Đoan Miro

[branko]

Ђоан Миро

Ђоан Миро и Фера (рођен 20. априла 1893. у Барселони - умро 25. децембра 1983. године у Палми, Маљорка), био је каталонски и шпански сликар, чије дјело карактеришу апстрактне надреалистичке форме лирског карактера. Као интердисциплинарни стваралац, Миро је такође аутор значајног броја мурала, керамика, скулптура, таписерија и графика.

Биографија
Ђоан Миро и Фера, родио се у Барселони 20. априла 1893. године као син Микела Мироа (сајџија по професији), и мајке Долорс Фера и Ороми. Веома рано, са само седам година, почео је да иде на часове цртања. Од 1907. до 1910. године у Барселони похађа трговинску школу, али такође и вишу умјетничку и индустријску школу под именом Љоча.
Од 1910. године, већ ради као рачуновођа у предузећу Далмау и Оливерес из Барселоне, које се бави продајом производа за чишћење и производа који долазе из шпанских колонија. Исте године по први пут излаже своја дјела на једној изложби коју је организовала општина Барселоне.
Око 1912. године Миро дефинитивно одлучује да се посвети сликарству и уписује се у Академију Франсеск Гали, коју ће похађати до 1915. године. Ту ће упознати и друге будуће каталонске умјетнике један од којих је Ђоан Пратс с којим ће и касније одржавати близак пријатељски однос. 1916. године упознаје умјетничког трговца Ђузепа Далмауа, који се заинтересовао за његове радове. Преко њега упознаје Мориса Рајнала и Франсиса Пикабију. 1918. године, Миро самостално излаже у галерији Далмау у Барселони, а већ 1920. Далмау покушава да му организује изложбу у Паризу, гдје Миро путује по први пут. Исте године посјећује Пикаса.

Сликарство
Мироове ране слике, до прије 1920. године, карактерише широк спектар утицаја, почев од фовизма, кубизма па све до романичког каталонског сликарства. У Паризу, гдје је успио да успостави контакт са умјетницима блиским тадашњем новом покрету под именом надреализам, његов стил почиње да се конкретизује око лирске фантазије и ирационалних форми које представља преко апстрактних односа композиције. Тада почиње да ствара форме које су резултат игре умјетникове маште, хумора и својеврсне дисторзије реалности, користећи уврнуте органске облике повезане у цјелину преко веома необичних геометријских бидимензионалних конструкција и структура.

[branko]

[branko]