Film koji preporučujete

[branko]

Rimejk su pravila braća Koen koje Debeli obožava.

[Upravnik]

Bez obzira što volim rad braće Koen, mislim da neću biti pristrasan ako kažem da rimejk filma True Grit (kod nas vrlo nespretno preveden kao Čovek zvani hrabrost), može da se ''nosi'' sa prvom verzijom. Braća Koen, kao i u svim svojim filmovima, tako i u ovom, ne ulepšavaju stvarnost, a kad tome dodaju, na poseban način, blago dozirane ironije, dobijete sjajan film.
Ako se setimo filma iz 1969. godine koji je, uzgred budi rečeno, sniman kada je čuveni Džon Vejn napunio 62 godine (umro je deset godina nakon toga), a Oskara nije imao, onda ćemo svakako morati da se složimo da je ceo film bio Djukova predstava, zarad eventualnog dobijanja istog.
Braća Koen u centar zbivanja (filma) stavljaju lik Meti Ros, ćerke koja želi da se osveti za ubistvo oca, a od maršala Rustera ne prave mit. Čini mi se da u nekim momentima čak pokušavaju da nađu vezu između Amerike tada i Amerike danas. Setimo se scene suđenja gde se naziru obrisi institucije suda kakve imamo danas u Americi, na čega su oni vrlo ponosni, da bi odmah nakon te scene sledila gruba scena vešanja kao prikaz da toga i danas ima (mislim na smrtnu kaznu) u državi koja se hvali demokratijom i visokim stepenom ljudskih prava. Jedino zajeničko što ima lik Vejnovog i Bridžisovog Rustera je primena sile u isterivanju pravde, ne mareći za eventualne usputne zločine, čime su tadašnje američke vlasti civilizovale divlji zapad.

[Bibliotekar]

A ja ću pak ovoga puta biti estetski nenavidan, pa ću bez uvijanja isklazati šta mislim o rimejku filma True Grit štovane braće Koen.

Ponajpre, postaviću jedno pitanje generalnog karaktera: ako su uvažena i talentovana braća želela da prave vestern (protiv čega zaista nemam ni najmanje primedbe) zašto se nisu poduhvatili snimanja originalnog dela? Pa da dokažu postojanje istinske originalnosti i nepatvorenog talenta. Naročito kada se zna da su po mislenju vascele stručne kritike debelo usrali filmsko-estetičku holivudsku motku snimajući rimejk The Ladykillers-a (original Aleksandra Mekendrikasa Alekom Ginisom i Piterom Selersom potiče iz 1955!).

Isto tako voleo bih da nam talentirana braća odgovore na legendarni upit Bilija Vajldera, koji, parafrazirano, glasi: „A kako bi se oni osećali da ja rimejkujem „Milerovo Raskršće” (koje je, za manje upućene, starijim ostvarenjima nesklone filmofile, rimejk filma „Stakleni ključ”)? Da li bi im usne stajale malo nakrivo?

Generalno, rimejk ne služi nikakvoj korisnoj i originalnoj stvaralačkoj svrsi, osim u slučaju da je originalno delo bilo totalno sr***e, koje bi zarad omogućenja gledljivosti potrebovalo neko usavršavanje. Originalni True Grit je odličan film, u kojem osim minorne problematike po imenu Glen Kempbel nema ničeg lošeg, pogrešno urađenog ili otaljavanog. A u odgovor na prljavu aluziju da je Džon Vejn svog oskara za po nepodeljenom mišljenju stručne kritike i gledalaštva maestralno odigranu ulogu u odnosnom filmu dobio samo zbog toga što mu se trebalo nekako odužiti za „minuli filmski rad”, odgovaram da iz svega srca želim braći Koen da kao svoj sledeći poduhvat odaberu kreiranje rimejka „Prljavog Harija” u kojem bi njihovu osobenu žanrovski orijentisanu kvazi-kriticističku vizuru američkog društva u glavnoj ulozi umesto Klinta Istvuda glumački dočaravao Džim Keri, ili Kijanu Rivs.

Ja im se unapred zahvaljujem na kreativno-inovativnom naporu i unapred izražavam žaljenje zbog ekološki opterećujuće jalovog utroška celuloidne trake. Stoga njihovim zaslepljenim i nekritičkim obožavaocima poručujem:

„Fill your hands you son of a bitch!”



Pa da im na vojvodin način pokažem gdeno estetički senzitivni Vadraci spavaju.

[Upravnik]

Shvatam da drug Bibli brani Džona Vejna (samo ne znam ko ga je napao), što bih svakako i ja uradio, ali da je dotični dobio Oskara za ulogu u ovom filmu zašto što mu je do tada isti promakao (zašto, ne znam), to znaju i vrapci na grani. Sve u filmu i oko filma, ama baš sve, je podređeno velikom Djuku.
No, vratimo se filmu. Verzja ovog filma u režiji braće Koen i ne mora biti rimejk. Pošto znamo, a trebalo bi da znamo, a za one koji ne znaju, da kažem da je scenario za obe verzije filma True Grit inspirisan knjigom, onda je to možemo tumačiti kao način shvatanja onoga što u knjizi piše. Neko to vidi na jedan način, neko na drugi.

[Bibliotekar]

Vi ste ga lično napali svojom neosnovanom i ničim potkrepljenom tvrdnjom da je oskara za briljantno odigranu ulogu u filmu dobio zbog svog „minuloga rada”, a ne zbog svoje glumačke vrsnoće.

Verzija braće Koen, nažalost, jeste rimejk. Za one koji pretenduju da nešto znaju o odnosnom filmu, bilo bi poželjno da pre saopštavanja svojih tzv. originalnih otkrića malo prouče odnosnu materiju. Iz nje bi saznali da film True Grit braće Koen ne počiva na reinterpretativu literarnog predloška Čarlsa Portisa, već predstavlja redigovanu veriju originalnog scenarija za film True Grit sa Džonom Vejnom iz 1969. Evo i dokaza za navedenu tvrdnju:

Except despite what this cover page claims, it’s not really adapted from the novel. Read a few pages in and you’ll recognize its true source material right away. This is a straight up remake of the 1969 John Wayne movie and what’s surprising is how little of it the Coens have changed. Where some filmmakers might take a movie like this and make radical modifications to put their own stamp on it, the Coens have taken a different approach, an if it ain’t broke don’t fix it approach. The parts of the movie which worked they’ve kept, almost exactly as they were in the original Marguerite Roberts screenplay for John Wayne’s version.

Direktni link do izvorišta je ovde:

http://www.cinemablend.com/new/Script-R ... 16379.html

Ako je potrebno, prevešćemo odnosni deo teksta za pretenciozna ignorantska laprdala. Zarad njihove potpunije edukacije glede filmske istorije.

[aleksey]

Generalno, rimejk ne služi nikakvoj korisnoj i originalnoj stvaralačkoj svrsi, osim u slučaju da je originalno delo bilo totalno sr***e, koje bi zarad omogućenja gledljivosti potrebovalo neko usavršavanje.

Opet on sa njegovim generalisanjem, te uzdizanjem originalnosti na nivo «svetog pisma».

Evo samo par primera gde je originalno delo daleko, daleko od «totalnog sr*nja»», i gde remake i te kako služi i korisnoj i stvaralačkoj svrsi, a ponekad čak i prevazilazi original:

12 angry men (Sidney Lumet, 1957) -> 12 (Nikita Mikhalkov,2009),
Profumo di dona (Dino Risi, 1974) -> Scent of a Woman (Martin Brest, 1992),
The champ (King Vidor, 1931) -> The champ (Franco Zafireli, 1979),
A star is born (William Wellman, 1937) -> A star is born (George Cukor, 1954),
The man who knew too much (Alfred Hitchcock, 1934) -> The man who knew too much (opet Alfred Hitchcock, 1956)...

Naravno ima i slučajeva gde je remake uništio pravi duh originala, kao npr:

El metodo (Marcelo Pineyro, 2005) -> Exam (Stuart Hazeldine,2009)
Nathalie… (Anne Fontaine,2003) -> Chloe (Atom Egoyan, 2009)…


Prema tome, dragi moj LibrarTy, svako uopštavanje i generalisanje, pa tako i ovo tvoje, je ipak samo ...

[Bibliotekar]

Ne opovrgavate ništa drugo iz pređašnjih, o suzni štovatelju filmske umjetnosti, osim te generalne konstatacije? Odlično. Onda ćemo se i mi uzdržati od daljeg komentara glede onog neinventivnog i plagijatornog rimejka braće Koen.

[aleksey]

 
Brankice, koje ovo beše pravilo onog našeg "najomiljenijeg" muzičko-scenskog dueta - (Frederic-a) Šopena i (Rutger) Hauer-a?

[branko]

Ne znam broj, ali mali će dopisati još par poglavlja!

[Bibliotekar]

Ua plagijatori originalnoga scenarija gospođe Margarite Roberts!!! Da Bog da pa da im njihov True Grit Li Frost ili pak Srđan Spasojević rimejkuju!

[Upravnik]

Izjava Džoela Koena:

Džoel Koen kaže da je original gledao davno, ali da mu je inspiracija bila ista kao i kolegi Henriju Hataveju 1969: roman Čarlsa Portisa (objavljen 1968). Dok se smatra da je knjiga, inače iz žanra "komičnog vesterna”, u mnogim elementima u prvom filmu ”dezinfikovana”, braća Koen se u svojoj verziji mnogo čvršće drže literarne podloge, pa je u tom smislu njihov "Čovek zvani hrabrost” autentičniji.

Da ovome dodam da su braća Koen ipak pokazala kako se radi jedan film i da je ovaj, nazovimo ga (i stavimo pod navode) ''rimejk'' (koji to zapravo nije), bolji nego bledunjavi original.

A što se tiče Džona Vejna i napada na njega, to je čista izmišljotina. Ne tvrdim JA da je Oskara dobio za ovaj film jer mu je to bio ''zadnji voz''. To, svih ovih godina, tvrde malo bolji poznavaoci filmske umetnosti od mene (a to nije teško biti). Svako onaj ko hoće da bude iole realan, mora to da prizna. Džon Vejn je, pre ove, imao mnogo boljih uloga za koje je zaslužio Oskara. E sad, što ga nije dobio, možda bi vrlo upućeni Bibli mogao to da kaže.

Inače Aleksa... BRAVO za post!

[Bibliotekar]

Ua plagijatori originalnoga filmskoga scenarija gospođe Margarite Roberts!

I saw the 1969 version of True Grit the night before I saw the new version, and what struck me about the '69 version was that it was perfect material for the Woodchipper Brothers, sorry, the Coen Brothers...

Izvor:

http://www.slantmagazine.com/house/2011 ... more-19172

The Coen Brothers may be the darling of some critics, but they should NEVER have tackled this film. They don't have the emotional honesty, integrity and talent to even try to convey the intensity, the humor, and the human values of the original, John Wayne version of this film. The Coens need to stick to movies about psychopathic killers putting dead bodies into wood chopping machines.

UA! BU! Sram ih bilo!

[branko]

"32 decembar" film mladog banjalučkog režisera Saše Hajdukovića. Čini mi se da je vredan pažnje i da oslikava živote mladih u regionu onakav kakav jeste. Pogotovo su mi upečatiljivi bili mladi i meni nepoznati glumci Aleksandar Stojković, Nikolina Jelisavac, Slobodan Perišić,Anja Stanić, Dragana Marić, Dejan Zorić, Jovanka Božović i dr.

[branko]

Brazilski film "Olga" od Žajmea Monžardima (valjda se tako čita). Film je o Nemici koja je brazilski komunista i njenoj čudnoj životnoj priči. Meni je najinteresantnija bila unutrašnja borba Olge žene i Olge beskompromisnog borca za pravdu i revolucionara. Dobar film na momente predugačak i možda ponekad patetičan. Uglavnom, odgledajte.

[branko]

"Šišanje" od Stevana Filipovića. Film koji je izazvao puno reakcija prošle godine, koji su čak i britanski parlamentarci gledali radi upoznvanja sa navijačkim grupacijama. U mnogočemu ovaj na pravi način, družtveno angažovano, prikazuje taj deo naše stvarnosti i kao takav vredno je filmsko ostvarenje. Posebno se ističe troje mladih glumaca: Nikola Rakočević, Viktor Savić i Bojana Novaković. Mislim da je film bio na klizavom terenu kad je uzgred pokušao da objasni i političku pozadinu svega, no, poštujem mišljenje mladog reditelja koji je sa Dimitrijem Vojnovim bio koscenarista.

[branko]

"The Company Men" od Džona Velsa sa Benom Aflekom, Tomi Li Džonsom, Kevinom Kostnerom i plejadom solidnih glumaca. Film umetnički nema neki domet, ali je slika i prilika humanosti i moralnosti kapitalizna na zapadu, a možete prepoznati početke toga i kod nas.

[branko]

Jedan stari hrvatski film od Antuna Vrdoljaka odgledah i iznenadih se. Film se zove "Kad čuješ zvona" i govori o beskrajno glupom animozitetu između naroda koji u svemu nalikuju jedno drugom, besmislu ubijanja i o tome koliko je srpski narod u Baniji izneo rat na svojoj grbači. Možda to i ne bi bilo čudno da nije reditelj Antun Vrdoljak koji je istaknuti hrvatski nacionalista, no, to su njegovi rani radovi. Koliko čitam na sajtovima film koga se Hrvati sada stide. Odlični Pavle Vujisić, Antun Nalis i Boris Dvornik.

[branko]

"Откраднати очи" ili "Ukradene oči" bugarski film Radoslava Spasova, sa odičnim Valerijom Jordanovim i Veselom Kazakovom. Iskrena i lepo ispričana priča o čudnoj ljubavi Turkinje i Bugarina u čudnim okolnostima.

[branko]

"Incendies" ili "Zgarišta" belgijski film u režiji Denisa Vilneva. Davno mi jedan film nije ostavio tako gorak ukus u ustima. Priča o nesreći jedne žene sa Bliskog Istoka je ustvari velika antiratna priča o nesrećama naroda sa tih prostora zadnjih decenija. Malo me priča podseća na "Nož" od Draškovića mada ne zbog fabule nego zbog osećaja. Odličan film sa odličnim glumcima i pametnim režiserom. Preporuka!



Jedna rečenica mi je ostala u uvu: "Jer tišina je jedina mogućnost za sve one koji se suoče sa istinom."

[Palma]

Film koji je vredno gledati dva-tri puta, što se kod mene retko kad događa. Film koji ni na koji način nije pokvario utisak koji je na mene ostavio pročitan roman. Ako ga niste gledali uradite to obavezno, a ako jeste gledajte ga ponovo.

Beležnica (The Notebook) je američki ljubavni film iz 2004. Režirao ga je Nick Cassavetes, scenario je napisao Jan Sardi prema istoimenom romanu Nicholasa Sparksa. Iako je priča smeštena u 1940. godinu, kada se razvija ljubavna priča dva glavna lika, sve počinje i završava se u sadašnjem vremenu. "Na početku filma je sve mogućnost, mnogo prilika, ali tokom filma nestaje nevinosti. Čak i više od toga: gubitak života, nade i ideala. "Beležnica" je ljubavna priča kakvu odavno nismo vidjeli na ekranu.