(фр. Georges-Pierre Seurat; 2. децембар 1859 — 29. март 1891) је француски сликар, оснивач неоимпресионизма. Његов велики рад Недеља поподне на острву Ле Гранд Жат представља пример слика из 19. века.
Живот
Рођен је у добростојећој породици у Паризу. Студирао је као вајар. На Школи лепих уметности (Екол де Боз ар) је био од 1878. до 1879. Годину дана је био у војсци у Бресту, па се вратио у Париз 1880. Посветио се усавршавању цртања црно белом техником. Током 1883. насликао је прву велику слику "Купање код Аснијера".
Пошто су одбили да приме његову слику да буде приказана у париском салону, окренуо се од етаблираних према независним уметницима. Заједно са другим независним уметницима основао је 1884. Салон независних уметника. Ту се спријатељио са Полом Сињаком са којим је делио исте идеје о поентилизму. Лети 1884. започео је свој велики рад Недеља поподне на острву Ле Гранд Жат. Две године је радио то велико платно.
Касније се преселио у мирнији студио, где је тајно живео са младим моделом Мадленом Кноблох. Са њом је добио и сина 1890. Два дана пред смрт је упознао своје родитеље са својом породицом. Кратко након Жоржове смрти Мадлен је родила другога сина. Жорж Сера је умро од менингитиса 1891. Његов последњи рад Циркус остао је недовршен.
Научна позадина и утицаји
Током 19. века многи научници су писали о осјетилима вида, а посебно боје. Шеврол је био француски хемичар, који је рестаурирао старе таписерије. Открио је да две боје једна крај друге дају утисак неке треће боје, када се гледа са удаљености. То откриће је било бата за технику поентилизма.
Жорж Сера и Пол Сињак су користили технику поентилизма или дивизионизма. Боје су се наносиле на платно у тачкама једна до друге, по принципу комплементарности. Настојали су постићи хармонију боја и наносили су је у тачкама.
Сера је осим тога веровао да се боје могу користити да се постигне хармонија и емоција у уметности. на сличан начин како музичари користе варијације звука и темпа да би створили хармонију. Весеље на сликама постиже доминацијом светлих тонова и топлих боја и линија усмерених горе. Мир се постиже балансом светла и таме и топлих и хладних боја, а линије требају бити хоризонталне. Жалост се постиже кориштењем тамних тонова, хладних боја и линија усмерених надоле.
