Quo Vadis, Srbijo?

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 09 Sep 2018, 09:32

Država pomogla Pinku sa 3,9 miliona evra

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) u najmanje dva navrata je pomagala firmi Željka Mitrovića, Pink international company, garancijama i kreditima ukupne vrednosti 3,9 miliona evra. AOFI već šest meseci odbija da dostavi informacije o svom poslovanju

Kada je 2005. godine država osnovala Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) cilj je bio da se pomogne izvoznicima i tako osnaži srpska ekonomija. Tadašnji ministar finansija, Mlađan Dinkić, rekao je da se krediti neće davati bilo kome već samo potvrđenim izvoznicima.

Devet godina kasnije, 2014. godine, uslovi pod kojima se pomoć odobrava i imena klijenata AOFI-ja skrivena su od očiju javnosti. Ni skoro šest meseci nakon što im je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) uputio zahtev za pristup informacijama, AOFI ne pruža više informacija o svom radu.

Ipak, CINS objavljuje podatke o dva ugovora koja je AOFI sklopio sa firmom Pink International Company, emiterom Pink televizije. Novinari CINS-a do dokumenata su došli istražujući poslovanje AOFI-ja i Pinka u Agenciji za privredne registre (APR).

Prvi ugovor pokazuje da je u avgustu 2014. godine AOFI Pinku izdao garanciju do iznosa od 2,5 miliona evra u korist AIK banke.

Drugi ugovor sklopljen je nekoliko meseci kasnije, u decembru. Pink tada od AOFI-ja dobija kredit od 1,4 miliona evra, kojim je omogućeno finansiranje ugovora ove firme sa preduzećima BH Telecom iz Sarajeva i MTEL iz Podgorice.

Tokom 2014. godine Pink se pojavljuje na listama Poreske uprave kao jedan od najvećih poreskih dužnika. U trenutku kada je sklapan ugovor o garanciji, odlaganje plaćanja jednog dela duga još nije bilo odobreno pa ostaje nejasno kako je ova kompanija ispunila uslov AOFI-ja po kojem njeni klijenti ne smeju da imaju poreska dugovanja.

Ni AOFI ni Pink nisu želeli da razgovaraju sa novinarima CINS-a. CINS je AOFI-ju poslao i pitanja na koja do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor. Neka od njih su: na osnovu čega je Pink ispunio uslov za dobijanje kredita i garancije, ako je istovremeno bio na listi najvećih dužnika; šta je predmet ugovora za koje je AOFI dao kredit Pinku i zbog čega nisu dostavili tražene informacije, čak ni nakon rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja?

Poslovna tajna

Predstavnici Pinka i AOFI-ja potpisali su 8. avgusta 2014. godine ugovor na osnovu kojeg je AOFI na Pinkov zahtev izdao garanciju do iznosa od 2,5 miliona evra u korist AIK banke. Ugovor ima i najmanje jedan aneks, potpisan 27. avgusta 2014.

Kao sredstvo obezbeđenja na ime izdate garancije, u Registru APR-a, u korist AOFI-ja kao poverioca, upisano je založno pravo na Pinkovim potraživanjima po osnovu ugovora sa BH Telecomom i MTEL-om.

Reč je o dva telekom operatera, iz Bosne i Hercegovine (BiH) i Crne Gore: BH Telecom je u većinskom vlasništvu Federacije BiH, a crnogorski MTEL u većinskom vlasništvu Telekoma Srbije.

Upravo je za sklapanje novih ugovora sa ove dve firme AOFI dao kredit Pinku nekoliko meseci kasnije, 10. decembra 2014. godine. Željko Mitrović, vlasnik Pink International Company, i Dejan Vukotić, direktor AOFI-ja, dogovorili su da Pink kreditom dobije 1,4 miliona evra.

Pink je vraćanje kredita garantovao sopstvenim menicama, menicama firme Air pink, čiji je Mitrović takođe vlasnik, kao i kablovskog operatera Kopernikus technology. Garantovano je takođe i potraživanjima po ugovoru kojim je Pink Javnom preduzeću PTT Saobraćaja „Srbija“, odnosno njegovom kablovskom sistemu, prodao licence na paket Pinkovih kanala, za evro mesečno po korisniku paketa.

Kako se navodi na sajtu AOFI-ja, jedan od uslova za dobijanje garancija i kredita jeste potvrda Poreske uprave o izmirenim poreskim obavezama. Pink se tokom 2014. godine na spiskovima Poreske uprave pojavljuje kao jedan od najvećih dužnika.

Tri dana pre sklapanja ugovora o izdavanju garancije, 5. avgusta 2014. godine, samo deo duga Pinka iznosio je više od tadašnjih 1,5 miliona evra. U tom trenutku Poreska uprava je odlučivala da li da mu odobri odlaganje tog duga, što znači da je on još bio aktuelan, pa nije jasno kako je uspeo da ispuni uslov AOFI-ja.

CINS je pokušao da sazna više o dugovanjima i sklopljenim reprogramima sa Pinkom, ali je Poreska uprava odgovorila da su podaci o poreskim obveznicima tajni.

U Ugovoru o kreditu od 10. decembra 2014. stoji da Pink potvrđuje da su svi podaci, izjave i dokumentacija dostavljeni AOFI-ju tačni, između ostalog i podaci koji se odnose na to da redovno izmiruje svoje poreske i druge obaveze prema državnim organima.

Ipak, prema Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija Saveta za borbu protiv korupcije, Pink je na dan 18. decembra 2014. godine, osam dana nakon sklapanja Ugovora o kreditu, kasnio sa otplaćivanjem rata po reprogramu iz 2013. godine.

Takođe, prema podacima Poreske uprave, na dan 31. decembra Pink je, pored tri neplaćene rate iz reprograma imao i tekući dug, pa je ukupno dugovao nešto više od 3,5 miliona evra.

Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, navodi da ne smatra da je Pink zbog ovoga ispunjavao uslove za dobijanje kredita od AOFi-ja.

„Ne poštuju se procedure i zakoni već se sve izvrgava ruglu i obesmišljava“, kaže Milenović.

Skrivanje tragova

Podaci o oba ugovora do kojih je CINS došao su zabeleženi u registru založnog prava APR-a, gde je kao sredstvo obezbeđenja Pink založio potraživanja po ugovorima sa preduzećima BH Telecom, MTEL i srpskim JP PTT.

Nedugo nakon što je CINS objavio da AOFI odbija da dostavi informacije, oni su u martu ove godine APR-u poslali zahtev za brisanje založnog prava koje se odnosi na ugovor o kreditu sa Pinkom iz decembra 2014. Kao razlog je navedeno da je Pink izmirio sve obaveze po tom kreditu. Ostaje nepoznato da li su obaveze ispunjene i po pitanju garancije, s obzirom da za to založno pravo do objavljivanja ovog teksta nije traženo brisanje.

Da li su ovo jedini ugovori koje je AOFI sklapao sa Pinkom za sada će ostati tajna. Nisu poznata ni imena drugih kompanija i uslovi pod kojim su postale klijenti AOFI-ja.

Novinari CINS-a su još početkom decembra prošle godine zatražili svu dokumentaciju koja se odnosi na ugovore sa Pinkom i informacije o drugim klijentima AOFI-ja. Od tada je prošlo skoro šest meseci ali pristup informacijama nije odobren.

„Tražene informacije koje se odnose na poslovne aranžmane sa ’Pink International Company’ predstavljaju poslovnu tajnu i ne mogu biti učinjene dostupnim trećim licima“ - ovako je AOFI Povereniku za informacije od javnog značaja opravdao nedostavljanje ugovora sa Pinkom novinarima CINS-a.

Poverenik je nakon žalbe doneo rešenje u korist CINS-a i u dva navrata kaznio AOFI sa ukupno 200 hiljada dinara. Poverenik je 16. maja izdao saopštenje u kojem navodi da je uputio zahtev Vladi Srbije da obezbedi izvršenje njegovog rešenja, odnosno, da praktično primora AOFI da dostavi informacije.

Vlada uglavnom ignoriše ovakve Poverenikove zahteve, o čemu je CINS već pisao.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da u Srbiji postoji i Ustavna i Zakonska garancija prava javnosti da zna i da se određene tajne mogu zaštiti, ali da to nije prihvatljivo kada je reč o davanju javnog novca.

„U zemlji kakva je Srbija, u kojoj je korupcija hronični problem, naravno da niko nema pravo da deli novac, a da ne polaže račun javnosti za to“, kaže Šabić.

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 15 Sep 2018, 11:48

KO JE NOVI NAČELNIK GENERALŠTABA Milan Mojsilović bio u misiji Srbije u NATO-u i pomoćnik ministra odbrane

Novi načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Milan Mojsilović, jedan je od najiskusnijih oficira Vojske Srbije.

Završio je Vojnu akademiju, Komandno-štabnu školu i Školu nacionalne odbrane u Beogradu. Od značajnijih internacionalnih kurseva završio je izvršni program od četiri meseca u Evropskom koledžu za bezbednosne studije.

Od značajnijih operativnih dužnosti obavljao je funkciju načelnika operativnog odeljenja u Komandi operativnih snaga Vojske Srbije, zamenika komandanta Združene operativne komande u Generalštabu i komandanta Kopnene vojske.

U periodu od godinu dana, od oktobra 2013. godine, pored dužnosti šefa vojnog predstavnika u Misiji Republike Srbije pri NATO, obavljao je dužnost predsedavajućeg međunarodne savetodavne grupe u centru za bezbednosnu saradnju RACVIAC.

Pre postavljenja na sadašnju dužnost od 2013. do 2017. godine bio je šef Vojnog predstavništva u Misiji Republike Srbije pri NATO-u u Briselu.

Aktivna vojna služba mu se završila 2017. godine.

Milan Mojsilović rođen je u Kosovskoj Mitrovici 3. avgusta 1967. godine.

Imenujući Mojsilovića večeras na mesto načelnika Generalštaba, predsednik Aleksandar Vučić izjavio da od njega očekuje novu i dodatnu energiju, a da bivšem načelniku Ljubiši Dikoviću cela Srbija duguje bezgraničnu zahvanost za odbranu zemlje.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 16 Sep 2018, 00:39

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4179
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 22 Okt 2018, 22:32

Ljubica Krstić: ONO, KAD SI MIZOGINO DUHOVIT...

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je juče radove na izgradnji fabrike tekstila Eurotay u blizini Kraljeva i tom prilikom je još jednom pokazao koliko ili ne shvata ili namerno izvrgava ruglu tešku situaciju u kojoj žive ljudi u Srbiji. A to posebno važi za žene, koje su juče ujedno i bile u centru pažnje zahvaljujući predsednikovoj, u najmanju ruku, glupoj i uvredljivoj opasci, koja je posle prerasla u čitav govor.

Sve je počelo „šaljivo” kada je Vučić zajedno sa predsednikom Upravnog odbora turske Tay grupe, Mesutom Toprakom, obišao unutrašnjost fabrike, gde su (pretpostavljamo, za potrebe snimanja i slikanja, budući da se fabrika otvara tek 2019. godine) već bile žene koje rade na šivaćim mašinama. Uvidevši da među zaposlenima nema muškaraca, Vučić je rešio da pokuša da bude duhovit, a svi jak dobro znamo da se to uvek završi katastrofalno.

Pa ti si, Toprak, sve žene uzeo da rade!”, poručio je predsednik na srpskom čoveku iz Turske, koji ga ništa nije razumeo. Jer je, jelte, iz Turske. Videvši njegov zbunjen izraz lica, Vučić je ponovio istu rečenicu na engleskom, a onda nastavio, doduše ne obraćajući se direktno Topraku već više samom sebi (tačnije kamerama koje su svuda okolo). Ponovo na srpskom.

Pa zato si ti srećan, misliš da ćeš... Eeeeeh”, uzdahnuo je, kako samo on to ume, predsednik Vučić, ostavivši nas u nedoumici šta tačno insinuira - šta je to, pobogu, investitor iz Turske mislio da će da radi sa zaposlenim ženama?! I taj komentar bi sam po sebi već bio dovoljno glup, ali nakon svih ovih godina smo već uveliko naučili da predsednik prosto nije od onih ljudi koji stanu kad pređu granicu dobrog ukusa.

Slika

Pa zato si ti srećan, misliš da ćeš... Eeeeeh

Naprotiv, on najviše uživa kad zagaca daleko iza te linije, jer tu kao da se oseća najprijatnije. U skladu sa time je rešio da pohvali tursku kompaniju što nisu zaposlili samo mlade devojke, već i nešto starije žene. I to sledećim rečima:
Hvala ti, brate Turčine, što si primio i žene od 40, 50 godina. To su vredne i sposobne žene koje će pokazati lojanost... Kada pogledam osmehe ovih divnih dama, one znaju da neće postati bogate, ali da će moći da prežive i da će im biti bolje, ja sam srećan. Vi Turci što ste dovedeni, da vodite računa o našim ženama, da budete fini i ljubazni prema njima! Jeste li me čuli Turci? Da vodite računa! To su divne, dobre žene, porodične, koje žele da vredno rade kako bi napravile budućnost za sebe i svoje porodice”.

Postoji mali milion stvari koje nisu u redu u ovim rečima, počev od toga što ima tako omalovažavajući stav prema ženama o kojima će „Turci da vode računa”, pa do toga što žene koje se srećno smeju jer će moći da prežive - dakle, neće umreti od gladi - predstavlja kao ogroman uspeh zbog kog treba da se radujemo. Ili onaj deo gde ženama, među kojima ima i onih sa fakultetom, govorite da nikad neće moći da se obogate. Ili onaj deo gde su oni koji to govore svi do jednog - jako, jako bogati muškarci:

Slika

Vučić, Ljajić, Toprak, ambasador Tusrke Tanžu Bilgič , gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić i još mnogo bogatih muškaraca u odelima

Niko na ovoj slici ne razmišlja o tome šta će da jede sutra. I niko na ovoj slici nije žena. Ali zato sebi daju za pravo da istim ovim ženama:

Slika

Žene koje rade u fabrici kod Topraka

Koje će u fabrici raditi od jutra do mraka za platu od koje ne može da se živi (ali može da se preživi, što je očigledno uspeh) poruče da treba da se raduju. I da ne brinu, jer Turci će da vode računa o njima.


P.S: Your tie is too short, Mr. President. The tip of your tie should rest between the top and bottom of your belt buckle.

Slika

Dress like you’ve made something of yourself, even if you haven’t. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4179
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 23 Okt 2018, 09:03

E, kravata je najbitnija.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 23 Okt 2018, 20:02

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4179
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Prethodni

Povratak na POLITIKA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

cron