Zanimljivosti

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 27 Mar 2017, 09:51

"Jesi li to ti, ludo?" Ovo su poslednje reči ruskih pisaca

Lav Tolstoj je pridavao veliki značaj poslednjim rečima genija. On je u svom dnevniku napisao: „Reč na samrti je posebno značajna!".

Sajt „Ruske reči” objavio je poslednje izjave nekih velikih ruskih pisaca, među kojima su Čehov, Dostojevski, Gogolj, a koje vam prenosimo.

„Neki leptirovi su već počeli da lete“

Nobelovac Vladimir Nabokov se bavio entomologijom i imao je kolekciju leptirova. Piščev sin Dmitrij je ispričao kako se opraštao od oca pred njegovu smrti, i kako su se Nabokovljeve oči tada napunile suzama. „Upitah ga zašto, a on reče da su pojedini leptirovi već verovatno počeli da lete...“.

„ Ich sterbe! (Umirem). Odavno nisam pio šampanjac!“

Pisac i lekar Anton Čehov umro je od tuberkuloze u nemačkoj banji Badenvajler. Po staroj nemačkoj tradiciji, doktor koji svome kolegi postavi kobnu dijagnozu, tj. konstatuje da će uskoro umreti, daje mu da popije šampanjac. Poslednje reči je Čehov uputio svom lekaru.

„Rusija me je pojela kao glupa krmača sopstveno prase“

Pesnik simbolizma Aleksandar Blok teško se razboleo u proleće 1921. godine. To je bila posledica gladovanja u godinama građanskog rata i preopterećenja nervnog sistema, između ostalog i zbog toga što ruska inteligencija nije prihvatila njegovu revolucionarnu poemu „Dvanaestorica“. Pisac Maksim Gorki, narodni komesar Anatolij Lunačarski i svi pesnikovi prijatelji pokušavali su da izdejstvuju dozvolu Bloku za lečenje u inostranstvu, jer mu je Politbiro boljševičke partije to zabranio. Blok je umro upravo onog dana kada mu je bio gotov pasoš i overena dozvola za izlazak iz zemlje.

„Sve mislim da čovek treba na vreme da umre. Bože, kako je Majakovski bio u pravu! Zakasnio sam sa umiranjem. Treba umreti na vreme“.

Sovjetski pisac Mihail Zoščenko, majstor kratkih priča, bio je neverovatno popularan tokom 1920-ih i 1930-ih. On je podneo kritiku i gonjenja vlasti, doživeo je i siromaštvo, i da ga iznevere poznati književnici. Kada je isključen iz udruženja pisaca, Zoščenko odlazi u vikend-kuću gde provodi poslednje godine života. Danas za njega kažu da je ruski Kafka, jer je razumeo metafiziku sovjetske svakodnevice.

„Jesi li to ti, ludo?“

Mihail Saltikov-Ščedrin bio je poznat po svome nepoštednom humoru i satiri. Priča se da je on dočekao sopstvenu smrt pitanjem „Jesi li to ti, ludo?“

„Voleo sam te i nikada te nisam izneverio, čak ni u mislima“.

Te reči je na samrti rekao pisac Fjodor Dostojevski svojoj ženi Ani. Tokom bračnog života oni su se rastajali ponekad samo na nekoliko dana. Ana je bila i njegova žena, i pomoćnica u pisanju. Ona je prepisivala rukopise, bavila se izdavaštvom i štampanjem knjiga, pa čak je pomogla mužu da pobedi kockarsku strast.

„Kako je teško kad ne možeš da nađeš reč da iskažeš misao“

Te reči je izgovorio pesnik Fjodor Tjutčev, čiji stihovi spadaju u remek-dela ruske poezije, a pojedini među njima se mogu naći u svim školskim hrestomatijama iz ruske književnosti. Mnogi Tjutčevljevi stihovi, pa čak i čitave strofe, danas su aforizmi.

„Neću da pucam u ovu budalu!“

Na dvoboju između pesnika Mihaila Ljermontova i Nikolaja Martinova, posle znaka koji je dao sekundant niko nije opalio, tako da je ovaj uzviknuo: „Pucajte, ili ja prekidam dvoboj!“ Ljermontov je na to mirno odgovorio: „Neću da pucam u ovu budalu!“ Te reči su iznervirale Martinova i on je opalio, a zatim mu je odmah pritrčao videvši da je Ljermontov pao, i uzviknuo: „Mišo, oprosti mi!“ Međutim, Ljermontov je već bio mrtav.

„Volim istinu“

Kada je grof Lav Tolstoj napunio 83 godine odlučio je da raskrsti sa uređenim i komfornim životom na svom imanju Jasna Poljana. U pratnji ćerke i kućnog lekara otputovao je inkognito u vagonu treće klase. Na putu se prehladio i dobio upalu pluća. Kada je već bio u bunilu, rekao je: „Volim istinu“.

„Merdevine!“

Motiv merdevina je jedna od najvećih zagonetki pisca Nikolaja Gogolja. Još kao dečak, mali Kolja je čuo od bake priču o merdevinama („lestvici“) po kojima se ljudske duše penju na nebo. Ta predstava se u različitim varijacijama često sreće na stranicama Gogoljevih dela. Po rečima očevidaca, poslednje što je pisac rekao bio je uzvik: „Merdevine, dajte brže merdevine!“
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10309
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 31 Okt 2017, 16:50

Kako je Mika Antić pesmom platio porez

Upravi Novog Sada pesma "Pehar" postala je mnogo vrednija od poreza koji pesnik nije platio

Miroslav Mika Antić, jedan od najpoznatijih srpskih pesnika, večiti mokrinski dečak, slikar i reditelj, deci nije poklanjao pesme nego su to bila "pisma svakome od vas". Prema njegovim rečima, živeo je bar osam života i sve je to mogao zato što je bio novinar, pa je tako novosadskoj poreskoj upravi poklonio je pesmu "Pehar" napisanu na formularu za prijavu poreza.

"Pesnik i novinar Miroslav Antić ni ovog januara, kada se podnose poreske prijave, nije u stanju da izračuna svoje prošlogodišnje prihode. Razlog je Antićeva 'večita svađa sa računom', koja se proteže - kako on veli - još iz osnovne škole. Jednostavno, on ne zna koliko su mu bili prihodi u prošloj godini, a tvrdi da su, ipak, bili takvi da bi trebalo da plati porez. Umesto novca, on je novosadskoj opštini, odnosno Novom Sadu, poklonio pesmu 'Pehar'", pisalo je na prijavi koju je poslao svom gradu.

Skoro pa je nemoguće pronaći osobu koja ne zna bar nekoliko stihova "Plavog čuperka", jedne od Mikinih najpoznatijih pesama. Ljubitelji poezije pamte ga po stihovima uz koje su generacije odrastale, a upravi Novog Sada pesma "Pehar" postala je mnogo vrednija od poreza koji pesnik nije platio, objavljeno je na sajtu Lagune.

Slika
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10309
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 13 Nov 2017, 10:04

UDOVICE 10 ČUVENIH KNJIŽEVNIKA POVERILE

Kiš umirao pored Kapora, Pekić ga ožalio u kafani


Udovice 10 čuvenih književnika poverile su se Aleksandru Đuričiću u knjizi "Čuvarkuće". Davičo pušio po 100 cigareta dnevno i bio strastveni lovac, Oklopčić zviždao ženi ispod prozora

OSKAR Davičo je voleo oružje, navijao za Partizan, pušio po 100 cigareta dnevno, ali najveća strast bio mu je - lov. On i supruga Branka stanovali su na Voždovcu. Davičo bi iz lova doneo zeca, odrao ga, a Branka ga ostavila u plavoj šerpi na terasi, da prenoći. Kad ujutro, eto ti komšinice. Poranila: "Jao, dobar dan, izvinite, stanujem ispod, s vaše terase kaplje krv." A Branka će na to hladnokrvno: "Sve je u redu. Ubila sam muža, sad ću da sklonim leš."

Ovo je samo jedna od mnogobrojnih anegdota iz života ovog, ali i devet drugih pisaca, čije je životne krokije sumirao Aleksandar Đuričić u knjizi "Čuvarkuće - Udovice pisaca". Iz razgovora sa suprugama Borislava Pekića, Milana Oklopdžića, Milorada Pavića, Antonija Isakovića, Mome Kapora, Daviča, Đorđa Lebovića, Libera Markonija, Petra Krdua i Mirka Kovača, ali i iz intimnih dnevnika, prepiske, razgovora sa prijateljima, objavljenih knjiga i neobjavljenih spisa, Đuričić je istakao sentimentalno putovanje kroz njihove, često međusobno isprepletane, živote i ljubavi.

Ali i kroz jedno vreme, kada se kod Kapora išlo na dimljena rebarca kroz zajedničko dvorište u kom se suši veš, kad je Antonije Isaković satima stajao ispod prozora prelepe Leposave Milanin i nemo je gledao kroz krošnju lipe, a Mika Oklop zviždukom zvao buduću ženu Branu na malo džeza ili čašu vina kod "Grka" ili "Madere". Udovica Mirka Kovača prvi put se poverila baš Đuričiću od kada su Kovačevi otišli, devedesetih godina, iz Srbije, a Leposavi Milanin bila je to poslednja ispovest - godinu i po kasnije upokojila se.

- Svim ovim ženama, mojim saputnicama na dvogodišnjem putovanju kroz život jugoslovenskih književnika, zajedničke crte su borbenost i istrajnost da nastave da žive sa svojim najvećim ljubavima i posle njihove smrti - kaže Đuričić za "Novosti". - Dirljiv je taj njihov prkos da sačuvaju dela svojih muževa na književnoj vetrometini koja sada vlada. Svaka od njih je, naravno, priča za sebe, ali neke spajaju suze: skoro reka je izlivena dok je Ana Krdu govorila o tome kako je njen Puiu (tako je zvala svog Petrua) patio kada je Književna opština Vršac izbačena iz Sterijine kuće, a Ksenija Marković je prolila potok sećajući se kako se Libero Markoni borio sa vetrenjačama i boemijom, pre nego što je pod nerazjašnjenim okolnostima pronađen mrtav na stepeništu zgrade u kojoj je imao atelje.

