deklaraciji iz Kine, zbog čega je Srbija dobila packu iz EU. Tim dokumentom se, inače, kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinkjang definiše kao “borba protiv terorizma i ekstremizma”.

“Veoma su bliski kontakti koje imamo sa Belorusijom. Od njih kupujemo oružje, imamo Sporazum o slobodnoj trgovini… Nije problem sa Belorusijom dok god imaju slobodne izbore. Moguće da je Deklaracija EU podržana zbog procene šta je korisnije po nas”, kaže Međak za Nova.rs.

EU inače podržava mirne proteste u Belorusiji na kojima se traži ostavka beloruskog autoritarnog vođe Aleksandra Lukašenka. Protesti su počeli posle objave zvaničnih rezultata predsedničkih izbora 9. avgusta prema kojima je Lukašenko osvojio šesti uzastopni predsednički mandat sa 80 odsto glasova.

Oni se nastavljaju uprkos nasilnom suzbijanju demonstracija prvih dana posle izbora kada je policija privela gotovo 7.000 ljudi i povredila stotine gumenim mecima, šok bombama i pendrecima. Najmanje troje ljudi je stradalo.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 4687
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Post od Bibliotekar »

Rasulo u DS - u centrali na ivici incidenta

Dok je za jedan deo demokratske stranke koji predvodi Branislav Lečić danas dan izbora na kojima se bira novo rukovodstvo, za drugi deo koji podržava aktuelnog predsednika Zorana Lutovca, danas počinje otimanje DS-a u, kako kažu, Vučićevoj režiji. Lečić najavljuje rezultate za večeras, Lutovac spreman da na sudu dokazuje kršenje Statuta stranke.

Konfuzija oko statusa prvog čoveka demokrata: da li je odavno izabran ili se danas bira, pretvorila DS iz demokratske u dvostruku stranku.

Dok jedini kandidat za predsednika glasa, aktuelni predsednik - glasan. „Danas nema nikakvih izbora u DS-u”, rekao je Lutovac.

Za Lečića neposredni izbori su prilika da se stavi tačka na sukob dve struje. Kaže glasaće četiri i po hiljade članova, koji su platili članarinu, i ukoliko ga izglasaju, Lečić poručuje da će pružiti ruku svim demokratama kako bi se pobedio apsolutizam u Srbiji.

„Izlaznost na ovim izborima završava svaku dilemu vezanu za DS, i to je demokratski proces, ako u to ne verujemo, onda nismo demokrate, tako da ja ne vidim kako bi DS mogla da izađe na kraj sa svojim nesporazumima nego tako”, poručio je Lečić.

I dok se Lečić na biciklu odvezao jednosmernom ulicom i to nedozvoljenim pravcem, aktuelno rukovodstvo iza zatvorenih vrata konstatovalo: mala grupa bivših i sadašnjih funkcionera pokušava da uz pomoć vladajućeg režima, preotme DS, a to je, zaključio je Lutovac pred novinarima, golo pravno nasilje.

„Naš statut je naš ustav, ako će taj ustav za jedne da važi, a za druge ne, tako ćemo se ponašati i sutra na vlasti što je nedopustivo. Kao što se Aleksandar Obradović spasio tako što je izašao u javnost, DS će sačuvati njeni članovi i javnost”, rekao je Lutovac.

A posle aplauza, cirkus u centrali stranke. Na društvenim mrežama pojavile su se slike polomljenih glasačkih kutija, pocepanih listića. Aktuelno rukovodstvo tražilo da se izbori prekinu, Lečiću nije dozvoljen ulazak, a u prostorijama stranke potpredsednica Dragana Rakić i predsednica Organizacionog odbora za održavanje izbora Vida Ognjenović u priči o prvom čoveku neke druge stranke.

„Glumite neki oranizacioni odbor”, rekla je Rakićeva.

Iz grupe okupljenih, čulo se „vi ste došli u pogrešnu stranku, idite u SNS” i „ona će i da završi u SNS”.

Slika

„Neću ja, ne primam nikakve prinadležnosti iz SNS, zamolila sam gospođu Vidu da svim kulturnim poslanicima objasni kako je ona uspela da dobije milione dinara iz budžeta”, odgovorila je Rakićeva.

Lečićeva struja najavila je da će konačni rezultati izbora neće izostati. Druga strana je, kaže, već uputila dopis Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u kome, kako kažu, u skladu sa zakonom traže da se novo rukovodstvo ne upiše u registar političkih stranaka. Hoće li demokrate stići i do suda ili će se svetlo u toj stranci ugasiti i pre toga?

Izvor: N1
Slika
Acriter et Fideliter!
Slika

Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gosta