Suđenje za zločin nakon 69 godina

[*frajla*]

Beta | 04. 05. 2011.

Suđenje Šandoru Kepiru počinje sutra u Budimpešti



Suđenje Šandoru Kepiru (96) zbog optužbi da je 1942. godine počinio zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima u Novom Sadu, počeće sutra u Budimpešti.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je 2008. godine pokrenulo istragu protiv Kepira, zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu više od 1.200 Srba, Jevreja i Roma, tokom fašističke racije, koju su mađarske okupacione snage organizovale u januaru 1942. godine.

Srpsko tužilaštvo u međuvremenu je ustupilo predmet mađarskom pravosuđu, jer je i tužilaštvo te države pokrenulo postupak protiv Kepira.

Kepiro se tereti da je od 21. do 23. januara 1942. godine učestvovao u Novosadskoj raciji, u kojoj su okupacione snage ubile i pod led Dunava bacille najmanje 1.200 a prema nekim najnovijim istraživanjima i više od 4.000 Novosađana.

Racija je tokom januara sprovedena u Šajkaškoj oblasti i u Bečeju i u njoj je ubijeno najmanje 4.000 osoba, a prema najnovijim istraživanjima i više od 12.000, među kojima je bio veliki broj žena, dece i staraca.

Kepiro je peti na listi najtraženijih odbeglih fašista iz Drugog svetskog rata za kojima traga Centar "Simon Vizental" iz Jerusalima.

Zbog učešća u Raciji, bio je dva puta osuđivan na zatvorske kazne od deset, odnosno 14 godina, ali ih nikada nije odslužio jer je posle Drugog svetskog rata pobegao u Argentinu, odakle se u Mađarsku vratio pre nekoliko godina.

Osumnjičen je i da je učestvovao u deportaciji novosadskih Jevreja u koncentracioni logor Aušvic 1944. godine.

Svedoci tvrde da je Kepiro u vreme Novosadske racije bio žandarmerijski kapetan. On je odbacio optužbe i rekao da "nije bio ni blizu ubijanjima" i da "je bio jedini koji se suprostavljao naređenjima".

Kepiro je prošle godine tužio dierktora Centra "Simon Vizental" Efraima Zurofa za klevetu, jer ga je Zurof u mađarskim medijima i u javnosti nazvao ratnim zločincem i "moralnim monstrumom holokausta".

Sud je ove sedmice odbacio Kepirovu tužbu.

[branko]

Pravda nakon 69 godina? I da ga osude na doživotnu, šta će biti niti za nauk drugima, niti će se njemu život promeniti, niti će pobijeni Srbi i njihove porodice doživeti satisfakciju. Ovo je više politička farsa da bi Mađarska dokazala svoju privrženost civilizacijskim, demokratskim, antifašističkim tekovinama.

[aleksey]

 
Sve je ovo već "deja vu"...

Patentirano već daaavno, daaavno od strane potomaka Biblijeve nanadyebive Deklaracije, kako bi se, statistički (i samo statistički) pokazalo koliko su oni za pravdu i kako nikada ne štite bad guys...

Setite se samo kada je (sa koliko godina starosti) isporučen Artuković, zatim onaj "mesar iz Marselja" (ne sećam mu se ni imena više) i mnogi, mnogi drugi. Jedino je Mosad zayebao ovu formulu ponašanja, pa je Ajhmana priveo sudu malo ranije. Doduše metodom koja baš i nije bila niti diplomatska, niti pravna, al' je zato bila efikasna.

Ovakav sistem ponašanja jednostavno dozvoljava takvoj marvi da u slobodi doživi svojih osamdesetak i kusur godina, i tek kad im ni najsavremenija medicina ne ostavlja više od godinu-dve dana života, i tek kada su već teško bolesni, odobravaju se zahtevi za njihovo izručenje, znajući da se sudski postupak ne može završiti, te da će Tvorac već ranije "doći po svoje".

Efekti takvog sistema ponašanja su:

1. oni koji isporučuju ispadaju "dobri i pošteni", sve poštivaoci pravde i zakona do mojega,
2. isporučeni nikad ne bivaju osuđeni, jer njihova prirodna smrt prekida suđenje. A ko nije osuđen pravnosnažno, ispada da nije ni kriv, jer njegova krivica nije dokazana u sudskom postupku, pa sve ostaje na nivou "rekla-kazala", i
3. plebsu se daje "hleba i igara" da ne bi, slučajno, svoj mozak koristili za nešto drugo, što može uzdrmati ovako ustaljeni sistem ponašanja velikih.

Jednostavno, ovo je jedini mogući sistem i verzija gde su svi učesnici zadovolj(e)ni, iz gore navedenih razloga.

A karavani (i dalje) prolaze...

[branko]

Suđenje Kepiru privremeno prekinuto

Suđenje Šandoru Kepiru (97), optuženom za ratne zločine, u utorak je privremeno odloženo u Višem budimpeštanskom sudu na zahtev sudije dok se ne utvrdi da li je on zdravstveno i psihički sposoban da prati proces.
Odluka je doneta nakon što je optuženi, trećeg dana rasprave, izjavio da "njegov mozak ne može da shvati o čemu se u sudnici govori". Nakon toga tužilac je inicirao prekid rasprave dok medicinski stručnjaci ne ustanove da li je Kepiro u stanju da dalje prati suđenje.

Kepirov advokat je kasnije izjavio novinarima da njegov štićenik ima samo problema sa sluhom. Ukoliko lekari procene da optuženi može da prati suđenje, ono bi moglo da bude nastavljeno krajem sledeće nedelje.

Kepiro je optužen da je januara 1942. godine kao kapetan žandarmerije mađarskih okupatorskih snaga učestvovao u raciji u Novom Sadu, u kojoj je ubijeno najmanje 1.200 civila, pretežno Jevreja, Srba i Roma, a da je on odgovoran za smrt bar 35 ljudi

[aleksey]

 
Zašto li nismo iznenađeni ovom vešću!?!?!

[Palma]

Kepiro je bio surov u novosadskoj raciji

Suđenje Šandoru Kepiru zbog ubistva civila u „novosadskoj raciji“, koje je u Budimpešti počelo pre dve nedelje, Somborki Emi Merei Zađva ponovo je oživelo stara, bolna sećanja.

Jedna od fotografija mladog vojnika Kepira objavljena u medijima bila je dovoljna da ova sedamdesetsedmogodišnjakinja prepozna vojnika iz januara 1942. godine u Novom Sadu. Zajedno sa majkom privedena je na ulici u Novom Sadu, a sigurne smrti spasila ih je tetka koja je na vreme stigla sa dokumentima kojima je dokazala da su Ema i njena majka Mađarice iz porodice uglednog Somborca Stevana Mereija.

Ema Zađva još pamti taj događaj, toliko strašan da se urezao u sećanje osmogodišnje devojčice. A taj put u Novi Sad trebalo je bude jedno lepo zimsko putovanje zbog kupovine placa na Fruškoj gori.

- Tog 12. januara 1942. proslavila sam osmi rođendan. Zima je bila toliko hladna da škola nije radila, pa sam sa majkom i tetkom prošla u Novi Sad, jer su moji roditelji planirali da kupe plac na Fruškoj gori i da pored tetkine brvnare i mi izgradimo vikendicu. Bila je zima i mislilo se kako je to dobro vreme za kupovinu, jer su tada cene niže. Boravili smo u kući naših prijatelja, ali se više ne sećam u kojoj ulici u Novom Sadu. Da bi me nekako zabavila, majka je jedno pre podne odlučila da malo prošetamo gradom, obiđemo crkvu i park - seća se Ema. Međutim, ta bezazlena šetnja mogla im je doći glave. Na ulici su privedene bez dokumenata i to baš u vreme „novosadske racije“, ne sluteći kakvo zlo se sprema.

- Presreo nas je jedan vojnik i na mađarskom i tražio dokumente od mame. Nije ih imala i počela je da mu objašnjava da je ona Ema Merei, žena uglednog Somborca, u gostima u Novom Sadu. Nije vredelo i morali smo da pođemo s tim vojnikom na neki trg, pun ljudi. Majka je zaludno tražila da razgovara sa nekim oficirom, pokušavala da objasni ko je, ali uzalud. Bila sam preplašena i majka me je obgrlila svojom bundom, da me ugreje i zaštiti. Među ljudima oko nas se osećao strah, panika... Jedan mladić nedaleko od mene nešto je odgovorio vojniku pored. Bilo je to dovoljno da ovaj skine pušku sa ramena i udari ga, tako snažno da je pao i ostao da leži. Prizor mi je uneo strah i nemir i ta slika me godinama me proganja. Nedavno sam videla sliku Šandora Kepiroa u uniformu i ta slika me je vratila u prošlost, na lik vojnika koji je udario onog mladića. Iako sam bila dete, toliko se dobro sećam tog događaja, da bih mogla da tvrdim da je Kepiro bi taj vojnik. Pamtim i taj glas dok je urlao na mladića. Ako treba, ja ću to reći i na sudu - priča Ema Merei.

Ljude oko njih odvodili su u grupama. Supruga i ćerka Stevana Mereija preživele su samo zahvaljujući tome što su u potragu za njima krenule tetka i prijateljica, noseći dokumente koji su im spasli život. Iz časa u čas postajale su svesne u kakvoj su opasnosti bile i šta se dešava na ulicama Novog Sada. Nekoliko dana nisu mogle ni da se jave u Sombor, niti da izađu iz Novog Sada.

- Svaki zločin gde su stradali nevini ljudi treba da se kazni. Znate, da nije bilo dešavanja iz okupacije 1941. godine, ledenih dana - kako su zvali novosadsku raciju, ne bi bilo ni 1944. godine kada su posle oslobođenja stradali opet nevini ljudi. Moja porodica je sve to preživela. U decembru 1944. odveli su mi oca. Ja sam tada kao devojčica od 10 godina gledala kako ga dva partizana odvoze, onako u papučama, kako su ga zatekli kod kuće. Tada sam ga videla poslednji put. Ubijen je, a mi nikada nismo saznali ni gde mu je grob - priča Ema Merei Zađva.

Rešenje suda kojim se utvrđuje da je Stevan Merei bio žrtva progona i nasilja iz ideoloških razloga njegova ćerka dobila je pre tri godine. Imovina im je konfiskovana, a posle rata i majka je provela tri godine u zatvoru u Požarevcu pod optužbom da je saboterka i da je u saračkoj radnji svog supruga skrivala kožu.
Danas, decenijama posle nemilih ratnih događaja, koji su zauvek promenili život porodice Merei, Ema se nada da će uskoro biti donet zakon o vraćanju oduzete imovine i da će joj biti vraćena saračka radionica oduzeta posle rata.

[branko]

Umro Šandor Kepiro

BUDIMPEŠTA, 3. septembra 2011. (Beta) - Šandor Kepiro (97) koji je jula sudskom odlukom oslobodjen optužbe za učešće u fašističkoj Novosadskoj raciji januara 1942. godine, umro je u subotu u Budimpešti.

Advokat Žolt Zetenji je rekao da je Kepiro umro u subotu ujutro u bolnici u Budimpešti, javila je agencija AP.

Zetenji je rekao da lekari nisu saopštili uzrok smrti.

Oslobadjajuća odluka suda u Budimpešti, doneta uz pozivanje na nedostatak dokaza, izazvala je proteste medju rodjacima žrtava Novosadske racije i drugim gradjanima, i negodovanje vlasti Srbije uz zahtev madjarskom pravosudju da se Kepiru ponovo sudi.


E, pravdo!

[Bibliotekar]

Unapred se izvinjavam zbog mog poslovično fakticitetno uslovljenog disonantnog tona, ali istini za volju mora se reći da je u ovom slučaju Pravda zapravo pobedila Političku Korektnost i Političku Profitabilnost. Tužilaštvo, naime, nije uspelo da dokaže da je diplomirani pravnik Mađarske kraljevske žandarmerije, kapetan Šandor Kepiro, tokom Novosadske racije u svojstvu komandanta patrolne žandarmerijske jedinice učestvovao u egzekuciji oko 40 nevinih civila u periodu od 21. do 23. januara 1942, te da je sledstveno tome odgovoran za činjenje krivičnog dela ratnog zločina nad civilnim stanovništvom.

Istine radi treba reći i to da se za razliku od pukovnika Kun Bertalana, majora Ferenca Fotija, majora Jožefa Horkaija i narednika Martona Dežakai-Drekslera, ime kapetana Šandora Kepira nikada nije nalazilo na spisku lica odgovornih za činjenje ratnog zločina protivu civilnog stanovništva iz sastava Mađarske kraljevske žandarmerije, koji je 1946. sastavila Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača.

Svim ostalim poimenično pomenutim osobama iz redova Mađarske kraljevske žandarmerije (pripadnici drugih rodova mađarskih oružanih snaga, npr. zloglasnog XVI bataljona Pograničnih lovaca, nisu pomenuti ovom prilikom) zločin je nepobitno dokazan, te su sve imenovane osobe krivično procesuirane i pravosnažno osuđene. Bez ikakve dvojbe i savršeno pravedno.