Film koji preporučujete

[aleksey]

 
Jeste da nije klasičan igrani film, već dokumentarac, ali je zato dokumentarac par excellence.

Boris Malagurski: Pretpostavka pravde (2012)

Dokumentarac o ubistvu (ili "ubistvu") Borisa Tatona, a naročito o sudjenju povodom tog životnog događaja. Možete saznati neke činjenice koje, svesno ili nesvesno, nisu objavljivane u medijima, a naročito puno ćete saznati o stanju u srpskom pravosuđu danas, i zašto EU kao jedno od prvih uslova koje nam postavlja, uvek navodi sređivanje pravosuđa.

U dokumentarcu se prikazuju snimci sigurnosnih javnih kamera sa lica mesta, čujemo izjave advokata - branilaca, portparola tužilaštva Zorića, predsednice Apelacionog suda, kao i mnogih drugih, pa čak i jedne francuske novinarsko-istraživačke ekipe kojoj mnoge stvari sa suđenja (ili iz presude) nikako "ne idu u glavu", a u svetlu činjenica koje jesu poznate.

Da bi vam barem malo zagolicao maštu, navešću samo neke od kontraverzi sa ovoga suđenja (sada mogu da kenjam, presuda je, na žalost moje struke, postala pravosnažna):
- kako je moguće da jedan od osuđenih (Veličković) bude osuđen na 7 godina zatvora, iako je imao čvrst alibi da je bio udaljen oko 600 metara od lica mesta (upravo ga je legitimisao i zapisivao jedan drugi policajac), i kojeg nijedna kamera nije snimila na licu mesta,
- kako je moguće da jedini svedok - očevidac pada Tatona, koji je istoga dana saslušan u policiji, uopšte ne bude saslušan tokom suđenja, niti je uopšte pozvan kao svedok,
- kako i zašto su se lekari opredelili da preduzmu operaciju koja je, zbog medikamenata koji su mu se morali dati, kontraindikovana na povredama na glavi Tatona,
- stoji li zaista u presudi da je Taton lišen života 17.09, a da je preminuo 29.09,
- itd. itd.

Da me ne shvatite pogrešno: jedan čovek je izgubio život, uludo. Već sama ova činjenica je tragedija. Ako je on zaista ubijen - neko treba za to da odgovara i da dobije kaznu primerenu takvom delu. To uopšte nije upitno. No, da li je zaista moguće da je dvanaestoro ljudi istovremeno držalo i bacilo Tatona sa ograde? Presuda nam upravo to govori.

Pogledajte ovaj dokumentarac, ako ni zbog čeg drugog, da bi proverili sebe koliko se podložni manipulacijama i pranju glave od strane medija. ili, još bolje, da saznate kako zaista u praksi funkcioniše ono u šta se svi pravnici-krivičari kunu - "pretpostavka nevinosti". Jesmo li mi to počeli i sami sebi da pravimo "kolateralne štete"?

Topla preporuka.

P.S. Ko ne uspe da pronađe link do filma, nek potraži na Youtube.com emisiju "Revolucija" koja je večeras emitovana na Happy TV oko 22,00 časova, i gde Malagurski ima svoju autorsku emisiju.

[branko]

"Le cochon de Gaza" ili "When Pigs Have Wings" francuski film režisera Silvana Estibana. Veoma pametna i apsurdna komedija. Siromašni palestinski ribar iz pojasa Gaze vadi iz mora svinju koja uskoro izaziva pometnju među Arapima i Jevrejima. Film veoma duhovito ismeva neprijateljstva, predrasude, verske fanatike, religijske zabrane i uopšte društvene prilike tog podneblja.

[branko]

"Quartet" koji je režirao čuveni Dastin Hofman na tekst čuvenog Ronalda Harvuda. Ostareli umetnici, muzičari se okupljaju u jednom staračkom domu i pokušavaju da organizuju muzičku priredbu za stanare. Život između prošlosti i sadašnjosti, želja i realnosti, sa mnogo britanskog humora. Recimo ostareli režiser uzvikuje: "Imam genijalnu ideju!" odmah ga pitaju "Koju? Šta? Posle pauze starac odgovara: "Ne znam. Zaboravio sam."

[branko]

"La migliore offerta" ili "Najbolja ponuda" je najnoviiji film Đuzepea Tornatorea. Čudan film, ali kako ovde ima dosta čudaka...

[Bibliotekar]

Oh, ta budući da dolazi iz kreativne radionice tvorca uistinu maestralnog filma „Cinema Paradiso”, ovo ostvarenje zasigurno ne može predstavljati ma kakvo neugodno iznenađenje za bilo koga, a ponajmanje za ovde prisutne čudake...

Uostalom, nagledali su se oni tokom svoje filmofilske karijere neuporedivo izražajnijih filmskih ekscentričnosti, poput remek-dela svesne & svrsishodne sineastične čudnovatosti - filma „Pink Flamingos” Džona Votersa:



Ovo kultno ostvarenje istinske filmske čudnovatosti namenjeno je svim istinski čudnovatim poklonicima nepatvoreno čudnovate sedme umetnosti (apsolutno nezaboravne, antologijske scene sa čmarom koji govori, degustacionim konzumiranjem psećeg izmeta i seksom sa kokoškama).

Oni nešto konzervativniji čudaci mogu da pogledaju i umereno čudnovati Paradžanovljev film „Ašik Kerib”.



Naravno, pod uslovom da imaju dovoljno strpljenja sadomazohističke provenijencije koje je neophodno da bi ga odgledali do kraja.

[branko]

"Una pistola en cada mano" ili "Pištolj u svakoj ruci" španski film u režiji Seska Gaja. Dobar film o najčudnijoj stvari na svetu - međuljudskim odnosima sa posebnim osvrtom na još težu varijantu istih - muško-ženskim odnosima.

[branko]

"Noćni voz za Lisabon" ili "Night train to Lisbon" od Bila Ogusta. Sledeći priču o pokretu otpora u Portugaliji, životnoj filozofiji, ljubavi i mržnji učesnika, švajcarski profesor shvata koliko je njegov život promašen. Interesantan film sa mnogo velikih glumaca među kojima su Džeremi Ajrons, Šarlota Rempling, Bruno Ganc, Kristofer Li, Lina Olin.

[branko]

"S/kidanje" od Koste Đorđevića. Nesrećne ljubavi u današnjem svetu mladih. Još jedan iz plejade filmova o mladima, za pohvalu nije eksplicitan kao "Klip" ili neki drugi i meni se svideo. Ono što me je naročito oduševilo su mladi talentovani glumci: Marko Janketić (sin Miše Janketića), Dragana Dabović, Nikola Rakočevič, Ivana Vuković i već pomalo naša hrvatska glumica Nataša Janjić uz obilnu pomoć Nebojše Glogovca.

[branko]

"The Reluctant Fundamentalist" ili "Fundamentalista protiv svoje volje" kako mi prevedosmo od slavne Mire Nair. Režiser je pokušao da nam objasni i drugu stranu medalje obračuna "američke demokratije" i "Islamskog fundamentalizma".

[branko]

"Krugovi" od Srdana Golubovića. Poznata priča o čuvenom Srđanu Aleksiću iz Trebinja. Težak film scenarista bračnog para Koljević, koji te, kao i svaka mučna tema, tera da postaviš sebi mnoga pitanja. Suština bi se mogla iskazati u jednoj rečenici Ace Berčeka iz filma: "Strah me je da je sve bilo uzalud. I kamen kad baciš u vodu, nešto se desi, pojave se oni krugovi. A čovjek kad učini nešto dobro, drugim ljudima to ništa ne znači." Fantastična glumačka ekipa: Leon Lučev, Hristina Popović, Boris Isaković, Nebojša Glogovac, Jasna Đuričić, Nikola Rakočević i nadasve genijalni Aleksandar Berček.

[branko]

"Napad" ili "The Attack" u koprodukciji Belgije, Francuske, Libana i Katara u režiji Ziada Doueirija (ne znam kako se čita). Ugledni palestinski hirurg u Izraelu saznaje da mu je žena stradala u terorističkom napadu kao bombaš-samoubica. U potrazi za onima koji su joj isprali mozak saznaje da ne pripada nigde i kako je lako ljudima koji veruju bez razmišljanja. Odlični glumci Ali Suliman i Evgenija Dodena.

[branko]

"Después de Lucía" ili "Posle Lucije" meksički film Mišela Franka. Šta je to u čoveku što ga čini zlotvorom? Zašto uživamo da se na najbestijalne načine iživljavamo nad slabijim, osetljivijim, drugačijim? O tome i još o ponečem govori ovaj film i nudi radikalno rešenje.

[aleksey]

 
La vie d'Adèle (Blue Is the Warmest Color)
(Kanski pobednik 2013. godine)



Kanski festival je retko kada pravio greške kod izbora najboljeg filma. Ove godine grešku definitivno nije napravio.

Izuzetna i veoma životna ljubavna priča o lezbijskoj ljubavi, ispričana na takav način da ni "klasičnim Balkancima" tema filma ne predstavlja problem da film ipak odgledaju i uživaju.

Bezobrazno i nestvarno dobra Adèle Exarchopoulos u glavnoj ulozi. Toliko dobra da često pomislite da gledate neki dokumentarac, gde gluma uopšte ne postoji, već da kamera samo prati jednu nesrećno zaljubljenu devojku. I to veoma lepu devojku, bez trunke šminke u celom filmu.

Obavezno pogledati (sem ako vas uznemiravaju scene eksplicitnog seksa u filmovima).

[branko]

Mene uznemiravaju.

[aleksey]

 
To što tebi takve scene rade zove se "stimulišu", a ne "uznemiravaju"...

[branko]

"Song for Marion" britanski film od Pola Endrjua Vilijamsa. Tužan, komičan, jednostavan film o ljubavi, starosti, porodici i smrti. Odlična glumačka ekipa koju predvodi Terens Stamp, Vanesa Redgrejv i Džema Arterton.

[branko]

"La grande bellezza" ili "Velika lepota" italijanski film Paola Sorentina je film koji kao da je Felini režirao. Kroz ciničan lik starijeg književnika, koji nikad nije napisao drugu knjigu jer je tražio veliku lepotu, režiser opisuje svu dekadenciju i apsurdnost džet-seta u Rimu. Uzgred nam, uz citate čuvenih pisaca i filozofa, bizarnu umetnost, nakaradne zabave, dočarava arhitektonske lepote Rima i italijanski dizajn. U jednoj rečenici kaže: "Vozići na našim zabavama su najlepši u Rimu. Najlepši su jer nigde ne idu." Kao ni njegov život. I na kraju: "Ovako se sve završava. Smrću. Ali pre toga je život. Sakriven ispod bla, bla, bla. Sve je naslagano ispod brbljanja i galame. Tišina i osećajnost. Osećanja i strah. Sićušne, nestalne iskre lepote. A onda beda i nesreća čovečanstva. Sve skriveno ispod maske zbunjenosti postojanja na svetu... Ipak, sve je samo trik. Da, samo trik."

[branko]

"Poklosie" ili "Drugi otkos" poljska drama Vladislava Pasiklovskog. Dva brata u potrazi za istinom o pogubljenju Jevreja za vreme II svetskog rata u njihovom selu. No, da li istinu možeš i podneti? I da li će ti rulja dozvoliti da je izneseš, jer, kako reče Aristotel: "Uopšte uzevši većina ljudi je sklona da čini nepravdu, ako je u prilici da to može da čini."?

[branko]

"Hana Arent" ili "Hannah Arendt" u režiji Margaret fon Trota, sa Barbarom Sukovom u naslovnoj roli. Pitanje odnosa zločina i krivice, osvete, emocija, žrtava i njihove krivice, dobra i zla Hana Arent pokušava da reši razumom. No ima li u za razum u tom zamešateljstvu mesta? Prateći suđenje Ajhmanu dodiruje pitanje zla u čoveku i nailazi na neviđen otpor okoline. Onaj ko voli o tome da razmišlja, neka pogleda ovaj film. Evo jednog interesantnog dela: "Još od Sokrata i Platona, razmišljanje znači biti u nečujnom dijalogu sam sa sobom. Odbijajući da bude čovek, Ajhman je potpuno napustio taj jedinstveni, ljudski karakter. Mogućnost da razmišlja! Shodno tome, više nije bio sposoban za donošenje moralnih odluka. Ova nemogućnost da razmišlja je stvorila mogućnost da mnogi obični ljudi čine zla dela u do tada neviđenim srazmerama. lstina je, ja na ova pitanja gledam filozofski. ''Dah misli'', nije manifestacija znanja, već sposobnost da se razlikuje dobro i loše. Lepo i ružno. Ja se nadam da razmišljanje daje ljudima snagu da izbegnu katastrofe u tim retkim, odlučujućim trenucima."

[Bibliotekar]

Замечательно. Ja se pak nadam da će jednoga dana neko snimiti postulatima moralne filozofije nadahnuti film, u kojem će insistiranjem na potencijalima razuma kao odlike misonog bića po imenu Čovek objasniti affaire de amour uzorito racionalne gđe Arent sa takođe uzoritim i već oženjenim filozofom i ocem dva deteta Martinom Hajdegerom, koji je onomad u svojstvu izabranog rektora univeriteta u Frajburgu uveo u zvaničnu akademsku upotrebu pozdrav „Heil Hitler”, te izbacivao sa univerziteta i denuncirao vlastima svoje kolege marksiste i Jevreje i povrh svega plaćao članarinu u NSDAP sve do maja 1945.

Čisto zarad višnje slave Razuma.