Quo Vadis, Srbijo?

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 18 Apr 2019, 16:41

Zoran Ćirjaković: NEUSPEH PRVOG SRPSKOG SELEBRITI USTANKA

Kratak tekst o tihom odumiranju mita o "5miliona", bizarnog spoja (slučajnosrpske) građanističke kontrarevolucije i (srpske) nacionalističke revolucije – i ulozi koju je odigrala "evropa", sve nestrpljivija vučićeva čierlidersica.

Mnogo pre dva prošlonedeljna, frustrirajuća antirežimska ćorka – malog, pred Pinkom, i velikog, 13. aprila pred Skupštinom Srbije – postalo je prilično jasno da protesti ne idu nigde. Aleksandar Vučić je ostao sam sebi najveći neprijatelj.

Nevolje su krenule već sa imenom. Naziv „Stop krvavim košuljma“ ubio je manjak – krvavih košulja. Vučić nije ispunio „optimistička” krvavo-košuljaška očekivanja svojih neprijatelja – koji i dalje vole da ga potcenjuju. Onda je, iz iste potcenjivačke sklonosti, izvučeno nesrećno ime „1 od 5miliona”. Nažalost, steroidi su u politici opasniji nego u sportu. Pomisli „masa” da jeste ono što nije i što, možda, ni ne može da postane.

Na samom početku proteste sam nazvao „Prvi srpski selebriti ustanak”. Mislim da njihov problem nije višak uspaljenih selebritija koliko višak pogrešnih selebritija, onih koji su zgađeni Srbijom i koji vole da veruju da jako malo dele sa narodom kome pripadaju.

Razumem da su, ohrabreni Trampovom pobedom, i naši selebritiji poželeli da se dokopaju vlasti, ali promakla im je jedna važna činjenica. Trampa njegovi siromašni i poniženi glasači vide kao ideal na nekoliko relevantnih identitetskih i simboličkih nivoa. Na primer, ne samo da voli sendviče više od skoro svega drugog, već voli i da sve sija - baš onako kako mnogi od njegovih osiromašenih glasača veruju da bi se ponašali kada bi postali bogati. Trampov patriotski populizam zaboravljenima i oklevetanima uliva nadu, čak i onda kada predsednik ne čini ništa za njih.

Slika

Ne može se istovremeno biti cool i heroj radničke klase i siromašnih – što je „građanka“ Hilari Klinton naučila na najbolniji način, a naši današnji instant selebriti revolucionari i spasioci, tada zavaljeni po vračarskim restoranima, prevideli.
Oni koji ovde predvode antirežimsko „stado” – što je pojam koji je u javni govor, u nestočarskom smislu političkih sledbenika, uveo neko drugi – daleko su od sendviča. Ali bojim se da su, za dobro Srbije, preblizu Aperol špricu i sušiju, koji je jedan prosečni, „primitivni” srpski glasač sklon da ispljune već posle prvog zalogaja. Drugim rečima, nije problem to što, možda stvarno, jesu „kulturni”, „pismeni” i imaju dobar ukus, već to što, privilegovani i siti, veruju da ljude treba vrednovati i uvažavati prema njihovoj „kulturnosti”, „pismenosti” i ukusu.

Na žalost ustanika i njihovih selebriti vođa, nisu im se priključili selebritiji u kojima poniženi i oklevetani narod može da učita svoje aspiracije. Kija Kockar je uz Vučića. Gastoz se bavi revolucionarnim radom, ali on je na tragu preko potrebnog oživljavanja seksualne revolucije. Luna i Miki iz Kupinova su u hiper-realnoj Zadruzi – koja je, takva-kakva je, realnija od sveta u kome žive cool, „ispravno” urbani selebritiji i u kojoj (ne-građanski) sendvič sa parizerom ima status delikatesa. Na Vučićevu sreću, ovakav odnos Mitrovićevog rijalitija i realnosti onih koji u javnosti i na društvenim mrežama najglasnije govore u ime protesta – jako malo govori o improvizovanom imaginarijumu u Šimanovcima.

Ipak, najveći problem Prvog srpskog selebriti ustanka nisu zgađeni, anti-parizer selebritiji.

U postkumanovskoj Srbiji nije moguće spojiti nacionalističke revolucionare i građanističke kontarevolucionare. Građanisti – koji su sami proglasili EU za svoj ideal i vrhovnog arbitra dobra i zla – sada odbijaju da se suoče sa činjenicom da EU i povezani minjoni, kao što su Norveška i Švajcarska, smatraju Aleksandra Vučića ne toliko „drugim” koliko, u suštini, jedinim „pravim” Đinđićem. „Evropa” je presudila da je Vučić danas onaj „Đinđić” iz sklerotične građanističke imaginacije – jedini pravi i legitimni „čuvar vatre” 5. oktobra.

Naravno, kada pišem „Đinđić” pod navodnicima to je zato što mislim na onog lažnog, falsifikovanog Đinđića, pretvorenog u „Drugog Srbina” - što on nikada nije bio. Dakle, mislim na konotacije koje su ubijenom premijeru i njegovoj politici posle smrti prikačili cinični obožovaoci njegovog kovčega, uglavnom isti oni ljudi koji su ga klevetali, omalovažavali i vređali do momenta kada su saznali da je ubijen. Povrh svega – ako na trenutak zanemarimo činjenicu da oni koji su stvarno znali Đinđića tvrde da on nije imao prijatelje – oko Vučića je danas više „Zoranovih prijatelja” nego među voždovima selebriti ustanka i vođama opozicije.

Iz ugla Brisela, Berlina, Londona, Osla i ostalih zapadnih metropola, Vučić je ovde najveći i najispravniji od svih „Evropljana”, a status Kosova jedina za nas relevantna evropska vrednost, mera svih mera i kriterijum svih kriterijuma. Zato su građanisti danas kontrarevolucionari, a nacionalisti revolucionari – oni koji žele da odbace sistem u kome je, ako zaboravimo (zapadnu) alergiju na Putina, jedino važan dovoljno kooperativan odnos prema (zapadnoj) viziji „konačnog statusa” Kosova.

Protesti predstavljaju skup rogova u vreći. Slučajni Srbi, oni koji se, po pravilu, sete da su Srbi samo kada nas treba pljunuti ili omalovažavati, i Srbi koji nisu inhibirani svojom etničkom pripadnošću, teško razgovaraju čak i na dečijim rođendanima.
Pri tome, Slučajni uglavnom više mrze svoje nacionalističke saborce u ovom kilavom ustanku, ljude koje vole da zovu „fašistima”, nego Vučića. Njihov bes pojačava činjenica da, makar podsvesno, politiku „Evrope“ doživljavaju kao izdaju. Ali, umesto da se suoče sa realnošću, oni očajnički tragaju za zaturenim tekstićima o protestima u zapadnim medijima i rastuće frustracije iskaljuju na suverenističkim saborcima i sirotinji, „sendvičarima” – i tako rade u Vučićevu korist.
Nažalost, bojim se da će ovde suočavanje sa „Evropom” ići mnogo teže čak i od „suočavanja sa Srebrenicom”. Verujem da naše građaniste, prvenstveno „iskorenjene”, imaginarne Evropljane - upadljivo odvojene od evropskih realnosti i omađijane jednom lažnom, ušećerenom slikom „Evrope”, boli izjava norveškog ambasadora. Reč je o zemlji koju volimo da zovemo „starim prijateljem”, ne samo kada se sećamo Drugog svetskog rata, ali i državi koja je, nadam se slučajno, u ambasadi zaposlila jednog od besramnijih autošovinista sa Peščanika.

„Pokušavam da shvatim šta tačno ujedinjuje opoziciju, i kakvu alternativu ili alternative ona nudi. Liberalne ili konzervativne? Proevropske ili antievropske? Desni ili levi populizam?... Vlada, takođe predstavlja široku koaliciju, koja ponekad može da bude teška za razumevanje zbog različitih izjava nekih ministara, ali oni bar imaju program zasnovan na vojnoj neutralnosti, članstvu u EU i ekonomskim reformama”, izjavila je Njegova ekselencija, verujem ne slučajno, za provladin Kurir.

Ova izjava odlično ilustruje da je važna razlika između dve frakcije antirežimskih ustanika u tome što samo nacionalisti imaju racionalan, smislen i ostvariv cilj – poštovanje Ustava, koji jasno govori o granicama i definiše ne toliko konačni koliko večni status Kosova. Oni Vučića, koji odavno ne krije da namerava da nastavi pregovore, s razlogom vide kao neprijatelja. Mislim i da ne gaje mnogo iluzije ni o „Evropi” ni o mogućnosti da jednog dana postanemo članica EU.

Nasuprot njih, građanisti ne samo da ne dele kosovski cilj nacionalista, već njihovi ključni lideri, kao i nemali broj pristalica, žele nemoguće – i (celo) Kosovo i članstvo u EU. Imajući u vidu koliko je jasan stav Brisela, Bona i Vašingtona prema nezavisnosti Kosova, svako ko ga ovde ignoriše, a javno se zalaže se za ulazak u EU, u najboljem slučaju je licimer. O nepromenjivosti granica Srbije mogu da govore samo oni koji pokazuju da su spremni da traže uporište u Moskvi.

Pri tome, nisam jedini ko ima razloga da veruje da bi čak i neki od najglasnijih nacionalista i kosovobranitelja iz Saveza za Srbiju, kada bi došli na vlast, pre ili kasnije prihvatili Vučićev pristup pregovorima u vezi statusa Kosova. Zato se plašim da bi se danas čak i suvernistički uokvirena promena pretvorila u protraćeno vreme, godine koju su pojeli skakavci.

Nažalost, oni nacionalisti u čiju doslednost i moralnost vredi verovati suviše su slabi. Bojim se da i na nacionalističkom krilu protesta dominiraju akteri čiji glavni moto nije „Kosovo je Srbija”, koji su nestrpljivi da dođe „naš red da krademo”, prilika da i oni osvoje svoje „pašnjake” na Čuburi. Mnogi od njih izgovaraju reči koje upadljivo podsećaju na Vučićeve od pre desetak godina. Krije li se iza nekih „dogodine u Prizrenu” neutaživa strast prema dogodine na Dedinju?

Tu postoji i jedan drugi, još ozbiljniji problem. Nisam siguran da su svi suverenisti svesni da poštovanje Ustava – što je drugo ime za „zamrznuti konflikt” – ne podrazumeva „zamrzavanje” srpskog stanovništva na Kosovu. Odustajanje od pregovora, ili njihovo odugovlačenje u nedogled, otvorilo bi vrata potpunom etničkom čišćenju Srba, uz, bojim se ne samo prećutnu, podršku Zapada.

Izvor: https://nepismenidjavoljiadvokat.blogspot.com/


Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4402
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 20 Apr 2019, 04:00

Beograd, 19. IV 2019. - „Budućnost Srbije”

Slika

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4402
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 03 Jun 2019, 22:31

Ivan Tasovac: VUČIĆ REŠAVA KOSOVSKO PITANJE

Naknadna pamet Jeremića i Tadića o načinu na koji treba voditi pregovore o KiM je podjednako nesuvisla, nedosledna i patetična koliko i iznenadno levičarenje Dragana Đilasa

Političari često lupetaju kada govore o umetnosti. Nažalost, isto je i kada političke lekcije preko razglasa dele glumci. Kada dođe do takve zamene uloga i kada kvaziumetnički radikalizam postane jedini način javnog delovanja - od toga stradaju i kultura i politika.

„Čovek sa megafonom u svađi sa zatvorenim vratima” bio je relativno sofisticirani umetnički performans Saše Jankovića u poređenju sa današnjim vokalno-rušilačkim eksperimentima Branislava Lečića, Sergeja Trifunovića ili Marka Bastaća. Njihovo ulično podvriskivanje i nelečena gedorofobija (strah od sitnog alata i građevinskih radova uopšte) očigledni su pokazatelji kako umetničke tako i političke nemoći.

Slika

Ali znate kako narod kaže: neko voli popa, neko popadiju, a neko popovsku kćer. Ako opoziciji i toj nazovigrađanskoj Srbiji ne smeta da ih predvodi jedan agresivni histerik, homofob i ženomrzac poput Boška Obradovića, zašto bi to meni smetalo?
Većina današnjih lidera partija opozicije imala je priliku da se s pozicije vlasti bavi izazovima ekonomije, kulture, ljudskih prava i medijskog pluralizma.

Današnja, naknadna pamet bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića i predsednika Borisa Tadića o načinu na koji treba voditi međunarodne pregovore o Kosovu i Metohiji podjednako je nesuvisla, nedosledna i patetična koliko i iznenadno i ničim izazvano levičarenje bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa i ne-sećam-se-šta-je-beše-bio Borka Stefanovića.

Slika

Sve te i slične političke gromade postmiloševićevske tranzicije su svoju šansu da transformišu Srbiju, razapetu između kosovskog mita i realnog lavirinta međunarodnih geopolitičkih agendi 21. veka, odavno propustili. Da su bar uspeli da otvore jedan od muzeja koji su pozatvarali!

Vučić je uradio nešto što oni nisu niti umeli niti smeli da urade: pokrenuo je i pitanje Kosova i Metohije. Iako se mnogi tome opiru ili toga još nisu postali svesni - svedoci smo najšire moguće debate ikada viđene u Srbiji o najbolnijoj tački srpske istorije i, prvi put, jednog politički odmerenog, racionalnog i strpljivog pristupa pronalaženju održivog rešenja.

Većina njih koji su se onomad, makar deklarativno, zalagali upravo za ovakav pristup, sada se ponašaju se kao Amfilohijev tetak ili glume kurire za tetkin lek.

I za kraj: konceptualno-umetnički igrokaz „Šator Slobodne zone ispred Predsedništva” sigurno bi okupio više ljudi da ga organizatori performansa iznajmljuju za čitanje haiku poezije na moldavskom. To govori da je, uz sve svoje probleme, Srbija postala bolja i uspešnija nego što je bila.

(Izvor: „Kurir”)


P.S.

Slika

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4402
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 08 Jun 2019, 08:40

Pitate se zašto je slab odziv na skrining preglede? Muka mi je od vašeg licemerja

Slušam ministra Zlatibora Lončara kako viče u emisiji "Da Možda Ne" kriveći ljude koji ne dolaze na preventivne preglede i žene koje se ne odazivaju na obavezne skrininge i malo mi je muka. Ja, na primer, imam validan razlog što čekam da me pozovu, ali nemam dovoljno godina. U međuvremenu ponovo čitam "Čekajući Godoa".
Sutra punim 44 godine. Mama i tata su mi umrli od raka. Dve vrste raka. Nemamo istoriju takvih bolesti u porodici, a oni su zaista otišli prerano. Da li je, gospodo zdravstveni radnici, ministri, psihoterapeuti, onkolozi, radiolozi, ginekolozi, to dovoljno za poziv na skrining test? Preventiva, kažete? Mamograf?

Kad završim "Čekajući Godoa", kad shvatim da poziv na pregled verovatno nikada neće doći, i ovako zdrava odem da zakažem taj preventivni pregled dojki, šta će mi reći gospođa na šalteru? Kada da dođem? Prvi slobodan termin je 30. februara 2019? Mogu li da dođem ili će mi se smejati kao onomad kad sam bolesna od koksakija čekala da uključe ultrazvuk, a sestre su, cinično se kikoćući, komentarisale da treba da me bude sramota što ih uzurpiram zbog simptoma "brzog zamaranja i otežanog disanja"? Mnogo pitanja imam. Nema ko da mi odgovori. Ovi koji bi mogli, ovih dana gostuju po televizijama i pričaju kako je naš narod čudan.

ZLOČIN I KAZNA

Po Nacrtu novog zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je trebalo da bude usvojen još u prošloj godini, ali je kao i sve drugo, i dalje na čekanju, oni koji se ne odazovu na poziv za preventivni pregled nekoliko puta, a ne opravdaju izostanak, gube pravo na lečenje te bolesti o teretu države, ali samo u slučaju da obole do sledećeg ciklusa pozivanja. To je način da oni kojima je do nas stalo, odnosno političari, apeluju na građane da se odazovu na skrining preglede. Političari su shvatili da je kazna najbolja disciplinska mera, baš kao i u slučaju udaranja po ušima i džepu roditelja čija deca beže s časova. Možda samo jednom da odu i pokušaju da dođu do lekara koji im treba sad i odmah, onog koji ima renome dobrog dijagnostičara, ali da pri tom ne umiru. Uslov je da ne zovu vezu i plate participaciju.

Ginekološka ambulanta Foto: K.Kamenov / Noizz.rs
Preventiva? Ja sam sama svoja preventiva. Kada pokušam da zakažem specijalistički pregled, prvo me pitaju kakve probleme imam. Ako kažem da ih nemam, nego hoću preventivni pregled, gledaju me ko s Marsa da sam pala. Onda uz sistem povuci - potegni uglavnom ne uspem da završim to. O birokratiji da ne pričam. Preventivno odem kod privatnika ako imam lovu, a ako nemam, odustanem.

Kao i obično, krivi su građani koji se ne odazivaju na pozive, a ne sistem zdravstvene zaštite. Vi ste trošak za ovu državu. Kako je rekao Predrag Radošević, generalni direktor farmaceutske kompanije Novonordisk, "dve trećine budžeta se troši na saniranje posledica komplikacija koje bolesti izazovu u poodmakloj fazi". To jeste užasno. I šta sad ja da radim da ne bih koštala državu?

KAKO SE DOLAZI NA SPISKOVE?

Ako sam rizična kategorija, onda mi trebaju i analize krvi za koje ni laboratorije ni bolnice nemaju reagense, nego moram da ih plaćam. Treba mi ginekolog koji mi rezultat neće izdati za mesec dana (jer to toliko traje), nego sutra. Ne treba mi neko da mi ponovo priča o samopregledu dojki, nego te iste neko treba da pregleda. Možda mi zatreba i neko snimanje, ako skener nije u kvaru. Kardiolog mi ne treba da mi kaže da umišljam, da sam mlada i hipohondrična, nego da prepozna aritmije i otkrije da mi je sistem zakačio virus nezgodan za srce. Da mi isto sačuva, a ne da mi odokativno prepisuje betablokatore.

Prestanite da se ponašate kao Anđelina Džoli!

Na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" možete videti da su epidemiološki podaci o raku iz 2012. godine. Tada su i počeli fantastični preventivni pregledi na koje se Srbi ne odazivaju. Vreme je stalo. Čekajte 50. rođendan i Godo će ipak stići.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 08 Jun 2019, 08:42

Napipala sam kvržicu. U stranoj zemlji. I shvatila zašto Island nije sa ove planete

Do sada smo čuli bezbroj priča o manama našeg zdravstevnog sistema. I kad god sledeći put pokušaju da vas ubede da i nije tako strašno, sestite se priče Amerikanke koja je dok je boravila na Islandu napipala kvržicu.

Ovo je priča koju je na Twitteru ispričala Meri Robinet Koval.

- Dok sam živela na Islandu našla sam kvržicu. Nisam imala ideju kako da pronađem lekara, pa sam otišla do menadžera šoua.

Ja: Našla sam kvržicu. Možeš li mi pomoći da pronađem lekara?

Menadžer: Samo idi do Centra za rak.

Ja: Ok. Kako da dobijem uput?

Menadžer: Šta je uput?

Pošto sam objasnila šta je uput, on je delovao zbunjeno.

Menadžer: Samo idi do Centra za rak.

POGLEDAJ I...

Pitate se zašto je slab odziv na skrining preglede? Muka mi je od vašeg licemerja


Ja: Ali...Uput?

On mi daje telefonski broj Centra za rak. Zovem ih i objašnjavam.

Centar: Kvržica, aha, da...Treba da dođete.

Ja: Zar mi ne treba uput?

Centar: Šta?

Prihvatam da mi ne treba uput i kažem: "Kako da zakažem?"

Centar: Da zakažete? Da, možemo da vam zakažemo ako ste jako zauzeti, inače samo dođite.

Ja: Ne treba da zakažem?

Centar: Napipali ste kvržicu! Vi poznajete svoje telo zar ne? Dođite.

I ja odem. Sestra mi se izvinjava jer nisam sa Islanda pa moram da platim. Košta tri krune. To je u tom trenutku tri dolara. Platim i sednem da sačekam.

Centar: Koval?

Ja: Već?

Centar: Napipali ste kvržicu.

Prati me do ordinacije za pregled i ispipava taj deo.

Centar: Da, to jeste kvržica. Hajde da uradimo mamogram.

Čekam da čujem kako da to zakažem.

Centar: Tu je, niz hodnik. Molim vas, pratite me.

Bila sam u toj zgradi oko 20 minuta u tom trenutku kada su me ugurali na mamogram - KOJI JE IMAO GREJAČE - i ona završava svoj posao.

Pogledaj i...
Jaka kao beton! Književnica Martina Mlinarević na naslovnici pokazala telo posle raka dojke

Otkrila je da ima rak dojke zbog simptoma koji mnoge žene zanemaruju

Centar: Imate nešto ovde, u pravu ste. Želim da pogledam i na ultrazvuku. I onda me vodi do sledećih vrata.

Uradi ultrazvuk i kada završi, kaže mi da se obučem i da dođem do čekaonice. Krenem ka svlačionici, obučem se i dođem do čekaonice. Sednem da je sačekam.

Centar: Koval?

Ja: Već?

Centar: Samo je cista.

Posle 45 minuta u islandskom Centru za rak i tri krune manje imala sam odgovor. U Americi za pregled slične kvržice treba oko dve nedelje i tri posete različitim lekarima. Mislim na to svaki put kada moram da se svađam oko zdravstvenog osiguranja u Americi.

P.S. Koristila sam prezime ali sam sigurna da su me sve vreme zvali po imenu, jer - Island.

P.P.S. Zašto svi mamogrami nemaju grejače?

P.P.P.S. Rekla sma tri krune a u stvari je 300 kruna. Navikla sam da mašim decimale zbog konverzija u svojoj glavi, pa sam pogrešila u objavi. Poenta je da kada se prebaci, to stvarno košta oko tri dolara. Šta još reći?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 08 Jun 2019, 23:56

Slika

P.S.

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4402
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 02 Jul 2019, 16:52

Sin Željka Mitrovića osuđen na 12 meseci kućnog zatvora

Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim votilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici pregazio 17-godšinju Andreu Bojanić, rečeno je za za N1 u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Mitrović je osuđen na jedinstvenu kaznu za oba krivična dela: teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

Mitroviću će u kaznu biti uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 19. jula do 4. oktobra 2013. godine.

Prilikom objavljivanja presude, sudija je ukratko saopštila razloge donošenja navedene odluke, a protiv presude stranke i branioci mogu izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Kako prenosi portal Raskrikavanje, otac nastradale devojke, Savo Bojanić, najavio da će podneti žalbu na prvostepeno presudu, a taj portal navodi da je žalbu najavilo i Prvo osnovno tužilaštvo.

Bojanić je izjavio da je odluka Prvog osnovnog suda "presuda ocu, a ne sinu" i da je reč o "politički motivisanoj presudi".

Pravni zastupnik majke Andree Bojanić, Saša Petrović, objasnio je međutim za Radio Slobodna Evropa da, prema Zakonu o krivičnom postupku, oštećena strana nema pravo da uloži žalbu, već da žalbu može uložiti Prvo osnovno javno tužilaštvo ili odbrana.

"Ono što ja znam je da će Tužilaštvo podneti žalbu. Treba reći da, ako Tužilaštvo to ne uradi, a žalbu podnese odbrana, Mitroviću u drugostepenom postupku ne može da se izrekne teža kazna. U slučaju da to uradi Tužilaštvo, onda može”, kaže Petrović.

Petrović podvlači da će jedno od dva krivična dela za koje je Mitrović osuđen – nepružanje pomoći unesrećenom licu – zastareti 18. jula ove godine.

Podsetimo, Mitrović je 18. jula 2013. godine, vozeći džip BMV Ustaničkom ulicom, iz pravca Bulevara kralja Aleksandra prema Ulici Vojislava Ilića, na pešačkom prelazu udario i usmrtio 17-godišnju Andreu Bojanić.

Prema navodima tužilaštva, Mitrović je vozio brzinom većom od 81 kilometar na sat, a od siline udarca, Andrea je odletela 29 metara.

Mitrović je pobegao sa mesta nesreće, a u policiju ga je odveo njegov otac Željko Mitrović, vlasnik TV Pink.

Željko Mitrović je, nakon presude, izjavio da njegov sin nije kriv i da ga je sud osudio samo zbog toga što je njegov sin.


SRAMOTA!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 24 Sep 2019, 01:31

Ana Brnabić primila Kajla Skota u oproštajnu posetu

Premijerka Premijerka Srbije Ana Brnabić primila je u ponedeljak u oproštajnu posetu američkog ambasadora Kajla Skota.
Ona mu se zahvalila na saradnji i doprinosu razvoju odnosa dve zemlje, saopšteno je iz vlade.

Slika

Brnabićeva je rekla da je dobra saradnja doprinela boljim odnosima i međusobnom razumevanju Beograda i Vašingtona.

Skot se saglasio da je saradnja bila dobra i kao primer izdvojio porast američkih investicija u Srbiji.

Brnabić se zahvalila na podršci SAD reformama neophodnim za evrointegracije.

(Beta)


P.S.

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4402
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 14 Nov 2019, 17:57

Sergej Trifunović: Zašto Srbija ne bi priznala Kosovo ukoliko se ispune uslovi vezani za povratak Srba i poštovanje njihovih prava

Pitanje je zašto Srbija ne bi priznala Kosovo ukolike se ispune uslovi koji se tiču omogućavanja povratka Srba i poštovanja prava, rešavanja pitanja imovine, položaja Crkve, zaštite kulturnog nasleđa koje je neprocenjivo i drugih životnih važnih tema, izjavio je predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović.

On je u intervjuu za nedeljnik Vreme kazao da se stanje na Kosovu ne može rešiti poricanjem, da ne želi da laže „ljude s kojima živi zato što je to popularno“ i istakao da je „laganje postalo prihvaćen način ponašanja”.

Slika

„Mi se ‘koljemo’ oko teritorije na kojoj sve manje ljudi želi da živi, i tu jednako mislim i na Srbe i na Albance. To su prava pitanja i to mora da bude glavna misao svim državnim zvaničnicima koji se bave ili će se u budućnosti baviti pitanjem Kosova”, istakao je on.

Govereći o predsedniku Samoopredeljenja i verovatno budućem premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju, Trifunović je ocenio da je reč o ozbrazovanom, principijelnom i oštrom čoveku „koji deluje kao neko koga ne mogu da potkupe, ucene ili uplaše”.
„Ne mislim da će biti ništa blagonakloniji pregovarač od onih prethodnih, ali sa njim makar može da se razgovara. Sa onima koji su ubijali decu i vadili Srbima organe to nije bilo moguće”, rekao je Trifunović.

(Danas)


P.S: Zato, gospodine Trifunoviću, što je Kosovo i Metohija (a ne samo Kosovo) deo Republike Srbije po važećem međunarodnom pravu:

Slika

Slika

Ne očekujem od Vas da to shvatite. Vi, naime, niste pravnik, već glumac - osoba koja je naučena da na adekvatan način izgovara tuđe tekstove. Uključujući i one koji bi naknadno opravdali protivpravno NATO bombarovanje Srbije, gaženje Međunarodnog prava i sledstveno plaćanje ratne odštete teroristima za patnje pretrpljene prilikom krađe najsvetijeg dela srpske državne teritorije. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4402
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Prethodni

Povratak na POLITIKA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost