Duško Radović - Dečja posla

[branko]

Duško Radović

DEČJA POSLA

(Po tekstovima Duška Radovića sačinila Maja Radonjić)

LICA:
KLINAC I
KLINAC II
KLINAC III
KLINKA I
KLINKA II
KLINKA III
KLINKA IV
DEVOJČICA I
JECA
DACA
TANJA
VANJA
MARSOVAC
MAMA
MLAĐA SESTRA


Pali se svetlo, na sceni je jedan sto, na njemu posluženje (grickalice, sokići), jedna kutija na kojoj stoji kasetofon, kutija sa igračkama, kauč i jastuci za sedenje na podu. Na sceni je takođe i klinac III, slavljenik. Nervozno šeta po sobi, gleda na sat, sređuje frizuru, sprema sto i vežba doček gostiju. Po podu su baloni. Pravi rođendanski ambijent. Mama ulazi da donese čaše i tanjire. Smeje se klincu III i njegovoj nestrpljivosti.

KLINAC III: Mama, obećaj mi da Dušica neće ulaziti u sobu. Samo me blamira. Mala je i ne zna ništa. Mama, molim te.

MAMA: Odmah da prestaneš, Dušica ti je sestra i neću da čujem više nikad da si rekao da te blamira i onako je nećeš ni primetiti kad ti stigtnu drugari.

KLINAC III: Čisto sumnjam.......

Čuje se zvono.....

DEVOJČICA I: (Ulazi na scenu, hirovito, kao da osvaja kontinent, za njom još nekoliko njih)
Ćaoooo!!! Pa srećan ti rođendan. (zagrli ga i izljubi najsnažnije što može). Umalo da ne dođem, znaš ti, ja sam uvek u frci... ( Za njom i ostali čestitaju, u međuvremenu, opet neko zvoni. Ostali se razmeštaju po sobi.... žurka počinje.)

MAMA: Deco budite dobri i lepo se igrajte. Ja ću biti u drugoj sobi.

Ide zezanje oko poklona

KLINAC I: Moj tata je jednom sto kilometara od Pančeva, prešao sa dve litre benzina.

KLINAC II: Ma daj. Sto kilometara. Znaš li ti koliko je to? Sto kilometara ti je ko odavde do Pariza.

KLINAC I: Znam. Samo što je on vozio brzo pa benzin nije stigao da se potroši.

KLINAC II: Aaaa, to je drugo. Moj tata uvek sve potroši. Mama mu kaže da je bolje da platu odmah odnese na benzinsku pumpu. Ionako ništa ne ostane
.
KLINAC III: Moj tata je jednom kupio benzin koji nije mogao da se potroši.

KLINAC I: Ti malo lažeš?

KLINAC III: Nije, stvarno. Ovaj naš je pun vode i prljavštine. On kupuje nemački benzin. Taj ne može da se potroši.

KLINAC II: Gde ima nemačkog benzina?

KLINAC III: Ima na nekoj pumpi u Titelu.

KLINKA I: Kako si rekao??? Ti....?

KLINAC III: U Titelu. Dobro sam zapamtio.

KLINKA I: To mora da je jako daleko. To mora da je dalje od Finske. Tamo živi Deda Mraz.

MARSOVAC: E, jel neko zna ko je rodio sedam patuljaka????

(svi zaćute, zatečeni pitanjem ali nakon kratke tišine nastavljaju kao da ništa nije bilo)

KLINKA II: Mene je tata jednom vodio na pecanje i ništa nismo uhvatili zato što su se ribe napile benzina. Neki tenk se probušio pa je benzin ušao u reku.

KLINAC I: Kako si glupa, kakav tenk? Pa on ne zna da pliva.

KLINKA II: Ma ne prekidaj me. Onda su glupe ribe umesto da piju vodu, pile benzin.

KLINKA III: Kad nemaju mozga. Ribe su najgluplje životinje na ovoj zemlji.

KLINKA IV: Zato ti ni jednu ne možeš da uhvatiš.

KLINAC I: Imaš li ti neke veze s ribama? Jeste li neki rod?

KLINKA II: Pa bolje i sa ribama nego sa tobom.

MARSOVAC: E, jel neko zna kako se zvao tata Nikole Tesle?

(opet tajac, par sekundi, svi pogledaju u marsovca....i nastavljaju dalje)

DEVOJČICA I: Meni je tata rekao, da je bolje da hvatam ribe na dve noge i da se okanem glupih sportova za penzionere. Kaže: ugledaj se na tatu, pa pecaj prave stvari. Budi muško.

KLINAC II: Ali ti si devojčica.

DEVOJČICA I: Pa i ja se čudim, zašto mi je sve to rekao. Mora biti da me je s nekim pomešao.

DEVOJČICA I: Jao kako ste dosadni vi dečaci, samo, moj tata ovo...moj tata ono...ajde malo da se igramo, nismo došli na vašar nego na rođendan!!!!! Evo ja sam smislila! Igraćemo se.....Sunšanih skala! Ja ću biti pevačica, a vi orkestar, prateći vokali i plesna grupa. Jel može?????

(niko baš nije oduševljen, ali svi pristaju. Devojčica odlazi do kasetofona, traži pesmu, pušta nešto i namešta se da počne. Ostali takođe zauzimaju svoja mesta.......kreće muzika. Song: FLAMINGOSI - LJUBAV. Taman kreće prva strofa, kada je neko prekida muzika staje.)

KLINAC III : Pa stani. Kako ti možeš da pevaš tu pesmu. Pa zar to ne pevaju muškarci???

(Devojčica mu uobraženo prilazi i u mikrofon, tj. u neki predmet saopštava)

DEVOJČICA I: Zar ti nisi čuo za interpretaciju???? Pusti tu muziku.

MARSOVAC: E, a jel neko zna gde kosmonauti piške?

(opet tajac, nastavlja se muzika)

KLINKA I: Eh, aj' malo da odmorimo, dok puste reklame.....

KLINAC II: Moj tata može da izdrži pedeset dana bez hrane. Jednom su tako bili u vojsci zavejani on i pas čuvar. Pas je uginuo ali je moj tata ostao živ. Rekao je i to da bez piva ne može, ali bez hrane može.

KLINAC I: I šta kaže, je li mnogo oslabio kada nije toliko jeo.

KLINAC II: To ga nikad nisam pitao. Mora da je bio kao vrabac. Znam samo da ga je, pedeseti dan spazio helikopter. On se taman zavukao u neku malu pećinu, kad vidi neko mu maše.

KLINAC III: Kako je video kad je bio u pećini?

KLINAC II: Da li slušaš šta ti pričam. To je bila mala pećina. Pećinica.

KLINAC I: Pa svejedno. Pećina je mračna jama.

KLINAC II: Da, ali ova pećina je imala prozore pa je mahao s prozora.

MARSOVAC: E, jel neko zna, ima li kit pupak?

KLINKA I: Kada je moj tata bio u vojsci, zarobio je sto Nemaca. On je bio partizan. Nemci su okružili selo i onda ih je on napao. Rekao im je: ruke u vis, inače će Braca da šamara. Kada su ga videli, svi su se razbežali.

KLINKA II: Šta pričaš. Nemci su bili u drugom svetskom ratu. Kako je mogao da ih zarobi? Znaš ti kad je bio rat?

KLINKA I: Znam. To je bilo kad je moja baka bila mala. I baka mu stalno kaže: Nemoj da lažeš decu. Ti ne znaš ni samog sebe da uhapsiš. Gde će ti duša.

KLINKA III: Taj rat mora da je bio jako dosadan.

KLINKA IV: A i nije bio neki, čim je na drugom mestu.

KLINKA I: Jeste, i to što kažeš.

MARSOVAC: E, jel neko zna, zašto Bambijeva mama nema ime?

(opet tajac)

VANJA: Eeeeeeeejjjjj, znate šta smo čule????

SVI: Šta ste čule?

TANJA: Jednu novu istinitu priču.....

SVI: Kao i sve do sad...... da čujemo priču!!!!

TANJA: Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sažalio na malog dečaka i poklonio mu je kamilu.

VANJA: Dečak se igrao sa kamilom dva dana, a onda je tu svoju neobičnu igračku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon.

TANJA: Čarobni nos još jednom se sažalio na dečaka i poklonio mu jednu veliku gazelu.

VANJA:Gazele su lepe i mile životinje i sa njima se baš lepo može igrati.

TANJA: A ovaj dečak nije umeo da se igra sa gazelom više od dva dana pa je i nju strpao pod krevet.

VANJA: Imao je čarobni nos i njemu je bilo lako.

TANJA: Ali nos je nos, pa makar bio i čarobni. Svaki nos, pa i čarobni, može da se pokvari i onda više nema čarolija. I ovaj nos se pokvario i nije više bio čaroban.

VANJA: I eto tako je neko saznao za ovu pricu i ispričao ostaloj deci.

TANJA: Zato sva deca, čim se rode čačkaju nos.

VANJA: Ova priča je stara, tako da, ako neko ponovo otkrije čarobni nos, moći će da traži
mnoge druge zanimljive stvari. Šta bi ste vi tražili??? (deca nabrajaju) klešta, telefon,
traktor, klackalicu, trotinet, kompjuter itd.

TANJA: Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemlju i
da se ne pokvari.

MARSOVAC: E, jel neko zna, da li u Rimu još ima starih Rimljana?

KLINAC : E što vam je priča...a tek što je istinita........

DEVOJČICA I: E ja sam opet nešto smislila!!!!!!!!

SVI: Šta si smislila???

DEVOJČICA I: Ajde da se igramo pantomime!!!!!!!!! Ja prva!

SVI: Ajde!

DEVOJČICA I: (Počinje da pokazuje... .izbezumljenu facu, vrištanje, šok, zaprepašćenje i
predinfarktno stanje. Svi gledaju, neko prokomentariše neku reč, spominje se neki film
strave i užasa...)

SVI: Predajemo se, ajde kaži šta je to?

DEVOJČICA I: Moja mama kada, u isto vreme, slomi nokat i sazna da joj je frizer na
godišnjem.

( U tom trenutku , deca sapaze Jecu i Dacu kako su se sklonile u ugao sobe i nešto
šuškaju. Prišunjaju se da čuju o čemu se radi, svetlo se pali samo na njh dve.)

JECA: Šta misliš, koliko treba da otvorim usta?

DACA: Eeeeee, (mereći) Do pola.

JECA. To je puno. A jezik?

DACA: Ne znam ja. Jezik valjda isplaziš. Ovako!

JECA: Tako?

DACA: Još malo. Tako.

JECA: Nijeeee. Sigurno nije tako. Kako onda da pričam?

DACA: Čekaj, hoćeš ti da se ljubiš ili da pričaš?

JECA: Moraš prvo nešto da pričaš. Ne možeš odmah da se ljubiš. Moraš da mu kažeš da ga voliš. Nije to tako jednostavno. Onda to krene, mislim, posle toga krene.

DACA: Jao, opet ti sa tvojim scenama iz španske serije. Dobro i ???

JECA: Onda se ljubiš.

DACA: I onda?

JECA: Pa ne znam, zato te i pitam? Šta misliš koliko može da traje?

DACA: To, poljupci?

JECA: Aha.

DACA: Šta ja znam, pet sati. Šest. Sedam bi bilo previše, ali ko će ga znati.

JECA: Šest sati? Jesi li ti normalna, da ti usta otpadnu. ukočila bi ti se vilica.

DACA: Zašto meni?

JECA: Pa hoćeš šest sat da se ljubiš. Izgledala bi kao gipsana figura.

MARSOVAC: E, jel zna neko da li je Adam imao brkove?

JECA: Može li da, ovaj...može li, ako te poljubi u obraz? Da....ako te poljubi u obraz, da li onda može, ovaj, kako se to kaže, da li može da se desi to? Mislim ako te poljubi u obraz???

DACA: Šta si rekla? Ajde ti to meni ponovi.

JECA: (gleda levo, pa desno) Pitala sam te da li kad te poljubi u obraz, ovaj, da li može da dođe do toga?

DACA: Ko da te poljubi?

JECA: Ko? Šta se praviš? Ko da ne znaš, pa muškarac.

DACA: Aaaaaaaa, Rodrigo!!!!!!!!! Pa može da te poljubi.

JECA: Znam da može. Ma ne pitam te to, kravo jedna. Pitam te, ako te već poljubi, da li može da dođe do toga?

DACA: Do čega?

JECA: (Ponovo pogleda levo, pa desno, a onda pokazuje veliki stomak)

DACA: Aaaaaaa, ja mislim da može.

JECA: Od jednog poljupca u obraz, može??? Nemaš pojma.

DACA: Najbolje bi bilo da pitaš moju mamu? Mene to ne interesuje.

JECA: Tetku? Pa da mi lupi šamarčinu, ima uši da mi otpadnu. I ovako se već ljuti što sam stalno kod vas.

MARSOVAC: E, jel zna neko da li golub može da dobije temperaturu?

KLINAC III: Života ti, gde nalaziš ta idiotska pitanja?

MARSOVAC: Pa.....sam ih smišljam?

KLINAC III: Tako sam i mislio...

DEVOJČICA I: Jao, da li neko zna koliko je sati....mislim da ću morati da krenem, idem večeras sa mamom na masažu i revitalizaciju lica, pa žurim. Baš je bilo super, iako ste malo detinjasti.....ćao!!!

SVI: Napokon!!!

( I taman kad su krenuli da smišljaju novu igru, neki da prezalogaje, neki da smisle neku novu pričicu..... ulazi mama)

MAMA: Dečice, jako mi je žao ali roditelji su stigli, čekaj vas u dnevnoj sobi.......

(Svi nešto komentarišu, gunđaju, traže svoje stvari.....a KLINAC I izviruje kroz vrata, mahne nekome i vraća se.....)

KLINAC I: Ej, aj da ti ispričam još nešto, i ovako nećemo skoro. Tata je seo da popije JEDNO pivo......

MRAK