Vesti

Re: Vesti

Postod branko » 19 Jan 2015, 16:28

Filip David dobitnik NIN-ove nagrade

Dobitnik 61. NIN-ove književne nagrade za 2014. godinu je Filip David za knjigu "Kuća sećanja i zaborava" koju je objavila "Laguna", saopštio je danas petočlani žiri.

Slika

Filip David

Žiri za dodelu Ninove nagrade za roman objavljen 2014. godine, u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić, Božo Koprivica i Mića Vujičić danas je doneo odluku da je dobitnik prestižnog književnog prizanja Filip David za knjigu "Kuća sećanja i zaborava".

- Želeo bih da se zahvalim gospodinu Papiću iz izdavačke kuće "Laguna" koja je objavila moju knjigu. Uredniku Igoru Marojeviću koji je prvi čitao moj rukopis i pomogao mi da izbacim suvišno, a dodam ono što treba da se doda. Zahvaljujem se i Dejanu Mihajloviću koji se potrudio da knjiga izađe na vreme. Posebnu zahvalnost dugujem žiriju i prisustvo ogromnog broja ljudi na konferenciji za medije svedoči da je NIN-ova nagrada i dalje važna pre svega za knjige. Nije dobra za zdravlje pisca jer od trenutka kada se objavi širi izbor pa sve dok ne bude poznat laureat tenzije rastu. Tih mesec dana pisac čije je delo u širem izboru uopšte ne može da radi. Ipak čitaoci su ti koji određuju vrednost knjige. Na kraju zahvaljujem i pokrovitelju koji je omogućio da se ova nagrada dodeli - izjavio je Filip David nakon proglašenja pobednika

Glasovi žirija: 4:1
Za nagrađeni roman glasali su Vladislava Gordić Petković, Jasmina Vrbavac, Božo Koprivica i Mića Vujičić, dok je Mihailo Pantić glasao za roman Ota Horvata “Sabo je stao”.

Obrazloženje žirija
“Roman Filipa Davida 'Kuća sećanja i zaborava' je sugestivna studija zla - zla u istoriji, zla u čoveku - koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja. U ovom skladno komponovanom romanu sreću se san i java, patnja i želja, stvarnost i mogućnost, mitsko i mistično, document i fikcija. Sećanje je predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla: ‘Trebalo bi izmisliti neki novi jezik, čist, neokaljan, koji bi imao jasnoću, dubinu, snagu, koji bi bio sposoban da izrazi prava osećanja. Takav jezik, precizan i snažan, predstavljao bi najjaču odbranu od zla.’
Roman Filipa Davida je umetnički dosledan, precizno osmišljenj i superiorno napisan roman egzistencijalne jeze, roman o čoveku protiv koga deluju nemerljive sile smeštene u sferi nejezika, roman koji upečatljivo preispituje smrt, zlo i sudbinu al ii pamćenje kao silu koja sve nadilazi.”

U najužoj konkurenciji bili su i Oto Horvat "Sabo je stao" (Kulturni centar Novog Sada) i David Albahari "Životinjsko caerstvo" (Čarobna knjiga, Beograd).

- Česetitam Filipu. Mogu sada da kažem da Vladislava Gordić i ja izlazimo posle četiri godine iz žirija. Dve godine je bilo pet romana u užem izboru, jedne šest a ove tri. Velika mi je čast što sam bio u žiriju ove godine. Sva tri romana su odlična. Sva tri preporučujem. Filipov roman priča o ljudima i porodicama koje je rasturio Drugi svetski rat u dva nivoa. Jedno oko posmatra kako su prošli ti ljudi, a drugo se bavi demonologijom, fantastikom, mistikom...Glasao sam za Davidov roman jer je bogat i vešto napisan - istakao je Mića Vujačić.

Svečana dodela nagrade biće održana 26. januara.

O knjizi "Kuća sećanja i zaborava"
Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spasi od sigurnog pogroma.

Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila. Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na Kuću sećanja i zaborava.

U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, Kuća sećanja i zaborava je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti.
Biografija

Filip David (1940, Kragujevac). Diplomirao na Filološkom fakultetu (Jugoslovenska i svetska književnost) i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV (Dramaturgija). Književnik, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, odakle je odstranjen zbog učešća u organizovanju Nezavisnog sindikata. Napisao je više TV drama, filmskih scenarija (Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Ko to tamo peva, Bure baruta…). Objavio tri knjige pripovedaka: Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom, Princ vatre, roman Hodočasnici neba i zemlje, knjige eseja Fragmenti iz mračnih vremena i Jesmo li čudovišta, Svetovi u haosu. Zajedno sa Mirkom Kovačem objavio Knjigu pisama 1992-1995. Pripovetke i roman su između ostalih dobili nagrade: Nagradu Mladosti, Milan Rakić, BIGZ-ovu i Prosvetinu nagradu za najbolju knjigu godine, te Andrićevu nagradu. Knjige su mu prevođene na više jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija. Redovni profesor dramaturgije na FDU u Beogradu.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10223
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 18 Mar 2015, 16:32

Pronadjeni posmrtni ostaci Migela de Servantesa

MADRID, 17. marta 2015. (Beta-AFP/AP) - Posmrtni ostaci najvećeg španskog književnika, Migela de Servantesa, pronadjeni su ispod jedne crkve u centru Madrida, posle godinu dana istraživanja te lokacije, izjavio je u utorak šef naučnog tima Fransisko Esberi.

"Posle detaljnih analiza, smatramo da se medju pronalascima ispod sadašnje crkve Svete Trojice nalaze i delovi posmrtnih ostataka Migela de Servantesa", rekao je Esberi na konferenciji za novinare.

Istraživači su došli do tog zaključka analizirajući tragove pronadjene ispod crkve i uporedjujući ih s nalazima antropologa i arheologa. Ti tragovi treba još da budu podrvrgnuti genetskoj analizi.

"Još ne postoji genetska identifikacija posmrtnih ostataka", izjavio je arheolog Almudena Garsia-Rubio i dodao da su svi naučnici na terenu uvereni da medju raznim pronadjenim fragmentima postoje i oni koji su pripadali čuvenom književniku.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10223
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 30 Jun 2015, 16:37

IZDAVAČI LJUTI NA MINISTARSTVO U biblioteke idu Kežman, Mateus, Suzana Mančić...

Na listi knjiga koje je otkupilo Ministarstvo kulture našla su se velika književna dela, ali i knjige Suzane Mančić, Mateje Kežmana, Mateusa...

Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je u utorak zvanične podatke o otkupu knjiga za javne biblioteke. Na konkurs se prijavilo 238 izdavača, Komisija za otkup je izdvojila određeni broj naslova (vidi okvir), a na kraju su sa te liste bibliotekari birali. Za mnoge izdavače neprijatno iznenađenje bila je lista koju je sastavila komisija.

“Akademska knjiga” Iz Novog Sada je među prvima reagovala zbog izostavljanja njihovih šest naslova, među kojima su autobiografski roman Matjea Lendona o prijateljstvu sa Mišelom Fukoom, delo redovnog člana SANU Zorana Kovačevića, kanadskog filozofa i psihologa Pola Tagarda i jednog od najpoznatijih savremenih lakanovskih psihoanalitičara Masima Rekalkatija.

Ko je uskraćen?

- Smatramo da je ovim izborom Komisija uskratila mogućnost bibliotekama da odaberu najvažnija izdanja iz humanističkih nauka, a istovremeno je onemogućila budućim naučnicima i široj publici da prate savremenu teoretsku misao. A otkupljene su knjige “zvezda” kao što su Suzana Mančić, Mateja Kežman, Marija Šerifović, Lotar Mateus, Dejan Lučić... - kaže Bora Babić, direktorka “Akademske knjige”.

Pismo ministru

Ova izdavačka kuća u pismu upućenom ministru kulture Ivanu Tasovcu predlagala je da se raspiše novi konkurs za otkup knjiga i izabere nova komisija. Odgovor iz Vlajkovićeve glasio je da ministarstvo nema uticaj na donošenje odluka stručnih komisija.

Predsednik Komisije za otkup knjiga, kolumnista “Blica” Milan Vlajčić, kaže da je to telo ponudilo mogućnost izbora bibliotekarima i da ono ne donosi konačnu odluku.

Čemu elitizam

- Vodili smo se principom demokratičnosti, smatrali smo da treba zadovoljiti različita interesovanja i ukuse, težili smo tome da pokrijemo različite žanrove. Sve to podrazumeva napraviti i određene kompromise, ali svakako ne na uštrb kvaliteta i prelaženja granica dobrog ukusa. Iako je iznos ove godine nešto manji, možemo biti zadovoljni što je budžet za otkup 100 miliona dinara i što su biblioteke bile u mogućnosti da nabave naslove koje prethodnih godina nisu bile u prilici. Znate, ne može se nametati elitistički ukus. Ako bismo malo prelistali, na primer, autobiografija Kežmana je zanimljiva. Zaboravljamo i da u većini gradova Srbije ne postoje knjižare, ugašene su baš kao što su ugašeni i bioskopi - kaže Vlajčić.

Za izdavače sa kojima smo razgovarali sistem otkupa u kome niko ne preuzima odgovornost nije dobar, a predlažu da rad komisije traje tokom cele godine.

- Državni otkup knjiga bi trebalo da bude instrument kulturne politike i on kakav god da jeste predstavlja otvorenu poruku države o kulturnim vrednostima koje zastupa. Ukoliko zastupa ozbiljnu kulturnu vrednost, onda predmet otkupa ne mogu biti komercijalni naslovi, ne mogu biti knjige koje ne zadovoljavaju kritiku stručnu, naučnu, umetničku, vrednosnu... - smatra Gojko Božović, glavni urednik i direktor “Arhipelaga”.

Hamović: Da li je neko dodavao knjige na listu?

Pored Milana Vlajčića, Komisiju za otkup knjiga čine i dr Jerko Denegri, dr Aleksandar Belić, dr Miroslav Perišić, dr Veljko Brborić, dr Miloš Ković, dr Jovan Ljuštanović

Zoran Hamović, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, traži od komisije da javno potvrdi legitimnost liste, ali i stručno obrazloženje za izbor.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10223
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 08 Sep 2015, 08:51

Filipu Davidu nagrada "Meša Selimović"

Nagradu "Meša Selimović" za najbolji roman objavljen u 2014. godini na 15. Međunarodnim književnim susretima "Cum grano salis" dobio je srpski književnik Filip David za roman "Kuća sećanja i zaborava", prenosi RTS.

Nagarada "Meša Selimović" dodeljuje se za najbolji roman objavljen u 2014. godini na jezičkom govornom prostoru Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, navodi se u saopštenju Lagune.

Odluku o laureatu nagrade "Meša Selimović" doneo je žiri u sastavu akademik Enes Karić, predsednik žirija, i članovi Julijana Matanović, Milorad Popović, Hadžem Hajdarević i Vladimir Arsenić.

Najbolji roman, kako navodi RTS, nije izglasan jednoglasno - Davidov roman, koji je objavljen u izdanju "Lagune" dobio je tri glasa, dok je dva dobio roman "Devet" Andreja Nikolaidisa.

U užem izboru za nagradu bili su i romani Dževada Karahasana "Utjeha noćnog neba" (Profil, Zagreb), Damira Karakaša "Blue moon" (Sandorf, Zagreb) i Ivice Prtenjače "Brdo" (VBZ, Zagreb)

Autoru najboljeg romana Filipu Davidu uručena je skulptura Pero i mastionica, te novčana nagrada od 7.000 konvertibilnih maraka.

Roman "Kuća sećanja i zaborava" dobitnik je i NIN-ove nagrade za 2014. godinu.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10223
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 20 Jan 2016, 10:01

„Иследник“ је роман српског књижевника Драгана Великића из 2015. године. Роман приповеда о средовечном писцу и његовим покушајима да реконструише, расветли и разуме живот своје недавно преминуле мајке. Радња се одиграва на просторима Србије, Хрватске и Мађарске, односно у средњоевропском миљеу познатим из Великићевих претходних књижевних остварења

Књижевна критика је топло дочекала роман. У књижевном приказу за недељник Време Теофил Панчић га је сумирао речима: Иследник је узбудљив, моћан роман књижевне и животне дозрелости. Срђан Тешин, у приказу објављеном у Недељнику, хвалио је композицију дела, истичући да нема читаоца који неће себе уткати у овај роман, јер „Иследник“ говори о ономе о чему бисмо радије ћутали. Књига је награђена Кочићевим пером, Златним сунцокретом, као и НИН-овом наградом за најбољи роман из 2015, са образложењем жирија да је „Иследник” сугестивна и слојевито исприповедана прича о условљености појединца сложеним егзистенцијалним околностима на које се не може рационално утицати. Ово је Великићева друга Нин-ова награда (Прву је добио за „Руски прозор“ 2007) и тиме је постао, након Добрице Ћосића и Живојина Павловића, трећи књижевник коме је награда додељена двапут.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10223
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 14 Sep 2017, 09:23

Pronađene još tri Glišićeve priče?

Neprocenjivi dokumenti stigli na adresu udruženja za kulturu "Adligat"; "Ugledni broj", "Božićna pripovetka" i "Sos mašina lebec"

UKOLIKO se ispostavi da su ovo zaista neobjavljene pripovetke Milovana Glišića, to će biti književna i muzejska "sedmica" - kaže, za "Novosti", Viktor Lazić, predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat".

Od antikvara Filipa Tomaševića "Adligat" je na poklon primio deo novopronađene zaostavštine velikog srpskog pisca Milovana Glišića (1847-1908) u kojoj se nalazi nekoliko pripovedaka u rukopisu, dokumenta u vezi sa Narodnim pozorištem i Srpskom književnom zadrugom.

- Ubeđen sam da su ovo neobjavljene pripovetke - kaže Lazić. - Trebalo bi to i stručnjaci da potvrde, pa ćemo ih najverovatnije dati nekome u SANU na procenu. Dosta Glišićevih dela je objavljeno u periodici, ali vrlo je retko naići na rukopise i to će biti značajno za srpsku književnost.

Lazić pažljivo, sa zaštitnim rukavicama na rukama, prevrće listove. Na požutelom papiru ukazuju se nazivi nedatiranih pripovedaka "Ugledni broj", "Božićna pripovetka" sa podnaslovom "Običan događaj sa srpskim književnikom" i "Sos mašina lebec" koju krasi podnaslov "Furundžijska muka". Dokumenta koja je Filip Tomašević pronašao i neko vreme čuvao sadrže različite rukopise.

- Pripovetke i neke zapisnike jeste pisao Glišić i naš arhivar je skoro sto odsto siguran da je reč o njegovom rukopisu. Potpisi na najmanje četiri mesta to potvrđuju - objašnjava Lazić.

- Bilo koji dokument o Narodnom pozorištu iz perioda 1895. ili 1896. godine je neprocenjiv, a ovde na primer imamo pismo ministra baš iz 1896. Upravi Narodnog pozorišta - ukazuje Lazić. - Velik broj dokumenata govori o finansijskim mukama Srpske književne zadruge iz 1906. godine. Tako da vidite koliko se malo stvari menjaju na polju kulture.

U otkrivanju tajni poklona antikvara Filipa Tomaševića biće posla i za istoričare umetnosti, koji bi se mogli pozabaviti originalnim nacrtima za ikonostas Pravoslavne crkve u Češkoj koju su 1920. godine ponovo osnovali srpski monasi. Crkva je, što je vrlo malo poznato, prvih godina bila u nadležnosti Srpske pravoslavne crkve, a skice za ikonostas prve crkve u Pragu potpisao je Sveto Vuković.

PISMA IZ PRVOG SVETSKOG RATA

UDRUŽENjU "Adligat" donirana je i gipsana statua žene koja čita, dokumentacija manastira Fenek sa potpisom patrijarha Germana, nekoliko dokumenata i pisama srpskog poslanstva u Švajcarskoj iz Prvog svetskog rata, kao i dokumenti iz arhive Srđana Price, novinara i diplomate SFRJ.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10223
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Prethodni

Povratak na KNJIŽEVNOST

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost