Salvador Dali između zvezda i basni

[Dreamer]

Poštovаni,

Ovim putem Vаs obаveštаvаmo dа će se u Somboru, u gаleriji Kulturnog centrа „Lаzа Kostić“ Sombor, ul.Lаze Kostićа 5, reаlizovаti izložbа grаfikа Sаlvаdorа Dаlijа pod nаzivom „Dаli između zvezdа i bаsni“, u periodu od 05. аprilа do 13. mаjа 2011. godine.

Izložbа će sаdržаti seriju od 11 grаfikа (bаkropisа) dorаđenih аkvаrelom, koje ilustruju bаsne Žаnа de Lаfontenа i 13 grаfikа iz serije Zodijаk. Među njimа su poznаte bаsne kаo što su Gаvrаn i Lisicа, Konj i Vuk, Lаvlji dvor, Bolesni Jelen, Hrаst i trskа... Grаfike su numerisаne i potpisаne.

Obzirom dа je ovo jedinstvenа prilikа u edukаtivnom i kulturološkom smislu pozivаmo Vаs dа je ne propustite.

Tokom trаjаnjа izložbe posetioce će kroz postаvku voditi, istoričаrkа umetnosti Milа Krstić Krаsuljаk.

Gаlerijа će rаditi tokom nedelje ( i rаdnim dаnimа i vikendom ) od 08 – 22 čаsа.

Cene ulаzаnicа:
• odrаsli 200,00 din.
• učenici 100,00 din.
• orgаnizovаne posete 100,00 din.

Zа grupne posete potrebno se nаjаviti telefonom nа broj gаlerije: 025/22-583.
Unаpred se rаdujemo odаzivu koju ovаkvа izložbа zаslužuje.

Salvador Dali između zvezda i basni

Šta povezuje jednog od najvećih umetnika 20. veka, čuvenog španskog nadrealistu Salvadora Dalija, i slavnog francuskog pesnika i basnopisca iz 17. veka Žana de Lafontena? Oni koji su znatiželjni odgovor na to pitanje mogu da potraže u galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić“ u Somboru, gde će od 05.aprila do 13.maja, biti postavljena izložba “Dali između zvezda i basni”.

Izložba je organizovana u saradnji s “Viskonti art galerijom” iz Ljubljane i predstavlja seriju od 11 numerisanih i potpisanih grafika koje ilustruju basne Žana de Lafontena, kao i njegov portret, viđen očima Salvadora Dalija, te trinaest grafika iz serije Zodiak. Španski umetnik ilustrovao je poznate basne kao što su “Gavran i lisica”, “Konj i vuk”, “Lavlji dvor”, “Bolesni jelen”.

Ova serija bakroreza nastala je 1974. godine i štampana je u 250 grafičkih tabli koje se čuvaju u mnogim galerijama širom sveta”

Priča o Lafontenovim basnama potiče iz davnina i vraća nas u antičko doba. Lafonten je od antičkih pisaca, prevashodno od Ezopa, preuzimao siže basni, a potom ih osvežavao elementima drame, satire i poezije. Prva zbirka od 124 basne štampana je 1668. godine pod nazivom „Ezopove basne“, a bila je posvećena sinu Luja XIV. Mnogi umetnici bili su nadahnuti svetom opisanim u Lafontenovim basnama, ne samo slikari, nego i grafičari, vajari, pa čak i primenjeni umetnici. Prve ilustracije Lafontenovih basni potiču iz 1759. godine, kada je kraljev slikar životinja Žan Batist Udri oslikao svih 245 pesama.

Salvador Dali je bio veliki zaljubljenik u književnost, što ga je nadahnulo da ilustruje najrazličitije tekstove, počev od legende o Viljemu Telu, preko dela Viljema Šekspira, Benvenuta Čelinija, Dantea Aligijerija, Pjera de Ronsara, Gijoma de Apolinera, Markiza de Sada, Mao Cetunga, sve do Biblije. Lafontenov “Bestijarij”, koji vrvi od čudesnih bića, inspirisao ga je da načini seriju bakroreza dorađenih akvarelom. Svoje ilustracije prilagodio je moralističkom tonu Lafontenovih basni, tako da je njegovo delo u ovim grafikama, “prozirno, čisto i puno svežine”, napisala je u uvodnom tekstu izložbe Kristijana Sinig-Has, direktorka Muzeja Žana de Lafontena, smeštenog u rodnoj kući pesnika u Šato-Tjeriju u Franuckoj. Prema njenim rečima, delikatni kolorit ilustracija daje Dalijevom univerzumu snova i fantazija novi život. „Pikaso je umeo da pohvali eksplozivnu Dalijevu energiju.

U ovim delima Dali je pokazao svoje umeće rada pošoar tehnikom kojom je oplemenio grafiku bojama. Potpisao je i obeležio svaku od originalnih tabli običnom olovkom i time potvrdio njihovu autentičnost“, napisala je Kristijana Sinig-Has.
Stvaralački dar Salvadora Dalija ogledao se ne samo u njegovim umetničkim delima, nego i u njegovoj ulozi genijalnog društvenog lakrdijaša koji neprestano provocira javnost. Iako je Žan de Lafonten negovao društveno ponašanje koje je bilo sušta suprotnost dalijevskom besomučnom ludiranju, ne čudi što je i on, sa savršenim majstorstvom, gradio o sebi karikaturalnu sliku pomalo nedruštvenog dobričine i sanjara. Bio je poznat po svojoj rasejanosti i zaboravnosti i izazivao podsmeh okoline svojom nemarnom pojavom, pojavljujući se u javnosti s naopako nameštenom perikom ili rasparenim čarapama. Ta prividna duhovna bezazlenost i odsutnost bez sumnje su mu proširile polje delovanja i omogućile mu da britkim i zajedljivim jezikom opisuje navike i običaje svojih sunarodnika, navlačeći životinjsku kožu na tipične ljudske slabosti.

Postoji još jedna zajednička crta slikara i pesnika basnopisca: premda nije bio okrenut prošlosti, Salvador Dali je kao i Žan Lafonten osećao veliko poštovanje prema istorijskom nasleđu i umetnosti prethodnih vremena. Dalijev bestijarijum je, doduše, za razliku od Lafontenovog, luckast, neurotičan, nastanjen pohotnim kreaturama koje se krevelje u svojim snoviđenjima. Na jedanaest gravira Lafontenovih basni, ipak, vidne su konstante dalijevskog sveta: pustinjski pejzaži, antropomorfna vegetacija, dvostruke slike, žena-konj, kvrgave ruke dugih noktiju, gavranov sir pretvoren u žitki sat, sveopšta žitkost oblika, neka vrsta dalijevske nelagode.
SALVADOR DALI

Španski slikar, fotograf, vajar, književnik, dizajner i autor filmova Salvador Dali (1904-1989) u istoriji je zapamćen po svojim snažnim i bizarnim slikama, ali i kao jedan od najpoznatijih predstavnika nadrealizma u slikarstvu. Uprkos njegovom jedinstvenom načinu slikanja, mnogi stručnjaci smatraju da je bio pod uticajem renesansnih majstora. Sarađivao je s Voltom Diznijem, Alfredom Hičkokom i Luisom Bunjuelom, u čijim je filmovima čak i glumio.
ŽAN DE LAFONTEN

Francuski pisac i basnopisac Žan de Lafonten (1621-1695) rođen je u Šato-Tijeriju u Šampanji, u imućnoj i uglednoj porodici. Prvo znanje stekao je u školi u Remsu, a potom je završio pravo. Iako je po profesiji bio advokat, nikada se nije time bavio, već se posvetio poeziji. Član Francuske akademije postao je 1683. godine. Lafontenove basne prevodili su mnogi autori u Srbiji, od Dositeja Obradovića do Slavka Ježića, Staniše Stanišića, Dragoslava Ilića i drugih.