Albreht Direr

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Albreht Direr

Post od branko »

Албрехт Дирер

Дела

Албрехт Дирер (нем. Albrecht Dürer; Нирнберг, 21. мај 1471. — Нирнберг, 6. април 1528) је немачки ренесансни сликар, графичар и теоретичар уметности. Био је један од највећих мајстора уметности у доба хуманизма и реформације.
Учио је цртање у радионици нирнбершкога сликара Михаела Волгемута, где је боравио 4 године, а 1495. први пут је отишао у Италију и копирао италијанске мајсторе. Ујединио је италијанску рану ренесансу с експресивним стилом немачког реформаторског доба и дошао до нових облика изражавања. Посезао је митологијским, алегоричним и религиозним темама, али се бавио и природом. Његови акварели крајолика, студије биљака и животиња сведоци су његовог дубоког разумевања природе. У радионици свог оца обучен је за златара, па је Дирер је до врхунца развио дрворез и бакрорез и својим графикама одлучујуће утицао на популаризовање реформатора и хуманиста. Као први немачки уметник посветио се теорији уметности и између осталог написао темеље науке о пропорцијама. Након повратка у Нирнберг отварио је радионицу и изводио олтарне слике и портрете, прве бакрорезе и низ дрвореза „Апокалипса“ и „Велика мука“. Након повратка с другог путовања у Италију настали су његови највреднији бакрорези „Витез“, „Ђаво и смрт“ и „Меланхолија“ и „Свети Јероним у ћелији“. У последњој фази насликао је свој најбољи „Аутопортрет“ и „Четири апостола“, и писао трактате о сликарству. Његово укупно дело обухвата 70 слика, 900 цртежа, 100 бакрореза и 350 дрвореза.

Биографија
Дирер је рођен 21. маја 1471. у Нирнбергу, у породици златара, који је у тај немачки град дошао из Мађарске средином XV века. У породици је било 18-оро деце, од којих је будући велики уметник био друго.
Када је имао 15 година Албрехт је почео да се школује у радионици великог нирнбершког уметника тога доба Михаела Волгемута. Тамо је Дирер научио не само сликарски занат, већ и гравирање на дрвету и бакру. Школовање се, по традицији, завршило путовањем, 1490. За четири године млади Дирер је посетио низ градова у Немачкој, Швајцарској и Холандији, усавршавајући своју технику.
Године 1494. Дирер се вратио у Нирнберг, и ускоро оженио. Исте године путовао је у Италију, где се упознао са сликарством Мантење, Полајуола, Лоренца ди Кредија и других мајстора. Наредне године, 1495, вратио се у родни град и у наредних десет година сторио своје најзначајнија дела из области графике. Његов рад у овом добу карактерише јак утицај позног готичког сликарства.
Дирер је поново посетио Италију 1505, и овај пут се поуздано зна да је посетио Венецију. Иако је постигао велики успех у Венецији, и постао пријатељ многих утицајних уметника, врато се у Нирнберг и ту стварао. Сматран је за једног од најзначајнијих сликара свога времена. Размењивао је цртеже и писма са великим уметницима, попут Рафаела.
Поново је путовао 1520, овај пут у Холандију, да би био присутан на крунисању цара Карла V. Овде се заразио непознатом болешћу која га је мучила до краја живота. Последњих година живота сликао је мање, а више се бавио теоријским и научним радом. Написао је дела о геометрији, перспективи, пропорцијама и пројектовању фортификација. Умро је 6-ог априла 1528. у Нирнбергу.

Рана дела
Дирерова прва дела су били дрворези. Између осталог направио је илустрације за „Брод лудака“ Себастијана Бранта који је изашао 1494. године, које нису нашле на добар пријем. На свом путу за Италију направио је неколико мањих слика, нпр. „Покајање светог Јеронима“ на којој задивљује необично небеско указање насликано у позадини.
Још једна од слика из овог периода је „Мадона са дететом испред лука“. Ова плоча је откривена у 20. веку у женском манастиру у Равени и никада није напустила Италију. Дирера су фасцинирале у првом реду мадоне испред завеса од тканина или пејзажа у стилу њему омиљеног Ђованија Белинија.
Нејасна је хронологија Дирерових пејзажа у акварелу. Сматра се да су настали још пре одласка у Италију. Да ли су слике направљене за време пута у Италију или по повратку још увијек није утврђено. У сваком случају акварели који је донео са првог путовања у Италију су најлепши у своме жанру. Нико се пре тога није акварелом опходио тако слободно и уједно тако прецизно.
Два прва Дирерова аутопортрета комбинованом техником потврђују његову властиту слику као самопоузданог мушкарца. На првом, који је насликан вероватно у Стразбуру 1493. године, Дирер као двадесетогодишњак држи у руци бодљикави цвет који је симболично представљао његову скорашњу свадбу. Био је направљен на пергаменту да би га послато у Нирнберг као поклон за будућу супругу Агнес и њену родбину.
У овај Диреров период такође спада више портрета. Не смеју се заборавити цртежи, као што је „Младић са џелатом“ датиран око 1493. године, где приказује младића који је требао да буде убијен, нагог у клечечем положају испред џелата. Џелат га глади уместо да га убије, што су неки историчари касније противмачили као знак Дирерових хомосексуалних тенденција.

Врхунац стваралаштва
Међу Дирерова врхунска дела спада „Аутопортрет у кожуху“ из 1500. године на којем ауторово лице израња из нестварне позадине са загонетношћу која наликује на Леонардову „Мона Лизу“.
„Портрет младе Венецијанке“ из 1505., вероватно куртизане, јако је привлачан. Модел је насликан изблиза, без рамена, фризура је представљена по венецијанској моди из година 1500. - 1510.. Његови портрети младих жена и мадона из 1506. године показују утицаје венецијанске сликарске школе открива јасно сродство са концепцијама Ђовани Белинија које су на Дирера оставиле јак утисак.
Последње дело које је Дирер израдио на путовању у Венецију је „Портрет младога мушкарца“ из 1507., на чијој је задњој страни насликана ружна жена са кесом новца. Ружна жена се тумачи као алегорија лакомости и настала је као варијација сличне слике Ђорђонеа из истог доба.
На слици „Христос међу ученицима“ из 1506. године Дирер је забележио: „дело од пет дана“. Овај бравурозни резултат је био планиран унапред припремљеном серијом студијских цртежа.
Највеличанственија слика са Диреровог другог пута у Венецију је монументална олтарна слика из 1506. године. Њу су наручили немачки трговци из Венеције за своју цркву у Сан Бартоломеу и вероватно га је финансирало братство розенкранц. У то доба Дирер слика огромна олтарска дела.
На пољу графике су Немци и Холанђани су били јако успешни и у доба када је у свету уметности доминирала италијанска ренесанса. Дирер је лично веровао у концепт да су права уметност и сва правила о пропорцији и геометрији чврсто дефинисана у природи, и да њима овладава онај ко може да их наслика. А он их је насликао. Дирер је био мајстор цртачког „микроскопског“ детаља Пред свој други пут у Италију радио је студије природних мотива. Међу ове слике спада акварел зеца из 1502. на којој је верно насликао длаку а чије очи одражавају страх.

Позна дела
Године 1510. Диреру је добио наруџбину да изради две слике на панелима: Карла Великог и цара Сигисмунда. Попрсје у натприродној величини требало је да краси драгуљарницу на тргу у Нирнбергу и Дирер је почео са многим студијским цртежима руха, круне, мача и рукавица.
Од 1512. године почео је Дирер да ради на двору Хабзбурговаца, и међу сликама из овог доба су слике његовог послодавца Максимилијана I. У овај стваралачки период спада и низ значајнијих слика као „Славолук“ из 1518. године или Максимилијанова „Тријумфална процесија“, као и дела бакрореза „Витез, смрт и ђаво“ или „Меланхолија I“.
Од 1512. до 1526. радио је на олтарима, портретима и углавном сликама са религиозном тематиком. Међу најпознатије спада слика „Четири апостола“, „Портрет Јохана Клеберга“, „Богородица у молитви“ или „Лукрецијино самоубиство“. Међу најпознатија дела позног доба спадају и портрети: „Портрет Јакоба Муфела“ и „Портрет Хијеронима Холцшуера“.

Дирер и рађање технике акварела
Настанак акварела као технике и уметничког дела које се остварује воденим бојама повезује се са Дирером. Он се сматра за зачетника ове технике у сликарству, као и уметника који ју је усавршио и популарисао. Употребљавао је белину папира да нагласи светло и ваздушасто извођење дела. Интересовање за природу које је показао у овој техници дало је нове мотиве за нове генерације уметника. Дирерови акварели нису били предстудије за друга остварења. Радио их је са великом умешношћу и северњачком прецизношћу. Сликањем акварела Дирер је развио лакоћу покрета руке за сликање великих олтара.

Најважнија графичка дела
Велика христова пасија и Апокалипса, 1496–1498, дрворези
Витез, смрт и ђаво, 1513
Свети Хијероним у ћелији, 1514
Меланхолија I, 1514

Најважнија сликарска дела
Аутопортрет (Мадрид, Музеј Прадо), 1498
Портрет Осволта Крепа (Минхен, Стара пинакотека), 1499.
Портрет Елзбет Тухерс (Касел, Државни музеји), 1499.
Аутопортрет (Минхен, Стара пинакотека), 1500
Поклоњење мудраца (Фиренца), 1504
Мадона са зебом (Берлин, Државни музеји), 1506
Розенкранц олтар (Праг, Национална галерија), 1506.
Адам и Ева (Мадрид, Музеј Прадо), 1507.
Портрет младића (Беч, Уметничко-историјски музеј), 1507
Обожавање Светог Тројства (Беч, Уметничко-историјски музеј), 1511.
Портрет Михаела Волгемута (Нирнберг, Немачки национални музеј), 1516
Портрет императора Максимилијана I (Нирнберг, Немачки национални музеј), 1519.
Четири апостола (слика из 2 панела) (Минхен, Стара пинакотека), 1526.

Из Википедије
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Albreht Direr

Post od branko »

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Albreht Direr

Post od branko »

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Albreht Direr

Post od branko »

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Albreht Direr

Post od branko »

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Albreht Direr

Post od branko »

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Albreht Direr

Post od branko »

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Albreht Direr

Post od branko »

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gosta