Ljiljana Pekić posle Borislavljeve smrti nije umela da hoda sama, spasle su je kasete na kojima je snimao svoje beleške, koje nikada pre toga nije čula. Slobodana Matić i sada, četiri godine posle odlaska Mirka Kovača, kada gleda neki film, počne da komentariše sa njim. To im je bila omiljena igra. A onda se šokira kada shvati da ipak nije pored nje.

- Ove hrabre žene povezuje i specifična vrsta ljutnje, osećaj da su pisci, njihovi muževi, skrajnuti, na neki način bačeni - kaže Đuričić. - Branka Davičo, dok je vršljala po Oketovoj biblioteci, nije mogla da sakrije čuđenje što sada nema u knjižarama njegovih dela, a zadivilo me je to što je svim našim razgovorima prisustvovao njen sadašnji muž, i sve slušao otvorenih usta, kao da prvi put čuje. A tek koliko se šokirala Zlata Jakovljević kada sam je pozvao da pričamo o čuvenom dramskom piscu Đorđu Leboviću, scenaristi filmova "Valter brani Sarajevo" i "Partizanska eskadrila", jer nije verovala da to još nekog interesuje. Leposava Milanin me je nasmejala do suza kada je pričala kako čaršija bruji da Antonije Isaković ima "najlepšu i najgluplju ženu".

Poseban doživljaj, primećuje, bio je sa ženom tvorca čuvenog romana "CA blues" Mike Oklopa, Branom Simonović, dok su nekoliko meseci vodili prepisku tokom njenog putovanja od Kalifornije do Kanade. Nikada se nisu sreli, čak ni videli na skajpu, samo mu je na kraju poslala mejl: "Aleksandre, mi se već poznajemo, ostalo je još samo da se rukujemo."

Malo je onih koji danas znaju da su se Kapor i Danilo Kiš družili, a još manje kako je izgledao njihov poslednji susret, u bolnici "Kiri", u Parizu, u kojoj je Kiš umirao. Njihove supruge Ljilja i Paskal stajale su u hodniku. Kada su ostali sami, Kapor je zapalio cigaretu. Kiš, strastveni pušač, sada prikovan za aparate, oteo mu je cigaretu, snažno povukao dim i vratio uz reči: "Ne boj se. Rak pluća nije prelazan." A onda se nasmejao: "Moraš da prestaneš da pušiš, da bi pred smrt mogao da zapališ još jednu."

Sećanje na jednog od najprevođenijih srpskih pisaca Milorada Pavića sačuvala je njegova supruga Jasmina Mihajlović. Ona je Đuričiću poverila da je pisac pred smrt živeo u tetkinom stanu, jer je u toj zgradi postojao lift, a u njegovoj nije. Kad bi zazvonio telefon i uključila se sekretarica, govorio je da mu se javljao pokojni pesnik Raša Livada, sa onoga sveta, i poručivao da napiše priču. Prošle godine u tom stanu je prespavala Jasmina. Nekoliko puta je zazvonio telefon i neko je ćutao. Zapitala se da li se to njoj možda javlja pokojni muž, kao što se njemu javljao Raša.

I Ljiljana Pekić pominje Kiša. Kada je umro, 1989. godine, Pekić je, neutešan, 14 sati proveo po kafanama. Na kraju je završio u Klubu književnika, gde mu je prišao Jakov Grobarov: "Sram te bilo, umesto da ti umreš a ne Kiš, kog sam toliko voleo." Pekić mu je bez razmišljanja uzvratio: "Dragi Jašo, ja sam već odavno mrtav, samo ti to ne znaš."

Libera Markonija su jednom priveli u Savezni komitet omladine na saslušanje jer je kao urednik "Našeg vesnika", prvi, 1954. godine, objavio "Stražilovo" Miloša Crnjanskog. Kada je počeo da im recituje pesmu, išamarali su ga, rekli mu da se gubi i da više nije urednik. Od sreće je skakao po Tašmajdanu i vikao: "Da nikad, nikad više ne budem urednik." Posle je vrebao Crnjanskog i jednog dana mu se javio na ulici. Mrzovoljni Crnjanski mu je rekao: "Znam za Vas, Slobodane, sad je trenutak da me provedete Vašom Čuburom."

ŠEF MALE TRUPE

PRE neko veče, kada je pročitala knjigu, Jasmina Mihajlović mi je napisala: " Vi ste sada šef male ali odvažne trupe - Udovice pisaca - pazite šta radite. Potez je na Vama", priča Đuričić.

BOBINE REČENICE

MIRKO Kovač je dugo radio na svakoj rečenici, sve dok ne bude bukvalno isklesana, ali je posle toga brzo zaboravljao. Dešavalo se da Božo Koprivica citira neke Mirkove rečenice, a ovaj ga belo gleda, dok Boba odmah zna iz koje su knjige. "Izgleda da je sve ovo Boba pisala," dobacio bi Koprivica.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10309
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Prethodni

Povratak na KNJIŽEVNOST

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron