Vitomir Vito Nikolić

Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 19:56

Slika

Витомир Вито Николић

(1934 – 1994)

Пореклом Никшићанин, рођен је 1934. године у Мостару, где му је отац био у војној служби. Рат је пресекао његово детињство. У априлу 1941. са породицом је избегао у Никшић. Био је сведок досад најстрашнијег рата, страдалник у годинама када се уче слова. Италијани су 1943. године убили Витовог оца. Неко време Вито је живео код тетке у Мостару, па је отуда опет морао бежати у Никшић. А кад се рат завршио, он и његови вршњаци сличне судбине окупили су се у домовима за ратну сирочад. Касније ће Вито у стиховима проговорити о тој генерацији која је морала да схвати - "у једном добу кад се тешко шта схвата, како нам нико не може вратити ни мртву мајку, ни оца, ни брата".

Можемо ли да схватимо шта значи тај осећај о коме прича Вито, како је најтеже у дому било то када друговима стигну писма, пакети или посета, а њему ништа. Или, кад каже: "Ја никада не могу имати великих прохтјева, већих од три оброка дневно и топле собе!"

Сиромаштво је достојанствено подносио. Пошто није имао стан, једно време је ноћио под степеништем, затим у жељезничком вагону. У тако тешким животним условима, разболео се и постао чести гост санаторијума. Четири године био је везан за болесничку постељу. Већ од рођења задојен чемером, није се предавао. Сав у болу, надањима и ишчекивањима, живео је ипак свој живот.

Прве збирке песама "Друмовања" и "Сунце, хладно ми је!" Вито је штампао о свом трошку. Иако у скромној опреми, биле су тражене и радо читане. Најчешће су их куповали пријатељи са којима је проводио кафански живот.

Стално је био у сукобу с влашћу, одлежао је неко време и у затвору, али су га појединци из те власти и штитили. Вјера Ковачевић, тадашњи секретар Општинског комитета у Никшићу, обезбедила му је гарсоњеру.

Из Никшића се преселио у Титоград (данашњу Подгорицу) и запослио се у редакцији "Побједе". Његове репортаже "Црном Гором путем и беспућем" су, у ствари, приче.

Понекад је Вито приређивао књижевне вечери у кафанама, пред бројном публиком коју је он знао да разгали и узбуди својим стиховима.
Писао је и песме за децу, од којих су се неке нашле у читанкама за основце.

Витове песме често се рецитују у кафанском штимунгу, јер су већином настале за кафанским столом. И данас је хит песма Микија Јевремовића "Пијем".

Кад год прочитамо невелик песнички опус Вита Николића не можемо се отети утиску да се ради о аутентичном песнику, лиричару са спонтаним изразом, у чијим песмама има пуно сете, горчине, личне трагике и сугестивне сликовитости.

Вито је прееминуо1994. године ("Пустите ме, пустите да одем, без питања како и зашто и докле, друмови увијек некуда воде, а ја сам номадском глађу проклет."), а његова поезија прихваћена је у народу и наставља да живи.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:19

Друмовања

Пјевају у мени друмови снажни,
друмови добри као длан очин.
Морам данс отић некуд, да потразим
мало одмора за уморне очи.

Идем без поздрава, без порука,
овако лијепо помућеног ума,
да тражим окука, окука, окука,
и иза сваке - само парче друма.

Пустите ме, пустите да одем,
без питања како, и зашто, и докле,
друмови увијек некуда воде,
а ја сам номадском глађу проклет.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:19

И опет јесен

И опет јесен
опет тутње бескрајне кише по Никшићу,
и опет старе, црне слутње,
и опет сам си, Николићу.
И опет нека писма дуга,
очајна писма без адресе,
а нигдје драге, нигдје друга,
само та јесен, опет јесен.

А шта ако просвирам тај метак
кроз ово чело невесело,
па онда почне све из почетка,
живот, страдања, па опет чело,
а шта ако нема заборава,
ако је то вјечна игра круга,
а шта ако тамо испод трава
боли ова иста људска туга.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:20

Реквијем за скитача

Благословен ти, што се обестрви
у дивном пространству своје крви
и одрече се повратка ко срама
уз скупу жртву себе сама.

На исти начин умиру сви дани:
сопственим сунцем свирепо заклани,
позарно лијепи дуго мру над друмом
развивши ко барјак свој честити умор.

Мир теби, скитачу, што се обестрви
заљубљен у ријеч с оне стране крви.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:20

Умјесто молитве за далеку

Понекад, давна, сјетим те се,
А нешто топло засја у души
Као од добре старе пјесме
Што се случајно запјевуши.

Гдје ли си ноћас, ти далека,
Да ли си негдје свила дом,
Или још увијек, ко некад,
Луташ поноћним Београдом?

Да ли још тражиш оног чудног,
Оног из твојих снова врелих,
Кога си тражила узалудно
И оне ноћи кад смо се срели.

Тражи, само тражи, трагај,
Он ипак једном мора доћи
Из твојих лијепих снова, драга,
У твоје нимало лијепе ноћи.

Као што дођу ове пјесме
Из дивних шума непознатих
Право у наше ружне несне,
У горку збиљу касних сати.

Понекад тако сјетим те се,
А нешто топло засја у души
Као од добре старе пјесме
Што се случајно запјевуши.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:21

Слика са периферије

Пјева пијана кафанска дроља
звучно куковима вртећи у круг
упорно као зубобоља
прича нешто мој пијани друг.

Пијан сам ето али шта то мари
пустите ме, драги, ја вас молим
у овом животу има много ствари
које само пијан могу да одболим.

Са торња одзвања касна ура
опомињућ на сан непоспале нас
улицом пијан вјетар тетура
псујући нешто на сав глас.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:22

Први снијег

Соња, изађи да скитамо,
имам луду жељу вечерас да лутам.

Соња, изађи и изнеси само
мало њежности испод капута.

Мало њежности, мало само,
залогај један за огромну глад.

Соња , изађи да скитамо ,
ноћас је нестварно лијеп град.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:22

Можда

Можда ту љепоту
којом живим сада
у неком животу
просањах
некада
сад
и она ми стиже
у мимогреду
у овом животу
ко зна ком по реду.

Можда бас овако
и баш оволико
стајао сам давно
пред том истом сликом
не слутећи да ће
она
једног дана
изаћи да живи
изван свога рама!
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:23

Бјелина

Стојим под пахуљама са руком просјачки испруженом.
Оне падају, осмјехују се и мру на моме длану,
пуно је јутрос њежности и доброте у простору оснијеженом
скоро да повјерујем како сам некада и ја имао маму.

Скоро да повјерујем у све недођије и шарене лаже.
У све приче о патуљцима, Снежани и Црвенкапици,
скоро да повјерујем како ћу некада опет бити мажен
код моје добре баке тамо у Горњој Буковици.

Стојим под пахуљама са руком просјачки испруженом,
али ни сам не знам да ли нешто дајем или молим,
о не зачуди се и не замјери ми, прва жено,
која јутрос овуда прођеш ако почнем да те волим.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:24

Биће једно вече

Једном
кад буде вече
кад будеш сама
и буде нека киша лила,
једном
кад око својих усана
нађеш туђи осмијех, мила,
знам,
биће ти тешко, а мене неће бити
да ти у том часу штогод кажем.
Биће једно вече, једна киша и ти
коју сам дивно умио да лажем.


Дјечак

Дјечак је убио ласту, а остали дјечаци су
повикали:
- Умријеће ти мајка!... Ко убије ласту
умријеће му мајка!...
- Ја немам мајку - рекао је Дјечак.
- Онда ће ти умријети отац.
- Немам оца.
- А брата, сестру?...
- Немам ни брата ни сестру.
- Немаш баш никога?!
- Никога.

Дјечаци су се збунили. Каква несрећа
може да снађе некога ко је
већ толико несрећан?
Тишина је потрајала дуго, а онда се
огласи Дјечак милујући своју
жртву у којој више није било ни дана, ни
сунца, ни цика...
- Жао ми је ласту - рекао је тихо.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:25

Прољеће

Тамнији за таму ове јесени тмасте
и грубљи за зиму ове зиме прошле
ја вам овог прољећа нећу махати, ласте
и нећу вам опет рећи: добро дошле!

Врапцима ја морам, нежно, као отац
рећи нешто топло у овај дан плави
врапцима - том ситном зрневљу живота
што је цвокотало с нама на мећави

док сте ви негдје испод туђег неба
изводиле своје игре враголасте
не, ваш ми цвркут сад збиља не треба
размажене госпођице ласте.

Они су зимус зебли испод стреха
они су вољели и ово голо грање,
зато, мој поздрав, весела руљо смјеха
господо врапци, моје дубоко поштовање!
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:25

Писмо мојој учитељици

Драга госпођо учитељице,
не зачудите се овом писму касном,
подсјетише ме на Вас двије мале птице,
двије обичне птице на жици телеграфској.

Сјетих се, знате, оних Ваших прича
пуних љубави за птице невине и слабе
послије којих смо, због сваке праћке
и камичка, клечали дуго иза табле.

Не замјерам Вам - далеко било,
па чак ни то што ме вукосте за уши,
све је то данас на свој начин мило
и пријатно је од тога у души.

Ја се често сјетим тог времена давног
рата, зиме, глади, бодљивакве жице,
није, богме, тада било једноставно
научити неког да заволи птице.

Госпођо, то је, у најмању руку,
јунаштво достојно поштовања
учити неког љубави
уз хуку једног страшног рата,
једног пропадања.

Хвала Вам, госпођо учитељице,
и не зачудите се овом писму касном,
подсјетише ме на Вас двије мале птице,
двије обичне птице на жици телеграфској.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:26

Слика из дјетињства

Господе, како памтим ту слику,
Како је све то живо у сјећању,
Одсјекли су главу несрећнику,
А некаква је мува пала на њу.

И док је неповратно из зјеница
Одлазио читав један свијет,
Та је мува мирно ишла преко лица
Као да се ништа догодило није!

А тамо је негдје мирисала трава,
Шуморио јасен, цвркутала птица,
Све је било исто, осим ова глава
Са равнодушном мувом на сред лица.

Чучао сам дуго и док су остали
Одлазили сити тог призора ратног,
Неко је викнуо ШТА ЧЕКАШ, МАЛИ?
НИШТА, рекао сам, сасвим матор!
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 06 Mar 2011, 20:26

Нека ме не буде

Нека ме не буде кад будем престао да волим,
Јер тада од мене не би остало ништа..
Можда само угарак неки голи,
Од читавог овог великог огњишта..


Биће једно вече

Једном,кад буде вече,
Кад будеш сама,
И буде нека киша лила..
Једном,
Кад око својих усана
Нађеш туђи осмијех, мила,
Знам,
Биће ти тешко, а мене неће бити
Да ти у том часу што год кажем..
Биће једно вече, једна киша и ти
Коју сам дивно умио да лажем!
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 07 Mar 2011, 18:36

Недеља у граду Н

Тумара градом недеља,
иде од куће до куће,
ко да је случајно налегла,
па не зна шта ће и куд ће.

Застане испред излога,
да тобож косу поправи,
а отуд нема никога
да је бар оком поздрави.

У крчми нађе тишину,
на тргу, опет, тишина,
празнују људи празнину
и свуд је само празнина.

Тумара градом недеља,
тек да време убије;
ко да је грешком налегла
па сад би некуд - што прије.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 07 Mar 2011, 18:37

Последња пјесма

Лежим на одру, тих упропашћен
до баналности, до горског стида,
улазе некакве црне гошће,
понека приђе и зарида.

Около сједе. Тихо и тужно.
Старци пуше, причају, кашљу
и опраштаху ми великодушно
све што се збило уз веселу чашу.

Врлине везу уз израз озбиљан,
причају са смијешком
(Испада, ето, да сам био диван,
смрти, моја једина грешко!)

Лежим на одру, тих, упропашћен,
напољу сунце свакодневно сја.
Не знам да ли је ко ожалошћен,
али, заиста, јесам ја.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 07 Mar 2011, 18:37

Скадар

Дан освану а ја Скадар.
Зле ме силе претвориле
у гомиле
до темеља порушиле.
Три године оне мене тако ломе
па ја више нисам кадар
да се зидам
и сурвавам низ литице,
Гојковице, млада Гојковице


Дане, ђубре једно

Ни у један дневник овај дан не може,
Ово ругло дање, малодушно, сиво,
Ни кише да се покисне до коже,
Ни вјетра, ни сунца, ничег живог.

И то тако тиња - изван људи, млако,
Нико тим не живи. Вичем срдит вани:
Дане, ђубре једно, не свиће се тако,
Губи се натраг па пристојно свани.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 07 Mar 2011, 18:39

***

Ne vjerujem ovoj noći,
izdaće me.
Ako samo sklopim oči,
ako trepnem,
prikrašće se,
zaklaće me,
ili će me udaviti omčom mraka.
Ne vjerujem ovoj noći,
crnoj,
gluvoj, bez koraka.


* * *

...Hej,
zaustavite planetu,
ja hoću da izađem,
idem u vječnu skitnju između zvijezda...


* * *

Još mogu po neki osmijeh da slažem,
po neku sreću da odglumim,
jos mogu po nešto lijepo da kažem
svakom osim sebi.


***

Idem kuda me oči vode
u san, u pjesmu, u čovjeka...
Jednom ću tako i u smrt da odem
pa ako slučajno umrem - neka...
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 07 Mar 2011, 18:40

***

Топи се дан у мекој киши,
даљине бивају нејасније,
људи постају све тиши и тиши,
а траве све гласније.

Да је однекуд мало среће,
бар мало наде, као што није,
па да пречујем ово вече
и траве све гласније,

Ал нема ничег, сиромаше,
хладна промаја од свуд бије,
падају твоје пјесме јучерашње
у траве све гласније.



***

Колико кукавичлука треба за једну
храброст
о јутро добродошло
и колико опет храбрости за кукавичлук
срце моје.

Чије срце ноћас грије
твој весели звонки смијех.
Срећо моја давно прошла,
коме ли си добродошла.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Vitomir Vito Nikolić

Postod Upravnik » 29 Mar 2011, 20:03

P T I C E

Bez konferencija, rezolucija i pripremne
kampanje,
bez pretenzija da bude istorijsko,
prelomno i
plodonosno
- došlo je proljeće, čudesno kao
pomilovanje
Fjodora Mihailoviča na
Trgu Semjonovskom.
Ptice...
Bože moj, skoro sam i zaboravio da
postoje ptice,
pa prosto ne znam kako da shvatim jutros
to slavlje
i, zbunjen, uzalud pokušavam da svoje
odviknuto
lice
razvučem u neki osmijeh davno
zaboravljen.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Sledeća

Povratak na KNJIŽEVNOST

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost