Quo Vadis, Srbijo?

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 15 Sep 2017, 17:34

Ispravnije je - do popune Žutoga kontejnera:

Slika

:roll:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 22 Sep 2017, 17:19

Prazna sala Generalne skupštine UN za vreme govora Predsednika Republike Srbije

Slika

Ni jedan jedini šef države ili ministar inostranih poslova (osim g. Dačića sa prevoditeljkom) u auditorijumu

Šta da se radi - autobusi podrške ne mogu preko Atlantika... :(
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 25 Okt 2017, 16:24

Četrdeset i dvoje srpskih sudija i trinaest tužilaca položilo zakletvu pred Hašimom Tačijem

Četrdeset i dvoje srpskih sudija i trinaest tužilaca položilo je zakletvu pred kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem. Ove sudije i tužioci danas su integrisani u pravosudni sistem Republike Kosovo, na šta im je i sam kosovski predsednik čestitao. Polaganju zakletve prisustvovali su međunarodni predstavnici na Kosovu, uključujući ambasadore.

„Pozdravljam vašu spremnost da se integrišete u kosovsko pravosuđe i radite u skladu sa kosovskim zakonodavstvom. Takođe, pozdravljam vašu spremnost da izvršavate funkciju sudija, tužilaca časno, odgovorno i nepristrasno, poštujući pravila profesionalne etike,” rekao je Tači u obraćanju sudijama, navodi se u saopštenju iz kosovskog predsedništva.

Slika

Uručenje Ukaza o imenovanju srpskim sudijama od strane Hašima Tačija

On je naveo i to da imenovanje sudija i tužilaca iz nevećinskih zajednica „u potpunosti održava multietničku prirodu Kosova. Kosovo je izgrađeno na ustavnim principima, inkluzivnosti, jednakosti i slobodi svakog pojedinca. Kosovo je usvojilo odgovarajuće mere za unapređenje pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika zajednica u svim oblastima ekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog života.”

Istovremeno, Tači se zahvalio i međunarodnim prijateljima, čiju su, kaže, podršku imali na ovom putu, dodavši: „Sudije i tužioci imaju veliku ulogu u životima građana u ostvarivanju njihovih prava u obezbeđivanju jednakog pristupa pravdi, bez obzira na njihov pol, rasnu, versku i nacionalnu pripadnost.”

Hašim Tači je nakon polaganja zakletve potpisao ukaz o imenovanju 40 sudija i 13 tužilaca iz manjinskih zajednica i istakao da imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija iz manjinskih zajednica predstavlja multietničku prirodu Kosova, saopšteno je iz kabineta kosovskog predsednika.

U saopštenju se ističe da ukaz o postavljanju sudija i tužilaca iz manjinskih zajednica jedna od afirmativnih mera koje institucije Kosova preduzimaju kako bi se postigla puna i efektivna ravnopravnost pripadnika zajednica u svim oblastima ekonomskog, društvenog, političkog i kulturnog života.

Polaganjem zakletve i ukazom se obezbeđuje „potpuna primena Sporazuma o pravosuđu koji je postignut u Briselu 10. februara 2015. godine.”

Slika

Sudije i tužioci kosovskog pravosuđa srpske nacionalnosti koji su položili zakletvu pred Hašimom Tačijem

Srpske sudije i tužioci trebalo je da polože zakletvu pred kosovskim predsednikom 17. oktobra, ali se oni na polaganju zakletve nisu pojavili.

Do odlaganja „pune implementacije” sporazuma o pravosuđu, kako je ranije najavljivano, nije došlo zbog, saopšteno je iz EU, zahteva za odlaganjem od strane Beograda.

Zašto je do odlaganja integracije srpskih pravosudnih radnika u kosovski sistem došlo - nije bilo zvaničnih informacija, dok su direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, a potom i srpski Predsednik, Aleksandar Vučić, najavili da će se integracija dogoditi tri dana kasnije, odnosno juče - dan nakon kosovskih lokalnih izbora.

„Što se mene tiče, dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle današnje sednice dala odobrenje” - rekao je tada Vučić.

Sporazum o pravosuđu postignut je početkom februara 2015. godine, nakon čega je iz beogradskog pregovaračkog tima istaknuto da uz ovaj sporazum postoji i „prateći sporazum koji razrađuje sve detalje", te da "ni na jednom mestu, nema ni grba, ni naziva ,Republika Kosovo’”.

Od 2015. raspisana su i dva konkursa za integraciju nekadašnjih tužilaca, sudija i administrativnog osoblja srpskog pravosudnog sistema u kosovski, vršena je njihova obuka, ali nijednom, suprotno praksi kosovskih pravosudnih institucija - nisu saopštena njihova imena.

Današnja integracija najavljena je iz Brisela nakon, kako je tada navedeno, neformalnog sastanka Tačija i Vučića, a nakon ranije najavljenog roka za integraciju srpskog pravosuđa što je bio 10. januar 2017.

Izvor: Koha Ditore


P.S: Tekst zakletve koju su pred licem sa još uvek važeće Poternice Republike Srbije, Predsednikom tzv. Republike Kosovo Hašimom Tačijem, koji je 1997. godine pred Okružnim sudom u Prištini u odsustvu bio osuđen na 10 godina zatvora zbog terorizma, a za kojim je 2002. godine bila raspisana poternica zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo genocida, glasi:

„Zaklinjem se da ću se u obavljanju dužnosti sudije Republike Kosovo pridržavati Ustava Republike Kosovo i da ću služiti kao sudija časno, odgovorno i nepristrasno, poštujući pravila profesionalne etike.”

Posle izgovaranja ove zakletve pred imenovanom osobom, diplomirani moralni bednici srpske nacionalnosti potpisali su navedeni tekst zakletve.

Slika

PPS: Da bi nastavili da primaju penzije od Republike Srbije (jer su prethodno penzionisani u srpskom pravosuđu), ovu potpisanu zakletvu u obliku fotokopije zaklete osobe moraće da pošalju Kancelariji za KiM na uvid i potvrdu.

PPPS: Serem im se na diplome pravnog fakulteta. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 30 Okt 2017, 10:04

Ne postoje pouzdani podaci o broju naših građana koji se u potrazi za poslom iseljavaju iz zemlje

Emigracija iz Srbije dobila galopirajući trend


Srbija je na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom, zauzela 31 mesto * Čak dve trećine mladih želi da se iseli iz zemlje

Ne postoje precizni podaci o tome koliko građana Srbije trenutno živi i radi u inostranstvu, niti koliko ljudi godišnje potraži posao van granica zemlje. Ako se pita statistika, koja svoje podatke bazira na popisu, prema poslednjem izveštaju iz 2011. vani se nalazi 313.411 naših građana.

Međutim, domaćoj statistici izmiču druga i treća generacija iseljenika, jer ne postoji metodologija koja bi obuhvatila i te grupe. Podaci OECD-a, rađeni uglavnom prema evidencijama zemalja koje primaju ekonomske migrante, govori da je broj znatno viši - čak 598.200 iseljenika i to samo u te zemlje i starosne dobi 15 i više godina.

Redovni član Akademije ekonomskih nauka, profesor Vladimir Grečić, koji se inače bavi problemom migracija, potvrđuje paradoks da u eri digitalizacije ne postoje pouzdani podaci čak ni kada se istraživači oslanjaju na statistike glavnih imigracionih država. Kada je o Srbiji reč, dodatni problem je to što se evidencije vode prema zemlji rođenja ili prema državljanstvu, a naša zemlja je u poslednje dve decenije nekoliko puta promenila svoj državni status, od SR Jugoslavije, preko SCG do RS. Ali i tako dobijeni podaci morali bi da budu razlog za brigu.

- Prema procenama nedavno objavljenim u Sekretarijatu OECD, emigracija iz Srbije je poprimila galopirajući rast. Naime, prosečan godišnji broj emigranata iz naše zemlje samo u države članice OECD, u periodu od 2005. do 2014. iznosio je 31.000. U 2014. emigriralo je 57.000 osoba, da bi 2015. taj broj dostigao rekordnih 60.000. Time je Srbija, na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom, zauzela 31 mesto. Koliko se migranata vratilo u Srbiju nije poznato. Takav podatak u ovoj publikaciji nije dostupan - kaže za Danas profesor Grečić.

On ukazuje i na skorašnja istraživanja koja pokazuju da su emigracione namere mladih kod nas dosta izražene – čak dve trećine ispitanika iz te kategorije želi da se iseli iz zemlje. Motivacija mladih za emigraciju je skoro u potpunosti ekonomska (81,9 odsto). Oni žele poboljšanje životnog standarda, lakše zaposlenje, bolje uslovi za pokretanje sopstvenog posla, bolje obrazovanje i slično. Najprivlačnije zemlje destinacije za emigraciju su zemlje EU (gotovo kod četvrtine ispitanika), posebno Nemačka i Austrija, a od prekookeanskih SAD i Kanada.

- Ništa to nije nelogično. Srbija u ekonomskom pogledu mnogo zaostaje za zemljama Evropske unije. Izveštaj EK o napretku Srbije u 2015. pokazuje da se BDP po stanovniku u Srbiji nalazi na nivou od samo 35 odsto proseka u 28 zemalja EU zajedno uzetih. Inače, rizik od siromaštva - definisan kao deo stanovništva koji živi od prihoda koji su ispod 60 odsto proseka prihoda u zemlji, procenjuje se na 25,6 odsto. Pri tom, u stanovništvu Srbije vlada percepcija veoma ozbiljnog pesimizma u pogledu kapaciteta naše države za zadržavanje i kapaciteta za privlačenje talenata. To potvrđuje i najnoviji Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (2017-2018), prema kome je Srbija po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata“ na 134. mestu a po indikatoru „kapacitet za privlačenje talenata“ na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja - ističe naš sagovornik i dodaje da je u inostranstvo otišlo oko 90.000 visokoobrazovanih kadrova dok je broj studenata rođenih u Srbiji koji se obrazuju u inostranstvu 2012. godine iznosio 9.712.

"Oni su u najvećoj meri potencijalni iseljenici, budući da za vreme studija nauče dobro jezik i prilagođavaju se zahtevima tržišta rada zemlje u kojoj studiraju", objašnjava on.
Ukazuje i da tako promenjena struktura migranata u odnosu na period od pre nekoliko decenija kada su odlazili uglavnom ljudi sa nižim stepenom obrazovanja, ima i svoje ekonomske posledice.

- Emigracija generiše i mogućnosti i izazove za zemlje porekla. Kod manje razvijenih i zemalja u razvoju, izražava se najčešće zabrinutost zbog gubitka visoko kvalifikovanih i stručnih radnika, takozvanog "odliva mozgova", koji može da ometa razvoj. Uz to, neke zemlje vide emigraciju kao strategiju za podsticaj privrede, ne samo od deviznih doznaka ili smanjenja pritisaka na tržište rada, već i pokazateljima da njihove dijaspore mogu doprineti razvoju kroz finansijska ulaganja u matičnim državama, kao i kroz transfer znanja i veština - kaže Grečić.

Ipak, upozorava on, iseljavanje talenata iz Srbije je sve veće. To će imati dalekosežne negativne implikacije, jer su zemlji potrebni visokostručni kadrovi. Najvažniji činilac povećanja konkurentnosti privrede su znanje i inovacije, a talenti su nosioci inovacija, u uslovima razvoja društva i ekonomije zasnovane na znanju. Inače, strane kompanije kod nas traže najbolje stručnjake, kada procenjuju buduće efekte prilikom ulaganja kapitala, kaže naš sagovornik. On tvrdi i da se odlazak mladih u inostranstvo ne može i ne treba zaustavljati.

- Oni treba da odlaze, rade neko vreme, stiču nova znanja i vredna iskustva, ali i da se vrate u matičnu državu. Nijedna zemlja nije uspela da zaustavi emigraciju, ali više njih, sličnih našoj, uspele su da stvore povoljan ambijent za povratak mladih, promovišući „cirkularnu migraciju“. Svi su ljudi vredni pažnje, ali odlazak talenata, koji su nosioci znanja i inovacija koje su bitni činioci razvoja, prosperiteta i povećanja konkurentnosti privrede Srbije, predstavlja najveći izazov za nosioce političkih funcija - zaključuje profesor Grečić.

Najviše obrazovanih odlazi u Kanadu

Od ukupno 598.200 iseljenika iz Srbije, koliko ih je evidentirao OEBS, 307.500 su žene. Od tog broja, u Nemačkoj je 27,4 odsto, slede Austrija sa 16,1 odsto, Švajcarska sa 10,4 procenta, Francuska 10, Italija 6,2 odsto, Kanada 4,9 a Australija 3,2 procenta. Za SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo nisu dati podaci. Prema stepenu obrazovanja, u Nemačkoj je udeo visokoobrazovanih u ukupnom broju iseljenika bio je 9,3 odsto, Austriji 5,5 procenata, Švajcarskoj 12,9 odsto, Francuskoj 13,5 odsto, Italiji 10 , Kanadi 52 i Australiji 22,8 odsto.

U pečalbu najmanje preko NZS

Kanali kojima naši građani traže i dobijaju posao u inostranstvu su različiti, a u ukupnom broju migranata gotovo je simbolično koliko njih odlčazi posredstvom državnih institucija, poput Nacionalne službe zapošljavanja.

Tako se 2012. godine15 medicinskih sestara i tehničara zaposlilo u Nemačkoj, a u Ugandi je zaposlena jedna medicinske sestre u operacionoj sali. Naredne godine lista se malo proširila, pa je u Japanu preko NSZ-a posao našao jedan profesor engleskog jezika, u Ugandu je otišao jedan specijalista ginekologije i akušerstva, u SR Nemačku četiri doktora medicine a u Libiju dva lekara specijalista -urgentne medicine i pulmologije i tri medicinske sestre. U 2014. osam osoba sa liste nezaposlenih angažovano je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u SR Nemačkoj, Japanu i Mađarskoj, dok je 2015. zaposleno 55 naših državljana - 37 medicinskih sestara ili tehničara u SR Nemačkoj i 18 lica u Sloveniji i Japanu.

Prošle godine posao u inostranstvu preko NSZ našlo je 27 državljana Srbije - 15 medicinskih sestara ili tehničara u SR Nemačkoj i 12 lica u Sloveniji. Prema posebnoj evidenciji NSZ koja se vodi nakon potpisanog sporazuma sa nemačkim institucijama, u tu zemlju je od 2013. otišlo ukupno 1.479 osoba, od kojih su neki samostalno pronašli posao. I domaće agencije za posredovanje u zapošljavanju šalju radnike u inostranstvo, ali ukoliko nisu za taj posao registrovane, što se dešava, to može da bude i veliki rizik. Uz to, najveći broj mladih koji odlaze, samostalno nalaze poslodavce a većina fakulteta nema evidenciju o profesionalnoj karijeri svršenih studenata.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 13 Nov 2017, 23:57

Šefica Agencije za borbu protiv korupcije podnela ostavku

Beograd -- Majda Kršikapa podnela je neopozivu ostavku na funkciju direktorke Agencije za borbu protiv korupcije, objavljeno je na sajtu Agencije.

Kršikapa je na funkciji provela samo dva meseca, a u Agenciju je došla iz Visokog saveta sudstva.

Kako se navodi, neopozivu ostavku je podnela na telefonskoj sednici, a v. d. direktora Agencije biće Verka Atanasković, koja je izabrana jednoglasno.

Dogovoreno je i da na narednoj sednici Odbor Agencije donese odluku o raspisivanju javnog konkursa za izbor novog direktora Agencije.

Agencija je poslednji put bila u žiži javnosti u slučaju stana ministra Aleksandra Vulina, krajem septembra. Sada već bivša direktorka Agencije rekla je da je Agencija u tom slučaju uradila sve što je u njenoj nadležnosti.

Agencija pre njenog izbora nije imala direktora od decembra 2016. godine, kada je ostavku na tu funkciju podnela Tatjana Babić posle imenovanja za sudiju Ustavnog suda.

Inače, Agencija, nakon odlaska Tatjane Babić, iz dva puta nije izabrala novog direktora. Na prvom konkursu Odbor Agencije nije izabrao direktora jer nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu glasova.

Tatjana Babić je bila na čelu Agencije od januara 2013. godine, nakon što je smenjena Zorana Marković.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod Bibliotekar » 14 Nov 2017, 14:15

Gnjilane: Trojica Srba, jedan Turčin i Rom unapređeni u čin desetara Prvog bataljona u Kosovskim bezbednosnim snagama

Na svečanosti održanoj u kasarni u Gnjilanu juče su trojica Srba, te po jedan Turčin i Rom, pripadnici Kosovskih snaga
bezbednosti (KSB), unapređeni u čin desetara Prvog bataljona KSB.

Svečanosti su, između ostalih, prisustvovali i predsednik Kosova Hašim Tači, ministar za KSB-a Rustem Beriša, kao i predstavnici NATO-a.

Kosovske snage bezbednosti će nastaviti da se obučavaju po standardima NATO, čiji Kosovo želi da postane član. KSB su spremne da prihvate nove odgovornosti i doprinesu miru u svetu”, rekao je Tači i dodao da činom unapređenja pripadnika manjinskih zajednica Kosovo pokazuje da je dom svih.

Slika

Predsednik Republike Kosovo Hašim Tači u srdačnom neformalnom razgovoru sa srpskim pripadnicima KSB-a

Jedan od unapređenih, Marjan Pavlović, kaže da je već šest godina pripadnik KSB-a i da će mu ovo unapređenje pomoći u poslu.

Kolege Albanci su nas primili dobro. Planiram da i dalje napredujem u službi“, izjavio je Pavlović.

U KBS-u danas je zaposleno 103 Srba, kako je juče saopštio zamenik premijera Kosova Dalibor Jevtić.

Inače, zadatak KSB-a je da sprovodi operacije odgovora u slučaju krize na Kosovu i u inostranstvu, operacije civilne zaštite na Kosovu i da pruži pomoć civilnim vlastima prilikom odgovora na elementarne nepogode i druge vanredne prilike.

Ove dužnosti obuhvataju operacije pretrage i spašavanja, uklanjanje eksplozivnih materijala, kontrolu i čišćenje opasnih materija, gašenje požara i druge poslove humanitarne pomoći.

(KiM Radio)


P. S.: Država koja toleriše kolaboraciju, legalizuje izdaju. I to je njen kraj. Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 14 Nov 2017, 19:09

Vidi pogled ovo ispred mesara.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Quo Vadis, Srbijo?

Postod branko » 27 Nov 2017, 19:02

Danas imao uvid u predlog krovnog ugovora sa nemačkim gigantom u proizvodnji mesa

Ugovor s Tenisom: Deset puta manje svinja, tri puta manje ulaganja


* Investicije Tenisa tri puta manje od najavljivanih, umesto 300 miliona evra, 100 miliona, od čega će država platiti do 20 miliona evra, plus moguće poreske olakšice

Februara prošle godine prilikom sastanka sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem vlasnik najveće nemačke mesne industrije Klemens Tenis najavio je ulaganje u Srbiju od 300 miliona evra.

Međutim, sudeći prema ugovoru u koji je Danas imao uvid, ali za koji još ne znamo da li je potpisan, predviđena je tri puta manja investicija - od 100 miliona evra.

Toliko je prema okvirnom ugovoru između Vlade Srbije i Tenis investa, do kog smo došli, predviđeno da Tenis uloži u pet farmi, na pet lokacija u Banatu, gde bi u narednih pet godina bilo uzgajano 350.000 svinja.

Potpisivanje ugovora sa nemačkim proizvođačem mesa Tenisom najavljivano je za jun 2016, međutim, da li je on potpisan pitanje je koje je za javnost do danas ostalo bez odgovora. Prema našim saznanjima, Vlada je u maju ove godine ovlastila ministra privrede Gorana Kneževića da taj ugovor potpiše, međutim u telefonskom razgovoru Knežević nam je rekao da on to nije uradio.

- Nisam potpisao ugovor - rekao je - ne znam uopšte šta me pitate.

Na ponovljeno pitanje da li je on trebalo da potpiše ugovor sa Tenisom u ime Vlade i da li je to učinio, Knežević je rekao "zašto bismo potpisivali ugovor. Mislite li da smo potpisali ugovor sa svakim od 5.000 investitora koji su došli u Srbiju?".

- Uostalom pitali ste me da li sam potpisao, nisam - završio je Knežević.

Ugovor sa Tenisom, međutim, najavio je, još prilikom posete Klemensa Tenisa, Aleksandar Vučić, i to za jun 2016. Premijer je u nekoliko navrata govorio o velikoj investiciji Tenisa, na konferenciji u februaru prošle godine rekao je kako bi Tenis "u početku proizvodio 700.000 do 800.000 svinja, a narednih godina došli bi do cifre od četiri miliona".

Međutim, prema okvirnom ugovoru napravljenom maja ove godine, u kom se, na 23 strane na engleskom i srpskom, investitor Tenis i Republika Srbija obavezuju na saradnju, odobrava se investicija koja "podrazumeva projektovanje, izgradnju i upravljanje sa pet svinjskih farmi gde će svaka imati 70.000 svinja sa najmanje 2.500 krmača po farmi godišnje (ukupno 350.000 svinja na svih pet farmi)". Između ostalog, navodi se da će svaka farma imati površinu između 15 i 25 hektara.

U ugovoru se ističe kako obe ugovorne strane smatraju da "će ova investicija doprineti konkurentnosti Srbije u polju proizvodnje i izvoza svinjskog mesa, kao i povećanju realizacije potencijala poljoprivrede".

Prema ovom ugovoru, Srbija Tenisu odobrava iznajmljivanje državnog obradivog zemljišta, "grupisanog u pet odvojenih lokacija za uzgoj ječma, pšenice, kukuruza, soje i drugih žitarica, a sve u skladu sa važećim propisima i ugovorima o zakupu". Ugovor o zakupu, sa čim je javnost upoznata, odnosi se na period od 30 godina, mada se to konkretno u ugovoru nigde ne pominje.

U ugovoru se dalje navodi da investitor očekuje državni podsticaj u iznosu od 20 odsto ukupnih kapitalnih izdataka po jednom modelu (jedna farma i jedna lokacija), u svakom slučaju ne više od četiri miliona evra po jednoj farmi.

Ugovorom je regulisano i da investitor osim pomenutih podsticaja nema prava da traži druge vrste subvencija, isključujući poreske olakšice, ali i da on finansira ceo projekat. S druge strane, država Srbija se obavezuje da će obezbediti građevinsko zemljište bez naknade.

Ono sa čime je poslednjih dana javnost upoznata jeste broj lokacija koje je Tenis za početak tražio u zakup, mada se do pre dve nedelje ni o tome ništa nije znalo. U ovom ugovoru navodi se tih konkretnih pet lokacija, ali i datum početka zakupa za svaku od njih. Tako je, prema ovom ugovoru, početak zakupa za zemljište u Zrenjaninu (koje je jula odobreno) planiran za novembar 2017, početak zakupa za Kikindu (takođe odobren) za novembar 2018, zakup zemljišta u Sečnju predviđen je za novembar 2019, Vršac u novembru 2020. i na kraju Plandište, gde je plan da se u zakup uđe novembra 2021.

Očigledno je da su rokovi pomereni, jer iako je Komisija koja odobrava zakupe već odobrila zakupe u Zrenjaninu i Kikindi (u Sečnju je u toku odobravanje), Tenis u Zrenjanin ne dolazi ovog novembra već je investiranje odloženo za dve godine.

- Firma Tenis invest je pomerila rokove za započinjanje radova pa će zemljište do tada biti davano u zakup. Oni ulaze u posed od 2019. i najavili su investiranje od 21 miliona evra, rečeno je pre desetak dana na sednici Gradskog veća u Zrenjaninu.

U ugovoru se govori o dve faze projekta, u prvoj, prema ovom ugovoru, planirana je izgradnja tri farme, a u drugoj preostale dve. Međutim, ugovor omogućava Tenisu da jednostrano odustane od faze dva najkasnije do 30. septembra 2019, uz pismeno obaveštenje druge strane. Ukoliko to ne učini, mora da nastavi sa fazom dva.

Ovim dokumentom predviđena je i mogućnost raskida ugovora sa Tenisom i to u slučaju da se nekoliko uslova ne ispuni u narednih mesec dana, tačnije do 31. decembra 2017. Da se to ne bi desilo, do kraja ove godine, Tenis i Ministarstvo privrede moraju da potpišu ugovor o državnoj pomoći za prvu fazu, predugovor o zakupu za lokacije broj 1, 2 i 3 sa utvrđenom zakupninom, investitor treba da zaključi ugovor o prenosu svojine za zemljište koje je potrebno za izgradnju farme u Zrenjaninu kao i da se postigne pisani sporazum o zemljištu koje je potrebno za farme u Kikindi i Sečnju.

Realizacija prve faze, prema ovom ugovoru, podrazumeva da investitor započne poljoprivredne radove na prve tri lokacije, aplicira za građevinske dozvole i dobije upotrebne, investira u njih i zaključi ugovor o prenosu za zemljište koje je potrebno za izgradnju druge i treće farme.

U isto vreme, druga ugovorna strana, Republika Srbija se obavezuje da će poštovati Ugovor o državnoj pomoći, da će olakšati investitoru dobijanje građevinskih i upotrebnih dozvola, ali i da će da "uloži napore da obavezna vakcinacija protiv svinjske kuge bude ukinuta do 31. decembra 2022, pri čemu ovaj period može biti produžen, u zavisnosti od zdravstvenih i higijenskih okolnosti, tržišnih uslova i drugih faktora".

U tekstu ugovora se dalje navodi i da "propust RS da ukine obavezu vakcinisanja svinja protiv kuge ne predstavlja povredu ovog ugovora".

U delu ugovora koji se odnosi na promenu kontrole se navodi da je tokom izvršenja projekta investitor dužan da obavesti pismenim putem državu Srbiju u slučaju promene kontrole najmanje mesec dana pre nego što se promena desi. "Investitor neće imati pravo da izvrši niti dozvoli bilo koju radnju ili propust bez prethodne pisane saglasnosti RS ako bi takva radnja ili propust za posledicu imali, posredno ili neposredno, situaciju da različita lica kontrolišu, na bilo koji način, različite segmente jednog modula, ili različite module", navodi se u ugovoru koji je sačinjen u četiri primerka, na dva jezika i gde će u slučaju da bude neslaganja preovladati srpska verzija.

Tenis će moći da se prijavi za sva poreska oslobođenja i druge poreske olakšice, ukoliko se ispune svi uslovi i ispoštuju sve procedure predviđene propisima, ali je ovim ugovorom obavezan da se u periodu od 10 godina od zaključenja ugovora ne prijavljuje i ne koristi bilo koje druge podsticaje.

O tome da li je potpisan ugovor sa Tenisom i detaljima ovog ugovora pokušali smo da dobijemo odgovore od ministarstava privrede i poljoprivrede, ali i Vlade Srbije, međutim odgovori još nisu stigli.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Prethodni

Povratak na POLITIKA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron