"Srbi vladaju Hrvatskom"

[branko]

Sukobi demonstranata i policije

Zagreb - Tokom protestnog skupa veterana na Trgu bana Jelačiča u Zagrebu došlo do žestokih sukoba sa policijom, kada se deo mlađih učesnika uputio ka Markovom trgu.

Na skupu se okupilo desetak hiljada učesnika iz Zagreba i drugih gradova.

Više desetina pohapšenih demonstranata i velik broj povređenih, među kojima i novinara, dosadašnji je bilans sukoba policije i dela demonstranata koji su sa skupa veterana na Trgu bana Jelačića pokušali stići do Markovog trga gde su zgrade vlade i Sabora.

Prema prvim informacijama iz traumatološke bolnice, stiglo je pet povređenih, od toga jedna osoba teže. U toj i bolnicama očekuju veći broj pacijenata. Policija je odvezla dvadesetak uhapšenih demonstranata, a u obračunu je nastradalo i nekoliko novinara Internet stranice net.hr i Nove TV.

U centru grada je velik broj policajaca, a nadleću i helikopteri.

Situaciju je pokušao smiriti Branko Borković - Mladi Jastreb koji je, zajedno s drugim veteranima kao tampon došao između policije i demonstranata, ali njegove poruke "nećete vi rušiti našu hrvatsku državu" i "ovo su moji saborci" demonstranti nisu poslušali, a jedan od njih ga je i pljunuo.

Nekoliko stotina mlađih demonstranata uputilo se ka Markovom trgu, na kome je zabranjeno okupljanje, a odmah pošto su stigli pred policijske barikade počeli su bacati upaljače, baklje i boce na policiju koja je uzvratila pendrečenjem demonstranata.

Policija se povukla pošto je bila obasuta ciglama, ali se ubrzo konsolidovala i uz pomoć pendreka i suzavac spreja počela obračun s demonstrantima.

Učesnici ovog nasilja su iz redova tzv. fejsbuk demonstranata koji su ove sedmice dva puta protestirali oko Markovog trga.

Sam protest veterana sa oko 10.000 učesnika uz ustašku ikonografiju i zastave, kao i uvredljive transparente i zapaljivu retoriku, kako protiv vlasti, tako protiv Srba, prošao je mirno.

Najistaknutiji je bio transparent "Stanimiroviću, mučko đubre" na Jelačićevom spomeniku.

"Ne smemo dozvoliti da nas branioce dele političari i nikad više ne smemo dozvoliti da se Hrvatskom upravlja bez hrvatskih branilaca", rekao je desničarski pevač Marko Perković Tomson okupljanima između dve pesme.

Veteran Stjepan Mačković rekao je da se nisu borili da im "Srbi vode državu", a Petar Janjić Tromblon, koji je nedavno ispitan kao osumnjičeni za ratni zločin u Vukovaru, zamerio je Hrvatskoj na tome što je dozvolila da ga sud ispituje.

"Vlada Hrvatske je sebi dozvolila luksuz da s potpisima na raznim dokumentima četnika meni dopusti silovanje na sudu u Vukovaru", rekao je Janjić.

"Vi ste obnovili Hrvatsku, a na vlast su se vratili oni koje smo u ratu pobedili, u državi se na vlasti izmjenjuju poštovaoci maršala Tita i njegovih pajdaša iz Kaira i Libije", rekao je Ivan Pandža, predsednik zagrebačkih veterana.

Protest na trgu Bana Jelačića organizovalo je ''Udruženje hrvatskih branilaca 1990-1996''.

Uz policiju, i organizatori skupa su prethodno pozvali na miran i dostojanstven protest bez govora mržnje i ostalih ekscesa.

[Љиљана]

Хрвати, драга моја браћо,
Желим документа републике Хрватске. Мој отац је рођен у бројној породици која је већином страдала од Усташа у селу Броћанац – Косиновац кућни број 56.
Управљање његовим имањем без његовог пристанка преузели су „Агропроизводи“ (честице 725 и 729/1). Због уништења живота, имовине, документације ни ваљан извод из матичне књиге рођених није могао да добије, несагласје је имена (Миле, Милан, Миливоје..), презимена (Ћуић, Ћујић, Ђуић, Ђујић...) и годишта (1929, 1930), битно је место рођења, отац Мане, мајка Ката, рођена Клашња. Упокојио се 28.05.1991, у Пријепољу.
Мој отац се није случајно родио на територији данашње Хрватске. Моји преци су исконски са тих простора. Моје природно право је свето, веће и прече од већине садашњих држављана Хрватске.
Хрватска је земља мојих отаца! Хрватска је моја земља!
Молим вас да и мени омогућите статус и права која се подразумевају без обзира на веру и нацију.
Да је моја мајка римо- католкиња Американка или Немица, да није Српкиња на своју очевину ишла бих слободно.Чињеница да сам Српкиња и да ме родила Српкиња ставља ме ван Закона, одузима ми право на идентитет, на лична документа.
Таква дискриминација нема еквивалент у свету.
Молим вас учините да и у Хрватској заживе хумани односи, да сте нам „ближњи“ и ако смо Срби, то и Христос захтева.
Желим хрватска документа да бих се осећала слободно и рехабилитовано, да би неправду нанету мојој породици ублажили и себе узвисили.
Знам! Документа ми оспоравате због моје националне припадности.
Молим вас превазиђите неоснован страх или презир.
Ако не остварим своје право значи ли да је моја Отаџбина покорена и опустошена, моја права ускраћена?
Да ли ћу ако инсистирам и свој живот угрозити?
Док сам жива тражићу да признате да сам једна од вас, друге вере али ваша.
Ускраћивање права на документа, одрицање је мог постојања. Спречићете ме да инсистирам само ако ме спречите да постојим. Неки Хрвати су учинили да не постоје моји дедови. Ја сам преостала. Немам децу али ме још има. Инсистирам! Постојим! Треба документима да то докажем.
Ако за вас не постојим како ћете ме спречити да доказујем супротно? Или дозволите да остварим своје право или да очекујем да ћу бити ућуткана као моји дедови: Мане, Никола...
Планирам не само чланство књижевника Хрватске већ и да се кандидујем и постанем председник Хрватске.
Сматрам да је интерес Хрватске да ме призна.
Време је за праштање и мирење. Време је за љубав.
У Београду, Љиљана Ћуић
25. 12. 2010.г