Zanimljivosti

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 09 Nov 2016, 10:22

Film Zafranovića ne žele ni Hrvatska ni Srbija

Ni Hrvatska ni Srbija ne žele moj „Testament“, rekao je poznati jugoslovenski i hrvatski reditelj i scenarista sedamdesetdvogodišnji Lordan Zafranović, koji već godinama živi i radi u Pragu.

NJegovi filmovi „Okupacija u 26 slika”, „Pad Italije”, „Večernja zvona”... i dalje izazivaju veliku pažnju, a njegovo ostvarenje „Testament” i posle 22 godine je i dalje zabranjeno za prikazivanje na Hrvatskoj radio-televiziji, piše Blic.

Na konstatraciju da dugo nije radio u Hrvatskoj, Zafranović je rekao da nije zato što je 90. godine imao sukob sa Tuđmanom oko Jasenovca.

"I onda me je Tuđman svrstao u svoju prvu knjigu, svojevrsnu bibliju, početkom rata. Tada me je na pet-šest stranica ocenio kao antihrvatskog autora. Naravno da se to počelo povlačiti dosta žestoko u tim ratnih godinama, tako da sam morao da emigriram. Spasavao sam film „Testament” koji sam završavao i koji je zapravo bio film o ustašama", rekao je on.

To je bilo u vreme kada su u Hrvatsku ustaše stigle iz svih krajeva sveta, najviše iz Kanade i Nemačke, tako da je bilo veoma opasno. Tada sam bio na nekim listama za likvidaciju,
pa sam morao da napustim zemlju, istakao je Zafranović.

NJegov film "Testament” prikazan u svetu, ali ne u Hrvatskoj i u Srbiji.

"Imam utisak da i hrvatske i srpske službe, bez obzira na čarke koje imaju svaki čas, nisu zainteresovane da film prikažu javno ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji. Kao da je to dogovor između ove dve službe", zaključio je Zafranović. i dodao da bi voleo da napravim dokumentarnu seriju o Jugoslaviji.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 29 Dec 2016, 20:58

Кинотека прогласила сто српских филмова за културно добро од великог значаја

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских филмова за културно добро од великог значаја, саопштио је директор Југослав Пантелић.

„Југословенска кинотека мора по хитном поступку да приступи процесу рестаурације филмова који су проглашени за културно добро од великог значаја. Тај избор, на који имамо право, али и обавезу као филмски архив Републике Србије, сачинили смо у сарадњи са истакнутим теоретичарима, професорима и критичарима, а обухватили смо период од првог српског играног филма Карађорђе из 1911. до краја 1999. године. Дошли смо до репрезентативне листе која ће нам помоћи у одређивању приоритета за рестаурацију. Циљ је да дела из историје наше кинематографије јавности можемо да прикажемо на квалитетним копијама“, објаснио је Пантелић на завршној годишњој конференцији за новинаре 28. децембра.

На врху листе је, као и приликом више ранијих гласања, Ко то тамо пева. Следе Скупљачи перја, Три, Кад будем мртав и бео, WR – Мистерије организма, Буђење пацова, Маратонци трче почасни круг, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ, Марш на Дрину, Подземље, Јутро, Заседа…

Са ове листе Кинотека ће издвојити филм Карађорђе и предложити да добије статус културног добра од изузетног значаја. Предлог се шаље Министарству културе Србије, а затим Народној скупштини која доноси одлуку.

Кинотека до сада није утврђивала статус добра од великог значаја, а у два наврата је предложила и добила статус изузетног значаја – 1980. године за око 160 кратких документарних филмова и снимака из периода 1904-1945, као и 1991. за целокупни фонд филмске грађе који се тиче српске културе и историје, у којем су била и четири дугометражна играна филма снимљена у Србији пре Другог светског рата. Филм Карађорђе је тек накнадно откривен.

„Нећемо се зауставити на овоме. Организоваћемо и избор за најбоље филмове 21. века. Биће прилике да се поново оцењује и целокупна историја српског фима“, најавио је Пантелић.

Што се тиче активности у у 2016. години, „покренули смо нове програме Филмски маратон и Мој избор, увели дневне пројекције, угостили изложбу о Дејвиду Бовију, што је све наишло на изузетно интересовање публике, док је Архив наставио рестаурације вредног наслеђа, са успехом приредио већ 18. Фестивал нитратног филма… Ипак, предстоји још много посла“, истакао је директор Кинотеке.

„Мада има један од најбогатијих фондова у свету, Југословенска кинотека мора да настави са трагањем за филмском грађом која се тиче наших простора и за материјалима за које знамо да су снимљени, а који се воде као нестали. Нажалост, то се односи и на негативе неких од најзначајнијих филмова српских редитеља, пре свега Александра Саше Петровића – Мајстор и Маргарита, Групни портрет с дамом, Биће скоро пропаст света. Предузимамо све неопходне мере да их пронађемо, кроз сарадњу са другим архивима, али и лабораторијама“, изјавио је Пантелић.

Управник Архива кинотеке Александар Ердељановић истакао је да је у 2016. завршена дигитална рестаурација и пребацивање на филмску траку (у Мађарској филмској лабораторији) шест играних филмова о Првом светском рату, док је 38 документарних филмова скенирано и пребачено на филмску траку (негатив и позитив копије).

Архив је у сарадњи са Словенском кинотеком и Аустријским филмским музејом радио на рестаурацији три филма Карпа Године. Урађена је дигитална рестаурација Пластичног Исуса Лазара Стојановића, два словеначка филма (Срећно Кекец и Довитљиви Кекец), као и рестаурација девет документарних филмова из фонда ЈК и израђен ДВД „Разгледнице старог српског филма – други део“. Три филма из фонда ЈК скенирана су и постављена на сајт EFG 1914.

Са домаћим и страним продуцентима Архив је сарађивао дајући материјале за снимање 15 филмова и ТВ серија: Џејмс Бонд је био Србин, Вере и завере, Ита Рина – звезда која је засенила Холивуд, Тин Ујевић, Историја НДХ, Апокалипса Верден…
Ердељановић је као веома успешан оценио 18. Фестивал нитратног филма, одржан у јуну, на којем је приказано око 60 филмова гостујућих архива.

У оквиру међународне сарадње Кинотека је учествовала на фестивалу архивског филма Бели Столби у Русији, на 72. Конгресу FIAF-а и фестивалу у Болоњи, где је из свог фонда приказала једину копију на свету филма Тровачица из 1916, а на фестивалу у Порденонеу учествовала је са недовршеном рестаурацијом филма Београд, престоница Краљевине Југославије.

„У нашем Архиву такође се налази једина на свету откривена копија филма Где свеће тмурно горе (1920.), коју смо скенирали за Јапанску кинотеку“, навео је Ердељановић само део битних, а јавности мање познатих активности Кинотеке.

Како је додао, Архив је преузео заоставштину сценографа Вељка Деспотовића, а Пантелић је најавио да је у плану велика изложба радова тог веома значајног ствараоца.

Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић навео је да је током 2016. у Музеју и новој згради приказано око 1.700 филмова на више од 2.100 пројекција.

„Задржали смо успешне и препознатљиве програмске целине – Великани светског филма, Фокус на ауторе, Шок коридор. У циклусу Сећање на… велики програми били су посвећени Драгану Николићу и Бати Живојиновићу, као и другим нашим и страним преминулим филмским уметницима. Увели смо бројне новине и радује нас велики одзив за Филмски маратон, чије су теме до сада биле еротика, екранизације нобеловаца и снег на филму, као и за Мој избор у којем познате филмске и јавне личности праве и образлажу своје листе, испоставило се врло различите“, рекао је Вујовић.

Подсетивши да су уведене и преподневне пројекције, приметио је да је Кинотека постала једини биоскоп у граду који приказује филмове током читавог дана.

„Сарадња са страним културним центрима и амбасадама је већ дуго наша значајна активност, а у 2016. било је више од 25 таквих програма, са скоро 170 премијерних филмова, који иначе никада не би били виђени у Београду. Посебно запажена била су гостовања норвешке редитељке Ање Брејен са више мастер класова, аутора из Ирана у време Сајма књига, делегације за Фестивал италијанског филма, као и из Филмског архива Кине ради циклуса кинеских класика, док смо програм савременог кинеског филма приказали у склопу самита министарстава културе Кине и 16 земаља централне и источне Европе и посете кинеског председника Србији“, нагласио је Вујовић.

Изложба која је обележила ову годину била је посвећена Дејвиду Бовију, са фотографијама Брајана Рашића, рекао је Вујовић, помињући и изложбу Архива Кинотеке „Плави анђели филмског платна“ (за Ноћ музеја), изложбу фотографија са снимања Специјалног васпитања Горана Марковића, изложбу слика Миће Поповића…

Као нове програме за 2017. годину најавио је Нему среду и Документарни четвртак, јер су те форме на репертоару биле запостављене, а фондови Кинотеке имају и у тим областима доста тога да понуде.

Кинотека ће у јануару представити свој нови часопис, месечник у тиражу од 2.000 примерака, који је произашао из досадашњег, такође месечног, програмског каталога.

Пантелић је изјавио да ће 2017. година у Кинотеци бити посвећена великом, а заборављеном српском глумцу Светиславу Ивану Петровићу. Већ у јануару биће приказана ретроспектива његових филмова, следе изложба слика инспирисана њиме, музички програм и други садржаји.

На питање како оцењује своју прву годину на месту директора Југословенске кинотеке, Пантелић је одговорио да је нашао себе у тој кући која му је била блиска од самог почетка каријере и бављења филмом.

„Имао сам помоћ професионалаца унутар куће. Све што смо најавили, то смо и урадили. Ипак, ово је посао који се никада не завршава, а тако је у свакој кинотеци у свету. Увек има још нешто што треба прегледати, поправити, афирмисати, обезбедити још неки филм, рестаурисати још неки снимак… То све није лако, али је велико задовољство“, изјавио је Пантелић.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 20 Jan 2017, 17:08

DESETI "KUSTENDORF": Zlatno jaje putuje u Jerusalim

Deseti "Kustendorf" u znaku talentovanih mladih autora iz sveta: Pobednik Mihael Alalu sa filmom “Trn”.Dolazak kod Emira Kusturice je nagrada sama po sebi - ističu nagrađeni

ZA dvadeset dvoje mladih autora iz celog sveta, večeras je bilo vreme za strepnju, uzbuđenje i radost, prestižne nagrade festivala "Kustendorf" Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, našle su se u rukama troje najtalentovanijih: pobednik je Mihael Alalu iz Jerusalima sa filmom “Trn”, dok su drugu i treću nagradu osvojili Tone Otili iz Danske za “Lulu u stvarnom životu”i Mateo Gariljo iz Švajcarske za ostvarenje “Niz grlo”.

Osnivač “Kustendorfa” je dodelio i nagradu za najpoetičniji film i ona je pripala Nikolaju Todorovu za ostvarenje “Pre sna”. Specijalno festivalsko priznanje pripalo je filmu “Tišina” reditelja Ali Ašgari i Farmuš Samadi, dok je se priznanje za najbolju fotografiju našlo u rukama Andree Maiki za film “Prvi”.

- Izdvojio bih još filmove Saše Karanovića “Oj Krajino” i “Smrzavanje” Nelisije Lou – rekao je Kusturica tokom svečanosti u “Prokletoj avliji”, nakon čega je usledilo zatvaranje 10. izdanja prestižnog festivala.

Možda su sve velike priče već ispričane, ali se, po rečima koselektora filmske smotre Marka Milosavljevića, tražio specifičan, autorski pogled na svet, a među 500 pristiglih filmova odabrani su i prikazani oni koji su ove domete dostigli.
- Za proteklih 10 godina festival je pohodilo oko 200 mladih autora. Oni su širili priču o "Kustendorfu" i ona je sada svetska. Događa se nešto neobično, sve je više mladih koji u svet filma ulaze, a ne pohađaju filmske škole, baš kao na počecima ove umetnosti. Tematski filmovi su šaroliki i uglavnom prate društvene tokove - kaže Milosavljević. - Njima i ostvarenim autorima festival donosi, kao što Gordan Mihić reče, duh među sabraćom, to je neprocenjivo vredno filmsko bratstvo.

Nova iskustva, poznanstva, uzbuđenje i mogućnost da vide gde su među drugima, sve to je ovih dana privilegija najtalentovanijih mladih autora iz Bugarske, Danske, Izraela, Irana, Libana, Mađarske, Moldavije, Nepala, Portugalije, Rusije, Singapura, Republike Srpske, Srbije, Ukrajine, Hongkonga, Crne Gore, Čilea, Švajcarske i sa Filipina.

- Uzbuđen sam, ali sam dolazak kod Emira Kusturice je nagrada po sebi, i to će vam potvrditi svaki učesnik. Ja dolazim iz Švajcarske, tamo ima novca, ali neetablirani autor dokumentaraca ni tamo ne može živeti od svog posla - objašnjava Mateo Gariljo (30), autor filma "Niz grlo", o tapkarošu ulaznica za čuvenu "Marakanu" u Buenos Ajresu.

Ukrajinka Hana Džalali, reditelj, i njen suprug iz Irana, direktor fotografije Mejnudin Džalali, na "Kustendorfu" su s filmom "Posle", pričom o haosu koji iza sebe ostavlja smrt jednog člana porodice.

- Ja sam dokumentarista i stvaranje kratkog igranog filma za mene je bilo potpuna novina. Sada planiram da u Teheranu snimim film o ženi koja je ostala bez supruga i bori se za život sina obolelog od raka - kaže Hana. - Iskustva sa "Kustendorfa" su takva da nam se ne odlazi iz Srbije.

DOBA DIGITALNOG FILMA

- DIGITALNA tehnologija je omogućila dve stvari. Prva je da danas svako može da snimi film. Druga je da svako može da shvati da nije lako snimiti dobar film. Tako je profesija filmskog režisera postala prominentnija - poručio je mladim stvaraocima reditelj Anti Jokinen, autor filma "Cvetovi zla", jednog od najboljih na ovogodišnjem "Kustendorfu", a radionice su držali i Emir Kusturica, Gordan Mihić, Lav Dijaz, Viržini Efira, Liu Đije, Džang Jang...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 20 Apr 2017, 08:58

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 31 Maj 2017, 15:46

Osedela u trenutku: Priča Rahele Ferari

Rahelu generacije pamte po ulogama u “Kamiondžijama”, “Davitelju protiv davitelja”, "Tesnoj koži", “Skupljačima perja”, “Nacionalnoj klasi”, “Tangu argentinu”.

Bela Rohel Frajnd rođena je 1911. godine u Zemunu u siromašnoj jevrejskoj porodici. U Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu je počela da statira u sezoni 1930-31, a član pozorišta postaje 1931-32. godine. Pre Drugog svetskog rata pamte se njene epizodne uloge karakterno osobenih i ćudljivih ženskih likova. Godinu dana se usavršavala u Budimpešti i posle toga je angažovana u Umetničkom pozorištu u Beogradu gde je 1940. angažovana sa suprugom Aleksandrom Stojkovićem.

Za vreme rata nije glumila. Bežala je od Gestapoa, jer je odbila da nosi žutu traku kojom su obeležavali Jevreje. Zbog toga se krila po palankama oko Beograda i stalno je menjala mesto prebivališta kako bi zavarala trag gestapovcima. Dok je boravila u periferijskoj udžerici kod Magde, sitne nepismene ženice, naišla je racija. Dok su zlotvori lupali na vrata, Rahela se pogledala u ogledalo i videla je da je u trenutku osedela. U trenutku kada se lažno predstavila kao Ruža i kada je trebalo da preda legitimaciju, u kuću joj je uletela komšinica Smiljka sa rečima: “Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu.” Ferarijeva pre nego što je počela da trči glavom bez obzira, smelo obratila gestapovcima: “Doneli ste mi sreću. Častiću vas zbog ovog angažmana.” Ona je jedina preživela rat u porodici Frajnd.

Od osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu 1947. bila je prvakinja tog pozorišta. U privatnom životu su je pamtili kao omiljenu suprugu, majku, komšinicu.

Jako je volela Žarka Lauševića. “Mi stalno pravimo kerefeke”, govorila je o njemu i sebi. I dalje se prepričava anegdota kad je Žarko dobio sina. Nazvao je Rahelu u pola noći da joj javi srećnu vest. Ona ga je izgrdila što je zove u sitne sate, a on je odgovorio: “Vama sam prvo javio, jer vi ste moja devojka.”

Na obali Dunava u Grockoj svojim je rukama izgradila kuću, kosila travu, sadila voće, orala. Jednom je čak kupila 500 pilića.

U jednom od poslednjih intervjua je rekla: "Srećna sam, osećam to kao dar, što nisam postala neki zagriženi babac“.

Umrla je 1994. godine u Beogradu, a sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Grobnicu deli sa kolegom Stevom Žigonom.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 29 Okt 2017, 09:19

Legenda Holivuda iz Nikšića

Hroničari filma, koji podsećaju na stogodišnjicu rođenja i dvadesetogodišnjicu smrti slavnog američkog glumca Roberta Mičama, ne propuštaju da napomenu da je on "najslavniji Crnogorac sedme umetnosti", oživljavajući stare priče da ova legenda Holivuda vodi poreklo sa ovih strana, da mu je otac rodom iz Banjana, u današnjoj opštini Nikšić.

Ne nude pri tom nikakve konkretne i nove dokaze, a Mičama opisuju kao "kršnog, sirovog i pravičnog", da je u karakteru i moralu do kraja života, sve do iznenadne smrti u osamdesetoj godini života, 1997, ostao "buntovni mladić", "arogantan i sarkastičan", čovek koji "nikada nije prestao da ne govori istinu i kritikuje američku politiku i kapitalizam kao sistem", da je bio i ostao velika filmska zvezda koju je lansirao Holivud, no zvezda koja nikad nije prestala da kritikuje tu moćnu "filmsku fabriku", koja je s prezirom govorila o njoj i nikad se nije povinovala niti prihvatila njene kanone.

Upravo u tom Mičamovom vrletnom karakteru i ćudljivoj naravi, tvrdoglavost i nepokoru, mnogi traže njegove brđanske, crnogorske gene. U Banjanima, u Đurđevom Dolu, atar sela Smrduša na tromeđi sadašnjih mesnih zajednica Trubjela, Vilusi i Velimlje, međutim, živi šezdesetogišnji Dragiša Mićunović, koji već decenijama, od prvog pomena da je Robert Mičam možda poreklom sa tih strana, uporno traga, slaže kockice i nastoji da dokaže da je legendarni glumac zaista odatle, njegov brat, sin njegovog najstarijeg strica Gavrila - Gaja Mićunovića.

Istorijska Smrduša
Prema legendi, pa i po nekim zapisima, ovdje je nekad neko presreo nekakvu osvajačku i zulumćarsku vojsku, rastjerao je potukao po ovim kamenitim grabinama. To se, po tim izvorima, navodno dogodilo na mjestu zvanom Borak, gdje je danas drevno mjesno groblja sa brojnim stećcima i nekropolama, a vezuje se za humskog vojvodu Vlatka Vukovića Kosaču, koji je, kao što je poznato, 1388. godine, godinu uoči Kosovske bitker, kod Bileće potukao moćnu tursku ordiju. Kako je bilo ljeto i kako nije imao ko da zakopa leševe koji su ostali na bojištu, ubrzo je počeo da se širi nesnosan smrad da se zadugo nije moglo proči karavanskim drumom koji je tuda vodio od Nikšića ka Bileći i rebinju i dalje ka Dubrovniku i Mostaru na jednoj i Sarajevu na drugoj. Tako je ovo selo od tada dobilo i do danas zadržalo ime Smrduša.
Koščati bistroum, koji je punih 26 godina, kao rukovalac na građevinskim mašinama prolamao klance i nedohode i pravio puteve u besputima, otvarao vidike u nevidima, pošto je i njegovo građevinsko preduzeće "Crna Gora" iz Nikšića, kao i tolika druga u vremenima tobožnjih neophodnih i "revolucionarnih" tranzicija i privatizacija otišlo na doboš i u propast, prije dvanaest godina se sa suprugom Stanojkom vratio u rodni kraj, otvorio rodnu kuću u Đurđevom Dolu i zakovinao buljuk od pedesetak ovaca, krdo od deset krava i solidan uljanik - košnice, vele, ne valja brojiti...

Od tada, osim što je postao ugledni i imućni domaćin i sav se posvetio knjizi - pročitao je dela više od 170 pisaca, domaćih i stranih, nekih, poput Njegoša, Andrića, Getea, Dostojevskog, Dučića... i celokupna dela - naučio je da se služi i snalazi i na internetu.

Dok govori o piscima i knjigama koje je pročitao, pa i u razgovoru o svakidašnjim stvarima, Dragiša Mićunović često citira misli, poruke i poduke iz njih ili odrecituje po koji stih.
Na pitanje kako u tim godinama može tako dobro da pamti i čuva od zaborava toliko citata, on šaljivo odgovara: Pa ako je moj brat Robert mogao godišnje da snima po dva-tri filma i napamet uči toliko uloga, mora da ja po tome ličim na njega...

Tajna odneta u grob
Tako je, u početku i uz pomoć prijatelja, onih koji su u tome bili veštiji od njega, krenuo da odgoneta i tu veliku tajnu, zagonetku koju je još daleke 1962. godine u grob poneo njegov stric Gajo:

- Nekada je ovdje u Đurđevom Dolu - počinje svoju ispovest Dragiša Mićunović - bilo petnaestak kuća, odnosno živjelo oko sto stanovnika, od kojih je bilo pedeset i petoro đece. Od njih pedeset petoro, kad su se 1946. godine odavde raselili i otišli u Vojvodinu, polovina je stekla fakultetske diplome, pozavršavala velike škole i doprla velikih položaja i činova, što samo potvrđuje kako je taj izdanak odavde bistar i sposoban.

A samo na Skadar 1912. godine iz ovog zaseoka je otišlo 26 vojnika, uglavnom momaka. Eto, moj đed je otišao na Skadar sa četiri pristasala sina! Moj otac i tri strica, svi sem najstarijeg Gaja koji je otišao u Ameriku 1907. i ostao tamo sve do 1924. godine.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 07 Jan 2018, 22:27

Nemanjići, druga epizoda

Autor teksta:

Draža Petrović

Bilo je to jedno jedino jedinstveno veče bez predsednika. Potpuno neobično veče filovano petardama i ruskom salatom. Srbija je pronašla svoj mir čekajući zasluženu porciju Ace Lukasa.

Već oko 20 sati i 30 minuta negde u nepreglednim dolinama Tvitera i beskrajnim prostranstvima Fejsbuka začuo se urlik: "Ovo je neizdrživo! Katastrofa! Sve ovo mi plaćamo iz svog džepa!"

-Skuplje od jelke, a dijalog netranasparentan! Čak i jelka ima bolju dikciju!

-Kakav je ovo dorćolski akcenat!? Pa Dorćol je otkriven dva veka kasnije, a akcenat tek kad je osnovan Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu!

-Diletantizam!

-On je u svakom kadru, ne mogu da verujem! A nigde nema opozicije! Nema čak ni Šešelja!

-Kasting kao da je pravio Filip Višnjić u saradnji sa Marijanom Rističevićem!

-Ljudi, nešto moramo da preduzmemo... - napisao je neko u bespućima Tvitera.

KOLUMNE DRAŽE PETROVIĆA:
Godišnje nagrade Najnaprednjak za 2017. godinu
Felerični gradonačelnik i rokfelerična jelka
Najevropljanin koji se sipa u traktor
Ne diraj Lava dok zasmejava AV-a
I te večeri oko ponoći, Srbija je konačno krenula u rušenje dinastije Nemanjić. Već posle prve epizode. Jer, kao što lepo kaže naš narod: "Kad već ne možemo da srušimo Vučića, bar možemo Nemanjiće".

Međutim, nikoga na svetu ne treba rušiti samo zbog jedne epizode, pa vam ekskluzivno otkrivamo sadržaj druge epizode, daleko kvalitetnije.

#####Scenario za drugu epizodu serije "Nemanjići, rađanje kraljevine".

STEFAN NEMANJA (sedi na prestolu, u rukama drži isprintane tvitove na hamer papiru, jer u to vreme nije bilo kompjutera): Evo vidite, ovde piše da prva epizoda liči na uzbekistanski pornić... Oni su rađanje srpske istorije uporedili sa porno filmom iz Uzbekistana! Hulje! To ih je sve Mišković organizovao da pišu po Tviteru...

NEKI GLUMAC (kleči u desnom uglu ekrana tako da skoro ispada iz kadra na šustiklu): Gospodaru, ja mislim da ne treba potceniti ni Đilasovu ulogu!

STEFAN NEMANJA (sedi na prestolu, na brzinu lista scenario): Ja sam čitao samo moje replike, nije valjda da i Đilas ima neku ulogu! Otkud Đilas negde između 1165. i 1168. godine? Pa on se rodio negde 1967! To je malo nelogično! Zovite mi scenaristu!

JOŠ NEKI GLUMAC (prolazi kroz kadar sa isukanim mačem): Oni pokušavaju da se ubace u svaku poru našeg društva, pa i u "Nemanjiće"!

STEFAN NEMANJA (bije scenaristu topuzom): Ko ti, bre, dade plajvaz u ruke! Jesi rekao da će od opozicije u seriji da budu samo moja braća! Šta će opozicija, naročito Đilas, u prajm tajmu na Javnom servisu?

NEKI GLUMAC (ispao iz ugla ekrana, ali se njegov glas čuje iz OFF-a): Gospodaru, poštedite tog čoveka, ja sam mislio na Đilasovu ulogu u onoj hajci na Tviteru. Što kaže naš narod: Gde je Mišković, tu je i Đilas!

DVA GLUMCA (stoje iza Stefana Nemanje i čitaju Informer): Gospodaru, oni hoće da obesmisle sve, pa i onu scenu kad vi sedite u pećini 25 minuta i gledate kroz prozor!

STEFAN NEMANJA (opet lista scenario): Ta je antologijska! A je l' ima ona scena kad ja u Briselu tri sata spavam na podu?

SCENARISTA (uključuje laptop, nešto kuca): To ću da ubacim u trećem serijalu, on se emituje tek za dve godine!

DRAGAN BUJOŠEVIĆ (stalno upada u kadar): Dobro, to ćemo da dogovorimo još na sledećoj sednici Upravnog odbora. Možda snimimo treći serijal i pre drugog, zbog dinamike! Serija mora da bude dinamičnija!

STEFAN NEMANJA (iz kese vadi neke slike): Pun mi je ćup hejtera! Evo, neka vide gledaoci... Ovako je Stari Ras izgledao pre prve epizode. Ruševine, pacovi, zmije, igle i narkomani, nije bilo jedino kustosa. A pogledajte Stari Ras, moju prestonicu, u prvoj epizodi! Sve obnovljeno, nigde ruševina, izgleda bolje nego u moje vreme! Pozivam građane Srbije da obiđu Stari Ras i lično se uvere da smo na dobrom putu! Da radimo i gradimo!

REDITELJ (šapuće nešto na uvo Stefanu Nemanji): To je kompjuterska animacija! Preskupo je da obnavljamo Stari Ras samo zbog serije, pa smo angažovali stručnjake koji mogu da obnove i Atlantidu! Radili su scenografiju i za "Pirate sa Kariba"!

STEFAN NEMANJA (obraća se direktno u kameru): Ispravka! Pozivam građane Srbije da zbog štednje ne potežu čak do Starog Rasa, nego da ga obiđu pomoću aplikacije Google Street View, i uvere se da smo na dobrom putu, da radimo i gradimo! I da svi mi izgledamo daleko bolje od "Pirata sa Kariba"!

NEKI GLUMAC: Živeo Stefan Nemanja!

SVI: Živeo!

STEFAN NEMANJA (pogledom prati neki helikopter čiji zvuk nadjačava dijalog. Obraća se onoj dvojici koji stoje u dubini totala i čitaju Informer): Proverite, gde ide, šta radi ovaj helikopter!

REDITELJ (šapuće nešto na uvo Stefanu Nemanji): Pravite se da ne vidite helikopter, zato što u to vreme nije bilo helikoptera! Opet će da nas zezaju oni hejteri!

STEFAN NEMANJA (ljutito): A je l' bilo orlova?

SCENARISTA (oduševljen): Bilo je orlova! Ajd' da ponovimo ovo!

STEFAN NEMANJA (pogledom prati neki helikopter čiji zvuk nadjačava dijalog. Obraća se onoj dvojici koji stoje u dubini totala i čitaju Informer): Proverite, gde ide, šta radi onaj orao!

ONA DVOJICA (zbunjeni): Kako da proverimo!? Prvo, to nije orao, to je helikopter! A drugo, orao živi na vrh onog brda tamo! Ko će da se penje da ga pita gde ide, šta radi!

STEFAN NEMANJA (zagledan u daljinu): A na vrh kog brda? Ne vidim nijedno brdo!

REDITELJ (šapuće mu na uvo): To brdo ćemo posle da ubacimo kompjuterskom animacijom. Videće se na televiziji, ali sad ga ne vidimo!

STEFAN NEMANJA (vadi neke slike iz kese): Pogledajte, sada trenutno tamo nema brda, ali zahvaljući našoj mudroj politici kompjuterske animacije, i brdo ćemo da izgradimo za tri meseca! Možda i za dva!

NEKI NOVINAR: Ali, gospodine Stefane, brdo niko ne može da izgradi! Kako ćete brdo da izgradite, ne preterujte?

STEFAN NEMANJA (ljutito): Jeste vi sa američke televizije?

REDITELJ (obraća se scenaristi): Ovo nije baš istorijski autentično... Kako je Stefan Nemanja mogao da zna za Ameriku?

SCENARISTA: Ajd promeniću na brzinu taj deo!

STEFAN NEMANJA (uzima papir od scenariste): Jeste vi sa vizantijske televizije?

KRAJ DRUGE EPIZODE. NASTAVIĆE SE...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 20 Jan 2018, 15:04

Komentar Branislava Nušića o filmovima za odrasle najbolje opisuje srpski moral

Pre tačno 80 godina umro je Branislav Nušić, srpski književnik, komediograf, pisac drama, priča i eseja, začetnik retorike u Srbiji. Zbog načina pisanja trebalo bi da ga smatramo našim savremenikom više nego pretkom, a za ovog nadarenog pisca vezuje se interesantna anegdota.
Napisao je oko 100 dramskih dela, uglavnom komedija. Najpoznatije su: "Ožalošćena porodica", "Gospođa ministarka", "Svet", "Narodni poslanik", "Sumnjivo lice"... Rođen je u pravoslavnoj cincarskoj porodici Ljubice i Đorđa Nuše, u Beogradu kao Alkibijad Nuša.

Među mnogim značajnim događajima iz njegovog impresivnog života i stvaralaštva izdvojićemo anegdotu iz 1908. godine.

Prvi "filmovi za odraslu gospodu" punili su u kasne sate bioskope na Kalemegdanu početkom 20. veka kao da je na repertoaru "Sumnjivo lice". U jednom od takvih bioskopskih pozorišta zaista se našlo Nušićevo sumnjivo lice, i to među publikom.

Čuveni pisac i novinar je nakon tog iskustva objavio kolumnu 9. februara 1908. godine koju je naslovio "U bioskopskom pozorištu". Mnogi smatraju da je to bila prva prava kritika pikantnih filmova i slika, kako ih je Nušić nazivao. Prenosimo tu kolumnu:

"Pre neki dan je u bioskopskom pozorištu davana jedna serija pikantnih slika, na koje je na plakatama stajalo: 'Samo za odrasle'. Kako ja sebe smatram za prilično odraslog, razume se da sam i ja bio na toj predstavi. Nisu me toliko interesovale same slike.

Nisam ja dakle išao tamo zbog slika, već zbog publike. Hteo sam svojim rođenim očima da vidim ko je to u Beogradu koji ima pik na pikanterije. Seo sam za jedan sto i odmerio odmah svoju okolinu. S leve moje strane sedela je jedna osigurana udovica iz unutrašnjosti. Nije ona bila toliko osigurana time što su oko nje sedela tri gospodina koji su po vratovima ličila na prava utvrđenja, bolja od onih što ih je bosanska vlada podigla oko Sarajeva, već po tome što je na četrdeset dana od smrti svoga muža došla u Beograd da primi sumu na koju se njen muž osigurao. Zamislite sad kako je ona tužna lica morala posmatrati one pikantne slike, ni samo je osiguranje nije moglo da uteši.

- Ubio ti Bog i to osiguranje - razmišljala je udovica u sebi srčući čaj sa limunom - kad i pored para ostajem neosigurana.

S desne moje strane sedela je jedna mlada i mladoženja, venčani tek pre nedelju dana. Njih sam čak i prisluškivao. On joj je na uvo objašnjavao svaku sliku. Razume se, ona se sirota, tek od nedelju dana, od dana venčanja, smatra kao 'odrasla'...

I slušao sam njegova objašnjenja, nije joj šaputao više od dve reči za svaku sliku. Pojavi se tek muška slika u takvoj i takvoj pozi i čini to i to, a sve dršćući, a on joj šane: Kao ja! Pa se onda pojavi ženska slika i počnje dršćući da se otkopčava, a on joj šapne: Kao ti! Pa onda dršću, dršću, dršću obe slike i dršćući padnu jedna drugoj u zagrljaj, i zato što kinematograf dršće, ne mogu vazda da nađu jedno drugom usta, a on joj na to šapne: 'Kao mi'.

Za trećim stolom, odmah za mojim leđima, sedi jedan pop. Šta će pop tu, gospode Bože moj? Da je odrastao, odrastao je. To mu se ne može osporiti, ali da l’ on ovakvu predstavu smatra kao neku vrstu bdenja ili je došao valjda samo zato da bi se imao na šta zgaditi?

I onda sam još pažljivije posmatrao. Ponašao se odista kako mu pozivu i dolikuje.

Čim se na platnu pojavi kakva ženska i počne svlačiti odelo sa sebe, on obori oči i traži pogledom onu udovicu sa osiguranjem ne bi li im se sreli pogledi. Siguran sam kad ovaj pop ode kući da će prvo okaditi postelju tamnjanom pa očitati onu molitvu kojom se rasteruje groznica pa leći da bi se rano, za jutrenje, probudio.

U blizini moga stola sedeo je i jedan gospodin koji mi je jedan put pisao jedno dugo i opširno pismo. On mi je u tom pismu zamerio zašto po gde kad u mojim feljtonima pretrčim granicu te ih zamastim i po kojom pikanterijom.

Taj gospodin ostao pri svome strogo moralnom gledištu, u toliko pre, što je on otac porodice. Sreo sam ga za tim, jednom prilikom na Bulevaru, sedi sa jednom pevačicom i slatko razgovara. Prišao sam mu i rekao: 'Imate pravo. Čuvaću se ubuduće da ne pišem onako'.

Ali nije samo njemu. Bilo ih je i vazdan drugih tamo. Vazdan 'odraslih'. Bilo je očeva koji su za večerom poučavali decu svoju i zamerili im ovo i ono i požurili da gledaju slike za ‚odrasle‘. Sedam večeri nisi mogao dobiti mesto u bioskopskom pozorištu, od majaka i očeva, od sestara i braće, od profesora i popova i od svih ostalih koji o moralu tako strogo sude. Došlo mi da stanem na binu pa da kažem: 'Imate pravo. Čuvaću se ubuduće da ne pišem onako'."
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 27 Avg 2018, 16:11

Bura zbog izjave Ristovskog, ko je pomogao snimanje filma?

Kako se dobija novac za snimanje filma u Srbiji? U javnosti je buru podigla izjava glumca Lazara Ristovskog, koji je rekao da je predsednik države primorao javni servis da finansira njegovog "Kralja Petra". Da li je po sredi zloupotreba službenog položaja, vraćanje duga iz predizborne kampanje ili - nešto treće?

Za direktora RTS to pitanje se ne postavlja - pritisaka, kaže, nije bilo, a sve je dogovoreno mnogo ranije.

To što se reditelj ljudima na setu obraća sa "vojsko", nije čudno, jer su, umesto statista, na snimanju filma "Kralj Petar Prvi" bili angažovani profesionalni vojnici. Država je, kaže autor projekta Lazar Ristovski, u potpunosti stala iza njegovog ostvarenja - do mere da su pojedine opštine unapred kupovale karte za nedovršeni film, a da je za ostatak od 2,3 miliona evra, koliko je snimanje koštalo, sam predsednik morao da pritisne javni servis.

"Prve pare koje je ovaj projekat dobio, dobio je na konkursu - legalno. Male pare. S tim parama se nije mogao završiti ovaj projekat. Kad kažem "podrška gospodina Vučića" - nije on sad došao pa mi dao pare, dva miliona da snimim film, nego je u razgovorima s RTS-om došlo dotle da RTS mora da stane iza toga. Dakle, kada je RTS stao iza toga, kao državna kuća koja ima budžet za to, onda je taj projekat počeo da biva izvestan", rekao je glumac Lazar Ristovski.

Lazar Ristovski odbacuje navode da je novac dobio jer je prošle godine javno podržao Vučića u kampanji za predsedničke izbore.

Međutim, da li je svog političkog ljubimca poslednjom izjavom zapravo optužio za zloupotrebu službenog položaja? Upravo to smatraju u Transparentnosti, zbog čega su se obratili Višem javnom i Tužilaštvu za organizovani kriminal. Transparentnost Srbija zatražila je od tužilaštva informacije da li su nešto preduzeli povodom izjave Lazara Ristovskog, jer smatraju da se iz nje može razumeti da RTS ne donosi odluke na osnovu umetničkih i drugih kriterijuma, već pod uticajem predsednika države, koji za to nije nadležan.

Iz RTS-a odlučan demanti. Dragan Bujošević za N1 kaže da je dogovor u vezi sa filmom i serijom postignut još pre nego što je Vučić došao na vlast, a on u fotelju generalnog direktora javnog servisa.

"Zatekao sam scenario koji je RTS otkupio i dogovore scenariste Milovana Vitezovića i Lazara Ristovskog, koji su imali i poseban ugovor za film. Logično je da serija bude emitovana u 2018. godini i da time obeležimo 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Preporučujem vam da pitate Ristovskog šta je želeo da kaže. Znate, neki glumci su bolji kada izgovaraju tuđe tekstove", kaže generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević.

Ristovskog, pak, nismo mogli da pitamo za pojašnjenje, jer se trenutno nalazi na Krfu. Pre nego što je otišao na odmor, najavio je da će mu uloga kralja Petra biti poslednja u karijeri, jer planira povlačenje sa scene.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Prethodni

Povratak na FILM

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron