Quo Vadis, Srbijo?
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Quo Vadis, Srbijo?
P.S: Da nije možda, sačuvaj nas Gospodnja voljo i sakloni, naš novi „Delivery Unit” pobrkao pakete?Sumnjiv paket na ulazu zgrade Vlade Srbije - sumnjalo se da je unutra bomba, no ispostavilo se da je u pitanju životinjski izmet
Na uglu ulica Nemanjina i Kneza Miloša u Beogradu na ulazu u Vladu Srbije jutros oko 07.30 časova pronađena je jedna kutija, rečeno je Tanjugu u Informativnoj službi MUP-a Srbije. Postojala je sumnja da je unutra bomba, a ispostavilo se da je zapravo u pitanju životinjski izmet.
Obavljen je kontradiverzioni pregled, ali tom prilikom nije pronađena bomba, istakli su u MUP-u.
TV Pink je ranije javio da je po otkrivanju paketa alarmirana policija koja je blokirala Nemanjinu ulicu. Policija je nakon toga odmah pozvala Kontradiverzionu jedinicu MUP Srbije, koja je pregledala sumnjive pakete.
Oko 8.30 sati specijalna jedinica MUP-a završila je kontradiverzioni pregled tri sumnjiva paketa ostavljena ispred važnih državnih institucija i utvrdila da nema nikakve opasnosti.
Policijske patrole strogo su nadzirale lokaciju i legitimisale sve one koji im se učine sumnjivi.
(Tanjug)
Acriter et Fideliter!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Srbi najveći pesimisti u regionu
Srbi su najveći pesimisti u regionu kada je u pitanju aktuelno stanje u zemlji i očekivanja u budućnosti, pokazuju rezultati istraživanje Saveta za regionalnu saradnju
BEOGRAD- Srbi su najveći pesimisti u regionu kada je u pitanju aktuelno stanje u zemlji i očekivanja u budućnosti, pokazuju preliminarni rezultati objavljenog istraživanje Saveta za regionalnu saradnju.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović rekao je da je jedan od najtužnijih podataka to što građani Srbije ne vide vezu između škole koju su završili i posla koji rade.
"Ispod 14 odsto smatra da je obrazovanje važno za uspeh u životu, što je najniže u regionu. Mene ovo zabrinjava i otvara mnogo tema da su naši građani izgubili poverenje u to da škola koju su završili ima ikakve veze sa njihovim uspehom u životu", rekao je Svilanović na konferenciji "Jugoistočna Evropa 2020".
On je ocenio da drugi u regionu još veruju u obrazovanje pre nego u partijske knjižice, veze i vezice.
"Otuda bih hteo da podržim one u vladi koji se zalažu za dualno obrazovanje", istakao je Svilanović.
Prema njegovim rečima, istraživanje koje je sprovedeno na 7.000 građana u regionu i 1.400 privrednika pokazuje i da su biznismeni malo veći optimisti, što je, kako je naveo, ohrabrujuće jer oni koji su direktno uključeni u sve procese ipak imaju malo veća očekivanja od toga šta donosi budućnost.
Svima u regionu su najveći problemi nezaposlenost i teška ekonomska situacija.
"Kada su u pitanju stavovi prema pridruživanju EU, u Srbiji smo dobili najniži nivo podrške, manje od polovine. Verujem da to odražava jedan trenutak", rekao je Svilanović i precizirao da je istraživanje rađeno u novembru i decembru prošle godine.
Naveo je da će se istraživanje sprovesti ponovo kako bi se videlo da li se taj trend menja.
Svilanović je najavio da će kompletno istraživanje, od 150 strana, biti predstavljeno 6. maja u Briselu čemu će prisustvovati i Komesar EU za susedsku politiku Johanes Han i zvaničnici iz regiona.
Svilanović je govorio i o novoj strategiji proširenja u kojoj je akcenat stavljen na ekonomskom upravljanju, rekavši da su uvedeni novi sistemi praćenja budžetskih i ekonomskih javnih politika i novi vremenski okviri za njihovu koordinaciju sa politikom EU.
Kako je rekao, Vlada Srbije je taj reformski program dostavila na vreme.
"Hteo bih da zahvalim predstavnicima Vlade Srbije jer su u roku, do kraja januara izašli sa takvim programom. On je dostavljen Direktoratu za pridruživanje i u ovom trenutku to je predmet zajedničke analize Brisela i vlade", rekao je Svilanović.
On je dodao da su i druge vlade iz regiona taj posao uglavnom obavile što govori da zemlje u regionu razumeju nova pravila igre.
Šef delegacije EU Majkl Devenport je nacrt programa srpske vlade koji je podnet Komisiji, ocenio kao ambiciozan.
"Imamo voma ambiciozan pristup ekonomskim i strukturnim reformama koje je prihvatio i MMF prošlog meseca.", rekao je on i dodao da EU želi da podrži sve zemlje u regionu u reformama.
On je još jednom ukazao na značaj nezavisnog pravosuđa.
Srbi su najveći pesimisti u regionu kada je u pitanju aktuelno stanje u zemlji i očekivanja u budućnosti, pokazuju rezultati istraživanje Saveta za regionalnu saradnju
BEOGRAD- Srbi su najveći pesimisti u regionu kada je u pitanju aktuelno stanje u zemlji i očekivanja u budućnosti, pokazuju preliminarni rezultati objavljenog istraživanje Saveta za regionalnu saradnju.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović rekao je da je jedan od najtužnijih podataka to što građani Srbije ne vide vezu između škole koju su završili i posla koji rade.
"Ispod 14 odsto smatra da je obrazovanje važno za uspeh u životu, što je najniže u regionu. Mene ovo zabrinjava i otvara mnogo tema da su naši građani izgubili poverenje u to da škola koju su završili ima ikakve veze sa njihovim uspehom u životu", rekao je Svilanović na konferenciji "Jugoistočna Evropa 2020".
On je ocenio da drugi u regionu još veruju u obrazovanje pre nego u partijske knjižice, veze i vezice.
"Otuda bih hteo da podržim one u vladi koji se zalažu za dualno obrazovanje", istakao je Svilanović.
Prema njegovim rečima, istraživanje koje je sprovedeno na 7.000 građana u regionu i 1.400 privrednika pokazuje i da su biznismeni malo veći optimisti, što je, kako je naveo, ohrabrujuće jer oni koji su direktno uključeni u sve procese ipak imaju malo veća očekivanja od toga šta donosi budućnost.
Svima u regionu su najveći problemi nezaposlenost i teška ekonomska situacija.
"Kada su u pitanju stavovi prema pridruživanju EU, u Srbiji smo dobili najniži nivo podrške, manje od polovine. Verujem da to odražava jedan trenutak", rekao je Svilanović i precizirao da je istraživanje rađeno u novembru i decembru prošle godine.
Naveo je da će se istraživanje sprovesti ponovo kako bi se videlo da li se taj trend menja.
Svilanović je najavio da će kompletno istraživanje, od 150 strana, biti predstavljeno 6. maja u Briselu čemu će prisustvovati i Komesar EU za susedsku politiku Johanes Han i zvaničnici iz regiona.
Svilanović je govorio i o novoj strategiji proširenja u kojoj je akcenat stavljen na ekonomskom upravljanju, rekavši da su uvedeni novi sistemi praćenja budžetskih i ekonomskih javnih politika i novi vremenski okviri za njihovu koordinaciju sa politikom EU.
Kako je rekao, Vlada Srbije je taj reformski program dostavila na vreme.
"Hteo bih da zahvalim predstavnicima Vlade Srbije jer su u roku, do kraja januara izašli sa takvim programom. On je dostavljen Direktoratu za pridruživanje i u ovom trenutku to je predmet zajedničke analize Brisela i vlade", rekao je Svilanović.
On je dodao da su i druge vlade iz regiona taj posao uglavnom obavile što govori da zemlje u regionu razumeju nova pravila igre.
Šef delegacije EU Majkl Devenport je nacrt programa srpske vlade koji je podnet Komisiji, ocenio kao ambiciozan.
"Imamo voma ambiciozan pristup ekonomskim i strukturnim reformama koje je prihvatio i MMF prošlog meseca.", rekao je on i dodao da EU želi da podrži sve zemlje u regionu u reformama.
On je još jednom ukazao na značaj nezavisnog pravosuđa.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Ni najmanje ne treba da se čudite, poštovani gospodine Svilanoviću, zbog toga što su građani Srbije izgubili poverenje u to da škola koju su završili ima ikakve veze sa njihovim uspehom u životu. Oni se samo živo sećaju Vašeg više no rečitog ličnog primera.
Znate, jedan Ministar inostranih poslova koji nije diplomata od karijere (a čija je zamenica pak nastavnica klavira), u stručnim krugovima se zove AMATER. Dočim u AMATERIZMU završene škole zaista nemaju nikakve veze sa uspehom u životu.
Znate, jedan Ministar inostranih poslova koji nije diplomata od karijere (a čija je zamenica pak nastavnica klavira), u stručnim krugovima se zove AMATER. Dočim u AMATERIZMU završene škole zaista nemaju nikakve veze sa uspehom u životu.
Acriter et Fideliter!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Bedem koji je samo estetski urađen odnela voda! Ko je birao izvođača?
Njegova izgradnja je trebala trajno da zaštiti naselje na obali, a nekoliko meseci nakon što je njegov završetak svečano predstavljen delegaciji Norveške, malo veći vodostaj Ribnice ga je potkopao i urušio.
Posle prošlogodišnjih poplava, vlada Norveške pomogla je Kraljevu sa oko 50.000 evra, kako bi se sanirala šteta od poplava na neregulisanom delu reke Ribnice u Kraljevu. Cilj je bio da se otklone posledice štete nastale usled poplava i da se izgradi bedem koji bi trajno da ojačao obalu i zaštitio kuće na obali.
Ali, samo nekoliko meseci nakon završetka radova, malo veći vodostaj Ribnice je potkopao i urušio bedem, otkrivajući sliku lošeg zidanja.
– Bedem je izuzetno loše urađen. Kamen uopšte nije uliven u beton već je samo složen na suvo, a onda spajan na površini. Ceo bedem će se srušiti. Nadzor je bio izuzetno loš, a izvođač nije dobro izveo radove. Sve mora da se skloni i ponovo uradi – rekao je za “Blic” Velimir Ilić, ministar za vanredne situacije.
Ilić kaže da je bedem samo estetski urađen i da će zbog toga poslati inspekciju da konstatuje propuste.
– Norvežani će sada uložiti protest, jer njihov novac nije iskorišćen za ono za šta je bio namenjen. Izvođač, a kako su mi rekli to je firma “Zapadna Morava” iz Kraljeva će morati sve o svom trošku da ponovo uradi. Jer, ako se obala hitno ne zaštiti, Ribnica će vrlo brzo doći do kuća – rekao je Ilić.
Kako saznajemo, pošto se radilo o donaciji, Grad Kraljevo je ceo posao dodelio javnom preduzeću “Putevi” iz Kraljeva, a onda su oni s obzirom da nemaju iskustva sa takvim poslovima, raspisali javnu nabavku.
Gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić rekao je “Blicu” da su posao oko izgradnje bedema dobili “Putevi” iz Kraljeva, a onda su oni kao podizvođače, putem javne nabavke, izabrali vodoprivredno preduzeće “Zapadna Morava” iz Kraljeva.
– Ništa nije ukazivalo da je napravljen propust. Svi smo se iznenadili kada smo videli da se bedem urušio. Naložićemo hitno ponovne kompletne radove – rekao je Ilić.
Nabujala Ribnica je potkopavanjem obale prošle godine ugrozila desetak obližnjih domaćinstava, pa je uređenje njenog korita i obale označeno kao prioritet.
Njegova izgradnja je trebala trajno da zaštiti naselje na obali, a nekoliko meseci nakon što je njegov završetak svečano predstavljen delegaciji Norveške, malo veći vodostaj Ribnice ga je potkopao i urušio.
Posle prošlogodišnjih poplava, vlada Norveške pomogla je Kraljevu sa oko 50.000 evra, kako bi se sanirala šteta od poplava na neregulisanom delu reke Ribnice u Kraljevu. Cilj je bio da se otklone posledice štete nastale usled poplava i da se izgradi bedem koji bi trajno da ojačao obalu i zaštitio kuće na obali.
Ali, samo nekoliko meseci nakon završetka radova, malo veći vodostaj Ribnice je potkopao i urušio bedem, otkrivajući sliku lošeg zidanja.
– Bedem je izuzetno loše urađen. Kamen uopšte nije uliven u beton već je samo složen na suvo, a onda spajan na površini. Ceo bedem će se srušiti. Nadzor je bio izuzetno loš, a izvođač nije dobro izveo radove. Sve mora da se skloni i ponovo uradi – rekao je za “Blic” Velimir Ilić, ministar za vanredne situacije.
Ilić kaže da je bedem samo estetski urađen i da će zbog toga poslati inspekciju da konstatuje propuste.
– Norvežani će sada uložiti protest, jer njihov novac nije iskorišćen za ono za šta je bio namenjen. Izvođač, a kako su mi rekli to je firma “Zapadna Morava” iz Kraljeva će morati sve o svom trošku da ponovo uradi. Jer, ako se obala hitno ne zaštiti, Ribnica će vrlo brzo doći do kuća – rekao je Ilić.
Kako saznajemo, pošto se radilo o donaciji, Grad Kraljevo je ceo posao dodelio javnom preduzeću “Putevi” iz Kraljeva, a onda su oni s obzirom da nemaju iskustva sa takvim poslovima, raspisali javnu nabavku.
Gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić rekao je “Blicu” da su posao oko izgradnje bedema dobili “Putevi” iz Kraljeva, a onda su oni kao podizvođače, putem javne nabavke, izabrali vodoprivredno preduzeće “Zapadna Morava” iz Kraljeva.
– Ništa nije ukazivalo da je napravljen propust. Svi smo se iznenadili kada smo videli da se bedem urušio. Naložićemo hitno ponovne kompletne radove – rekao je Ilić.
Nabujala Ribnica je potkopavanjem obale prošle godine ugrozila desetak obližnjih domaćinstava, pa je uređenje njenog korita i obale označeno kao prioritet.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Quo Vadis, Srbijo?
P.S: Ej, Srbijo, šta si dočekala...Dragan Marković Palma de Dubai: JA SAM IŠAO U DUBAI DA VIDIM NAJVIŠU ZGRADU U EVROPI!
Tokom rasprave u Skupštini Srbije o projektu „Beograd na vodi”, Dragan Marković Palma je braneći ovaj projekat pokušao da se posluži primerom Dubaija.
„Ja sam išao u Dubai da vidim najvišu zgradu u Evropi, zove se Burdž Kalifa. Tri puta sam bio tamo da se slikam. I ovde će biti kula i svi će dolaziti ovde da se slikaju i nose kući tu uspomenu. Ovo (Beograd na vodi) će biti praznik ne samo za Novu godinu, već svakog dana će to biti praznik za sve koji dođu na ovu destinaciju”, rekao je jagodinski političar.
Nakon svog istupa Dragan Marković je od poslanika Skupštine RS zatražio i aplauz.
„Sad treba i meni da aplaudirate, a ne samo kad vaš predsednik priča”, dobacio je, što je nasmejalo lidera te stranke i premijera Aleksandra Vučića.
B 92
Acriter et Fideliter!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
"Pokušavaju da me smene, ali izguraću ovo do kraja"
"Dokumentacija koju je MUP objavio nije potpuna i zbog toga kod dela javnosti izaziva sumnju" kaže za Danas zaštitnik građana Saša Janković.
Iz dokumenata se vidi da je Saša Janković 22. marta 1993. godine, deset dana pre samoubistva njegovog prijatelja, zvanično overenim sudskim ugovorom razmenio pištolje sa drugom osobom.
Janković je bio vlasnik pištolja CZ M-57 (tetejac), za koji je posedovao oružni list, a potom ga je razmenio sa licem čije ime nije navedeno u dokumentaciji, koji je za sporni pištolj CZ-99 posedovao dozvolu.
-Policija je objavila kopije dozvola za oba pištolja, i mog CZ M-57 i CZ-99, koji je pripadao mom ocu. Objavljen je sudski ugovor o razmeni, ali ne i moja dozvola za CZ-99. Nju sam izvadio tri dana pre samoubistva prijatelja, međutim, policija nije objavila taj dokument, a jeste neke koje niko nije tražio - rekao je Janković.
On je naveo da su objavljeni delovi iz istrage o samoubistvu pod izgovorom da ih je tražio poverenik za informacije od javnog značaja.
- Šabić je tražio samo dokumentaciju o pištolju, što je tražio i ministar Stefanović. Tema je bila da li je Saša Janković imao nelegalno oružje. To jeste pitanje od javnog interesa. Međutim, nisu bili zadovoljni odgovorom - da je pištolj bio legalan, pa su otišli korak dalje i objavili dokumentaciju iz istrage koja zadire u moju najdublju intimu. Ako su već i to uradili, zašto nisu objavili svih 100 strana, već samo delove. Nema parafinskih rukavica, rezultata poligrafskog testiranja, izjava sva tri veštaka. Na sajtu MUP-a nema ni dokumenta o završetku istrage, gde piše da je slučaj okončan, da je u pitanju samoubistvo i da nema elemenata krivičnog dela - istakao je Janković.
Prema njegovim rečima tako predstavljene delimične i nepotpune informacije, mogu da izazovu sumnju kod dela javnosti.
-Ja sam, sa druge strane, doveden u poziciju da svakom svojom izjavom moram da se branim, a nisam nizašta kriv. Treba da se pravdam zašto su na mojim rukama pronađene čestice nitrata. Nisam bio u stanu kada je moj prijatelj počinio samoubistvo, ušao sam 15 minuta kasnije. Držao sam mu glavu i zato su čestice na mojim rukama. Istraga je gotova, slučaj zatvoren, a ja 20 godina kasnije moram da ponavljam istu, bolnu priču - naveo je Janković.
Na pitanje da li će reagovati, rekao je da će poverenik za informacije od javnog značaja postaviti pitanja MUP-u.
-Pitaće zašto nisu objavili kompletnu dokumentaciju o pištolju i zašto su objavili delove iz istrage, koje im niko nije tražio. Pitaće i zašto nisu u potpunosti objavili dokumentaciju iz istrage, kad su već to učinili selektivno. Ja neću reagovati - dodao je Janković.
Upitan da li misli da je cilj novinskih natpisa i aktera cele afere da se povučete sa mesta ombudsmana odgovorio je sa “apsolutno”.
-Kada već ne mogu da me smene, jer nemaju zbog čega, pribegavaju drugim metodama. Žele da podlegnem pritisku, da kažem "šta mi sve ovo treba.." i povučem se. Ali neću. Izguraću ovo do kraja. Navikao sam na pritiske. Pomirio sam se s tim da sve to ovako mora - zaključio je Janković.
"Dokumentacija koju je MUP objavio nije potpuna i zbog toga kod dela javnosti izaziva sumnju" kaže za Danas zaštitnik građana Saša Janković.
Iz dokumenata se vidi da je Saša Janković 22. marta 1993. godine, deset dana pre samoubistva njegovog prijatelja, zvanično overenim sudskim ugovorom razmenio pištolje sa drugom osobom.
Janković je bio vlasnik pištolja CZ M-57 (tetejac), za koji je posedovao oružni list, a potom ga je razmenio sa licem čije ime nije navedeno u dokumentaciji, koji je za sporni pištolj CZ-99 posedovao dozvolu.
-Policija je objavila kopije dozvola za oba pištolja, i mog CZ M-57 i CZ-99, koji je pripadao mom ocu. Objavljen je sudski ugovor o razmeni, ali ne i moja dozvola za CZ-99. Nju sam izvadio tri dana pre samoubistva prijatelja, međutim, policija nije objavila taj dokument, a jeste neke koje niko nije tražio - rekao je Janković.
On je naveo da su objavljeni delovi iz istrage o samoubistvu pod izgovorom da ih je tražio poverenik za informacije od javnog značaja.
- Šabić je tražio samo dokumentaciju o pištolju, što je tražio i ministar Stefanović. Tema je bila da li je Saša Janković imao nelegalno oružje. To jeste pitanje od javnog interesa. Međutim, nisu bili zadovoljni odgovorom - da je pištolj bio legalan, pa su otišli korak dalje i objavili dokumentaciju iz istrage koja zadire u moju najdublju intimu. Ako su već i to uradili, zašto nisu objavili svih 100 strana, već samo delove. Nema parafinskih rukavica, rezultata poligrafskog testiranja, izjava sva tri veštaka. Na sajtu MUP-a nema ni dokumenta o završetku istrage, gde piše da je slučaj okončan, da je u pitanju samoubistvo i da nema elemenata krivičnog dela - istakao je Janković.
Prema njegovim rečima tako predstavljene delimične i nepotpune informacije, mogu da izazovu sumnju kod dela javnosti.
-Ja sam, sa druge strane, doveden u poziciju da svakom svojom izjavom moram da se branim, a nisam nizašta kriv. Treba da se pravdam zašto su na mojim rukama pronađene čestice nitrata. Nisam bio u stanu kada je moj prijatelj počinio samoubistvo, ušao sam 15 minuta kasnije. Držao sam mu glavu i zato su čestice na mojim rukama. Istraga je gotova, slučaj zatvoren, a ja 20 godina kasnije moram da ponavljam istu, bolnu priču - naveo je Janković.
Na pitanje da li će reagovati, rekao je da će poverenik za informacije od javnog značaja postaviti pitanja MUP-u.
-Pitaće zašto nisu objavili kompletnu dokumentaciju o pištolju i zašto su objavili delove iz istrage, koje im niko nije tražio. Pitaće i zašto nisu u potpunosti objavili dokumentaciju iz istrage, kad su već to učinili selektivno. Ja neću reagovati - dodao je Janković.
Upitan da li misli da je cilj novinskih natpisa i aktera cele afere da se povučete sa mesta ombudsmana odgovorio je sa “apsolutno”.
-Kada već ne mogu da me smene, jer nemaju zbog čega, pribegavaju drugim metodama. Žele da podlegnem pritisku, da kažem "šta mi sve ovo treba.." i povučem se. Ali neću. Izguraću ovo do kraja. Navikao sam na pritiske. Pomirio sam se s tim da sve to ovako mora - zaključio je Janković.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Quo Vadis, Srbijo?
P.S: Predlažem da se naredna sednica Vlade RS održi na lokalitetu kanalizacioni kolektor-interceptor „Višnjica”.Sednica vlade u kopu Tamnava
Vlada Srbije održala je sednicu u kopu „Tamnava” rudarskog basena „Kolubara”, a ceo „događaj” direktno je prenosila televizija Pink. Premijer Aleksandar Vučić poručio je, povodom godinu rada dana Vlade, da će svako ko želi da ostane u njoj morati da bude u „neprestanoj akciji”.
Odgovornost i rad su ključne reči za sve ministre u Vladi. Naš posao je neprestana akcija - kazao je Vučić na svečanoj sednici Vlade koja se održava na kopu Tamnava.
On je poručio da Vlada nema prava na neprestane žalopojke i izgovore, već da radom treba da ide ka cilju i boljitku.
- Osuđeni smo na najteže stvari i u spoljnoj politici i u elementarnim nepogodama, ali smo osuđeni i da uspemo. Ako stanemo Srbija više neće da krene - ne želim više da čujem ne mogu i ne - znam, nama izgovora i nisu potrebni i niko nema pravo na izgovore -rekao je premijer.
Govoreći na početku sednice, premijer je podsetio da je ova vlada pre godinu dana zatekla zemlju u „vodi do guše”.
Objasnio je da je odluka da sednica budeodržana u Kolubarskom basenu doneta jer je, to kako je rekao, jedino mesto gde smo se borili sa poplavom, stanjem koje je zatekla Vlada kada je počela da radi.
- Zemlja je bila u vodi do guše, stanje u kojoj smo je zatekli kada smo preuzeli vladu - kazao je Vučić dodajući da je Vlada teško i naporno radila.
Kolubara je, kazao je, simbol onoga kroz šta smo prošli u proteklih 12 meseci.
Vučić je rekao da će u narednim godinama „morati da se menja i u Vladi i u Skupštini i u odnosu prema političkom životu”, navodeći da se nada da će u narednoj godini mandata „biti snage” za predstavljanje nacrta zakona prema kome će se promenit broj poslanika u srpskom parlamentu sa 250 na između 125 i 150.
„U okviru političkih reformi, moramo da rešimo i pitanje izbornih zakona”, rekao je Vučić.
Vučić je rekao da su ekonomski pokazatelji dobri, da su investitori ponovo uspostavili poverenje u Srbiju i naveo da će na narednoj listi Svetske banke „Duing biznis” Srbija skočiti za 50 mesta.
Premijer Srbije je tokom govora spomenuo i tajkune i naveo da oni "nisu, niti će kontrolisati ovu vladu".
„Mnogi nisu osetili boljitak, ali nas to neće odvratiti.”
Vučić je rekao da srpska ekonomija nije počela da propada preko noći, da se uvek mislilo da rešenje dolazi s neba, da će ga doneti neko drugi i da je dužnost nekog drugog da nam ga donese.
„Mnogi još nisu osetili i nisu videli jasne efekte mera fiskalne konsolidacije i uspeha u budžetskim uštedama i povećanju prihoda, ali Vladu Srbije te poteškoće neće odvratiti od nastavka reformi. Sasvim sigurno ćemo obezbediti bolju i drugačiju budućnost za sve” - poručio je premijer.
Vučić je rekao da političari nikada nisu uspevali da vide dalje od sledećih izbora.
„Zato je došlo vreme da neko preuzme odgovornost i da uradi onako kako je moralo u svakoj odgovornoj zemlji u svetu. Današnje okolnosti nisu naših ruku delo, ali moramo da prihvatimo odgovornost da ih ispravimo”, naglasio je Vučić.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas I da je „novčanik Srbije danas zdraviji” nego pre godinu dana, a deficit budžeta će i na kraju četvrtog meseca 2015. biti upola manji od prethodno planiranog, oko 30 milijardi dinara.
Spoljni dug Srbije tokom 2015. dostigao je 25 milijardi dolara, što je 10 milijardi više nego pre 3 godine kada su SNS i SPS formirali Vladu.
Nakon sednice, premijer Vučić i ministri prisustvovali su puštanju u rad rotornog bagera „Glodar 3” i proizvodnog sistema za otkrivanje jalovine.
Srbija se, naime, prema svim relevantnim matematičko-ekonomskim pokazateljima, posle 3 godine nepojamno uspešne & omniprosperitetne vladavine nacionalno-patriotskih konvertita ultimno neoliberalno-profitne provenijencije nalazi u govnima do guše.
Acriter et Fideliter!
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Ima li kraja našoj gluposti!?
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Quo Vadis, Srbijo?
ГДЕ СМО ОНО СТАЛИ? Покојном мени
Пише: ВОЈА ЖАНЕТИЋ
Како сам се сам са собом договорио док сам био жив, ово писмо треба да прочиташ за тридесет година од данас, када га пишем самоме себи
Драги покојни ја,
Како сам се сам са собом договорио док сам био жив, ово писмо треба да прочиташ за тридесет година од данас, када га пишем самоме себи. А пошто слутим да си, хвала богу, већ извесно време мртав, са пуним правом се обраћам покојном ја. Што и није неки формални проблем, јербо се на овом нашем поднебљу, у читуљама и посмртним говорима, живи људи обраћају мртвима као да они који нису живи - нису ни умрли. "Почивај у миру", "Сад кад те нема" и тај рад. У новинским читуљама је тај приступ посебно апсурдан, јер откуд ми знамо да ће покојник тог дана уопште читати новине, а посебно откуд знамо да ће читати баш те новине. Можда нису стигле на небеску трафику. Или конкретан мртвац, једноставно, не преферира дневну штампу, него чита само недељне ревије, рото романе или стрипове. Кад си мртав, може ти се.
Но, да се вратим на разлог за писање овог писма. Ових дана, тридесет година откад сам написао ово писмо, требало би да је коначно завршен "Београд на води". То ниси доживео, па нећеш ни да видиш. Но, да си којим случајем жив, могао си да гледаш како холограм градоначелника сече виртуелну црвену траку анимираним маказама, јербо се на улице "Београда на води" не може баш изаћи, из два могућа разлога. Или је потопљен тај део града, а због подизања воде у Сави услед глобалног отопљавања; или се до "Београда на води" практично не може ни доћи од гужве на улицама, а због тога што у Београду живе сви становници Србије, који су у њега побегли од сиротиње у селима и мањим градовима отаџбине.
Отварању "Београда на води" присуствују, на који год технички могући начин, и амбасадори све три земље са којима се Србија граничи: Исламске Државе, Велике Русије и Четвртог Рајха. Присутан је и опуномоћеник Њеног Императорског Величанства, царице Сједињених Англосаксонских Држава, Челзи Клинтон Прве. Сви они ће сачекати да се церемонијално отвори тродеценијски грађена грађевина, па да потом између себе изврше коначну поделу коначно комплетираног Београда, а потом и остатка Србије. Колико се ја разумем у географију, Коњарник и Браће Јерковић иду Арапима, Дорћол и Блок 38 Русима, а Баново брдо и Блок 45 Немцима. Амеробританци ће имати мали доминион на Дедињу, да се не селе без потребе. Овдашњој династији Кркобабић, која је једина преживела све српске политичке борбе и дала нашег првог и последњег краља у XXI веку, симболички ће бити дато да управља Новим гробљем. Тако да можеш да одахнеш, твоја урна ће још неко време бити на, условно речено, домаћој територији.
Е па, мој драги покојни ја, да си којим случајем жив, сад би се можда и шетао улицама "Београда на води", макар путем 3Д пројекције "Гугл" мапе. "Гугл" је, да не заборавим да ми кажем, у међувремену постао кинеско-бразилско-индијска компанија. Елем, "Гугл" мапа би те прошетала кроз топониме који су добили своје називе у спомен давној 2015. години, када је потписан Наш Највећи Уговор: Трг пада БДП-а, Авенија Незапослених, Булевар Јавних Дугова, Парк Неотворених Поглавља, Кафана "Код два трамваја"... Ту је и новоотворени Скупштински Театар Комедије, познатији као Атеље 150, јербо има толики, накнадно редуковани и Уставом промењени број столица у публици. И опера је отворена, у малој сали изводиће се "Аида", а у великој "Марија Максима". Домаћи културни бисери увек имају предност.
Штета што ниси жив, покојни ја. Па да видиш како Београд више нема врапце, али има десет милиона Твитера. Или да видиш како је преко пута "Београда на води" никао "Нови Београд на води", за кога је уговор потписала нека нова власт, е да би удвостручила раније постигнути привредни раст. Да си жив, па да видиш и да људи више не причају, него мумлају у микрофоне телефона уграђених у зубе. Да се плаћају подједнаке акцизе и за ваздух и дуван, јер се удише и једно и друго. Да се и коришћење канализације плаћа, припејд и постпејд Водовод Плус картицама. Да је у последњем таласу приватизације продата и Српска православна црква; купац је Епл, који је у међувремену престао да буде ИТ компанија и коначно постао религија. Елем, због свега овога и још милион других ствари, штета је што не читаш ово писмо, јер ко што рекосмо - умро си. А да ниси, можда би и гледао са балкона свог новог и управо усељеног стана у реку Саву - и тријумфовао над скептицима. А овако, уселио си се у мању, али дугорочнију некретнину. У то име, Бог нек ти душу прости. Где си и када живео, вала си и заслужио.
Амин.
http://www.novosti.rs/додатни_садржај.5 ... ojnom-meni
Пише: ВОЈА ЖАНЕТИЋ
Како сам се сам са собом договорио док сам био жив, ово писмо треба да прочиташ за тридесет година од данас, када га пишем самоме себи
Драги покојни ја,
Како сам се сам са собом договорио док сам био жив, ово писмо треба да прочиташ за тридесет година од данас, када га пишем самоме себи. А пошто слутим да си, хвала богу, већ извесно време мртав, са пуним правом се обраћам покојном ја. Што и није неки формални проблем, јербо се на овом нашем поднебљу, у читуљама и посмртним говорима, живи људи обраћају мртвима као да они који нису живи - нису ни умрли. "Почивај у миру", "Сад кад те нема" и тај рад. У новинским читуљама је тај приступ посебно апсурдан, јер откуд ми знамо да ће покојник тог дана уопште читати новине, а посебно откуд знамо да ће читати баш те новине. Можда нису стигле на небеску трафику. Или конкретан мртвац, једноставно, не преферира дневну штампу, него чита само недељне ревије, рото романе или стрипове. Кад си мртав, може ти се.
Но, да се вратим на разлог за писање овог писма. Ових дана, тридесет година откад сам написао ово писмо, требало би да је коначно завршен "Београд на води". То ниси доживео, па нећеш ни да видиш. Но, да си којим случајем жив, могао си да гледаш како холограм градоначелника сече виртуелну црвену траку анимираним маказама, јербо се на улице "Београда на води" не може баш изаћи, из два могућа разлога. Или је потопљен тај део града, а због подизања воде у Сави услед глобалног отопљавања; или се до "Београда на води" практично не може ни доћи од гужве на улицама, а због тога што у Београду живе сви становници Србије, који су у њега побегли од сиротиње у селима и мањим градовима отаџбине.
Отварању "Београда на води" присуствују, на који год технички могући начин, и амбасадори све три земље са којима се Србија граничи: Исламске Државе, Велике Русије и Четвртог Рајха. Присутан је и опуномоћеник Њеног Императорског Величанства, царице Сједињених Англосаксонских Држава, Челзи Клинтон Прве. Сви они ће сачекати да се церемонијално отвори тродеценијски грађена грађевина, па да потом између себе изврше коначну поделу коначно комплетираног Београда, а потом и остатка Србије. Колико се ја разумем у географију, Коњарник и Браће Јерковић иду Арапима, Дорћол и Блок 38 Русима, а Баново брдо и Блок 45 Немцима. Амеробританци ће имати мали доминион на Дедињу, да се не селе без потребе. Овдашњој династији Кркобабић, која је једина преживела све српске политичке борбе и дала нашег првог и последњег краља у XXI веку, симболички ће бити дато да управља Новим гробљем. Тако да можеш да одахнеш, твоја урна ће још неко време бити на, условно речено, домаћој територији.
Е па, мој драги покојни ја, да си којим случајем жив, сад би се можда и шетао улицама "Београда на води", макар путем 3Д пројекције "Гугл" мапе. "Гугл" је, да не заборавим да ми кажем, у међувремену постао кинеско-бразилско-индијска компанија. Елем, "Гугл" мапа би те прошетала кроз топониме који су добили своје називе у спомен давној 2015. години, када је потписан Наш Највећи Уговор: Трг пада БДП-а, Авенија Незапослених, Булевар Јавних Дугова, Парк Неотворених Поглавља, Кафана "Код два трамваја"... Ту је и новоотворени Скупштински Театар Комедије, познатији као Атеље 150, јербо има толики, накнадно редуковани и Уставом промењени број столица у публици. И опера је отворена, у малој сали изводиће се "Аида", а у великој "Марија Максима". Домаћи културни бисери увек имају предност.
Штета што ниси жив, покојни ја. Па да видиш како Београд више нема врапце, али има десет милиона Твитера. Или да видиш како је преко пута "Београда на води" никао "Нови Београд на води", за кога је уговор потписала нека нова власт, е да би удвостручила раније постигнути привредни раст. Да си жив, па да видиш и да људи више не причају, него мумлају у микрофоне телефона уграђених у зубе. Да се плаћају подједнаке акцизе и за ваздух и дуван, јер се удише и једно и друго. Да се и коришћење канализације плаћа, припејд и постпејд Водовод Плус картицама. Да је у последњем таласу приватизације продата и Српска православна црква; купац је Епл, који је у међувремену престао да буде ИТ компанија и коначно постао религија. Елем, због свега овога и још милион других ствари, штета је што не читаш ово писмо, јер ко што рекосмо - умро си. А да ниси, можда би и гледао са балкона свог новог и управо усељеног стана у реку Саву - и тријумфовао над скептицима. А овако, уселио си се у мању, али дугорочнију некретнину. У то име, Бог нек ти душу прости. Где си и када живео, вала си и заслужио.
Амин.
http://www.novosti.rs/додатни_садржај.5 ... ojnom-meni
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Bračni par penzionera preminuo od gladi
Bračni par Nikola (67) i Spasena (68) Milobratović, čija su tela u raspadanju preksinoć pronašle komšije, u ulici Nedeljka Čabranovića u Beogradu, najverovatnije su preminuli zbog gladi, piše Alo!.
Tačan uzrok smrti biće poznat pošto bude urađena obdukcija u Institutu za sudsku medicinu. Koliko su teško živeli, ukazuje dug za hleb od 4.000 dinara koji su napravili u obližnjoj pekari.
Komšije kažu da im je bilo čudno što od nedelje nijedno nisu videli, a kada su osetili nepodnošljiv smrad iz stana Milobratović, odlučili su da pozovu policiju.
- Policija nam je rekla da pronađemo dva svedoka i uđemo u stan. Moj suprug je razvalio vrata. Nesrećna žena ležala je u hodniku mrtva, dok je u spavaćoj sobi na krevetu mrtav ležao njen suprug. Često sam ih i sama obilazila. Nekoliko dana smo im lupali na vrata, ali niko nije otvarao - kaže Dobrila Guzina, predsednica kućnog saveta.
- Baka je dolazila u pekaru samo po hleb. Trenutni dug im je četiri hiljade dinara. Kako su živeli od penzije plaćali su nam kada su imali novca. Nikada se nije dogodilo da ne plate onog dana kada su nam najavili - priča radnica obližnje pekare u koju je Spasena dolazila svakodnevno.
Nakon nemilog događaja pozvali su policiju i Hitnu pomoć. Međutim, lekari su mogli samo da konstatuju smrt bračnog para, jer su im tela bila u fazi raspadanja.
- Živeli su u adaptiranom stanu. Nismo nikada imali problema sa njima. Znali smo da teško žive jer su im penzije male. Međutim, nikada nismo čuli da su se žalili. Još se u zgradi oseća neprijatan miris. Krivo nam je što te nedelje nismo bili uporni, možda smo mogli da im pomognemo - priča jedna od komšinica umrlog bračnog para za koji napominje da je došao iz Hrvatske i da su im rođaci takođe u nedelju dolazili, ali kako nisu otvarali vrata oni su otišli.
Komšije preminulog bračnog para
Beogradska policija u sredu uveče uradila je uviđaj. Kako saznajemo, nije bilo premetačine u stanu i ne radi se o ubistvu. Tačan uzrok smrti bračnog para utvrdiće se nakon obdukcije koja će potrajati jer su tela u fazi raspadanja.
Bračni par Nikola (67) i Spasena (68) Milobratović, čija su tela u raspadanju preksinoć pronašle komšije, u ulici Nedeljka Čabranovića u Beogradu, najverovatnije su preminuli zbog gladi, piše Alo!.
Tačan uzrok smrti biće poznat pošto bude urađena obdukcija u Institutu za sudsku medicinu. Koliko su teško živeli, ukazuje dug za hleb od 4.000 dinara koji su napravili u obližnjoj pekari.
Komšije kažu da im je bilo čudno što od nedelje nijedno nisu videli, a kada su osetili nepodnošljiv smrad iz stana Milobratović, odlučili su da pozovu policiju.
- Policija nam je rekla da pronađemo dva svedoka i uđemo u stan. Moj suprug je razvalio vrata. Nesrećna žena ležala je u hodniku mrtva, dok je u spavaćoj sobi na krevetu mrtav ležao njen suprug. Često sam ih i sama obilazila. Nekoliko dana smo im lupali na vrata, ali niko nije otvarao - kaže Dobrila Guzina, predsednica kućnog saveta.
- Baka je dolazila u pekaru samo po hleb. Trenutni dug im je četiri hiljade dinara. Kako su živeli od penzije plaćali su nam kada su imali novca. Nikada se nije dogodilo da ne plate onog dana kada su nam najavili - priča radnica obližnje pekare u koju je Spasena dolazila svakodnevno.
Nakon nemilog događaja pozvali su policiju i Hitnu pomoć. Međutim, lekari su mogli samo da konstatuju smrt bračnog para, jer su im tela bila u fazi raspadanja.
- Živeli su u adaptiranom stanu. Nismo nikada imali problema sa njima. Znali smo da teško žive jer su im penzije male. Međutim, nikada nismo čuli da su se žalili. Još se u zgradi oseća neprijatan miris. Krivo nam je što te nedelje nismo bili uporni, možda smo mogli da im pomognemo - priča jedna od komšinica umrlog bračnog para za koji napominje da je došao iz Hrvatske i da su im rođaci takođe u nedelju dolazili, ali kako nisu otvarali vrata oni su otišli.
Komšije preminulog bračnog para
Beogradska policija u sredu uveče uradila je uviđaj. Kako saznajemo, nije bilo premetačine u stanu i ne radi se o ubistvu. Tačan uzrok smrti bračnog para utvrdiće se nakon obdukcije koja će potrajati jer su tela u fazi raspadanja.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Srpska kompanija traži da im založiš sopstveni stan da bi dobio posao!
Što je veća glad za poslom u Srbiji, to, čini se, poslodavci idu sve dalje u uslovima koje postavljaju kandidatima za posao. Najnoviji zahtev potencijalnim zaposlenima je da za dobre rezultate na poslu garantuju svojom nekretninom ili da imaju osobu koja im je garant! Takav zahtev je kompanija "Agro Mil" iz Pojata, proizvođač stočne hrane koji posluje u više od 30 gradova Srbije, poslala kandidatima u užem izboru za poziciju menadžera prodaje pilećeg mesa.
Čitalac B. M. (puno ime poznato redakciji) prosledio nam je mejl sa zvanične imejl adrese kompanije i sa kompanijskim logotipom, u kojem jasno piše sledeće (imejl prenosimo doslovce):
"Ušli ste u uži izbor. Kako bi smo započeli pregovore u vezi posla molimo Vas da nam dostavite odgovore na sledeća pitanja:
1. Da li posedujete sopsteno vozilo i jeste li spremni da ga koristite u službene svrhe a naravno uz nadoknadu troškova goriva i amortizacije?
2. Da li ste spremni da garantujete za dobro obavljen posao i poštovanje procedura kompanije naplativim garancijama (uknjižena nekretnina bez opterećenja na Vaše ime ili ime Vašeg garanta)?"
Dok je B. M. čitao imejl, prvobitnu radost je zamenio šok.
- Krajem maja sam konkurisao na oglas za posao menadžera prodaje u ovoj firmi. Obavestili su me da pre pregovora u vezi sa poslom moram da im odgovorim da li sam za dobro obavljen posao spreman da garantujem uknjiženom nekretninom na moje ime ili imenom mog garanta. To bi konkretno značilo da u slučaju da im kupac ne plati, ja bih umesto njega platio svojom nekretninom i ostao na ulici. Ili bi se to desilo osobi koja je moj garant - ispričao je B. M. za "24 sata".
Što je veća glad za poslom u Srbiji, to, čini se, poslodavci idu sve dalje u uslovima koje postavljaju kandidatima za posao. Najnoviji zahtev potencijalnim zaposlenima je da za dobre rezultate na poslu garantuju svojom nekretninom ili da imaju osobu koja im je garant! Takav zahtev je kompanija "Agro Mil" iz Pojata, proizvođač stočne hrane koji posluje u više od 30 gradova Srbije, poslala kandidatima u užem izboru za poziciju menadžera prodaje pilećeg mesa.
Čitalac B. M. (puno ime poznato redakciji) prosledio nam je mejl sa zvanične imejl adrese kompanije i sa kompanijskim logotipom, u kojem jasno piše sledeće (imejl prenosimo doslovce):
"Ušli ste u uži izbor. Kako bi smo započeli pregovore u vezi posla molimo Vas da nam dostavite odgovore na sledeća pitanja:
1. Da li posedujete sopsteno vozilo i jeste li spremni da ga koristite u službene svrhe a naravno uz nadoknadu troškova goriva i amortizacije?
2. Da li ste spremni da garantujete za dobro obavljen posao i poštovanje procedura kompanije naplativim garancijama (uknjižena nekretnina bez opterećenja na Vaše ime ili ime Vašeg garanta)?"
Dok je B. M. čitao imejl, prvobitnu radost je zamenio šok.
- Krajem maja sam konkurisao na oglas za posao menadžera prodaje u ovoj firmi. Obavestili su me da pre pregovora u vezi sa poslom moram da im odgovorim da li sam za dobro obavljen posao spreman da garantujem uknjiženom nekretninom na moje ime ili imenom mog garanta. To bi konkretno značilo da u slučaju da im kupac ne plati, ja bih umesto njega platio svojom nekretninom i ostao na ulici. Ili bi se to desilo osobi koja je moj garant - ispričao je B. M. za "24 sata".
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Fotografija vredi više od hiljadu reči: kako su u Vašingtonu dočekani Hašim Tači i Aleksandar (EU je Naš Glavni Cilj) Vučić
P.S: Baštovan Bele kuće je bio izričit u svom zahtevu da se fotografisanje premijera Srbije ne obavlja na travnjaku Zapadnog ulaza, kako se tlo nakon zalivanja ne bi nepotrebno utabalo.
P.S: Baštovan Bele kuće je bio izričit u svom zahtevu da se fotografisanje premijera Srbije ne obavlja na travnjaku Zapadnog ulaza, kako se tlo nakon zalivanja ne bi nepotrebno utabalo.
Acriter et Fideliter!
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Quo Vadis, Srbijo?
POSEČEN JE STARI HRAST U SELU SAVINAC
Zarad pohlepnog koristoljublja oličenog u uštedi od par metara auto-puta, u demokratskoj i europrosperitetnoj Srbiji brutalno je i besprizorno uništen prirodni spomenik na način koji bi bio apsolutno nepojmljiv čak i u Hitlerovoj Nemačkoj. U njoj su, naime, državni graditelji auto-puteva (nemački patent iz 1927, prim. prir.) imali zakonsku obavezu da putni pravac prilagode prirodnim vrednostima područja kroz koji planirani put prolazi:
Rajhsautoban Berlin – Minhen, sektor jugoistočno od Desaua - jun, 1939: stari hrastovi su ostavljeni netaknutima u zelenom pojasu između dve kolovozne trake auto-puta
U svom delu „Biološka volja – putevi i ciljevi biološkog rada u novom Rajhu”, prof. dr. Ernest Lehman je napisao:
„Mi shvatamo da odvajanje čovečanstva od prirode, od totaliteta života, vodi do samodestrukcije ljudske vrste i smrti nacija. Jedino kroz reintegraciju čovečanstva u sveukupnost prirode može ojačati čoveka. To je fundamentalna tačka i zadatak našeg doba. To nastojanje ka povezivanju sa totalitetom života, sa samom prirodom, sa prirodom u kojoj smo rođeni, predstavlja najdublji smisao i istinsku suštinu Nacional-socijalizma.”
Stoga bi prilikom vrednovanja ovog duboko antiekološkog čina u savremenoj demokratskoj Srbiji bilo uputno porazmisliti o iznalaženju nekih novih termina kojima bi ovakva besramna dela bila opisivana.
Reč „nacizam” evidentno je, naime, neadekvatna.
P.S: Posečen je, dakle, bez ikakvog zazora i skanjeranja 600-godišnji hrast - živi svedok prošlih vremena koji je šest vekova odolevao prirodnim nepogodama, ratovima i ljudskoj pohlepi. Posečen je živi simbol moralne i fizičke snage, sveto stablo mnogih kultura, biće koje reprezentovanjem čvrstoće, snage, dugovečnosti i visine simbolizuje uzvišenost. Sveto drvo Germana i Slovena posvećeno bogovima groma i grmljavine – Donaru i Perunu.Hrast na Savincu, drvo-zapis staro više od 600 godina, danas su u ranim jutarnjim časovima posekla trojica radnika firme „Art pres” iz Beograda, koje je anažovalo Građevinsko preduzeće „Planum”.
Kako su ti radnici izjavili za agenciju Beta, sečenje je počelo u pet časova, a završeno je u 6,30 kada je hrast oboren, a meštani im nisu pravili nikakve probleme.
Dvojica radnika nisu želela da kažu svoja imena, a Dragan Jovčić (53) iz Belanovice kod Ljiga je rekao da su radili sa tri testere i da nikada u radnom veku veći hrast nije odsekao.
„Nemam nikakvih predrasuda što sam ovo učinio niti strahujem za posledice jer su crkveni velikodostojnici dali saglasnost da se odseče, a za 20 godina bi se i sam osušio”, rekao je Jovčić.
Ogroman panj je u sredini potpuno istrulio i niko od građana ne želi da dođe da ga vidi.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je pre tri dana za B92 da će pitanje hrasta, koji koči izgradnju Koridora 11, biti rešeno za desetak dana.
„Nadam se da ćemo uskoro rešiti pitanje hrasta i kamenorezačke radnje kao što smo rešili pitanje bazilike koja nije zatrpana, kao što se piše, već konzervirana. U dogovoru sa meštanima i nadležnima rešiće se pitanje drveta hrasta koje je bolesno, a u porti crkve će biti zasad hrastovine. Pitanje hrasta biće rešeno za desetak dana“, rekla je tada Mihajlovićeva.
Sadašnji predsednik vlade Aleksandar Vučić tvrdio je da hrast ne sme da zaustavi izgradnju infrastrukture, ocenivši da je odbrana hrasta starog 600 godina odlika „palanačkog duha”.
Povodom vesti da je viševekovni hrast u istorijskom kompleksu Savinac posečen tokom prethodne noći, stranka Zeleni Srbije osudila je „taj rušilački čin”.
„Zeleni Srbije” u svom saopštenju navode da „sam način na koji je hrast posečen, tokom noći, da se ne bi dala prilika građanima da reaguju dovoljno govori o demokratičnosti i sposobnostima ove vlasti”.
„Sramno je da vlast u Srbiji ne želi ili ne ume da rešava neslaganje sa građanima i lokalnim zajednicama na civilizovan način već šalje drvoseče pod okriljem noći. Dosledna rušilačka politika ove vlade se potvrdila još jednom. Iako je postojao niz dobrih rešenja koje bi zadovoljile i građane i državu, ova vlast izabrala je da hrast iseče suprotno mišljenju stručnjaka, ekologa i, što je navažnije – građana koji su ovaj hrast čuvali preko 600 godina”, dodaje se u saopštenju.
„Zeleni Srbije” najavljuju i da će kao „odgovor na neodgovornu, nestručnu, nedemokratsku i neekološku vlast,zajedno sa građanima posaditi 600 hrastova”.
„Hrast će u pamćenju svih nas biti spomenik ekološke borbe i simbol za neodgovornost. Hrast će biti simbol svih građana i građanki Srbije kojima je uskraćeno pravo na odluku u kakvoj sredini žele da žive, simbol ekoloških, kulturnih i socijalnih prava koje se u državi u kojoj još uvek nije izgrađena vladavina prava prečesto guraju u stranu. Hrast će biti simbol svega lošeg u Srbiji, a sigurni smo da će građani to prepoznati i kazniti na sledećim izborima”, zaključuju „Zeleni Srbije”.
(B92)
Zarad pohlepnog koristoljublja oličenog u uštedi od par metara auto-puta, u demokratskoj i europrosperitetnoj Srbiji brutalno je i besprizorno uništen prirodni spomenik na način koji bi bio apsolutno nepojmljiv čak i u Hitlerovoj Nemačkoj. U njoj su, naime, državni graditelji auto-puteva (nemački patent iz 1927, prim. prir.) imali zakonsku obavezu da putni pravac prilagode prirodnim vrednostima područja kroz koji planirani put prolazi:
Rajhsautoban Berlin – Minhen, sektor jugoistočno od Desaua - jun, 1939: stari hrastovi su ostavljeni netaknutima u zelenom pojasu između dve kolovozne trake auto-puta
U svom delu „Biološka volja – putevi i ciljevi biološkog rada u novom Rajhu”, prof. dr. Ernest Lehman je napisao:
„Mi shvatamo da odvajanje čovečanstva od prirode, od totaliteta života, vodi do samodestrukcije ljudske vrste i smrti nacija. Jedino kroz reintegraciju čovečanstva u sveukupnost prirode može ojačati čoveka. To je fundamentalna tačka i zadatak našeg doba. To nastojanje ka povezivanju sa totalitetom života, sa samom prirodom, sa prirodom u kojoj smo rođeni, predstavlja najdublji smisao i istinsku suštinu Nacional-socijalizma.”
Stoga bi prilikom vrednovanja ovog duboko antiekološkog čina u savremenoj demokratskoj Srbiji bilo uputno porazmisliti o iznalaženju nekih novih termina kojima bi ovakva besramna dela bila opisivana.
Reč „nacizam” evidentno je, naime, neadekvatna.
Acriter et Fideliter!
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Domaći traktor je mrtav - IMT više ne postoji
U preobilju svakodnevnih efemeralija kojima nas zasipa industrija novosti, nezasluženo je ostala neopažena istinski porazna vest da je negdašnji jugoslovenski i srpski industrijski gigant i uzdanica privrednog razvoja celog regiona, beogradska Industrija mašina i traktora IMT, koja je krajem osamdesetih godina XX veka proizvodila 43.000 traktora godišnje, prestala da postoji. Svih 370 preostalih radnika ove fabrike dobilo je radne knjižice i uz otpremnine je poslato kućama. U ogromnom fabričkom kompleksu na Novom Beogradu ostali su još samo portiri, dežurni vatrogasci, pet direktora i nekoliko službenika u kadrovskoj službi koji završavaju dokumentaciju radnicima.
To je zaista neslavan i tužan kraj industrijskog giganta koji je proizvodio 80 % ukupne jugoslovenske proizvodnje traktora i spadao u najveće proizvođače poljoprivrednih mašina na svetu, sa godišnjom proizvodnjom od 43.000 traktora, 25.000 motokultivatora i 160.000 priključnih oruđa i kolektivom od 7.600 zaposlenih koji su ostvarivali prihod od 600 miliona zapadnonemačkih maraka.
Prosto je neverovatno kako je za pukih 15 godina neoliberalnog kvaziprivrednog mešetarenja upropašćena jedna uistinu impresivna industrijska zaostavština koja je stvarana 61 godinu, tj. od 1947. kada je u Beogradu bila oformljena Centralna livnica kapaciteta 9.000 tona, a koja je nakon fuzionisanja sa 4 druge proizvodne radionice u njenom neposrednom okruženju 1949. prerasla u Metalski zavod „Aleksandar Ranković”, te potom 1950. u Industriju traktora i mašina.
Proizvodnja traktora u IMT-u započeta je 1957. nakon dvogodišnje pomne analize postojećih raspoloživih tipova traktora i priključnih oruđa na svetskom tržištu i potreba domaće poljoprivredne proizvodnje. Odabran je proizvod britansko - kanadske kompanije Massey Ferguson, a sledstvenim preuzimanjem tehničko-tehnološke dokumentacije za proizvodnju otpočela je i fabrikacija traktora Massey Ferguson TEF 20 Diesel po licenci pomenute kompanije. Uporedo sa licencom za traktor i priključne mašine i pribore, od kompanije Perkins 1954. bila je preuzeta i licencna dokumentacija za proizvodnju dizel-motora serije P3, P4 i P6 sa 3, 4 i 6 cilindara za primenu u industriji, vozilima, traktorima i brodovima, a čija je izrada pak poverena Industriji motora Rakovica.
Posle rekonstrukcije pogona započeta je i serijska proizvodnja traktora koji je u potpunosti bio osvojen u domaćoj produkciji i koji se na tržištu pojavio pod imenom IMT-533. U periodu 1955-1959. ostvarena je ujedno i prva velika rekonstrukcija fabrike u Novom Beogradu. Novi kapacitet omogućavao je godišnju proizvodnju od 4.000 traktora, uz još 20 % rezervnih delova. Tim potezom konačno je otpočela dugo željena implementacija univerzalnih traktora povećane vučne sile, a u skladu sa tendencijama ka povećanju učinka univerzalnih traktora opšte namene, opremljivih svim vrstama priključnih oruđa i pogodnim za rad u svim oblastima poljoprivrede.
Osvajanje proizvodnje modela IMT-533 bilo je ujedno i praktična škola za prvu generaciju domaćeg stručnog kadra u savlađivanju moderne tehnologije koja je omogućavala transfer znanja iz razvijenih industrijskih zemalja u Jugoslaviju. Stručnjaci IMT-a su već početkom 1962. već počeli da rade i na osvajanju proizvodnje traktora sopstvene konstrukcije, pošto je postojala težnja da se primenjuju sopstvena tehnička rešenja kojima bi se ujedno stekao i slobodan status izvoznika.
Ovi napori rezultirali su potpuno domaćim univerzalnim traktorom za raznorodne poslove u poljoprivredi, vinogradarstvu i građevinarstvu, modelom IMT – 555, kojeg su konstruisali inženjeri Jovan Todorović, Milan Vujović, Vladimir Štimec i Đorđe Davidović, a čija je proizvodnja započeta 1964. godine. To je bio značajan uspeh radnika IMT-a i afirmacija njegovih stručnjaka.
IMT-555 – legendarni „Belac”, prvi potpuno domaći dvoosovinski univerzalni traktor iz 1964.
Na tome se nije stalo. Neprestano prateći potrebe poljoprivrede i usklađujući svoje proizvode sa normativnima izrađenim od strane renomiranih domaćih istraživačkih instituta za razvoj poljoprivrede, IMT-u je brzo pošlo za rukom da osvoji proizvodnju cele game domaćih traktora namenjenih kako individualnim domaćinstvima tako i velikim društvenim gazdinstvima, čineći tako Jugoslaviju daleko manje zavisnom od inostranih licenci. Usledili su tako traktori od 42, 58, 70 i 78 KS, koji su ponajpre zahvaljujući svojoj ekonomičnosti u potrošnji goriva (prosečna potrošnja tratora IMT iznosila je 180 g po KS/h u poređenju sa potrošnjom od 220 g po KS/h kod renomiranih čehoslovačkih traktora tipa „Zetor”) postigli veliku popularnost kod krajnjih korisnika.
IMT-586 – prvi domaći traktor-točkaš sa pogonom na sva 4 točka koji je uspešno zamenio traktore guseničare na najtežim radnim operacijama u poljoprivredi
Druga velika rekonstrukcija započeta je 1966. i dovršena 1967, a njom su proizvodni kapaciteti povećani na 12.000 traktora godišnje, da bi 1971. bila okončana i treća rekonstrukcija, kojom je kapacitet dodatno uvećan na 20.000 traktora.
Četvrta razvojna etapa sprovedena je u periodu od 1973. do 1976, a praktično je predstavljala izgradnju potpuno nove fabrike opremljene na nivou najsavremenije svetske produkcione tehnike i sa godišnjim kapacitetom od 40.000 traktora. To je omogućilo IMT-u da se nađe u ekskluzivnoj porodici od 5 najvećih proizvođača traktora na svetu.
No time nije bila stavljena tačka na razvoj. Prateći potrebe razvitka savremene poljoprivrede u kojoj je afirmisana aplikacija što snažnijih mašina koje omogućuju realizaciju intenzivne poljoprivredne proizvodnje, započeta je i izgradnja fabrike teških traktora koja je predstavljala petu etapu razvoja ovog privrednog giganta. Radovi su bili završeni u prvoj polovini 1981. godine. Kapacitet fabrike koja se prostirala na 10.000 kvadratnih metara bio je 2.200 traktora snage od 110 do 500 KS u koje su se ugrađivali motori „Famos”, „Dajmler Benc” i „Perkins”.
IMT-5200 – najsavremeniji teški zglobni traktori opremljeni motorima Famos 2FP 403-B i Mercedes 061 – 8V 400
Kontinuirana modernizacija mašinskog parka i tehnološko-organizaciona rešenja u proizvodnji omogućili su IMT-u da skrati potrebno vreme za mehaničku obradu delova za traktore IMT-533 sa 121 sata u 1971. na svega 36 časova, a vreme za njihovu montažu sa 25 na 13,5 časova, smanjujući tako individualnu cenu proizvoda, pospešujući time snabdevenost malih, akumulativno manje sposobnih individualnih poljoprivrednih proizvođača poljoprivrednom mehanizacijom. U novoj fabrici bio je tako postignut radni takt po kojem je sa proizvodnih traka svakih 2,6 minuta silazio po jedan traktor.
Proizvodna linija modela IMT-540
No nove fabrike nisu značile samo kapacitete koji stalno povećavaju svoju godišnju proizvodnju, već i nosioce tehnološkog napretka koji je osiguravao jačanje konkurentskih sposobnosti jugoslovenske mašinske industrije na zahtevnim inostranim tržištima. IMT je novoizgrađenom fabrikom ujedno postao i prvi jugoslovenski proizvođač superteških traktora namenjenih velikim poljoprivrednim gazdinstvima u društvenom i državnom vlasništvu, čime je eliminisana potreba za uvozom ovih izuzetno skupih i deficitarnih mašina, a ujedno obezbeđen i kompetitivan nastup u inostranstvu u kojem je koncentracija i aglomeracija poljoprivrednih kapaciteta već bila zaživela. U prvoj polovini 1981. iz proizvodnih hala je izišla nulta serija najsofisticiranijih domaćih zglobnih traktora IMT u koje su ugrađivani dvanaestocilindrični Mercedesovi motori od 350 i 500 KS. Završena su i tri tipa specijalnih traktora za komunalne radove i rad u šumarstvu, opremljenih adekvatnim priključnim oruđima i sposobnim kako za teške uslove rada u domaćoj klimi tako i za rad u tropskim predlima Azije i Afrike, a čija je serijska proizvodnja započeta 1983. godine.
Nova gama IMT traktora serije 5100 za rad u šumarstvu, građevinarstvu i komunalnim delatnostima
IMT je pored podmirivanja domaćih potreba za traktorima i priključnim oruđima ujedno predstavljao i isporučioca poljoprivredne opreme za čitav niz drugih zemalja i time ujedno i jedno od najuspešnijih izvoznih preduzeća SFRJ. Tokom prve polovine 1981. IMT je npr. partnerima u Alžiru isporučio 5.000 traktora srednje snage, a traktore je pored toga izvozio i u Poljsku, Dansku, Veliku Britaniju, Egipat i Angolu. Kupci iz tih zemalja ugovorili su isporuku 3.000 traktora male, srednje i velike snage.
Izvozna ekspanzija IMT-a temeljila se na kvalitetu proizvoda. Tako je npr. traktor IMT-578 1978. godine potukao svetski rekord u oranju, neprekidno orući na takmičenju u Engleskoj punih 80 časova. Te iste godine Međunarodni institut za promociju i prestiž sa sedištem u Ženevi je IMT-u uručio zlatnu statuu i plaketu za postignuta ostvarenja na razvoju traktora i njihovom plasmanu. Ovo priznanje su pre beogradskog IMT-a inače dobili samo švajcarska kompanija za proizvodnju satova „Omega-Tiso”, nemački proizvođač automobila „Porše”, američka elektrotehnička korporacija „Dženeral Elektrik” i NASA za projekat „Apolo”.
Kupci traktora i priključnih oruđa IMT-a bili su Etiopija, Grčka, Švedska, Indija, Šri Lanka, Velika Britanija, Maroko, Kenija, Kolumbija, Danska, Austrija, Tunis, Poljska, Dubai, Jordan, Angola, Čehoslovačka, Saudijska Arabija, Egipat, Ekvador, Norveška, DR i SR Nemačka, Turska, Kipar, Irak, Libija, Portugal, Pakistan, Kina, Belgija, Alžir, Tanzanija, Gana, Iran, Holandija i Panama – visokorazvijene zemlje i zemlje u razvoju podjednako. Tokom 1976. Indiji je npr. bilo isporučeno 6.000 traktora vrednih 21 milion dolara, a 1977. Poljskoj traktora i prikolica za 4 miliona dolara. Iste godine bila je ugovorena i isporuka 3.000 traktora za Etiopiju, dok je krajem 1978. počela realizacija ugovora o dugoročnoj saradnji sa renomiranom švedskom firmom „Volvo”, te isporuka traktora Kini.
IMT i danska firma „Kongskilde” su tokom 1979. potpisali ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća u Danskoj za prodaju traktora IMT u zemljama EEZ, dok je norveška kompanija „Tondermašin” sklopila ugovor o kupovini traktora vredan 4 miliona dolara, tj. 1/10 ukupnog izvoza Jugoslavije u Norvešku, dok je proizvodna gama pored traktora, motokultivatora, poljoprivrednih mašina i oruđa proširena i tipskim konstrukcijama mini-farmi za krupnu stoku, montažnim industrijskim halama i skladištima, građevinskim fasadnim skelama i zaštitinicima od grada, pri čemu je IMT u svojstvu člana stupio i u Poslovno udruženje industrije poljoprivrednih mašina koje je obuhvatalo 20 vodećih jugoslovenskih fabrika traktora, poljoprivrednih mašina, oruđa i procesne opreme za poljoprivredu (IMT, „Pobeda-IMO” Novi Sad, „Lemind” Leskovac, „Agrostroj” Ljubljana, „14. oktobar” Kruševac, „Poljostroj” Odžaci, „Bratstvo” Novi Travnik, TPS „Belje” Kneževo, „Zmaj” Zemun, IEK „Kostolac” – FM „Morava” Požarevac, OLT Osijek, „Cer” Čačak, „Utva” Pančevo, „Tomo Vinković” Bjelovar, „Lifam” Stara Pazova, „Silo” Šempeter, „Gorenje Muta”, „Metalna” TOZD TKM Maribor, „Torpedo” – Rijeka, RMK Zenica – TPS Bosanska Kostajnica), a koje je pak trebalo da razrađuje idejne i glavne projekte iz međunarodne i domaće kooperacije vezane za implementaciju industrijske specijalizacije i naučno-tehničke inovacije u oblasti poljoprivrednih tehnologija, uz obezbeđenje još većeg napretka u ovoj oblasti i time Jugoslaviju učini jednim od svetskih lidera i u oblasti poljoprivredne produkcije.
Danas, 36 godina kasnije, svi preostali radnici negdašnjeg industrijskog giganta koji je na vrhuncu slave 1989. zapošljavao 9.800 ljudi, a kojima preduzeće duguje više od 20 plata, morali su da potpišu izjavu da pristaju da im bude isplaćeno samo devet zarada, i to tek tokom prodaje ili likvidacije firme. Morali su da pristanu i da im država poveže staž za samo dve umesto za četiri godine, koliko im nije povezano, ali pod uslovom da ne tuže firmu.
Za nepojamno kratkih 15 godina neograničenih ekonomskih sloboda mi smo od svetski znamenitih proizvođača složenih tehničkih sistema stigli do statusa puke sirotinje, opustošene ekonomskom pljačkom bez presedana, bez igde ičeg i sa rafovima prepunim inostrane ekonomski nepristupačne robe, te rastočenom državom koja sve više nalikuje razorenoj bašti kroz koju je protutnjao čopor oblapornih svinja maskiranih u privredne eksperte.
Do stanja u kojem će nakon 60 godina tehničkog inoviranja poljoprivredne proizvodnje biti potpuno normalno i, štaviše, napredno da se za oranje više ne upotrebljava traktor. No to možda i ne treba toliko da nas čudi. U krajnjoj instanci bezgranična sloboda zaista podrazumeva i slobodu da se u ime progresa umesto traktora za oranje u XXI veku upotrebljavaju konji i volovi.
Njih u Srbiji za sada ima dovoljno. A čini se da će ih biti sve više, osim ako u međuvremenu ne budu eventualno prekvalifikovani u magarce, koji će morati da se sami pobrinu da nekako ne lipšu do dolaska večno zelene EU trave.
U preobilju svakodnevnih efemeralija kojima nas zasipa industrija novosti, nezasluženo je ostala neopažena istinski porazna vest da je negdašnji jugoslovenski i srpski industrijski gigant i uzdanica privrednog razvoja celog regiona, beogradska Industrija mašina i traktora IMT, koja je krajem osamdesetih godina XX veka proizvodila 43.000 traktora godišnje, prestala da postoji. Svih 370 preostalih radnika ove fabrike dobilo je radne knjižice i uz otpremnine je poslato kućama. U ogromnom fabričkom kompleksu na Novom Beogradu ostali su još samo portiri, dežurni vatrogasci, pet direktora i nekoliko službenika u kadrovskoj službi koji završavaju dokumentaciju radnicima.
To je zaista neslavan i tužan kraj industrijskog giganta koji je proizvodio 80 % ukupne jugoslovenske proizvodnje traktora i spadao u najveće proizvođače poljoprivrednih mašina na svetu, sa godišnjom proizvodnjom od 43.000 traktora, 25.000 motokultivatora i 160.000 priključnih oruđa i kolektivom od 7.600 zaposlenih koji su ostvarivali prihod od 600 miliona zapadnonemačkih maraka.
Prosto je neverovatno kako je za pukih 15 godina neoliberalnog kvaziprivrednog mešetarenja upropašćena jedna uistinu impresivna industrijska zaostavština koja je stvarana 61 godinu, tj. od 1947. kada je u Beogradu bila oformljena Centralna livnica kapaciteta 9.000 tona, a koja je nakon fuzionisanja sa 4 druge proizvodne radionice u njenom neposrednom okruženju 1949. prerasla u Metalski zavod „Aleksandar Ranković”, te potom 1950. u Industriju traktora i mašina.
Proizvodnja traktora u IMT-u započeta je 1957. nakon dvogodišnje pomne analize postojećih raspoloživih tipova traktora i priključnih oruđa na svetskom tržištu i potreba domaće poljoprivredne proizvodnje. Odabran je proizvod britansko - kanadske kompanije Massey Ferguson, a sledstvenim preuzimanjem tehničko-tehnološke dokumentacije za proizvodnju otpočela je i fabrikacija traktora Massey Ferguson TEF 20 Diesel po licenci pomenute kompanije. Uporedo sa licencom za traktor i priključne mašine i pribore, od kompanije Perkins 1954. bila je preuzeta i licencna dokumentacija za proizvodnju dizel-motora serije P3, P4 i P6 sa 3, 4 i 6 cilindara za primenu u industriji, vozilima, traktorima i brodovima, a čija je izrada pak poverena Industriji motora Rakovica.
Posle rekonstrukcije pogona započeta je i serijska proizvodnja traktora koji je u potpunosti bio osvojen u domaćoj produkciji i koji se na tržištu pojavio pod imenom IMT-533. U periodu 1955-1959. ostvarena je ujedno i prva velika rekonstrukcija fabrike u Novom Beogradu. Novi kapacitet omogućavao je godišnju proizvodnju od 4.000 traktora, uz još 20 % rezervnih delova. Tim potezom konačno je otpočela dugo željena implementacija univerzalnih traktora povećane vučne sile, a u skladu sa tendencijama ka povećanju učinka univerzalnih traktora opšte namene, opremljivih svim vrstama priključnih oruđa i pogodnim za rad u svim oblastima poljoprivrede.
Osvajanje proizvodnje modela IMT-533 bilo je ujedno i praktična škola za prvu generaciju domaćeg stručnog kadra u savlađivanju moderne tehnologije koja je omogućavala transfer znanja iz razvijenih industrijskih zemalja u Jugoslaviju. Stručnjaci IMT-a su već početkom 1962. već počeli da rade i na osvajanju proizvodnje traktora sopstvene konstrukcije, pošto je postojala težnja da se primenjuju sopstvena tehnička rešenja kojima bi se ujedno stekao i slobodan status izvoznika.
Ovi napori rezultirali su potpuno domaćim univerzalnim traktorom za raznorodne poslove u poljoprivredi, vinogradarstvu i građevinarstvu, modelom IMT – 555, kojeg su konstruisali inženjeri Jovan Todorović, Milan Vujović, Vladimir Štimec i Đorđe Davidović, a čija je proizvodnja započeta 1964. godine. To je bio značajan uspeh radnika IMT-a i afirmacija njegovih stručnjaka.
IMT-555 – legendarni „Belac”, prvi potpuno domaći dvoosovinski univerzalni traktor iz 1964.
Na tome se nije stalo. Neprestano prateći potrebe poljoprivrede i usklađujući svoje proizvode sa normativnima izrađenim od strane renomiranih domaćih istraživačkih instituta za razvoj poljoprivrede, IMT-u je brzo pošlo za rukom da osvoji proizvodnju cele game domaćih traktora namenjenih kako individualnim domaćinstvima tako i velikim društvenim gazdinstvima, čineći tako Jugoslaviju daleko manje zavisnom od inostranih licenci. Usledili su tako traktori od 42, 58, 70 i 78 KS, koji su ponajpre zahvaljujući svojoj ekonomičnosti u potrošnji goriva (prosečna potrošnja tratora IMT iznosila je 180 g po KS/h u poređenju sa potrošnjom od 220 g po KS/h kod renomiranih čehoslovačkih traktora tipa „Zetor”) postigli veliku popularnost kod krajnjih korisnika.
IMT-586 – prvi domaći traktor-točkaš sa pogonom na sva 4 točka koji je uspešno zamenio traktore guseničare na najtežim radnim operacijama u poljoprivredi
Druga velika rekonstrukcija započeta je 1966. i dovršena 1967, a njom su proizvodni kapaciteti povećani na 12.000 traktora godišnje, da bi 1971. bila okončana i treća rekonstrukcija, kojom je kapacitet dodatno uvećan na 20.000 traktora.
Četvrta razvojna etapa sprovedena je u periodu od 1973. do 1976, a praktično je predstavljala izgradnju potpuno nove fabrike opremljene na nivou najsavremenije svetske produkcione tehnike i sa godišnjim kapacitetom od 40.000 traktora. To je omogućilo IMT-u da se nađe u ekskluzivnoj porodici od 5 najvećih proizvođača traktora na svetu.
No time nije bila stavljena tačka na razvoj. Prateći potrebe razvitka savremene poljoprivrede u kojoj je afirmisana aplikacija što snažnijih mašina koje omogućuju realizaciju intenzivne poljoprivredne proizvodnje, započeta je i izgradnja fabrike teških traktora koja je predstavljala petu etapu razvoja ovog privrednog giganta. Radovi su bili završeni u prvoj polovini 1981. godine. Kapacitet fabrike koja se prostirala na 10.000 kvadratnih metara bio je 2.200 traktora snage od 110 do 500 KS u koje su se ugrađivali motori „Famos”, „Dajmler Benc” i „Perkins”.
IMT-5200 – najsavremeniji teški zglobni traktori opremljeni motorima Famos 2FP 403-B i Mercedes 061 – 8V 400
Kontinuirana modernizacija mašinskog parka i tehnološko-organizaciona rešenja u proizvodnji omogućili su IMT-u da skrati potrebno vreme za mehaničku obradu delova za traktore IMT-533 sa 121 sata u 1971. na svega 36 časova, a vreme za njihovu montažu sa 25 na 13,5 časova, smanjujući tako individualnu cenu proizvoda, pospešujući time snabdevenost malih, akumulativno manje sposobnih individualnih poljoprivrednih proizvođača poljoprivrednom mehanizacijom. U novoj fabrici bio je tako postignut radni takt po kojem je sa proizvodnih traka svakih 2,6 minuta silazio po jedan traktor.
Proizvodna linija modela IMT-540
No nove fabrike nisu značile samo kapacitete koji stalno povećavaju svoju godišnju proizvodnju, već i nosioce tehnološkog napretka koji je osiguravao jačanje konkurentskih sposobnosti jugoslovenske mašinske industrije na zahtevnim inostranim tržištima. IMT je novoizgrađenom fabrikom ujedno postao i prvi jugoslovenski proizvođač superteških traktora namenjenih velikim poljoprivrednim gazdinstvima u društvenom i državnom vlasništvu, čime je eliminisana potreba za uvozom ovih izuzetno skupih i deficitarnih mašina, a ujedno obezbeđen i kompetitivan nastup u inostranstvu u kojem je koncentracija i aglomeracija poljoprivrednih kapaciteta već bila zaživela. U prvoj polovini 1981. iz proizvodnih hala je izišla nulta serija najsofisticiranijih domaćih zglobnih traktora IMT u koje su ugrađivani dvanaestocilindrični Mercedesovi motori od 350 i 500 KS. Završena su i tri tipa specijalnih traktora za komunalne radove i rad u šumarstvu, opremljenih adekvatnim priključnim oruđima i sposobnim kako za teške uslove rada u domaćoj klimi tako i za rad u tropskim predlima Azije i Afrike, a čija je serijska proizvodnja započeta 1983. godine.
Nova gama IMT traktora serije 5100 za rad u šumarstvu, građevinarstvu i komunalnim delatnostima
IMT je pored podmirivanja domaćih potreba za traktorima i priključnim oruđima ujedno predstavljao i isporučioca poljoprivredne opreme za čitav niz drugih zemalja i time ujedno i jedno od najuspešnijih izvoznih preduzeća SFRJ. Tokom prve polovine 1981. IMT je npr. partnerima u Alžiru isporučio 5.000 traktora srednje snage, a traktore je pored toga izvozio i u Poljsku, Dansku, Veliku Britaniju, Egipat i Angolu. Kupci iz tih zemalja ugovorili su isporuku 3.000 traktora male, srednje i velike snage.
Izvozna ekspanzija IMT-a temeljila se na kvalitetu proizvoda. Tako je npr. traktor IMT-578 1978. godine potukao svetski rekord u oranju, neprekidno orući na takmičenju u Engleskoj punih 80 časova. Te iste godine Međunarodni institut za promociju i prestiž sa sedištem u Ženevi je IMT-u uručio zlatnu statuu i plaketu za postignuta ostvarenja na razvoju traktora i njihovom plasmanu. Ovo priznanje su pre beogradskog IMT-a inače dobili samo švajcarska kompanija za proizvodnju satova „Omega-Tiso”, nemački proizvođač automobila „Porše”, američka elektrotehnička korporacija „Dženeral Elektrik” i NASA za projekat „Apolo”.
Kupci traktora i priključnih oruđa IMT-a bili su Etiopija, Grčka, Švedska, Indija, Šri Lanka, Velika Britanija, Maroko, Kenija, Kolumbija, Danska, Austrija, Tunis, Poljska, Dubai, Jordan, Angola, Čehoslovačka, Saudijska Arabija, Egipat, Ekvador, Norveška, DR i SR Nemačka, Turska, Kipar, Irak, Libija, Portugal, Pakistan, Kina, Belgija, Alžir, Tanzanija, Gana, Iran, Holandija i Panama – visokorazvijene zemlje i zemlje u razvoju podjednako. Tokom 1976. Indiji je npr. bilo isporučeno 6.000 traktora vrednih 21 milion dolara, a 1977. Poljskoj traktora i prikolica za 4 miliona dolara. Iste godine bila je ugovorena i isporuka 3.000 traktora za Etiopiju, dok je krajem 1978. počela realizacija ugovora o dugoročnoj saradnji sa renomiranom švedskom firmom „Volvo”, te isporuka traktora Kini.
IMT i danska firma „Kongskilde” su tokom 1979. potpisali ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća u Danskoj za prodaju traktora IMT u zemljama EEZ, dok je norveška kompanija „Tondermašin” sklopila ugovor o kupovini traktora vredan 4 miliona dolara, tj. 1/10 ukupnog izvoza Jugoslavije u Norvešku, dok je proizvodna gama pored traktora, motokultivatora, poljoprivrednih mašina i oruđa proširena i tipskim konstrukcijama mini-farmi za krupnu stoku, montažnim industrijskim halama i skladištima, građevinskim fasadnim skelama i zaštitinicima od grada, pri čemu je IMT u svojstvu člana stupio i u Poslovno udruženje industrije poljoprivrednih mašina koje je obuhvatalo 20 vodećih jugoslovenskih fabrika traktora, poljoprivrednih mašina, oruđa i procesne opreme za poljoprivredu (IMT, „Pobeda-IMO” Novi Sad, „Lemind” Leskovac, „Agrostroj” Ljubljana, „14. oktobar” Kruševac, „Poljostroj” Odžaci, „Bratstvo” Novi Travnik, TPS „Belje” Kneževo, „Zmaj” Zemun, IEK „Kostolac” – FM „Morava” Požarevac, OLT Osijek, „Cer” Čačak, „Utva” Pančevo, „Tomo Vinković” Bjelovar, „Lifam” Stara Pazova, „Silo” Šempeter, „Gorenje Muta”, „Metalna” TOZD TKM Maribor, „Torpedo” – Rijeka, RMK Zenica – TPS Bosanska Kostajnica), a koje je pak trebalo da razrađuje idejne i glavne projekte iz međunarodne i domaće kooperacije vezane za implementaciju industrijske specijalizacije i naučno-tehničke inovacije u oblasti poljoprivrednih tehnologija, uz obezbeđenje još većeg napretka u ovoj oblasti i time Jugoslaviju učini jednim od svetskih lidera i u oblasti poljoprivredne produkcije.
Danas, 36 godina kasnije, svi preostali radnici negdašnjeg industrijskog giganta koji je na vrhuncu slave 1989. zapošljavao 9.800 ljudi, a kojima preduzeće duguje više od 20 plata, morali su da potpišu izjavu da pristaju da im bude isplaćeno samo devet zarada, i to tek tokom prodaje ili likvidacije firme. Morali su da pristanu i da im država poveže staž za samo dve umesto za četiri godine, koliko im nije povezano, ali pod uslovom da ne tuže firmu.
Za nepojamno kratkih 15 godina neograničenih ekonomskih sloboda mi smo od svetski znamenitih proizvođača složenih tehničkih sistema stigli do statusa puke sirotinje, opustošene ekonomskom pljačkom bez presedana, bez igde ičeg i sa rafovima prepunim inostrane ekonomski nepristupačne robe, te rastočenom državom koja sve više nalikuje razorenoj bašti kroz koju je protutnjao čopor oblapornih svinja maskiranih u privredne eksperte.
Do stanja u kojem će nakon 60 godina tehničkog inoviranja poljoprivredne proizvodnje biti potpuno normalno i, štaviše, napredno da se za oranje više ne upotrebljava traktor. No to možda i ne treba toliko da nas čudi. U krajnjoj instanci bezgranična sloboda zaista podrazumeva i slobodu da se u ime progresa umesto traktora za oranje u XXI veku upotrebljavaju konji i volovi.
Njih u Srbiji za sada ima dovoljno. A čini se da će ih biti sve više, osim ako u međuvremenu ne budu eventualno prekvalifikovani u magarce, koji će morati da se sami pobrinu da nekako ne lipšu do dolaska večno zelene EU trave.
Acriter et Fideliter!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
PRESEDAN: Kongresmeni hitno otkazali večeru sa Vučićem zbog korupcije!
Članovi Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma američkog Kongresa otkazali su zakazanu večeru sa Aleksandrom Vučićem u Kongresu, saznaje portal Teleprompter.rs.
Kako Teleprompter.rs saznaje od izvor iz Vašingtona, večera sa Vučićem bila je zakazana za danas u 17:30 časova po istočnom američkom vremenu, ali je u poslednjem trenutku otkazana zbog “poražavajućeg izveštaja o korupciji u Srbiji”.
- Ovo je presedan. Ne pamtimo kada je ranije zakazana večera sa nekim stranim državnikom u poslednjem trenutku otkazana. Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Kongresa Edvard Rojs i članovi Odbora otkazali su večeru sa premijerom Srbije zbog poražavajućeg izveštaja o korupciji u Srbiji, otkriva izvor portala Teleprompter.rs iz Vašingtona.
Podsetimo, Teleprompter.rs ranije je ekskluzivno objavio pismo koje su kongresmeni uputili američkom potpredsedniku Džozefu Bajdenu usled “pogoršanja situacije u Srbiji” zbog uticaja Vučićevog brata i njegove porodice na privredu i medije.
Jedan od potpisnika tog pisma, republikanski kongresmen Skot Peri, član je Spoljnopolitičkog odbora Kongresa.
Članovi Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma američkog Kongresa otkazali su zakazanu večeru sa Aleksandrom Vučićem u Kongresu, saznaje portal Teleprompter.rs.
Kako Teleprompter.rs saznaje od izvor iz Vašingtona, večera sa Vučićem bila je zakazana za danas u 17:30 časova po istočnom američkom vremenu, ali je u poslednjem trenutku otkazana zbog “poražavajućeg izveštaja o korupciji u Srbiji”.
- Ovo je presedan. Ne pamtimo kada je ranije zakazana večera sa nekim stranim državnikom u poslednjem trenutku otkazana. Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Kongresa Edvard Rojs i članovi Odbora otkazali su večeru sa premijerom Srbije zbog poražavajućeg izveštaja o korupciji u Srbiji, otkriva izvor portala Teleprompter.rs iz Vašingtona.
Podsetimo, Teleprompter.rs ranije je ekskluzivno objavio pismo koje su kongresmeni uputili američkom potpredsedniku Džozefu Bajdenu usled “pogoršanja situacije u Srbiji” zbog uticaja Vučićevog brata i njegove porodice na privredu i medije.
Jedan od potpisnika tog pisma, republikanski kongresmen Skot Peri, član je Spoljnopolitičkog odbora Kongresa.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Elem, poštovani građani Republike Srbije na bezuslovnom Europskom Putu, koji Vam deo izjave oficijelnog portparola EK koji se tiče Srpskih Tranzitnih Imigranata eventualno nije jasan?Evropska Komisija: Zemlje EU mogu da vraćaju izbeglice u Srbiju na osnovu Sporazuma o readmisiji
Evropska komisija saopštila je da, prema sporazumu o readmisiji, sve zemlje EU mogu u Srbiju vraćati imigrante iz trećih zemalja, koji ne dobiju azil u EU.
Portparolka u Evropskoj komisiji Nataša Berto rekla je da su, kad je reč o režimu viza, odnosi sa zemljama izvan EU regulisani sporazumima o readmisiji, koji obavezuju te zemlje da prime nazad imigrante koji ne dobiju azil u EU.
„Cela Evropska unija ima kolektivno takav sporazum o readmisiji sa Srbijom”, rekla je predstavnica za štampu u Komisiji.
Ona je navela da članice EU u Srbiju na osnovu toga mogu vraćati i srpske državljane koji ne dobiju azil, a što je povezano i s režimom bez viza za privremena putovanja srpskih državljana u „šengenski prostor” bez granice unutar Unije.
Na pitanje novinara da li Mađarska može vraćati migrante iz Sirije i drugih azijskih i afričkih zemalja u Srbiju, Nataša Berto je precizirala da: „Ono što je uobičajeno sadržano u takvim sporazumima u readmisiji jeste odredba da mogu biti vraćeni državljani trećih zemalja koji prolaze kroz državu s kojom EU ima sporazum o readmisiji i ta zemlja prihvata njihov povratak, ako prethodno dopusti tim licima da prolaze u tranzitu.”
Srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović ranije danas je za RTS rekao da Srbija može da obezbedi tranzit, ali ne i trajni smeštaj za te ljude.
Ministar za rad Aleksandar Vulin ranije je izjavio da oni migranti koji pređu u Mađarsku i budu evidentirani u toj zemlji, a nakon toga na silu vraćeni u Srbiju, neće biti prihvaćeni.
Državni sekretar u Ministarstvu rada Nenad Ivanišević je, takođe, izjavio da Srbija neće primiti izbeglice koje Mađarska bude vraćala, makar morala da postavi vojsku na granicu.
(Tanjug)
Acriter et Fideliter!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Okončana afera „Džak”: Nije bilo krađe glasova
Osnovno tužilaštvo u Pančevu odbacilo je krivičnu prijavu za krađu izbornog materijala u tom gradu, a povod za prijavu je bio pronađeni džak sa glasačkim listićima, koji su čelnici SNS Tomislav Nikolič i Aleksandar Vučić pokazali pred Skupštinom Srbije, tvrdeći da je to dokaz da su izbori pokradeni.
Nikolić i Vučić sa izbornim materijalom
Tužilaštvo je utvrdilo da jedan džak s izbornim materijalom sa biračkog mesta 57 u jednoj školi u Pančevu nije odnet u opštinsku izbornu komisiju, ali da nije bilo manipulacija sa glasovima, niti krađe materijala.
“Izborni materijal je nestao posle zatvaranja biračkih mesta, prebrojavanja glasova i izrade zapisnika o rezultatima izbora. Tako da nedonošenje džaka sa delom izbornog materijala nije uticalo na ishod izbora. Taj materijal bi inače bio uništen, jer nije bilo prigovora na tom biračkom mestu”, navodi izvor “Blica” blizak istrazi razloge zbog kojih je odbačena krivična prijava.
Izbori verodostojni
Članove biračkog odbora nisu mogli ni da terete za krivično delo nesavestan rad u službi jer, kako objašnjava izvor “Blica”, potrebno je da postoji teža povreda prava drugog, na primer ponavljanje izbora, što se ovde nije desilo, jer su rezultati izbora verodostojni.
Džak sa delom izbornog materijala je ostavljen posle prvog izbornog kruga 6. maja, a tadašnji čelnici SNS optužili su Demokratsku stranku sa krađu glasova.
Oni su javnosti pokazali džak sa izbornim materijalom nekoliko dana kasnije. Sadašnji predsednik Srbije je tada izjavio da smatra da bi izbore trebalo “oboriti” i da DS zbog “organizovanja izborne krađe više ne bi trebalo da nastupi ni na jednim izborima”.
- Uhvatili smo ih u krađi glasačkih listića i dokazaćemo zašto nismo pobedili sa 15 odsto razlike, koliko je otprilike naša snaga - rekao je Tomislav Nikolić u Domu omladine u predizbornom razgovoru sa mladima.
Međutim, istragom je utvrđeno, kako “Blic” saznaje, da niko namerno nije sklonio džak sa delom glasačkih listića.
Policija nije identifikovala osobu koja je odnela džak sa glasačkim listićima koji je spremačica ostavila pored kontejnera. Taj džak su, kao što je poznato, preuzeli predstavnici Srpske napredne stranke i predali ga policiji koja je obavestila tužilaštvo.
Osnovno tužilaštvo u Pančevu odbacilo je krivičnu prijavu za krađu izbornog materijala u tom gradu, a povod za prijavu je bio pronađeni džak sa glasačkim listićima, koji su čelnici SNS Tomislav Nikolič i Aleksandar Vučić pokazali pred Skupštinom Srbije, tvrdeći da je to dokaz da su izbori pokradeni.
Nikolić i Vučić sa izbornim materijalom
Tužilaštvo je utvrdilo da jedan džak s izbornim materijalom sa biračkog mesta 57 u jednoj školi u Pančevu nije odnet u opštinsku izbornu komisiju, ali da nije bilo manipulacija sa glasovima, niti krađe materijala.
“Izborni materijal je nestao posle zatvaranja biračkih mesta, prebrojavanja glasova i izrade zapisnika o rezultatima izbora. Tako da nedonošenje džaka sa delom izbornog materijala nije uticalo na ishod izbora. Taj materijal bi inače bio uništen, jer nije bilo prigovora na tom biračkom mestu”, navodi izvor “Blica” blizak istrazi razloge zbog kojih je odbačena krivična prijava.
Izbori verodostojni
Članove biračkog odbora nisu mogli ni da terete za krivično delo nesavestan rad u službi jer, kako objašnjava izvor “Blica”, potrebno je da postoji teža povreda prava drugog, na primer ponavljanje izbora, što se ovde nije desilo, jer su rezultati izbora verodostojni.
Džak sa delom izbornog materijala je ostavljen posle prvog izbornog kruga 6. maja, a tadašnji čelnici SNS optužili su Demokratsku stranku sa krađu glasova.
Oni su javnosti pokazali džak sa izbornim materijalom nekoliko dana kasnije. Sadašnji predsednik Srbije je tada izjavio da smatra da bi izbore trebalo “oboriti” i da DS zbog “organizovanja izborne krađe više ne bi trebalo da nastupi ni na jednim izborima”.
- Uhvatili smo ih u krađi glasačkih listića i dokazaćemo zašto nismo pobedili sa 15 odsto razlike, koliko je otprilike naša snaga - rekao je Tomislav Nikolić u Domu omladine u predizbornom razgovoru sa mladima.
Međutim, istragom je utvrđeno, kako “Blic” saznaje, da niko namerno nije sklonio džak sa delom glasačkih listića.
Policija nije identifikovala osobu koja je odnela džak sa glasačkim listićima koji je spremačica ostavila pored kontejnera. Taj džak su, kao što je poznato, preuzeli predstavnici Srpske napredne stranke i predali ga policiji koja je obavestila tužilaštvo.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 17 gostiju