NVO

[branko]

Nataša Kandić spiskala čak 2,5 miliona i otišla

Kraj sapunice - Projekat Regionalne komisije za utvrđivanje istine o ratnim zločinima definitivno propao jer je prvi čovek REKOM-a Nataša Kandić dala ostavku. Kandićeva na projekat potrošila čak 2,5 miliona evra

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Srbije Nataša Kandić „pustila je niz vodu" Regionalnu komisiju za utvrđivanje istine o ratnim zločinima (REKOM). Kandićeva se povukla iz projekta na koji je potrošila čak 2,5 miliona evra!

Kandićeva je posle propasti ideje o prikupljanju milion potpisa podrške REKOM-u na području bivše Jugoslavije podnela ostavku na članstvo u Koordinacionom veću te organizacije i nikome ne mora da polaže račun za uzaludno potrošene milione koje je dobila od donatora.

Bivši članovi REKOM-a, koji su organizaciju napustili pre više od dve godine, tvrde da je samo za medijsku kampanju REKOM-a na prostoru BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije sa Kosovom potrošeno oko 600.000 evra. Kako je i na šta spiskan toliki novac, tvrde oni, znaju samo Nataša Kandić i njen bivši suprug i reditelj Lazar Stojanović koga je Kandićeva postavila za direktora medijske kampanje REKOM-a.

Podsetimo, Press RS je ranije već pisao o nezadovoljstvu brojnih članova REKOM-a zbog ponašanja Nataše Kandić. O maipulacijama i bahatom ponašanju i trošenju novca bez ikakve kontrole za naš list su tada otvoreno govorili predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava RS Branko Todorović i predsednik Udruženja bošnjačkih žrtava rata „Izvor" iz Prijedora Edin Ramulić.

Ramulić kaže da nije promenio mišljenje i da i dalje tvrdi da je Nataša Kandić privatizovala REKOM, što potvrđuje i činjenica da je sav novac koji su donatori davali za REKOM išao preko računa FHP-a Nataše Kandić.

- Kandićeva je celu ideju pretvorila u vlastiti projekat. To što je napustila Koordinaciono veće REKOM-a ne znači apsolutno ništa, jer REKOM nije imao svoj račun niti registraciju i sav novac je išao preko računa FHP-a - kaže Ramulić.

On objašnjava da je REKOM imao tri cilja - izradu statuta te organizacije, organizovanje konsultacija sa udruženjima koja zastupaju žrtve proteklih ratova na prostoru bivše SFRJ i na kraju prikupljanje milion potpisa podrške za tu ideju.

- Izrada statuta nije bila nikakav problem, jer je samo prepisan statut pojedinih organizacija koje se bave sličnom problematikom, uz ubacivanje određenih specifičnosti koje karakterišu ove prostore. Organizovanje konsultacija joj nije teško padalo, jer su skupovi REKOM-a pravljeni po najprestižnijim hotelima, kao što su zagrebački „Šeraton" ili „Splendid" u Bečićima. Kandićeva je na osnovu toga krojila izveštaje i slala ih donatorima koji su dobijali sliku kako REKOM mnogo radi i napreduje - kaže Ramulić.

Naš sagovornik kaže da je skupljanje milion potpisa podrške REKOM-u od početka bila nemoguća misija. On ističe i da ne veruje da je skupljeno i 500.000 potpisa, kako tvrde u toj organizaciji.

- Prema mojim informacijama, u BiH je skupljeno svega 14.000, a na prostoru bivše SFRJ ukupno 100.000 potpisa. Međutim, podacima je lako manipulisati i lako je zavaravati javnost tvrdnjom da ste skupili pola miliona potpisa - kaže Ramulić.

Jedan od ogromnih problema, dodaje on, jeste i insistiranje Nataše Kandić da vlade država regiona osnuju REKOM kao nezavisnu, međudržavnu komisiju za utvrđivanje činjenica o žrtvama zločina i drugih kršenja ljudskih prava na teritoriji bivše SFRJ u periodu od 1991. do 2001. godine.

- To je bilo nemoguće jer, na primer, Srbija i BiH ne priznaju Kosovo, a ona je uporno na tome insistirala zato što sa takvom pričom na Kosovu ima najveću podršku - ukazuje Ramulić.

Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava RS Branko Todorović kaže da je svakom ko je objektivan jasno da nerealni i megalomanski projekti poput REKOM-a ne mogu predstavljati ozbiljan proces čiji će rezultat biti utvrđivanje činjenica o zločinima na prostoru bivše SFRJ.
Srušen proces pomirenja

- REKOM je skupa improvizacija koja je kompromitovala sve buduće pokušaje utvrđivanja istine i pomirenja. Utvrđivanje činjenica o zločinima i izgradnja procesa pomirenja u BiH je zadatak koji zajednički treba da preuzmu političari, institucije, civilno društvo, mediji, univerziteti... U tom pravcu, veoma je važno da Savet ministara BiH u saradnji sa civilnim društvom što pre završi Strategiju tranzicione pravde u BiH, čiju izradu je usporio projekat REKOM - kaže Todorović.

Nataša Kandić juče nije odgovarala na telefonske pozive iz Pressa RS.