Quo Vadis, Srbijo?

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 09 Sep 2018, 09:32

Država pomogla Pinku sa 3,9 miliona evra

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) u najmanje dva navrata je pomagala firmi Željka Mitrovića, Pink international company, garancijama i kreditima ukupne vrednosti 3,9 miliona evra. AOFI već šest meseci odbija da dostavi informacije o svom poslovanju

Kada je 2005. godine država osnovala Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) cilj je bio da se pomogne izvoznicima i tako osnaži srpska ekonomija. Tadašnji ministar finansija, Mlađan Dinkić, rekao je da se krediti neće davati bilo kome već samo potvrđenim izvoznicima.

Devet godina kasnije, 2014. godine, uslovi pod kojima se pomoć odobrava i imena klijenata AOFI-ja skrivena su od očiju javnosti. Ni skoro šest meseci nakon što im je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) uputio zahtev za pristup informacijama, AOFI ne pruža više informacija o svom radu.

Ipak, CINS objavljuje podatke o dva ugovora koja je AOFI sklopio sa firmom Pink International Company, emiterom Pink televizije. Novinari CINS-a do dokumenata su došli istražujući poslovanje AOFI-ja i Pinka u Agenciji za privredne registre (APR).

Prvi ugovor pokazuje da je u avgustu 2014. godine AOFI Pinku izdao garanciju do iznosa od 2,5 miliona evra u korist AIK banke.

Drugi ugovor sklopljen je nekoliko meseci kasnije, u decembru. Pink tada od AOFI-ja dobija kredit od 1,4 miliona evra, kojim je omogućeno finansiranje ugovora ove firme sa preduzećima BH Telecom iz Sarajeva i MTEL iz Podgorice.

Tokom 2014. godine Pink se pojavljuje na listama Poreske uprave kao jedan od najvećih poreskih dužnika. U trenutku kada je sklapan ugovor o garanciji, odlaganje plaćanja jednog dela duga još nije bilo odobreno pa ostaje nejasno kako je ova kompanija ispunila uslov AOFI-ja po kojem njeni klijenti ne smeju da imaju poreska dugovanja.

Ni AOFI ni Pink nisu želeli da razgovaraju sa novinarima CINS-a. CINS je AOFI-ju poslao i pitanja na koja do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor. Neka od njih su: na osnovu čega je Pink ispunio uslov za dobijanje kredita i garancije, ako je istovremeno bio na listi najvećih dužnika; šta je predmet ugovora za koje je AOFI dao kredit Pinku i zbog čega nisu dostavili tražene informacije, čak ni nakon rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja?

Poslovna tajna

Predstavnici Pinka i AOFI-ja potpisali su 8. avgusta 2014. godine ugovor na osnovu kojeg je AOFI na Pinkov zahtev izdao garanciju do iznosa od 2,5 miliona evra u korist AIK banke. Ugovor ima i najmanje jedan aneks, potpisan 27. avgusta 2014.

Kao sredstvo obezbeđenja na ime izdate garancije, u Registru APR-a, u korist AOFI-ja kao poverioca, upisano je založno pravo na Pinkovim potraživanjima po osnovu ugovora sa BH Telecomom i MTEL-om.

Reč je o dva telekom operatera, iz Bosne i Hercegovine (BiH) i Crne Gore: BH Telecom je u većinskom vlasništvu Federacije BiH, a crnogorski MTEL u većinskom vlasništvu Telekoma Srbije.

Upravo je za sklapanje novih ugovora sa ove dve firme AOFI dao kredit Pinku nekoliko meseci kasnije, 10. decembra 2014. godine. Željko Mitrović, vlasnik Pink International Company, i Dejan Vukotić, direktor AOFI-ja, dogovorili su da Pink kreditom dobije 1,4 miliona evra.

Pink je vraćanje kredita garantovao sopstvenim menicama, menicama firme Air pink, čiji je Mitrović takođe vlasnik, kao i kablovskog operatera Kopernikus technology. Garantovano je takođe i potraživanjima po ugovoru kojim je Pink Javnom preduzeću PTT Saobraćaja „Srbija“, odnosno njegovom kablovskom sistemu, prodao licence na paket Pinkovih kanala, za evro mesečno po korisniku paketa.

Kako se navodi na sajtu AOFI-ja, jedan od uslova za dobijanje garancija i kredita jeste potvrda Poreske uprave o izmirenim poreskim obavezama. Pink se tokom 2014. godine na spiskovima Poreske uprave pojavljuje kao jedan od najvećih dužnika.

Tri dana pre sklapanja ugovora o izdavanju garancije, 5. avgusta 2014. godine, samo deo duga Pinka iznosio je više od tadašnjih 1,5 miliona evra. U tom trenutku Poreska uprava je odlučivala da li da mu odobri odlaganje tog duga, što znači da je on još bio aktuelan, pa nije jasno kako je uspeo da ispuni uslov AOFI-ja.

CINS je pokušao da sazna više o dugovanjima i sklopljenim reprogramima sa Pinkom, ali je Poreska uprava odgovorila da su podaci o poreskim obveznicima tajni.

U Ugovoru o kreditu od 10. decembra 2014. stoji da Pink potvrđuje da su svi podaci, izjave i dokumentacija dostavljeni AOFI-ju tačni, između ostalog i podaci koji se odnose na to da redovno izmiruje svoje poreske i druge obaveze prema državnim organima.

Ipak, prema Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija Saveta za borbu protiv korupcije, Pink je na dan 18. decembra 2014. godine, osam dana nakon sklapanja Ugovora o kreditu, kasnio sa otplaćivanjem rata po reprogramu iz 2013. godine.

Takođe, prema podacima Poreske uprave, na dan 31. decembra Pink je, pored tri neplaćene rate iz reprograma imao i tekući dug, pa je ukupno dugovao nešto više od 3,5 miliona evra.

Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, navodi da ne smatra da je Pink zbog ovoga ispunjavao uslove za dobijanje kredita od AOFi-ja.

„Ne poštuju se procedure i zakoni već se sve izvrgava ruglu i obesmišljava“, kaže Milenović.

Skrivanje tragova

Podaci o oba ugovora do kojih je CINS došao su zabeleženi u registru založnog prava APR-a, gde je kao sredstvo obezbeđenja Pink založio potraživanja po ugovorima sa preduzećima BH Telecom, MTEL i srpskim JP PTT.

Nedugo nakon što je CINS objavio da AOFI odbija da dostavi informacije, oni su u martu ove godine APR-u poslali zahtev za brisanje založnog prava koje se odnosi na ugovor o kreditu sa Pinkom iz decembra 2014. Kao razlog je navedeno da je Pink izmirio sve obaveze po tom kreditu. Ostaje nepoznato da li su obaveze ispunjene i po pitanju garancije, s obzirom da za to založno pravo do objavljivanja ovog teksta nije traženo brisanje.

Da li su ovo jedini ugovori koje je AOFI sklapao sa Pinkom za sada će ostati tajna. Nisu poznata ni imena drugih kompanija i uslovi pod kojim su postale klijenti AOFI-ja.

Novinari CINS-a su još početkom decembra prošle godine zatražili svu dokumentaciju koja se odnosi na ugovore sa Pinkom i informacije o drugim klijentima AOFI-ja. Od tada je prošlo skoro šest meseci ali pristup informacijama nije odobren.

„Tražene informacije koje se odnose na poslovne aranžmane sa ’Pink International Company’ predstavljaju poslovnu tajnu i ne mogu biti učinjene dostupnim trećim licima“ - ovako je AOFI Povereniku za informacije od javnog značaja opravdao nedostavljanje ugovora sa Pinkom novinarima CINS-a.

Poverenik je nakon žalbe doneo rešenje u korist CINS-a i u dva navrata kaznio AOFI sa ukupno 200 hiljada dinara. Poverenik je 16. maja izdao saopštenje u kojem navodi da je uputio zahtev Vladi Srbije da obezbedi izvršenje njegovog rešenja, odnosno, da praktično primora AOFI da dostavi informacije.

Vlada uglavnom ignoriše ovakve Poverenikove zahteve, o čemu je CINS već pisao.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da u Srbiji postoji i Ustavna i Zakonska garancija prava javnosti da zna i da se određene tajne mogu zaštiti, ali da to nije prihvatljivo kada je reč o davanju javnog novca.

„U zemlji kakva je Srbija, u kojoj je korupcija hronični problem, naravno da niko nema pravo da deli novac, a da ne polaže račun javnosti za to“, kaže Šabić.

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10693
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 15 Sep 2018, 11:48

KO JE NOVI NAČELNIK GENERALŠTABA Milan Mojsilović bio u misiji Srbije u NATO-u i pomoćnik ministra odbrane

Novi načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Milan Mojsilović, jedan je od najiskusnijih oficira Vojske Srbije.

Završio je Vojnu akademiju, Komandno-štabnu školu i Školu nacionalne odbrane u Beogradu. Od značajnijih internacionalnih kurseva završio je izvršni program od četiri meseca u Evropskom koledžu za bezbednosne studije.

Od značajnijih operativnih dužnosti obavljao je funkciju načelnika operativnog odeljenja u Komandi operativnih snaga Vojske Srbije, zamenika komandanta Združene operativne komande u Generalštabu i komandanta Kopnene vojske.

U periodu od godinu dana, od oktobra 2013. godine, pored dužnosti šefa vojnog predstavnika u Misiji Republike Srbije pri NATO, obavljao je dužnost predsedavajućeg međunarodne savetodavne grupe u centru za bezbednosnu saradnju RACVIAC.

Pre postavljenja na sadašnju dužnost od 2013. do 2017. godine bio je šef Vojnog predstavništva u Misiji Republike Srbije pri NATO-u u Briselu.

Aktivna vojna služba mu se završila 2017. godine.

Milan Mojsilović rođen je u Kosovskoj Mitrovici 3. avgusta 1967. godine.

Imenujući Mojsilovića večeras na mesto načelnika Generalštaba, predsednik Aleksandar Vučić izjavio da od njega očekuje novu i dodatnu energiju, a da bivšem načelniku Ljubiši Dikoviću cela Srbija duguje bezgraničnu zahvanost za odbranu zemlje.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10693
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 16 Sep 2018, 00:39

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4248
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 22 Okt 2018, 22:32

Ljubica Krstić: ONO, KAD SI MIZOGINO DUHOVIT...

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je juče radove na izgradnji fabrike tekstila Eurotay u blizini Kraljeva i tom prilikom je još jednom pokazao koliko ili ne shvata ili namerno izvrgava ruglu tešku situaciju u kojoj žive ljudi u Srbiji. A to posebno važi za žene, koje su juče ujedno i bile u centru pažnje zahvaljujući predsednikovoj, u najmanju ruku, glupoj i uvredljivoj opasci, koja je posle prerasla u čitav govor.

Sve je počelo „šaljivo” kada je Vučić zajedno sa predsednikom Upravnog odbora turske Tay grupe, Mesutom Toprakom, obišao unutrašnjost fabrike, gde su (pretpostavljamo, za potrebe snimanja i slikanja, budući da se fabrika otvara tek 2019. godine) već bile žene koje rade na šivaćim mašinama. Uvidevši da među zaposlenima nema muškaraca, Vučić je rešio da pokuša da bude duhovit, a svi jak dobro znamo da se to uvek završi katastrofalno.

Pa ti si, Toprak, sve žene uzeo da rade!”, poručio je predsednik na srpskom čoveku iz Turske, koji ga ništa nije razumeo. Jer je, jelte, iz Turske. Videvši njegov zbunjen izraz lica, Vučić je ponovio istu rečenicu na engleskom, a onda nastavio, doduše ne obraćajući se direktno Topraku već više samom sebi (tačnije kamerama koje su svuda okolo). Ponovo na srpskom.

Pa zato si ti srećan, misliš da ćeš... Eeeeeh”, uzdahnuo je, kako samo on to ume, predsednik Vučić, ostavivši nas u nedoumici šta tačno insinuira - šta je to, pobogu, investitor iz Turske mislio da će da radi sa zaposlenim ženama?! I taj komentar bi sam po sebi već bio dovoljno glup, ali nakon svih ovih godina smo već uveliko naučili da predsednik prosto nije od onih ljudi koji stanu kad pređu granicu dobrog ukusa.

Slika

Pa zato si ti srećan, misliš da ćeš... Eeeeeh

Naprotiv, on najviše uživa kad zagaca daleko iza te linije, jer tu kao da se oseća najprijatnije. U skladu sa time je rešio da pohvali tursku kompaniju što nisu zaposlili samo mlade devojke, već i nešto starije žene. I to sledećim rečima:
Hvala ti, brate Turčine, što si primio i žene od 40, 50 godina. To su vredne i sposobne žene koje će pokazati lojanost... Kada pogledam osmehe ovih divnih dama, one znaju da neće postati bogate, ali da će moći da prežive i da će im biti bolje, ja sam srećan. Vi Turci što ste dovedeni, da vodite računa o našim ženama, da budete fini i ljubazni prema njima! Jeste li me čuli Turci? Da vodite računa! To su divne, dobre žene, porodične, koje žele da vredno rade kako bi napravile budućnost za sebe i svoje porodice”.

Postoji mali milion stvari koje nisu u redu u ovim rečima, počev od toga što ima tako omalovažavajući stav prema ženama o kojima će „Turci da vode računa”, pa do toga što žene koje se srećno smeju jer će moći da prežive - dakle, neće umreti od gladi - predstavlja kao ogroman uspeh zbog kog treba da se radujemo. Ili onaj deo gde ženama, među kojima ima i onih sa fakultetom, govorite da nikad neće moći da se obogate. Ili onaj deo gde su oni koji to govore svi do jednog - jako, jako bogati muškarci:

Slika

Vučić, Ljajić, Toprak, ambasador Tusrke Tanžu Bilgič , gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić i još mnogo bogatih muškaraca u odelima

Niko na ovoj slici ne razmišlja o tome šta će da jede sutra. I niko na ovoj slici nije žena. Ali zato sebi daju za pravo da istim ovim ženama:

Slika

Žene koje rade u fabrici kod Topraka

Koje će u fabrici raditi od jutra do mraka za platu od koje ne može da se živi (ali može da se preživi, što je očigledno uspeh) poruče da treba da se raduju. I da ne brinu, jer Turci će da vode računa o njima.


P.S: Your tie is too short, Mr. President. The tip of your tie should rest between the top and bottom of your belt buckle.

Slika

Dress like you’ve made something of yourself, even if you haven’t. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4248
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 23 Okt 2018, 09:03

E, kravata je najbitnija.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10693
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 23 Okt 2018, 20:02

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4248
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 05 Dec 2018, 16:58

BIRN: Televizije Prva i O2 prodate korporaciji Kopernikus

Korporacija Kopernikus, u vlasništvu brata zvaničnika Srpske napredne stranke, kupila je televizije Prva i O2, nakon što je prodala svoje podružnice kablovskog operatera državnoj telekomunikacionoj kompaniji „Telekom“ za skoro 200 miliona evra, piše BIRN.

Vlasnik korporacije Kopernikus, Srđan Milovanović, potvrdio je za BIRN da je postignut dogovor s vlasnikom ove dve televizijske stanice, Antenom Grup.
„Sada antimonopolska komisija mora to da odobri, ali to je samo formalnost, jer Antena nema 40 odsto udela na tržištu“, rekao je Milovanović za BIRN.

Kako piše BIRN, kompanija koja ima veze sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, kupila je dve televizijske stanice sa nacionalnim frekvencijama, nakon prodaje sopstvenog kablovskog operatora državnoj telekomunikacionoj kompaniji – Telekomu.

Milovanovićevu kompaniju povezuju s vladajućom Srpskom naprednom strankom, jer je njegov brat, Zvezdan Milovanović, stranački funkcioner, naveo je BIRN.

Povodom ovoga oglasila se i Kompanija Antena grupa, u čijem vlasništvu se nalaze Prva televizija, O2 TV, Prva TV Crna Gora, Play Radio, šest kablovskih kanala i portali prva.rs, o2tv.rs i b92.net, kako navode u saopštenju, dogovor sa Srđanom Milovanovićem o preuzimanju 100 odsto osnivačkih prava Antena grupe u Srbiji i Crnoj Gori je postignut, a vrednost akvizicije iznosi 180 miliona evra.

Postupak izdavanja dozvole od strane regulatornih tela je u toku, naveli su u saopštenju, prenosi N1.

Krajem 2009. godine Antena grupa preuzela je Fox televiziju u Srbiji, a u septembru 2010. promenila je naziv u Prva srpska televizija. Kako navode, promena osnivačkih prava deo je poslovne strategije kompanije Antena grupe, koja će se fokusirati dalje na razvoj osnovne delatnosti i poslovanja.

„Grupacija je ovim poslovnim potezom ostarila impresivan uspeh. U vreme kupovine Fox televizije u Srbiji 2009. godine, stanica je imala svega 4 odsto udela tržišta, a danas, osam godina nakon ozbiljnih ulaganja i kontinuiranog širenja delatnosti, medijska kuća ima čak 45 odsto udela u tržištu i jedna je od najzdravijih medijskih kompanija u zemlji“, piše u saopštenju.

Dodaju da Srđan Milovanović poseduje bogato iskustvo u medijskom i telekomunikacionom poslovanju, a da akvizicija predstavlja izazov koji će, navode, pozitivno uticati na celokupan razvoj medijskog tržišta Srbije.

„Sa velikim zadovoljstvom najavljujem preuzimanje jedne od najprestižnijih medijskih kuća u Srbiji i Crnoj Gori, koju je punih osam godina kreirao i vodio sjajan domaći tim pod vođstvom Antena grupe. Imajući u vidu besprekoran imidž i odlične rezultate poslovanja medijskog giganta, ciljevi i planovi će se kretati u pravcu suverene gradnje i daljeg razvoja ove ugledne medijske kuće, uvećanja produkcionih kapaciteta i širenja medijske platforme. Ambiciozne planove jačanja liderske pozicije kompanije kako u zemlji, tako i u regionu sprovodiće isti tim ljudi koji važe za vrhunske profesionalce i jedne od najboljih u domaćoj medijskoj industriji. Radujemo se novim uspesima koje ćemo zajedno graditi i ostvariti u periodu pred nama, a u korist vernih gledalaca i slušalaca kojima obećavamo još raznovrsniji i bolji programski sadržaj“, izjavio je novi vlasnik Srđan Milovanović.


Telekom od državnih para (čitaj naših) kupuje Kopernikus Srđana Milovanovića za 180 miliona, a onda Srđan (čitaj brat Zvezdanov, čitaj SNS) kupuje za 180 miliona Prvu, O2 i ... Lepota.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10693
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 05 Dec 2018, 23:06

Opet su bacili pare uzalud... Zaboravili su jednu od starih informatičkih lekcija o informacionoj hipersaturaciji. Koja pak kod potencijalnih korisnika informacija dovodi do transfera resursnog kredibiliteta:



Rezimirano - uzalud ste krečili, gospodo. :)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4248
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 22 Dec 2018, 12:21

Ivanović: Poslednja emisija sledećeg petka, nema para za koje bih prodao obraz

Voditelj Ivan Ivanović izjavio je da će poslednja emisija "Veče sa Ivanom Ivanovićem" biti emitovana 28. decembra i da posle tog neće raditi tu emisiju jer "ne želi da predstavlja dekor za lažnu slobodu".

Ivanović za agenciju Beta rekao da je odluku doneo iz ličnih i poslovnih razloga.

"Nemam razloga da verujem da će vreme koje dolazi na Prvoj biti onakvo kakvo je bilo i ne postoji ništa što će moći da me uveri da će moći da se radi slobodno. Mislim da je situacija takva kakva je i ne želim da moje ime stoji uz sve što se desilo prilikom kupovine te televizije, niti mislim da treba da dovodim sebe i tim koji je radio deset sezona u situaciju da budemo uslovljeni, pritisnuti ili da budemo poniženi pre svega potencijalnim pretpostavljenima koji će se možda pojaviti", rekao je poznati voditelj.

On je dodao da "slobode nema, da postoje neke borbe koje pojedinačno vode (Zoran) Kesić i on kao i drugi koji se time bave", ali da ne ne verujem da će biti moguć i "ovaj minimum slobode ostvariti u budućnosti".

"Ono što sam ja saznao da su planovi za mene bili da emisija traje do juna, i onda da nađu neki način da je prekinu, uz neku bogatu finansijsku nadoknadu za mene. Ne postoje te pare za koje bih prodao obraz i iza toga stojim svih ovih godina. Ovaj moj potez ima veze sa čašću, pa potom sa svim ostalim", rekao je on.

Ivanović je rekao da on i njegov tim za sada nemaju ponudu, a ni plan šta će raditi.

"Ljudi koji rade ovu emisiju, 20 porodica, oko 50 ljudi, svi su istog stava kao i ja. Svi smo jednoglasni i osećamo i mislimo isto. Mislim da je u redu bilo da moje ime stoji uz Prvu svih ovih godina i isto tako mislim da nije u redu da stoji od januara pa na dalje", rekao je on.

Voditelj je naveo da je poslednja emisija sledećeg petka.

"Večeras je poslednji intervju koji sam uradio što je vrlo važno jer mislim da su moji intervjui obeležili tu emisiju u svih 10 sezona. Poslednja emisija je sledećeg petka u kojoj tradicionalno pomažem svojim gledaocima. S obzirom na to da se emisije rade za publiku, red je da se oprostim u emisiji koja je posvećena našoj publici", naveo je Ivanović.

On je rekao da u Srbiji nema slobodnog društvo i da nedostaje sloboda na svim nivoima, dodajući da je njegova emisija bila privid lažne slobode i da su stvari normalne.

"Stvari nisu normalne, posle neprijatnosti koje sam doživeo na konferenciji za novinare predsednika republike to je postalo jasno. Mislim da je scenario bio da ide neki period diskreditovanja od šest meseci. Imate situaciju u kojoj novinari bezočno lažu, predsednik učestvuje u svemu tome, sve prođe, niko se ne izvini, niko ne demantuje iako je dokazano da je sve laž, i na nju niko ne reguje, ne reaguje moja televizija niti je bilo reakcije nekih drugih televizija ili novinskih kuća", rekao je Ivanović.

On dodao da ima obavezu da prvi kaže da ovde ništa nije normalno i da to što se dešava ne treba da se dešava.

"Neko jednostavno mora da kaže dosta je. Ne verujem da moj glas ima tu snagu, ali zbog sebe i ljudi sa kojima radim kažem dosta je. Moj čin je poruka svima koji slobodno misle, poruke svima koji nisu članovi nijedne stranke. Negde mora da se podvuče crta ispod koje ne dozvoljavaš bilo kome da se igra tvojim dostojanstvom", rekao je Ivanović.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10693
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 08 Jan 2019, 17:07

Gligorov: Srbija je zemlja sa najsporijim privrednim rastom na Balkanu

Srbija je, posle Hrvatske i Grčke u poslednjih desetak godina zemlja sa najsporijim privrednim rastom na Balkanu, a najverovatnije i u Evropi, ocenio je saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.

On je u intervjuu Beti rekao da je ta pozicija Srbije "jednim delom posledica korekcije kursa i realnih dohodaka posle 2008. godine, a potom i fiskalne konsolidacije, kakva je sprovedena posle 2015. godine".

"I jedno i drugo je moglo bolje, tako da se može oceniti da su srpske privredne vlasti u poslednjih desetak godina uglavnom veoma rđavo upravljale privredom", rekao je Gligorov.

Dodao je da je "Hrvatska još gore upravljala privredom, a da Grčka, verovatno nije imala mnogo bolji izbor od onoga koji je napravila, dok su svi drugi bili bolji".

Gligorov je ocenio da je Srbija po nivou privredne aktivnosti po glavi stanovnika gora od većine susednih država, "što je neverovatno rđav rezultat".

Najveća greška fiskalne konsolidacije, prema njegovim rečima, bila je smanjenje plata i penzija, čime je podstaknuta emigracija, kao i subvencionisanje državnih preduzeća i investitora.

"Umesto toga trebalo je da se sprovedu reforme državnog sektora i privrednih ustanova i obezbedi vladavina prava", rekao je on.

Istakao je da je vladavina prava važnija od subvencija za sve "ambicioznije investitore".

Na pitanje kako ocenjuje budžet Srbije za 2019. godinu, da li je razvojni ili vojni, Gligorov je rekao da su se "već čule primedbe u javnosti zbog povećanja vojnih izdataka, a ne i javnih ulaganja".

"Nije ni izvesno da država ume da potroši više, recimo na izgradnju infrastrukture, jer je i do sada kasnila realizacija gotovo svih projekata, a da se o kvalitetu i ne govori", rekao je Gligorov.

Komentarišući povećanje izdataka za kupovinu vojne opreme Gligorov je rekao da "je to nešto što država zna da uradi efikasno".

"Mogla je da kupi i opremu za obrazovanje ili za nauku ili za neku drugu javnu namenu, no čini se da se veruje da će kupovina oružja biti popularna u javnosti", rekao je Gligorov.

Istakao je da je pitanje "koje je kod toga najvažnije, zašto se jača vajska?"

"Vojska je sredstvo, bolje opremljena vojska je bolje sredstvo, a šta je cilj, da se zemlja brani, od koga tačno? Da se pretnjama od drugih dobiju ustupci? Koji tačno? Ukoliko nema odgovora na pitanje o cilju, a nema, reč je o bačenim parama", ocenio je Gligorov.

Na pitanje da li su predviđene kapitalne investicije u budžetu dovoljne i usmerene u prave i neophodne projekte on je rekao da "nisu dovoljne, imajući u vidu razvojne potrebe".

"Nije mi, doduše, poznato da postoji studija razvojnih potreba zemlje i privrede, tako da je teško oceniti da li su projekti valjano odabrani", rekao je Gligorov.

Ako se posmatra iz ugla razvoja, infrastruktura i energija su, prema njegovim rečima, "svakako važni, ali je ulaganje u obrazovanje i znanje daleko najvažnije jer srpska privreda ne može da konkuriše neobrazovanom i jeftinom radnom snagom, pošto toga ima u svetu veoma mnogo".

Na pitanje kako ocenjuje visinu povećanja plata i penzija Gligorov je rekao da povišice nisu preterano velike, ali da uz fiksni kurs utiču na spoljnotrgovinski deficit i na inostrani dug.

"Problem bi mogao da bude rast realnog kursa, taj problem je karakterističan za srpsku privredu već više decenija, tako da će eventualni negativan efekat povećanja plata i penzija zavisiti od monetarne i politike kursa", rekao je Gligorov.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10693
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 09 Jan 2019, 00:10

Pardonirajte, gospodine Gligorov, na mom nepozvanom upadu u Vaš blago deprimantni narativ, ali smatram neophodnim da Vama kao renomiranom ekonomisti ukažem na jednu srazmerno malo poznatu činjenicu od izuzetne važnosti po s Vaše strane elaboriranu temu, a koja pak doslovno glasi ovako:

„Gastarbajteri su za deset meseci 2018. godine rodbini u Srbiji poslali 2,9 milijardi evra, što je za 18,5 odsto više novca u odnosu na isti period prethodne godine.”

Slika

Verovali ili ne, ali prema još uvek samo preliminarnim platno-bilansnim podacima Narodne banke Srbije, priliv po osnovu doznaka, odnosno ličnih transfera iz inostranstva do kraja oktobra ove godine iznosio je tačno 2.897.000.000 € ili u proseku 412,562 € evra po svakom postojećem stanovniku Republike Srbije.

Možda Vam se čini da ova informacija nije relevantna u predmetnom slučaju? Znate, ja se bojim da jeste, budući da javno anonsira jednu po etabliranu ovdašnju ekonomsku misao krajnje neprijatnu pojavu. Poimenično to da učešće deviznih doznaka u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije prema procenama (zvanični obim BDP za 2018. biće poznat tek u februaru ove, 2019. godine!) iznosi oko 8 %, što je daleko više od obima sveukupnih i do bljutavosti nahvaljenih direktnih inostranih investicija, a koje će dostići tek negde oko 5 % BDP RS u 2018.

Zbog čega je to toliko važno? Pa... u principu zbog toga što budući da snaga domaće valute ne zavisi samo od izvozne snage naše privrede već i od priliva inostrane valute, inostrano valutno pokriće domaće valute u obimu koji možda dostigne i svih 60 % užeg agregata novčane mase M1 potencijalno može da ima vrlo povoljne efekte po sve još uvek ovde živuće državljane Sorabije mile. :)

Da, činjenica je da će preduzeća koja krajerm godine intenzivnije otplaćuju svoje inostrane obaveze i uvoze energente i robu koja se inače uopšte ne proizvodi u zemlji, a koja je potrebna za ljudsku egzistenciju (tipični primer: lekovi) apsorbovati veliki deo pristiglih doznaka. Ali osnovni postulat ove retko ohrabrujuće i po sve slojeve ovdašnjeg stanovništva beneficijarne pojave i dalje će ostati validan: ukoliko ponuda evra bude i dalje izraženija od tražnje za ovom valutom, kurs dinara prema evru će nastaviti da jača - sa svim pozitivnim posledicama koje može da obezbedi racionalno povećanje javne potrošnje, obezbeđujući istovremeno relaksiranu amortizaciju eventualnih spoljnih ekonomskih udara. ;)

Doznakama ojačani dinar uopšte ne predstavlja problem! Što je, naime, jači dinar, ovdašnje stanovništvo biće u prilici da kupi za njega više. A naš proizvođači (čak i toliko vozljubljeni poljoprivrednici!) i tako već i sada jesu usko povezani sa uvoznom robom (kroz repromaterijal, energente i čitavu klasu ovde neproizvođenih sredstava za rad), tako da njihovi dinarski prihodi, u slučaju njegove doznakama obezbeđene aprecijacije dinara, i njima samima mogu da obezbede povećanu kupovnu moć i sledstveni iskorak u nabavci produktivnijih srredstava za rad koja će im doneti stvarno smanjenje jedinične cene proizvoda i time istinski povećanu konkurantnost na svetskom tržištu. Štaviše, čak i iskorak u neko još nedosegnute neotehnološke produkcione oblasti, koje do sada nisu bile iskorišćene od strane domicilnih Srba usled žalobno im nedovoljne kupovne moći.

Jedini stvarni razlog za brigu predstavlja opetovana i zapravo neutemeljena ekonomska mantra etabliranih (i odlično plaćenih!) Gurua Ekonomskog Razvoja o obaveznom podsticanju izvoza kao prioriteta vladine ekonomske politike. :evil:

Na osnovu koje se pak bez ikakcve racionalne osnove dele nebrojenim preduzetnicima-parijama subvencije od po 10.000 € po angažovanome radniku, e ne bili oni svojom produkcijom podstakli izvoz i devizni priliv, uz mogućnost obezbeđenja XXI-vekovnom Srbinu - radeniku realno deprecirane plate od 200 €. Sa svim propratnim posledicama po kupovnu moć & agregatnu potražnju domaću. :roll:

Znate, ja se još uvek živo sećam kako je pre nekih četvrt veka jedan uistinu nesvakidašnji čovek zauvek razvejao popularne monetarno-ekonomske mitove u vezi dinara i BDP-a:

Slika

Čini se stoga da bi bilo dobro da umesto ponavljanja etabliranih mantri počnemo da obnavljamo gradivo iz matričnih jednačina. Ekonomija je, naime, u osnovi matematičke prirode. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4248
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 21 Jan 2019, 01:09

Beograd, 19. I 2019. - Dva od Pet miliona



Hominem etiam frugi flectit saepe Occasio. Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4248
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 21 Jan 2019, 17:02

Ista govna.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10693
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 08 Feb 2019, 17:13

Ko su vlasnici nacionalnih TV frekvencija u Srbiji

Na televizijskom nebu Srbije, situacija postaje veoma jednostavna - odlaskom grčke Antena grupe, sa tržišta nestaje i poslednji inostrani vlasnik, kompanija koja biznis razvija i izvan ovog regiona.

Vlasnici svih nacionalnih frekvencija postaju srpski biznismeni, za koje se vezuje više ili manje kontroverzi.

Željko Mitrović vlasnik je televizije Pink, Predrag Ranković Peconi, veruje se, poseduje televiziju Hepi, dok Srđan Milovanović postaje vlasnik televizija Prve i O2.

Konkurs za petu frekvenciju i dalje je otvoren, a i u tom takmičenju preostali su samo - domaći konkurenti: Studio B i Kopernikus.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo je taj konkurs 19. aprila 2018. godine, ali rezultati još nisu objavljeni.

Hrvatski model - potpuno različit

Među vlasnike televizija u Srbiji, Srđan Milovanović ne dolazi bez prethodnog iskustva - doduše, sa lokalnog i kablovskog nivoa.

Vlasnik je televizije Kopernikus koja emituje program na tri kanala, iz dva centra - u Beogradu i Nišu.

Bio je na čelu i istoimenog kablovskog operatera, prodatog pre mesec dana Telekomu Srbija za oko 195 miliona evra - 15 miliona više nego što je uložio u kupovinu svega što Antena grupa poseduje u Srbiji.

U centar pažnje, Kopernikus je dospeo pred izbore 2012. godine jedinstvenim rešenjem - kompanija „Sens marketing", bliska Srpskoj naprednoj stranci (SNS), zakupila je osam sati programa na jednom od Kopernikusovih kanala da bi pravila sopstveni televizijski program „Svet plus info".

I pored upozorenja Republičke radiodifuzne agencije da stranke ne mogu da zakupljuju program na ovaj način, Srđan Milovanović dao je drugačiju poruku.

„Mi pregovaramo sa bukvalno svim srpskim strankama, uključujući i one najveće.

Vodićemo se politikom - ko da više", rekao je tada Milovanović za dnevni list Blic.

Vlasnika Kopernikusa sa naprednjacima spaja i činjenica da je njegov rođeni brat Zvezdan poverenik SNS-a za Niš.

Kada su novinari Južnih vesti razgovarali sa Zvezdanom Milovanovićem o objektima Kopernikusa u Nišu, on je o njima govorio „u prvom licu", da bi se naknadno javio redakciji da je „štitio firmu brata".

Minos Kirijaku bio je na čeli Antena grupe kada je ušla na srpsko tržište, da bi kompaniju posle njegove smrti nasledio sin Teodor
Željko Mitrović (Pink)

Televizija Pink jedina je u Srbiji koja od prve podele nacionalnih frekvencija 2006. godine bez promena koristi ovo javno dobro.

Iako se ova televizija često hvali podacima o gledanošću programa, mediji su se više bavili poreskim dugovima Mitrovićeve imperije.

Ipak, prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo, ni činjenica da je bio pri vrhu liste najvećih poreskih dužnika Srbije nije sprečila državnu Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza da mu od 2014. do 2017. godine dodeli više od 10 miliona evra na ime garancija i kredita.

Rad Pinka žestoko kritikuje opozicija, a Dragan Đilas najavljuje i da bi toj televiziji mogla da bude oduzeta nacionalna frekvencija ukoliko njegova koalicija dođe na vlast.

Mitrovića brani čitav državni vrh, od predsednika Aleksandra Vučića koji Pink svrstava u njemu bliske medije i premijerke Ane Brnabić, pa sve do Mitrovićevog nekadašnjeg partijskog druga Aleksandra Vulina, iz vremena kada su bili članovi Jugoslovenske levice (JUL) Mirjane Marković.

Inače, u vreme kada je Đilas bio gradonačelnik Beograda, na televiziji Pink emitovana je emisija „Gradske vesti" - u produkciji tada gradske televizije Studio B.

Željko Mitrović osnovao je najpre radio stanicu sa folk muzikom 1993. godine, a godinu dana kasnije i televiziju Pink.

Početkom 2000-tih, pokrenuo je televizije istog imena sa nacionalnim frekvencijama u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i obe ih prodao tokom ove godine Junajted Grupi, da bi u obe zemlje pokrenuo - kablovske kanale.

Iako je pokušavao, nikada nije uspeo da uđe na hrvatsko tržište, dok mu je makedonska televizija brzo propala.

Vlasnik je više desetina kablovskih kanala i onlajn platforme za gledanje televizije.

Veliki deo njegovih poslovnih operacija predstavlja filmski studio koji je izgradio u beogradskom predgrađu, a u vlasništvu ima i kompaniju za privatne avione.

Ime Predraga Rankovića, ili njegov nadimak Peconi, nikada se nije pominjalo u zvaničnim dokumentima televizije Hepi - u njima stoji da je vlasnica izvesna Vladana Ćirović.

Slično je i sa konzorcijumom kompanija „Invej" - registrovanom kao zatvoreno akcionarsko društvo, a za koju se takođe tvrdi da je u vlasništvu Predraga Rankovića.

„Invej", u okviru koga posluju „Albus", „Medela", „Vital", „Rubin", i Hepi televizija imaju sedište na istoj adresi.

U to sedište, na gostovanje i višesatne intervjue često i rado dolazi predsednik Srbije.

Osim ovih intervjua, televizija Hepi poznata je i po rijaliti programima zbog kojih je često dobijala upozorenja REM-a - najviše od svih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Ranković je pažnju javnosti privukao i kada je upucan u noge u beogradskom hotelu „Prag" u martu 2017. godine.

Ova pucnjava spaja ga sa Srđanom Milovanovićem - budućim vlasnikom televizija Prve i O2, koji je u tom trenutku imao osporavano vlasništvo nad ovim hotelom.

Magazin Vreme piše da je Peconi počeo biznis sa fliperima, pa kockarskim aparatima i menjačnicama.

Njegovo ime nalazi se u „Beloj knjizi" organizovanog kriminala koju je srpska policija izdala posle ubistva predsednika Vlade Zorana Đinđića 2003. godine.

Peconi je hapšen u akciji „Sablja" koja je usledila, ali je ubrzo pušten.

Nikada ne daje izjave za medije, niti se slika.

Peta frekvencija

Već pet godina, jedna nacionalna TV frekvencija stoji prazna - iako bi država od nje godišnje mogla da zaradi milion evra, koliko je u Konkursu koji je raspisao REM navedeno da iznose naknade za korišćenje ovog javnog dobra.

Lista zainteresovanih kandidata objavljena je 8. avgusta 2018. godine, a iako je REM imao 60 dana da saopšti konačne rezultate Konkursa - to još nije učinjeno.

Za petu frekvenciju prijavila su se četiri kandidata: Studio B, BK Telekom, LTR i Kopernikus.

U međuvremenu se saznalo da bi, zbog otpuštanja radnika, BK Telekom mogao da odustane od prijave, kao i da se iz trke povukao LTR, označen u „igri slova" kao kandidatura nemačkog RTL-a.

Ostaje nejasno šta će biti sa prijavom Kopernikusa, sada kada njegov vlasnik kupuje već dve nacionalne TV frekvencije.

Kopernikus je prethodno neuspešno učestvovao na jednom poništenom konkursu za petu frekvenciju.

Za protivnika su imali televiziju Nova.rs, ali je tadašnji RRA odlučio da nijedna televizija ne ispunjava uslove za dobijanje dozvole.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10693
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 09 Feb 2019, 17:48

E fructu arbor cognoscitur





:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4248
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Prethodni

Povratak na POLITIKA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron