Vesti

Re: Vesti

Postod branko » 14 Jun 2013, 15:32

Emir Kusturica: Sloboda Mićalović glumi uz Moniku Beluči

Pored Monike Beluči, u najnovijem filmu Emira Kusturice, radnog naslova "Na mlečnom putu", jednu od većih uloga imaće i naša glumica Sloboda Mićalović.

Obelodanio je to u utorak proslavljeni režiser podsetivši da će snimanje početi 14. juna i da će film u prva dva dana biti sniman u okolini Mećavnika na Mokroj Gori, a posle toga na Klobuku kod Trebinja. Italijanska glumica će krajem jula ili početkom avgusta doputovati u grad na Trebišnjici, gde će i biti smeštena, a glavnu mušku ulogu igra Kusturica.

"Monika nije imala nikakve posebne zahteve u odnosu na ostale glumce. Jedino je tražila da tokom i posle snimanja ne bude u lošijem smeštaju od ostalih članova filmske ekipe", rekao je Emir Kusturica.

"Film finansiraju francuska i meksička firma i nema srpskih para, ni iz Republike Srpske ni iz Srbije - bio je kategoričan reditelj i najavio da će tokom snimanja u Trebinju biti promovisan i njegov novi roman "Sto jada", u izdanju Kompanije "Novosti".
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 16 Jul 2013, 16:18

Mira Karanović tumačiće Teslinu majku Đuku

Mirjana Karanović tumačiće majku Nikole Tesle u filmu „Tesla” reditelja Majkla Entona u kome glavnu ulogu igra srpski glumac Branjo Tomović.

Film bi trebalo da se snima od jeseni u SAD i Srbiji. Karanovićeva će igrati Đuku, vrednu srpsku domaćicu koja je imala veliki uticaj na inventivne instinkte mladog Nikole.

- To je prilično mala uloga u filmu ali Đuka je imala važnu ulogu u Nikolinom životu – kaže Mirjana. – Pomogla mu je da definiše ko je. Čast mi je da igram tu vrednu ženu koja je podigla jednu tako jaku i zanimljivu porodicu.

Od trenutka kada je pročitala scenario za film Mirjana je znala da je uloga Georgine Đuke Mandić ona koju "mora" da igra.

- Veoma me je dirnuo scenario u kome je svaki lik predstavljen sa velikim integritetom. Ispričaćemo priču onako kako se dešavala. Majkl je uspeo da zadrži autentičnost. Mislim da će posle ovog filma svet konačno postati svestan kako je veliki čovek Tesla bio i šta je učinio za naše živote danas – kaže Karanović.

Reditelj Enton kaže da mu je Mirjana oduvek bila u glavi za ulogu Đuke.
– Mislim da težina koju ime Mirjane Karanović donosi u ovaj projekat prevazilazi njenu filmografiju. Ona je jedna od najboljih srpskih glumica i reći da je njeno priključivanje našem projektu blagoslov bilo bi potcenjivanje – kaže Enton.

- Njena briljantna gluma nije jedni razlog zbog koga je odabrana za ulogu majke najvećeg čoveka koga je svet imao. Đuka je bila poznata po svom inovativnom duhu, nepoljuljanoj veri i jakim odlukama. Zajvaljujući tim vrednostima mogla je da vodi sina kroz život čak i posle svoje smrti. Mirjana ima taj neustrašiv pristup glumi, crtu koji sam primetio i kod Branka Tomovića. A to je upravo crta koja je krasila porodicu Tesla. Niko i ništa nije moglo da spreči Nikolu da uradi ono što je mislio da je ispravno. To je osobina kojoj se divim i kod Mirjane i Branka i ne mogu da zamislim bolji par za ulogu majke i sina od njih dvoje - kaže Enton.

- Sjajno je što ćemo scene snimati na srpskom a ne na engleskom – kaže ona.

- Tesla je jedno od najvećih imena u srpskoj istoriji i svi mislimo o njemu kao o jednom od nas.

Nadam se da će film dobiti podršku kakvu zaslužuje od Srbije i Balkana. Nikola je bio sa ovih prostora a scenario je napisan sa velikim poštovanjem. Svi treba da stanemo iza ovog filma – kaže Mirjana.

Majkl Enton trenutno traga za balkanskim glumicama koje će igrati Nikoline sestre.
- Tesle su bili Srbi koji žive u tadašnjoj Hrvatskoj. Želim da publika oseti autentičnost tih okolnosti – kaže Enton.

Njega ne plaši činjenica da se latio priče o čoveku prema kome se mnogi postavljaju zaštitnički.
- Što više otkrivam ovog sjajnog čovekla i njegove izume to sam odlučniji da napravim priču koja je autentična i da izbegnem trivijalna nagađanja i teorije zavere – kaže Enton. - Teslina priča je za mene mnogo intrigantnija od misterije.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 20 Avg 2013, 16:20

Šest domaćih filmova za Oskara, odluka 31. avgusta

Šest srpskih filmova ispunjava uslove za nacionalnog kandidata za 86. nagradu Američke filmske akademije Oskar, u kategoriji najbolji dugometražni igrani film na stranom jeziku, a odluka će biti doneta 31. avgusta, saopštila je danas Akademija filmske umetnosti i nauke (AFUN).
Na osnovu pristiglih prijava, filmovi koji ispunjavaju tražene uslove američke i naše Akademije su "Krugovi" Srdana Golubovića, "Led" Jelene Bajić-Jočić, "Mamaroš" Momčila Mrdakovića, "Odumiranje" Miloša Pušića, "Smrt čoveka na Balkanu" Miroslava Momčilovića i "Falsifikator" Gorana Markovića.
Stručni odbor čiji su članovi danas izabrani sa jednogodišnjim mandatom za izbor domaćeg kandidata za ovogodišnju, 86. dodelu nagrada Oskar ocenjivaće filmove od 27. do 29. avgusta. Odluka o izboru domaćeg kandidata biće doneta 31. avgusta, kako bi se producentu omogućilo da preuzme sve neophodne dopunske radnje u vezi sa opremanjem filma u skladu sa tehničkim pravilima i dostavi ga Američkoj akademiji do 1. oktobra.
Članovi stručnog odbora AFUN-a su: glumci Ivan Bekjarev, Radmila Živković, Sloboda Mićalović, Ljubiša Smoki Samardžić, producent Aleksandar Avramović, reditelji Darko Bajić, Vera Vlajić, dr Nikola Stojanović, direktori fotografije Predrag Bambić i Milan Spasić, fimolozi dr Petar Volk, Tomislav Gavrić, Božidar Zečević.
U stručnom odboru su i montažerka Ljiljana Lana Vukobratović, masker Stanisalava Zarić, scenograf Miljen Kreka Kljaković, kompozitor Kornelije Bata Kovač i dizajner zvuka Veljko Hajduković.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod aleksey » 23 Avg 2013, 21:12

 
Da li su Amerikanci “glupi” za strane filmove?

Film “Veliki majstor” kultnog kineskog reditelja Vong Kar-Vaja, ovih dana stiže u američke bioskope. Međutim, tamnošnja publika moći će da pogleda samo pojednostavljenu, skraćenu verziju filma.

Kako pište Džejson Bejli za "Flavorwire", deo američke javnosti doživeo je ovo kao šamar na račun inteligencije prosečnog američkog gledaoca.


Jbt, ništa tako ne zna da zaboli kao istina.

:))

(Cela vest: http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=745710)
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Korisnikov avatar
aleksey
Globalni moderator
 
Postovi: 1011
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:28

Re: Vesti

Postod Bibliotekar » 24 Avg 2013, 01:36

Vaistinu. A naročito ona polovična, poput prethodno navedene. :roll:

Naime, iz nekih nepoznatih razloga se prećutkuje činjenica da američka verzija dotičnog filma zaista jeste za 20 minuta kraća od originalne kineske, ali da ni evropska publika na Berlinskom festivalu 7. februara o. g. nije videla tu originalnu, kinesku, već takođe za 15 minuta od strane samog autora skraćenu varijantu, koja je namenjena međunarodnoj distribuciji:

http://www.hollywoodreporter.com/news/berlin-2013-grandmaster-shortened-by-417657

Nešto ne videh da je kulturtregerska Europa pala u depresiju zbog toga, postavljajući si bolna samoispitivačka pitanja o statusu inteligencije prosečnog Europskog gledaoca. 8-)

To bi, uostalom, predstavljalo izraz krajnjeg sadomazohizma, jer bi ispalo da cela kontemporarna filmofilska Zapadna Europa u pogledu mogućnosti praćenja originalnih varijanti filmskih remek-dela nije ni prineti Americi, pošto ona nikada, recimo, nije bila u prilici da odgleda originalnu varijantu Grifitovog „Rađanja jedne nacije”, koja u originalu traje tri sata i deset minuta.

Slika

Originalni kadar iz neskraćene (čitaj: necenzurisane) varijante „Rađanja jedne nacije”

Za razliku od filmofila bivše SFRJ, koji su bili u prilici da to remek-delo filmske naracije – baš kao i sami Amerikanci – gledaju u neokljaštrenoj, originalnoj varijanti.

Biće da im je zbog toga i očuvana inteligencija prilikom sagledavanja mnogih sračunato plasiranih vesti. ;)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4122
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Vesti

Postod branko » 30 Avg 2013, 16:06

„Krugovi“ srpski kandidat za Oskara

Šansu da osvoji najprestižniju filmsku nagradu, Oskara za najbolji strani film imaće ostvarenje „Krugovi“ Srdana Golubovića.

Srpski kandidat za nagradu Oskar u kategoriji najbolji dugometražni igrani film na stranom jeziku biće Krugovi Srdana Golubovića, odlučio je danas Stručni odbor Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN) iz Beograda.

U glasanju, održanom nakon gledanja filmova u bioskopu „Fontana“, učestvovalo je 14 članova komisije.

Krugovi su dobili devet, a film Smrt čoveka na Balkanu Miroslava Momčilovića pet glasova.

Uslove za nacionalnog kandidata za 86. nagradu Američke filmske akademije Oskar ispunjavalo je ukupno šest srpskih filmova.

Uz dva koja su se izdvojila, to su bili Led Jelene Bajić-Jočić, Mamaroš Momčila Mrdakovića, Odumiranje Miloša Pušića i Falsifikator Gorana Markovića.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 20 Nov 2013, 21:27

Britani Marfi ubijena otrovom za pacove

Toksikološki izveštaj koji je zatražio otac Britani Marfi pokazuje da glumica nije umrla prirodnom smrću kao što se ranije verovalo, piše "Gardijan".

Slika

Britani Marfi i njen muž Sinom Monjack, preminuli su u razmaku od pet meseci od sličnih simptoma jake upale pluća 2009. godine, međutim Anđelo Marfi veruje da su njegovu ćerku otrovali, te je dobio dozvolu da ponovo pokrene istragu o njenoj smrti.

Nova istraga je pokazala da se u glumičinom telu nalaze ostatci otrova za miševe i insekte, koji ukazuju na to da njena smrt nije bila slučajna.

U rezultatima te istrage navodi se da je otkriveno "deset teških metala čiji je nivo viši nekoliko puta od propisanih".

"Ako se eliminiše mogućnost slučajnog, čestog izlaganja teškim metalima, onda je jedino logično objasnjenje da je uključena i treća strana sa kriminalnom namerom", navodi se u izveštaju.

- Ismijavali su moju ćerku da je anoreksična i da je zavisnica kada su se žalili da su im životi u opasnosti - kazao je Anđelo i dodao da neće odustati od istrage dok ne sazna istinu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 06 Dec 2013, 17:18

Kristalna prizma filmu „Krugovi“

Na osnovu glasanja članova Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije, Kristalnu prizmu za najbolji srpski film u periodu 2011-2013. godina dobili su „Krugovi“ Srdana Golubovića. Nagradu za životno delo dobio je Velimir Bata Živojinović, a nagradu za ukupan doprinos domaćoj kinematografiji Gordan Mihić.

Kristalnu prizmu za najbolji srpski film u periodu 2011-2013. godina dobili su Krugovi producentske kuće „Baš čelik“, a na osnovu glasanja 236 članova Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije.

Ekipa pobedničkog ostvarenja osvojila je Prizme u još tri kategorije - za režiju Srdan Golubović, glavnu mušku ulogu Aleksandar Berček i masku Frederik Nej i M

Reditelj Golubović je primajući nagradu zahvalio Akademiji i ekipi, a nagradu je posvetio sećanju na preminulog montažera Krugova Marka Glušca.

Kristalnom prizmom za najbolji scenario nagrađen je Miroslav Momčilović za film Smrt čoveka na Balkanu.

Kristalnu prizmu za muziku dobio je Vlatko Stefanovski (Kad svane dan), koji je istakao da je veoma zadovoljan što nagradu prima od svog uzora iz mladosti Kornelija Kovača, a zahvalio je Akademiji, reditelju Goranu Paskaljeviću koji ga je angažovao i Simfonijskom orkestru Radio Skoplja sa kojim je snimio muziku za ovaj film.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 08 Dec 2013, 10:45

La Grande Bellezza - dobitnik evropske filmske nagrade

BERLIN - Italijanski film "La Grande Bellezza", režisera Paula Sorentina dobio je večeras u Berlinu Evropsku filmsku nagradu, a Tony Servillo, koji je u filmu igrao glavnu ulogu, proglašen za najboljeg evropskog glumca, preneli su nemački mediji.

Italijanska društvena drama "La Grande Bellezza" osvojila je Evropsku filmsku nagradu, odnosno, "evropskog Oskara", ali i tri druge nagrade - za režiju, montažu i glavnog glumca, prenose nemački mediji.

Mediji navode da je, kada je reč o najboljoj evropskoj glumici, ta titula pripala belgijanki Veerle Baetens (35) za ulogu u filmu "The Broken Circle". U toj kategoriji je bila nominovana i Barbara Sukova za ulogu u filmu "Hannah Arendt".

U nominaciji Evropske filmske akademije u nominaciji je bio i film hrvatskog reditelja Vinka Brešana "Svjećenikova djeca", u kojem je manjinski koproducent kompanija "Zilion" Lazara Ristovskog.

Nemačka tragikomedija "Oh Boy" dobila je Evropsku filmsku nagradu kao najbolje debitansko ostvaranje, dok je španski režiser Pedro Almodóvar (Sve o mojoj majci", "Žene na rubu nervnog sloma") dobio specijalnu nagradu Evropske filmske akademije za doprinos razvoju svetskog bioskopa.

Mediji prenose da se najbolji evropski glumac Servillo izborio za prvu nagradu i da mu je Nemac Tom Šiling iz filma "Oh Boy" bio konkurencija, ukazujući da je film "Oh Boy" imao šanse za trofeje u četiri kategorije, ali da se na kraju morao zadovoljiti nagradom za najbolji debitantski film.

Nagrada za najbolju komediju pripala je Susanne Biers iz Danske za romantičnu priču "Love Is All You Need" u kojoj glumac Pierce Brosnan igra jednu od glavnih uloga.

Francuska komedija "Portugal, mon amour" o jednom portugalskom paru u Parizu dobila je nagradu publike za najbolji evropski film, dok je za najbolju režiju nagrada pripala François Ozon za triler "U njenoj kući".

Almodóvar je dobio specijalnu nagradu za svoj doprinos razvoju svetskog bioskopa, a francuska glumica Katrin Danev nagradu za životno delo.

Evropske filmske nagrade svake godine nagrađuju najveća dostignuća evropske kinematografije u ukupno 21 kategoriji. O pobednicima odlučuje oko 2.700 članova Evropske filmske akademije, među kojima su neki od najcenjenijih evropskih filmskih reditelja, scenarista, glumaca...

Na dodeli "evropskog Oskara" večeras u Berlinu su se okupile filmske zvezde -Tom Schlling, Ulrich Matthes, Wim Wenders, Martina Gedeck, Pedro Almodóvar i drugi, javljaju mediji.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 09 Dec 2013, 18:32

Trijumf Sorentinove „Velike lepote“

Osim za najbolji evropski film statuete EFA Italijani osvojili i za najboljeg reditelja, glumca i montažera. Kako su Španici preoteli slavlje

Berlin- Kada se u samom finalu večeri, na sceni berlinskog zdanja Festšpile pojavila Andrula Vasiliu, evropska poverenica za kulturu, kolega pored mene je poluglasno prokomentarisao: „Evo sada i malo politike“.

Svi su u gledalištu očekivali prigodan govor „o lepoti i važnosti kulturne različitosti u ujedinjenoj Evropi“, čega i jeste i bilo u prvih nekoliko rečenica, ali niko sem scenarista dvočasovnog šoua godišnjih dodela nagrada EFA i eventualno predsednika Vima Vendersa, nije znao šta će zapravo uslediti. A usledilo je: Andrula Vasiliu odevena elegantno i „holivudskije“ od mnogih glumica koje su se sinoć pojavile na berlinskoj sceni, otvorila je onu najvažniju kovertu i pročitala ime dobitnika nagrade Evropske filmske akademije za najbolji evropski film 2013. Kada se iz njenih usta čulo „Velika lepota“ Paola Sorentina, u dvorani je na trenutak zavladao muk, članovi ekipe filma međusobno su se zbunjeno pogledivali, glumcu Toniju Servilu koji je svoju već osvojenu statuu EFA držao u krilu bila su od iznenađenja otvorena usta. Tek posle tih nekoliko nemih sekundi, koji su se činili kao prava večnost, začuo se aplauz. Više kurtoazno glasan nego gromoglasan. Očigledno je da deo članova Evropske akademije, tog velikog glasačkog tela, proglašenje „Velike lepote“ za najbolji film nije dočekao sa preteranim oduševljenjem. Iako je Sorentinov film italijansko-francuske proizvodnje, pa su time podmirene ambicije producenata obe zemlje, ipak je deo glasačke mašinerije više voleo da na sceni kao laureata glavne nagrade vidi Abdelatifa Kešiša, reditelja filma „Život Adel: Poglavlje 1. i 2.“ , a ispostavilo se da je Kešiš jedan od najvećih sinoćnih gubitnika.

Glavni dobitnik je Paolo Sorentino iako u svom ličnom i u trijumfu svog filma nije prisustvovao. Bio je (ne)opravdano odsutan, u žiriju je u Marakešu. Prepričaće mu da je dobio gromke aplauze kada su ga proglasili za najboljeg evropskog reditelja 2013., da su Tonija Servila ispratili ovacijama za osvojenu statuetu EFA u kategoriji Najbolji evropski glumac i da je sa odobravanjem ispraćena dodela nagrade za najbolju montažu Kristijanu Travolioliju. Prepričaće mu i kako su članovi njegove ekipe i producenti filma (primili inače nagrade umesto njega) bili na samom kraju zbunjeni, jer nisu očekivali da će se posle tri već osvojena „evropska oskara“ njegovo ime i naziv njegovog filma čuti u Berlinu i po četvrti put.

Inače, „Velika lepota“ bio je jedan od glavnih favorita za nagrade na ovogodišnjem Kanskom festivalu na kojem je trijumfovao Abdelatif Kešiš. Nije pisano pravilo, ali je najčešće uobičajeno da se Kanski pobednik, ukoliko je reč o evropskom filmu, kasnije u decembru pojavi i kao glavni laureat nagrada Evropske akademije za film što se sada nije desilo. Većina od nešto više od 2.800 članova EFA svojim glasovima ipak je dala prednost „Velikoj lepoti“ , filmu koji je u Kanu izazvao ushićenje ali i jasnu podelu na za i na protiv ove felinijevsko-postmodernističke komdije. Sa vernim glumcem Tonijem Servilom (nagradu EFA osvojio je i za ulogu u Sorentinovom filmu „Il divo“) u glavnoj ulozi i vernim snimateljem Lukom Bigacijem kao snažnim stubom ovog pirandelovski komičnog portreta Rima i galerije likova koji u večnom gradu, tom oličenju lepote, žive svoje isprazne živote, Sorentino je na svoj način ponudio svojevrsni, 21. veku prilagođeni, nastavak Felinijevih filmova „Osam i po“ pa i „Dolče vita“. Pokazalo se da mu se to isplatilo.

Što se ostalih „evropskih oskara“ tiče, stvari stoje ovako. Nagradu EFA za najbolji scenario primio je francuski reditelj Fransoa Ozon za film „U kući“, koji je adaptacija istoimenog pozorišnog komada španskog dramskog pisca Huana Majrorge. Za najbolju glumicu proglašena je Belgijanka (Flamanka) Verli Batens, osvojivši EFA za ulogu Elize, pevačice i majke koja je izgubila dete, u visokoemotivnom filmu „Prekinut krug“ Feliksa van Greningena (viđen nedavno i na Festivalu autorskog filma). Najbolja evropska komedija je „Ljubav je sve“ danske rediteljke Suzane Bir, što je odluka koja nije preterano oduševila, jer su u ovoj kategoriji među nominovanima bili i mnogo duhovitiji, čak i provokativniji filmovi poput „Slučajni ljubavnici“ Pedra Almodovara i „Sveštenikova deca“ Vinka Brešana. Brešan je ostao bez EFA nagrade, ali je već sama činjenica da je osvojio nominaciju izuzetno velika stvar i za hrvatsku kinematografiju, pa i za kinematografiju Srbije koja je koproducentski učestvovala u proizvodnji njegovog filma.

Evropsko otkriće godine, nagrada za najbolji debitantski film, sa velikim pokrićem otišla je u ruke mladom nemačkom reditelju i scenaristiJanu Oleu Geršteru za izuzetan crno-beli komičan film „O dečko!“ koji nije samo priča o sazrevanju i pronalaženju sebe i u ljubavi i u profesiji, već i vispreno skeniranje nemačkog društva posle ujedinjenja. Geršterov „O dečko!“, od svetske premijere na prošlogodišnjem Berlinskom festivalu, imao je neprestani i festivalski i bioskopski život, baš kao i čitav serijal osvojenih nagrada širom sveta.

EFA za najbolji dokumentarni film uručena je Džošui Openhajmeru (rođeni Amerikanac koji živi i stvara u Danskoj), filmskom đaku našeg Dušana Makavejeva, za vanserijski angažovani, potresan, kompleksan i opominjući film „Čin ubistva“. Openhajmerov dokumentarac nije samo portret ratnog zločinca Anvara Konge, već i portret indonežanskog društva ogrezlog u korupciju i kriminal, u kojem zločinci imaju ravnopravan tretman u političkom životu zemlje. Džošua Openhajmer je sa ovim filmom oduševio i Beograđane, kao gost festivala Beldoks.

Među uručiocima nagrada bila je i kosovska glumica Arta Dobroši, koja je otvorivši kovertu proglasila dobitnika nagrade EFA za najbolji animirani film i to izraelskog autora Arija Folmana „Kongres“, koji je ove godine bio prikazan i na festivalima u Srbiji.

Nagrada Eurimaža pripala je rumunskoj producentkinji Adi Solomon, a nagrada publike, koja je glasala putem Interneta, portugalsko-franuskom reditelju Rubenu Alvesu za film „Zlatni kavez“. Vim Venders je održao poetičan i poduži govor uručivši nagradu EFA za životno delo Katrin Denev, dok je Pedro Almodovar u svojoj zahvalnici za nagradu EFA za evropski doprinos svetskom filmu, opomenuo Evropu za stvaranje nepovoljne klime za filmske umetnike i stvaraoce. I inače, na dodeli „evropskih oskara“ za razliku od one na dodeli američkih nije uobičajeno zahvaljivanje mami, tati, babi, dedi. Iako je Evropa ujedinjena, retko ko, osim eventualno Francuza pa i Nemaca, propusti priliku da usput ne pomene ime svoje zemlje i ne kaže nešto angažovano (recimo, poput glumice Verli Batens o odnosu Valonaca i Flamanaca u Belgiji). Šarena je Evropa i nije lako u njoj sve uskladiti niti je moguće tako lako postići da svi u njoj misle isto.

Ono što se dešavalo posle svečane godišnje ceremonije dodele „evropskih oskara“ zaslužuje posebno poglavlje, koje bi se moglo nazvati „Kako su Španci preoteli evropski šou“. Na raskošno organizovanom slavlju u višestruko povezanim dvoranama berlinskog hotela „Konkord“, iz jednog dela se zaorila pesma u pratnji pljeska dlanovima i zvuke igre po stolovima. Neopisiva gužva. Svi su se sjatili da prisustvuju nesvakidašnjem događaju. To je Pedro Almodovar sa svojim glumcima Angelom Molinom, Havijerom Kamarom, Raulom Alevarom, Rosi de Palmom, ali i kolegom Pablom Bergerom i njegovim glumcima, igrao i pevao izazivajući oduševljenje u svojim solo plesnim deonicama. I trajalo je to istim intezitetom sve do zore. Svi drugi zvaničnici i laureati bili su u potpunoj senci vesele španske družine, koja je svojim nemačkim domaćinima (Venders je sve posmatrao po strani, nepozvan da se priključi) i ostatku evrospke svite, pokazala šta znači iskreno se radovati i slaviti u krugu svoje (španske) porodice. Nezaboravno!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 12 Dec 2013, 18:33

Nikola Rakočević je evropska "Zvezda u usponu"

Slika

Nikola Rakočević jedan je od deset najboljih mladih evropskih glumaca i biće predstavljen tokom Berlinskog filmskog festivala 2014. u programu pod nazivom “Zvezde u usponu” (Shooting Stars).

Nikola Rakočević je nominovan od strane Filmskog Centra Srbije, a u izboru uloga navode se one koje je ostvario u filmovima "Krugovi" Srdana Golubovića, "S/Kidanje" Koste Ðorđevića i novom filmu "Travelator" Dušana Milića.

- Najmlađi od pet kolega glumačkog ansambla filma “Krugovi”, Nikola se ističe snažnim i živopisnim izrazom. Nikola poseduje izuzetnu energiju i harizmu a njegova dosadašnja glumačka karijera potvrdjuje impresivan glumački registar što je garancija za nove glumačke izazove – navodi se u komentaru žirija.

Nikola Rakočević jedan je od deset najboljih mladih evropskih glumaca
Na sajtu Evropske filmske promocije objavljena su imena najboljih evropskih talenata, a žiri koji je odabrao zvezde za 2014. činila su poznata imena iz sveta evropskog filma među kojima su norveški glumac i bivši nosilac priznanja “Zvezde u usponu” Anders Basmo Kristijansen, filmski kritičar Čarls Grant iz Velike Britanije, nemački režiser Hermina Huntgeburt, hrvatski kasting direktor Oriana Kunčić i producent Jani Tiltges iz Luksemburga.

- “Shooting Stars” je stekao reputaciju programa koji otkriva sirov talenat. Raznovrstan skup glumaca koje smo odabrali za 2014. još jednom u prvi plan stavlja raznolikost porekla i nadarenost kojima mlade evropske zvezde doprinose glumačkom izrazu. Jako smo zadovoljni našim izborom i radujemo se napretku i budućim dostignućima ovih mladih glumaca – ističe Hermina Huntgeburt.
"Shooting star" za 2014. godinu su i Danica Ćurčić (Danska), Maria Dragus (Nemačka), Miriam Karlkvist (Italija), Marvan Kenzari (Holandija), Jakob Oftebro (Norveška), Mateuš Košćjukjevič (Poljska), Cosmina Stratan (Rumunija), Eda Magnason (Švedska) i Džordž Mekej (Velika Britanija).
Talentovane buduće zvezde izabrane sa spiska od 24 nominovana glumca biće predstavljene medijima i uticajnim stručnjacima iz sveta filma od 6. do 10. februara, na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu 2014.

“Zvezde u usponu” deo je EFP-ovog godišnjeg programa koji je finansijski podržan od strane MEDIA programa Evropske unije i organizacija-članica EFP.

- Ovo je sedamneasta godina "Shooting Stars" incijative, i ovaj put smo ponovo podigli kriterijume za odabir sledeće generacije međunarodnih glumačkih zvezda. Bili smo jako zadovoljni nominovanim izvođačima i veoma nam je drago da podržimo ove talentovane novajlije u njihovoj internacionalnoj karijeri – kaže Renate Rose, Upravni direktor EFF-a.

Pored toga, podršku projektu svake godine pružaju promotivni partneri, čime se glumcima koji imaju tu sreću da budu odabrani omogućava da na Berlinalu učestvuju u širokom dijapazonu aktivnosti vezanih za filmsku industriju.

Debi deset novih zvezda je postao kulminacija festivalskog kalendara Berlinala.

Mlade zvezde će se upoznati sa uticajnim direktorima kastinga, agentima, režiserima, producentima i međunarodnim medijima tokom vikenda ispunjenog događajima namenjenim podizanju njihovog profila, čija kruna će biti ceremonija na Berlinale Palastu, na kojoj će svaki od mladih umetnika dobiti prestižnu “Shooting Stars” nagradu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 10 Jan 2014, 16:50

Hičkokov film o holokaustu konačno pred publikom

Dokumentarni film o holokaustu, u čijem je stvaranju učestvovao legendarni Alfred Hičkok, biće premijerno prikazan u originalnoj verziji 2015. godine, povodom 70-godišnjice oslobođenja Evrope od nacizma.

Hičkoka je 1945. godine pozvao prijatelj i patron Sidni Bernštajn kako bi mu pomogao da snimi dokumentarac o holokaustu, zasnovan na snimcima britanske i ruske vojske.

Film “Memory of the Camps”, međutim, nikada nije prikazan u originalnoj verziji.

Prema rečima britanskog vojnog kamermana, koji je snimao oslobođenje koncentracionog logora Bergen-Belsen 1945. godine, Hičkok je bio prestravljen strahotama koje je video na snimcima. Toliko je, kako preneo “Indipendent”, bio uznemiren da nije dolazio u studio čitavu sedmicu.

Planirano je da film bude završen brzo, ali se rad na njemu produžio, a kada je bio gotov, interesovanje za filmove o strahotama nacističkih koncentracionih logora već je počelo da jenjava.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 13 Jan 2014, 17:06

Šerlok Holms: Brate, ovaj srpski je baš lak

Jureći zakletog neprijatelja, Šerlok je, na kraju drugog serijala, inscenirao svoju smrt, ali završava u rukama srpskih plaćenika, sa kojima je razgovarao na tečnom srpskom.

Ovako je zaplet prve epizoda nastavka popularne Bi-Bi-Sijeve serije koju je gledalo, samo u Britaniji, 8,8 miliona ljudi.

Ukratko, dve godine nakon samoubistva Šerloka Holmsa, Britanija još oplakuje brilijantnog detektiva i niko i ne sluti da on zapravo živ i da širom sveta uništava Morijartijevu kriminalnu mrežu, čiji je najjači ogranak bio baš u Srbiji.

Zarobljen od srpskih plaćenika koji rade za zlikovca Morijartija, Šerlok se iz nevolje izvlači razgovarajući na srpskom jeziku sa jednim od njih. U pomoć mu stiže i brat Majkroft koji se infiltrirao među Morijartijeve ljude.

- Znači, moj prijatelju, sad smo samo ti i ja. Nemaš pojma koje sam probleme imao da te nađem - obraća mu se Majkroft na našem jeziku.

Sledeća scena prikazuje braću Holms, udobno smeštenu u Londonu.
- Nisam znao da govoriš srpski jezik - kaže Šerlok.

- Jezik ima slovenski koren sa čestim nemačkim i turskim pozajmljenicama. Trebalo mi je nekoliko sati da ga savladam - kaže Majkroft.

Razgovor se završava tako što se detektiv zahvaljuje starijem bratu.
- Hvala ti, brate - na srpskom.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod Upravnik » 16 Jan 2014, 19:17

Nominacije za Oskara:


Najbolji režiser:

David O. Russell – American Hustle
Alfonso Cuaron – Gravity
Alexander Payne – Nebraska
Steve McQueen – 12 Years A Slave
Martin Scorsese – The Wolf Of Wall Street

Najbolji film

American Hustle
Captain Phillips
Dallas Buyers Club
Gravity
Her
Nebraska
Philomena
12 Years A Slave
The Wolf Of Wall Street

Najbolji glumac

Christian Bale – American Hustle
Bruce Dern – Nebraska
Leonardo DiCaprio – Wolf Of Wall Street
Chiwetel Ejiofor – 12 Years A Slave
Matthew McConaghuey – Dallas Buyers Club

Najbolja glumica

Amy Adams – American Hustle
Cate Blanchett – Blue Jasmine
Sandra Bullock – Gravity
Judi Dench - Philomena
Meryl Streep – Osage County

Najbolji glumac u sporednoj ulozi

Barkhad Abdi – Captain
Bradley Cooper – American Hustle
Michael Fassbender- 12 Years A Slave
Jonah Hill – The Wolf Of Wall Street
Jared Leto – Dallas Buyers Club

Najbolja glumica u sporednoj ulozi:

Sally Hawkins – Blue Jasmime
Jennifer Lawnrece - American Hustle
Lupita Nyong'o – 12 Years A Slave
Julia Roberts – August: Osage County
June Squibb – Nebraska

Najbolji animirani film:

The Croods
Despicable Me 2
Ernest & Celestine
Frozen
The Wind Rises

Najbolji dokumentarac

The Act Of Killing
Cutie And The Boxer
Dirty Wars
The Square
20 Feet From Stardom

Najbolji strani film

The Broken Circle Breakdown
The Great Beauty
The Hunt
The Missing Picture
Omar

Najbolja pjesma:

Alone Yet not Alone from Alone Yet Not Alone
Happy – Despicable Me 2
Let It Go – Frozen
The Moon Song – Her
Ordinary Love – Mandela: Long Walk To Freedom

Najbolji originalni scenario:

Eric Singer & David O. Russell – American Hustle
Woody Allen – Blue Jasmine
Craig Borten & Melisa Wallack – Dallas Byters Club
Spike Jonze – Her
Bob Nelson - Nebraska

Najbolji adaptirani scenario:

Richard Linklater, Julie Delpy & Ethan Hawke– Before Midnight
Billy Ray – Captain Phillips
Steve Coogan & Jeff Pope – Philomena
John Ridley – 12 Years A Slave
Terence Winter – The Wolf Of Wall Street
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2371
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vesti

Postod branko » 24 Jan 2014, 16:45

FEST počinje filmom ''Top je bio vreo''

Ljubitelji filmske umetnosti, moći će u Beogradu tokom 42. FEST-a, od 28. februara do 9. marta, da vide 75 filmova, među kojima su i najbolje premijere svetske i domaće produkcije.

FEST, čiji je slogan "Nije sve crno-belo", otvoriće "Top je bio vreo" Slobodana Skerlića zasnovan je na istoimenom romanu Vladimira Kecmanovica o surovom odrastanju u opkoljenom i bombardovanom Sarajevu, a zatvoriti dobitnik Zlatne palme u Kanu "Plavo je najtoplija boja" Abdelatifa Kešiša, najavili su organizatori na konferenciji za novinare.

U Glavnom programu biće prikazano 12 filmova nominovanih za Oskara u najmanje jednog kategoriji - među njima su "12 godina ropstva" Stiva Mekvina, "Poslovni klub Dalas" Žan-Mark Valea, "Nebraska" Aleksandra Pejna i "Filomena" Stivena Frirsa.

Takođe na repertoaru će biti i "Nimfomanka" Larsa fon Trira, "Samo ljubavnici ostaju" Džima Džarmuša, "Venera u krznu" Romana Polanskog, "Nulta teorema" Terija Gilijama i "Nesrećna Džesmin" Vudija Alena.

Umetnički direktor festivala Borislav Anđelić naveo je da je, bez obzira na teškoće, sujete i interese, FEST po potencijalu gledalaca i filmskog programa jedna od najznačajnijih manifestacija u regionu.

"Ambicije i drugih u novonastalim državama su značajne, imamo ozbiljnu konkurenciju, ali će FEST i ove godine pokazati da ima visoko kvalitetan program", rekao je Anđelić.

Prema njegovim rečima, u fokusu ovogodišnjeg festa su skandinavska i ruska produkcija. U okviru celine Holivud, biće prikazi flimovi fetivalskih pobednika, Oskarovaca i velikih autora - publika će moći da vidi presek američkog repertoarskog filma.

U jedinoj takmičarskoj selekciji "Evropa van Evrope" biće filmovi nastali van Evropske unije, dok će program "Evropa" ponuditi filmove i koprodukcije nastale u EU. Kao poslednji film koji će biti prikazan na FEST-u i to u okviru programa "Fest Parti" biće "Duran Duran" Dejvida Linča.

Od domaćih filmova, kako je najavio biće prikazano i ostvarenje "Mamula" Milana Todorovića. Selektor Ivan Karl je podsetio da je FEST osnovan zbog nedostatka dobrih filmova u bioskopima. Danas imamo dobre filmove, ali nema bioskopa, dodao je on.

"Uloga FEST-a je i tada i sada bila da pomogne publici, da je obrazuje, zabavi i informiše", rekao je Karl i naveo da bez jednog od ta tri postulata FEST nije ono što treba da bude. Gradski zvaničnik za kulturu Vladan Vukosavljević rekao je da Grad, kao osnivač FEST-a čini sve da festival vrati primat u regionu i povrati reputaciju po kojoj je poznat u celom svetu.

Publika će filmove moći da gleda u Sava centru, Domu omladine, Dvorani kulturnog centra, bioskopu Fontana, Domu sindikata. Ulaznice će biti u prodaji od 1. februara, po ceni od 220 i 350 dinara, a za svečano otvaranje i "Nimfomanku" su 500 dinara.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 02 Feb 2014, 11:39

Kusturici nagrada za životno delo

Belgijska filmska akademija uručila je večeras reditelju Emiru Kusturici nagradu za životno delo "Rene Margit", za njegov stvaralački opus.

Prestižno priznanje koje je Kusturici dodeljeno na ceremoniji u Briselu, kako u izjavi za internet sajt "Blica" kaže laureat, ustanovljeno je po Reneu Margritu, jednom od najvećih evropskih slikara naderalista i najpriznatijem belgijskom umetniku.

Sudbina svih ostvarenja iza kojih je stajalo ime moje malenkosti bila je vezana za Brisel, ideju da je filmska umetnost poseban vid slikarstva, i Elijen Dibua, damu koja je bila distributer mojih filmova u Belgiji i koja se za njih svojski borila.

Na žalost, umrla je ove godine i nagradu posvećujem njoj", rekao je Kusturica u amfiteatru Belgijske filmske akademije.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 02 Mar 2014, 11:53

Pet „Cezara“ za rediteljski debi!

Film "Les garçons et Guillaume, à table!", rediteljski debi glumca Gijoma Galijena, proglašen je za najbolje ostvarenje, a ekipi su pripala još četiri „Cezara“. Počasni „francuski Oskar“ dobila je Skarlet Johanson.

Glumac Gijom Galijen nagrađen je za rediteljski debi najprestižnijim francuskim priznanjem, „Cezarom“ za najbolji film.

Galijenu je pripao „Cezar“ i za najboljeg glumca, a njegov film Les garçons et Guillaume, à table! nagrađen je i u kategorijama najbolji debitantski film, najbolji scenario adaptiran po literarnom predlošku i najbolja montaža.

Sandrin Kiberlen je nagrađena za rolu u filmu 9 mois ferme, dok je Francuska filmska akademija, koja dodeljuje te prestižne filmske nagrade, priznanje za režiju dodelila Romanu Polanskom za Veneru u krznu.

Film 9 mois ferme Albera Dipontela je dobio nagradu za najbolji scenario.

Za najbolje strano ostvarenje proglašeno delo Feliksa Van Greningena Alabama Monro.

Počasni „Cezar“ dodeljen je američkoj glumici Skarlet Johanson.

Članovi Akademije su filmski profesionalci Francuske, to jest sve osobe ispred i iza kamere.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 12 Apr 2014, 09:14

Filmski centar Sarajevo priprema rimejk filma „Valter brani Sarajevo“

Kineski reditelj režira „Valtera“


Kultni film „Valter brani Sarajevo“ reditelja Hajrudina Šibe Krvavca imaće svoj rimejk. Ono što je bend Dubioza kolektiv naslutio svojom pesmom, uskoro će se i ostvariti. Naime, čuveni klasik jugoslovenske kinematografije oživeće Filmski centar Sarajevo sa Jadran filmom i kineskim filmskim kompanijama „China Star Media“, „Hong Kong Satellite International Media Group“ i „Golden Crystal Scienc“, koji su juče potpisali ugovor o saradnji.

- Filmski centar Sarajevo, kao pravni naslednik Bosna filma, koji je producirao ovo ostvarenje, već četiri godine intenzivno radi na projektu rimejka filma „Vlater brani Sarajevo“ - kaže za Danas reditelj i direktor FCS-a Adis Bakrač. On ističe da je rimejk veoma zahtevan jer je u pitanju legendarni film, za koji još uvek vlada veliko interesovanje širom sveta. Kako kaže, u saradnji sa Jadran filmom i kineskim partnerima, budžet filma biće sedam miliona evra od kojih će pet miliona biti investirano u snimanje u BiH, odnosno biće vraćeno BiH kinematografiji.
- Film će biti snimljen na originalnom jeziku, sa domaćom filmskom ekipom, ali će reditelj biti iz Kine. Reč je o velikom imenu kineske kinematografije koje još uvek ne smem da otkrivam. Ali u umetničkom delu učestvovaće i domaći autori - ističe Bakrač i dodaje da su u toku prijave za ulogu Valtera, kao i da će u najvećoj meri biti angažovani BiH glumci i filmski radnici. On najavljuje da će produkcijske pripreme početi odmah, a da je snimanje planirano za 2015. Kako kaže, premijera se može očekivati krajem sledeće godine ili početkom 2016.
- „Valter“ je vrlo važan film i ne možemo da snimimo njegov rimejk na brzinu. Hteli smo da to uradimo ozbiljno i kako valja. Želimo da rimejk bude što sličniji originalu - napominje direktor FCS-a. Kao vlasnik ostvarenja „Valter brani Sarajevo“, Filmski centar Sarajevo je pre tri godine završio restauraciju i digitalizaciju originalnog filma iz 1972. godine. Čuveni film predstavlja slobodnu interpretaciju biografije antifašističkog borca iz Drugog svetskog rata Vladimira Perića Valtera. Scenario su, pored Šibe Krvavca, potpisali i Đorđe Lebović, Momo Kapor i Sava Pređa, a glavni glumac Velimir Bata Živojinović je zahvaljujući ulozi Valtera doživeo mitske dimenzije popularnosti, posebno u Kini, gde je ovaj film ostvario neverovatan uspeh.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 04 Jul 2014, 18:34

Povratak Montija Pajtona

Oni su najuticajnija i jedna od najpoznatijih grupa komičara na svetu. Sada, 25 godina nakon što su se razišli, Pajtonovci ponovno nastupaju zajedno, a interesovanje publike je ogromno.

Slika

Samo 43 sekunde! To bi mogao da bude rekord. Kad su Rolingstonsi u junu nastupali u Berlinu, ulaznice za koncert bile su rasprodate za samo jedan sat. Kad je u novembru prošle godine objavljeno da će grupa Monti Pajton ponovno da nastupa, bilo je potrebno manje od jednog minuta da se rasprodaju sve ulaznice.
Od utorka (1.7.) čak 200.000 fanova „hodočasti“ u O2 Arenu na istoku Londona kako bi uživo videli ljude koji su od kraja 1960-ih, pa sve do 1980-ih zasmejavali ceo svet. Nakon smrti Grejama Čepmena 1989. Godine, ostatak Pajtonovaca, Džon Kliz, Teri Gilijam, Erik Ajdl, Teri Džons i Majkl Pejlin zajedno su nastupali samo sporadično. Svaki od njih imao je i svoju solo karijeru, većina veoma uspešno. Teri Džons uspešno je radio kao filmski reditelj. Stvorio je filmove kao što je na primer „12 majmuna“ sa Brusom Vilisom i Bredom Pitom u glavnim ulogama. Ostali su radili kao glumci, pisci scenarija i voditelji. Ljubiteljima filmova o agentu 007, Džemsu Bondu, posebno je poznat Džon Kliz u ulozi Ku-ovog asistenta Era, koji poznatog agenta oprema najnovijom tehnologijom, često skrivenom u satovima, naočarima ili pak luksuznim automobilima.

Počeci Monti Pajtona sežu u vreme kad su članovi grupe još studirali na Oksfordu i Kembridžu. Kombinovali su grotesku sa filozofsko-istorijskim odnosima. U svom novom šou-programu članovi grupe Monti Pajthon predstavljaju sada već klasične skečeve, ali u prerađenim verzijama.
Njihov humor bio je za to doba revolucionaran, pre svega način odustajanja od poente i korišćenje apsurdnih scena. Taj humor evidentno je uticao na sarajevske nadrealiste (Top lista nadrealista), a primetan je čak i kod Nemaca, za koje mnoge druge nacije smatraju da nemaju humora. Nemački komičarski duet Harald Šmit i Herbert Fojerštajn se u svojim ranim predstavama orijentisali ka stilu koji su pre njih negovali članovi Monti Pajtona. Prvo pravilo je pri tom bilo: ništa nam nije sveto - ni policija, ni nacionalne karakteristike, a ni televizija. Pajtonovci su pružali, i to još uvek rade, radikalan oblik zabave: nadrealno, ludo i anarhistično – recimo kada su birali najgoru porodicu u Engleskoj, ili kada jedan od njih radi najavu u kavezu lava,a da bi se nakon reza video još samo kostur.

Kad je nemački televizijski voditelj i zabavljač Alfred Biolek zapazio grupu Monti Pajton i 1971. ih doveo u Nemačku, u početku se malo gledalaca zainteresovalo za te emisije. Pravi Pajtonovski pohod na Nemačku usledio je tek kasnije. „Taj kult je u suštini nastao tek kroz filmove, koji su upravo među studentima postali popularni. To su filmovi poput 'Monti Pajton i Sveti gral' ili 'A sad, nešto sasvim drugačije', koji su u stvari bili sklop televizijskih skečeva“, podseća Folker Blek, koji već godinama prati stvaralaštvo te britanske grupe komičara.

„Leteći cirkus Montija Pajtona“ proizveden je u ukupno 45 nastavaka, izdato je 17 CD-ova i snimljeno pet bioskopskih filmova, pri čemu je samo film „Žitije Brajanovo“ samo u SAD zaradio 20 miliona dolara. Radnja filma se vrti oko naivnog Brajana, koji živi u Isusovo vreme u Jerusalimu, gde ga, protiv njegove volje, smatraju mesijom. Taj film je prekretnica u stvaralaštvu Montija Pajtona jer, za razliku od njihovih skečeva i drugih filmova, u „Žitiju Brajanovom“ priča teče bez narativnih prekida, a i sama tema je provokativna: lažni prorok i čežnja mase za vođom.
Džon Kliz u tom filmu pokazuje i intelektualnu oštroumnost grupe u sceni u kojoj presreće Brajana dok ovaj na nekom zidu piše rečenicu: „Rimljani, idite kući“. Onda Kliz, u ulozi Rimljanina, ispravlja Brajana i govori mu kako da ispravno deklinira i konjugira tu rečenicu na latinskom.
A kada Grejama Čepmena u ulozi Brajana na kraju filma razapnu na krst, on peva pesmu „Uvek posmatraj život sa vedrije strane“ (Always look on the bright side of life) koja je postala pravi kult i od tada se koristi kao oda u situacijama kad sve krene po zlu.

Slika

O tome da je kult Montija Pajtona živ i danas, svedoči ne samo interesovanje publike u Londonu za njihove predstave, već i direktan prenos konferencije za novinare koji je pratilo pet milijuna ljudi. Tom prilikom je Majkl Pejlin je rekao: „Grejam Čepmen će verovatno duhom biti sa nama iza pozornice“. Pejlin je, uostalom, bio taj koji je u govoru na sahrani Grejama Čepmena, a koji je uvek i svuda kasnio, rekao: „Duhom je sad sigurno s nama, odnosno možda ne baš sada, ali sigurno će biti za 20 minuta.“
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 19 Avg 2014, 19:51

Miši Janketiću nagrada "Pavle Vuisić"

Ovogodišnji dobitnik nagrade "Pavle Vuisić" za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem igranom filmu je Mihajlo Miša Janketić.

Kako je saopšteno iz Udruženja filmskih glumaca Srbije, nagrada se sastoji od plakete sa likom Pavla Vuisića, dela akademskog vajara Milorada Tepavca, monografije i dokumentarne filmske storije o dobitniku, prenosi Tanjug.

Ovo značajno priznanje, koje ima karakter nagrade za životno delo je prvobitno nosilo ime "Slavica", a od 1994. godine nosi ime velikana srpskog glumišta Pavla Vuisića.

Po tradiciji, nagrada se uručuje na otvaranju Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma "Filmski susreti - Niš 2014" pred publikom, a u prisustvu svih glumaca i gostiju Festivala.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10533
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

PrethodniSledeća

Povratak na FILM

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron