Tode Nikoletić - Ali Baba i razbojnici

[branko]

Tode Nikoletić

Alibaba i razbojnici

Vesela pozorišna predstava za deiu

LICA:
ALIBABA
ALIŽARA
BUZDOVAN
NOSONJA
SABLJA
GLAVONJA
TEA
DINA
EDINA
ALINA
ENA
NARA
PRINC NAR
DUH DOBRO
PLESAČICE

Devojčice sede i recituju, sa strane im prilaze dečaci.

I DEČAK: Ceo dan smo pecali i ništa.
II DEČAK: Bar da smo upecali grgeča.
III DEČAK: Šteta zbog glista, bile su prvoklasne. Mogli smo na njih upecati ajkulu, da je naišla.
I DEVOJČICA: Ništa od riblje čorbe. Uzalud smo vas čekali. I vi ste mi pecaroši. Obećali ste da ćemo se prejesti! Pitam se čega? Vazduha!
II DEVOJČICA: Eh, da sam ponela sendvič, ne bih sada bila gladna.
II DEČAK: Nemoj tako, pa upecali smo čizmu!
III DEVOJČICA: Čizmu!? Ako si mislio jesti čizmu, onda je pojedi sam!
IV DEČAK: Oh, pogledajte! Pećina!
V DEČAK: Kako je lepa!
IV DEVOJČICA: Kao iz bajke! Podseća me na Alibabinu. Zar nije ista?
I DEČAK: Ko je gledao film o Alibabi?
I DEVOJČICA: Ja!
II DEČAK: Film je fantastičan. Izuzetno mi se dopao. Kada bih ja bio Alibaba i kad bih imao...
IIIDEČAK: Čekajte! Imam jedan predlog!
IIIDEVOJČICA: Da čujemo o čemu se radi? Kaži!
IIIDEČAK: Hajde da se igramo Alibabe i razbojnika! Je l' važi?
SVI: Važi!
I DEČAK: Ja ću biti Alibaba.
II DEČAK: A ja razbojnik, zvani Sablja
II DEVOJČICA: Ja ću biti princeza, princeza Nara.
V DEČAK: Odlično! Ja ću biti razbojnik Nosonja.
IV DEVOJČICA: Princeza Tea! (Malo se nakloni)
II DEVOJČICA: Još nam ostaje da odredimo princa i duha, pa možemo početi.
IV DEČAK: Ko stvoren sam za princa!
VI DEČAK: Meni preostaje da se proglasim za duha Dobru. Ali jedino ne znam kako ću stati u Aladinovu lampu?
II DEVOJČICA: Ne brini, uvući ćeš se nekako. Dok se ti smestiš, mi ćemo se maskirati u junake iz priče. (Odlaze)
VI DEČAK: Dok se ja uvučem u lampu, mogu i marsovci stići. Radije bih se uvukao u šerpu punu pileće supe. Ili još radije u teglu kompota od jagoda. Uh, što bi to bilo super. Zamislite da plivam u kompotu, pa kad ogladnim samo zinem i pun stomak. Mogu misliti kako je bilo duhu u Aladinovoj lampi. Zarobljen i sam, bez ijednog zalogaja. Kako li je preživeo da mi je znati? Zar ne bi bilo bolje da je bio zarobljen u špajzu prepunom kobasice, šunke, suvih rebarca, sira i kajmaka, a ne u kojekakvim lampama prepunim petroleja i benzina.
ENA: O, zdravo, žabac! Gde su ostali? Još malo pa će noć. (Žabac ćuti) Šta ti je, žabac? Što si se ukočio i zašto ćutiš?
DUH: Nisam ja žabac.
ENA: Ma, nemoj? A šta si, ako se može znati?
DUH: Od danas sam duh!
ENA: Duh!? Kakav duh? Da ti nije muka? Evo, sedi ovde i odmori se.
DUH: Dobro si čula. Ja sam duh. (Širi ruke)
ENA: Ne lupaj, žabetino jedna. Duhovi ne postoje. A i da postoje, nisu tako debeli ko ti. Ako je verovati bajkama i pričama, duhovi su nevidljivi. Tebi se vidi stomak na dva kilometra.
DUH: Baš me briga za stomak. Ja sam vidljivi duh i tačka!
ENA: U redu, nek ti bude. Ali da znaš, duhovi su svemoćni. Šta ti možeš?
DUH: Mogu sve! Mogu da pojedem pola kilograma viršli.
ENA: To ti verujem. Samo nisam mislila na proždrljivost. Šta još možeš?
DUH: Mogu, na primer, da pokrenem ovo kamenje.
ENA: Hajde da vidimo i to!
DUH: "Sezame, otvori se!" (Ulaze zajedno u pećinu) "Sezame, zatvori se." (Pećina se zatvara)
Alibaba i razbojnici dolaze iz pljačke. Svi pevaju:
Ko je pljačkaš i ubica,
ko sve redom lema, taba,
ko je vođa propalica?
Alibaba! Alibaba!
Ko je mama, a ko tata
probisveta i baraba,
ko je vlasnik svile, zlata?
Alibaba! Alibaba!
ALIBABA: Ko je najbogatiji?
SVI: Alibaba!
ALIBABA: Ko je najmoćniji?
SVI: Alibaba!
ALIBABA: Ko je najhrabriji?
SVI: Alibaba!
ALIBABA: Uh, što volim zveket dukata, dodir svile, boju rubina i dijamanata. Koliko smo danas opljačkali, Sabljo?
SABLJA: Dva tovara, o najmoćniji od najmoćnijih!
ALIBABA: Malo. A koliko smo posekli glava, Nosonjo?
NOSONJA: Ja nisam mnogo, svega peteto.
BUZDOVAN: Ni ja nisam više od peteto.
ALIBABA: Ti, Glavonjo?
GLAVONJA: Devesto?
SABLJA: Devesto! Auuu. (Čudi se)
GLAVONJA: Ma neee. Devetsto hiljada glava. (Izmišlja)
ALIBABA: E, sada si preterao! Ali ne mari, svejedno me nisi dostigao. Nego, kako li se ova kamena glava otvara? Ne mogu se setiti one glupe rečenice. Ko zna?
SABLJA: Čini mi se: „Satano, okreni se!"
NOSONJA: Pre će biti: „Zvekane, otvori se!"
BUZDOVAN: Baš si zvekan, kad se ne možeš dosetiti. Magične reči glase: „Jorgane, prevrni se!"
ALIBABA: Prevrnula ti se pamet, tikvane. Kakvi te jorgani i pokrivači snašli. A ti, kamena glavo, otvaraj se dok st dobre volje! Ako izvučem sablju, teško tebi. (Udara nohom u pećiiu)
GLAVONJA: Setio sam se, setio! „Svezname, otvori se!"
SABLJA: Ma neee! „Sezame, otvori se!" (Otvara se pećina)
ALIŽARA: Dobro, gde ste dosada? Uplašila sam se da se nećete vratiti. Šta ste mi doneli?
ALIBABA: Bisere, dragulje, zlatne ogrlice, pretenje i još neke gluposti. Junaci moji, unesite blago u pećinu. A ti, Aližaro, daj da jedemo!
ALIŽARA: A šta da jedete?
ALIBABA: Šta da jedemo? Ručak! Nećemo valjda ekeere.
ALIŽARA: Nema ručka!
ALIBABA: Nema? Kako nema!?
ALIŽARA: Mislila sam da se nećete vratiti, pa sam ga prosula.
ALIBABA: Prosula! Tri dana i tri noći ništa nisam jeo, a ona prosipa ručak. (Tada duh izbacuje razbojnike iz pećine)
ALIBABA: Sto mu besnih glista, šta se to događa?
SABLJA: Duh, du-duh, je izizašao iz lampe, Alibabo.
ALIBABA: Aližaro, umiri tog glupog duha, dok nisam od njega napravio jastučnicu. A vi se, junaci moji, pripremite za gozbu.
SABLJA: Šta ima da se klopa?
NOSONJA: Stomak mi je ko cev od topa. Prazna. (Naglašava)
BUZDOVAN: Eh, da mi je sada jedan pečenfazan. (Mašta)
GLAVONJA: Najviše volim praseće pečenje,
paradajz salatu sa lukom i sirom.
Od pita najviše one lenje,
gibanice i pite s krompirom.
SABLJA: Ja najviše uživam u vinu
uz jagnjetinu i ovčetinu.
NOSONJA: U moj stomak staje sve od reda,
od kolača, kompota, pa do meda.
Zubi su mi oštri poput sablje,
dajte da jedem batake žablje.
ALIBABA: Sto mu pereca slanih. Ko je tražio batake žablje?
NOSONJA: Ja, neustrašivi vuče. Toliko sam gladan da bih pojeo i rođene uši.
BUZDOVAN: Ako hoćeš da jedeš uši, Glavonja ima najveće.
SABLJA: To nisu uši. Više mi liče na vesla! Hahaha.
ALIBABA: Tišina! Gomilo ušata. Ako nastavite s neozbiljnostima moraću nekog da posečem. A sada svi na pranje ruku. Hajde, hajde!
GLAVONJA: Ali, Alibabo.
ALIBABA: Ništa "Ali", to vam je za kaznu.
SABLJA: Milost, vođo. Znaš da mrzimo vodu.
NOSONJA: Ja se nikad nisam umio u životu.
BUZDOVAN: Mene je mama okupala samo kad sam se rodio.
GLAVONJA: Milost, Alibabo, čak ne znam ni da plivam. Udaviću se.
ALIBABA: Udavićeš se u lavoru? Svašta! U redu, nek vam bude, kukavice. Ne morate se umivati, ali pod jednim uslovom.
SABLJA: Da čujemo. Šta želiš, vođo?
ALIBABA: Dovedite mi onog glupog duha.
NOSONJA: Du... Du... Duha.
BUZDOVAN: Kako da ga dovedemo kad je snažan ko deset duhova?
GLAVONJA: Opasan je ko bure baruta sa upaljenim fitiljem.
ALIBABA: Znači tako. Prpa, a? Onda na pranje ruku.
GLAVONJA: Milost! Milost! Dovešćemo ga.
SABLJA: Izlazi, duše, tako ti duše,
dok nisi ostao bez glave i guše. (Preti mu)
NOSONJA: Brojim do deset, utvaro bela,
inače će ti otići glupava ćela.
BUZDOVAN: Izlazi, stvore, s rukama na gore,
ili ću te baciti u more,
neće ti pomoći ni mišja rupa,
dolazimo po tebe, sablasti glupa.
DUH: Zvali ste me, plašljivi crvi,
da se napijem vaše krvi?
Hajde, navalite! Ko hoće prvi? (Započinju borbu)
ALIBABA: Hej! Stanite. Ko je dozvolio da započinjete borbu?
DUH: Vređali su me, Alibabo, sumnjali su u moju moć. Ismejavali su moju snagu. Zato im moramo odseći glave.
SABLJA: Glavu! Zašto glavu? Imam samo jednu.
DUH: Prvo ću Glavonji, njegova je najlepša.
GLAVONJA: Nemoj moju, pogrešio si, Buzdovanova je i bolja i lepša.
GLAVONJA: Vidi! Moja je ko tikva. Prazna, ništa nećeš u njoj naći.
BUZDOVAN: Učini nešto, Alibabo, ovaj se ne šali.
ALIBABA: Stani, duše, ne ljuti se. Nisam te zvao da sečeš glave, već da mi ispuniš želju.
DUH: Tvoja želja je za mene zapovest. Rob sam tvoj verni, pokorni sluga. Kaži, da čujem prvu želju.
ALIBABA: Prvo mi reci, moj verni duše, gde se krije najveće bogatstvo na svetu?
DUH: To je lako. Najviše bogatstva na svetu krije se u Safirgradu, moćni Alibabo.
ALIBABA: Nemoguće, šašavi čaršave. Kakav Safirgrad! Niko nema više bogatstva od mene. Niko, razumeš li?
DUH: Ima, ima, Alibabo! U tajnim hodnicima Safirgrada krije se veliko bogatstvo.
ALIBABA: Sto mu isukanih sablji. Ustajte, junaci, naoštrite konje, osedlajte sablje i pravac Safirgrad.
SABLJA: Gladni smo, Alibabo, kako ćemo u boj?
NOSONJA: U stomaku mi krče creva. Ajojojoj!
BUZDOVAN: Praznih stomaka mi smo četa baka.
GLAVONJA: Daj nam da jedemo, delijo opaka.
ALIBABA: Kad se blaga dokopamo, tada ćemo da klopamo. Nemojte da kukate i da me brukate... Vidi ti njih: Gladni smo! Pa šta? I ja sam. Celu ovcu bih smazao s jednim zubom. Ali dok se blaga ne dočepamo, nema klope...
DUH: O, moćni Alibabo, nisi rekao još: Poželi još nešto i ja ću ti želju ispuniti.
ALIBABA: Kasnije, nemam vremena za želje. Vrati se u svoju lampu i usput mi pozovi Aližaru! A vi junaci moji, ne budite tužni. Pesmu! Hoću pesmu!
SVI: Ko je pljačkaš i ubica,
Ko sve redom lema, taba,
ko je vođa propalica?
Alibaba! Alibaba! (Pevaju prvu strofu)
ALIŽARA: Hteo si nešto, Alibabetino!
ALIBABA: Slušaj me sada pažljivo! Iz ovih stopa odlazim u pljačku.
ALIŽARA: I?
ALIBABA: I... Možda ću poginuti.
ALIŽARA: Čudna mi čuda! Poginućeš, pa šta?
ALIBABA: Kako pa šta! Neprijatelj može da mi odseče glavu.
ALIŽARA: Pa šta? Ionako ti glava ničemu ne služi.
ALIBABA: Neprijatelj može da mi raspori stomak.
ALIŽARA: Raspori, raspori... Pa šta? Nećeš biti ni prvi ni poslednji kome su rasporili stomak.
ALIBABA: Ali zamisli kad mi raspori stomak i vidi da je prazan, ko bure bez ijedne kapi vina. A koliko sam blaga opljačkao. Zar moram umreti gladan?
ALIŽARA: Sam si kriv za to. Umesto da pljačkaš knjige ti pljačkaš metal i staklo. Zato lepo, kad si gladan, uzmi jednu ogrlicu pa je progugaj. Kad si žedan, napij se zlatne prašine.
ALIBABA: Tako mi časti i poštenog nosa to mi miriše na neverstvo. Pazi da ne zažališ zbog svoje drskosti. Mogu ja i drukčije s tobom.
ALIŽARA: Da me nećeš baciti u okove?
ALIBABA: To ne. Ali mogu učiniti nešto još mnogo gore! Mogu, na primer, dovesti drugu ženu.
ALIŽARA: Drugu.' Hahaha. Da li sam dobro čula? Drugu?
ALIBABA: Da, da. Ako hoćeš da znaš, mogu se još jednom oženiti i to princezom. Je l' tako, vuci moji?
SVI: Tako je!
ALIŽARA: Nakazo jedna ružna, pokazaću ti ja ženidbu. (Juri ih) Čekaj samo, varvarine. (Svi beže) Bezobraznik bezobrazni. Meni da preti, gad jedan. Ne vidi ništa osim zlata. O, jadna sam ja sirota. (Plače)
TEA: Ne plačite, gospodarice. Alibaba se šalio. Biće sve u redu. Videćete.
DINA: Čemu suze i briga? Ko će njega hteti? Surov je i grub. Nepažljiv i nepristojan, a uz sve to još i psuje. Nijedna ga princeza neće ni pogledati.
ALINA: Oteće je kao što je i nas oteo. Zar je nas pitao da pođemo sa njim?
EDINA: Nije! Mene je oteo u sred belog dana. Već sam tri godine zatočena u ovoj špilji.
ALIŽARA: E, moje devojke, vi ste po godinu, dve, najviše tri godine ovde. A ja? Evo, ovo je već sedma godina.
TEA: Sedma? Zar niste pokušali da pobegnete odavde?
ALIŽARA: Naravno. Ali Alibaba i njegovi razbojnici su me svaki put sprečili. Ni ptica im ne može umaći. Na kraju, nemajući gde, pomirila sam se sa sudbinom i pristala da živim s njima.
DINA: O, jadne mi. Kakva nas sudbina čeka?
ALINA: Jedino nam preostaje da se nadamo da će nas neko oslobodigi.
EDINA: Možda postoji način da se spasimo.
TEA: Ali, kako?
EDINA: Naša jedina šansa je duh Dobro.
ALINA: Duh! Kako se ranije nismo dosetile! On je svemoćan, on će nas spasiti.
ALIŽARA: Nemojte se previše zanositi duhom. Teško će vam pomoći jer je i on zarobljen u lampi. Sve dok Alibaba ne kaže poslednju želju, duh se neće osloboditi.
TEA: To znači da su ostale još dve želje. Moramo do tad biti strpljive.
DINA: Još malo, još samo malo, pa ćemo biti slobodne kao ptice.
ALINA: Sva zatreperim kad čujem reč sloboda. Ne bih je menjala za svo Alibabino zlato.
TEA: Tek sada znam šta je najveće, najekuplje, najvrednije.
EDINA: Koliko je samo hrabrih viteza izgubilo živote za slobodu, za pravdu, za mirnije i lepše snove.
DINA: Koliko je samo suza poteklo za tu dragocenu reč, koliko pesama ispevano, priča ispričano.
TEA: Znam jednu pesmu o slobodi. Hoćete li da je čujete?
SVI: Hoćemo.
TEA (peva) Sloboda
Ja volim moju mamu,
i nebo, u njemu rodu,
koliko volim mamu
toliko volim slobodu.
Sloboda oko ima toplo,
ko moja mama
jedino ona sija
kada se javi tama.
Sve što je lepo volim,
sunce, vazduh i vodu,
ali od svega toga
više volim slobodu.
DINA: Pesma je prekrasna. Volela bih da je naučim. Hoćeš li mi pomoći?
TEA: Vrlo rado.
ALIŽARA: Tišina! Neko dolazi, sakrijmo se u pećinu. Brzo! Požurite! "Sezame, zatvori se." (Pećina se zatvara)
RAZBOJNICI: Ko je pljačkaš i ubica,
ko sve redom lema, taba,
ko je voća propalica?
Alibaba! Alibaba! (Pevaju prvu strofu)
ALIBABA: Stojte, neustrašivi vuci! Stigli smo pred naš topli dom. Još jedno carstvo smo uništili, zlato pokupili i princezu oteli. Ko je najhrabriji, Buzdovane?
BUZDOVAN: Alibaba!
ALIBABA: Ko je najmoćniji, Nosonjo?
NOSONJA: Ti. O, moćni Alibabo!
ALIBABA: Ko je najbogatiji, verni moj Sabljo?
SABLJA: Zna se, Alibaba!
ALIBABA: Čula si, princezo, bićeš moja kraljica. Obući ću te u svilu i kadifu. Pokloniću ti pola bogatstva, napraviću ti zlatni dvorac, samo mi reci još ko je najlepši?
NARA: Ti, odvratna njuško, sigurno nisi! Lepši je i pakao od tebe. Misliš da me možeš kupiti prljavim novcem.
ALIBABA: Buzdovane, veži je! Predomislićeš se ti. Molićeš me na kolenima. Vodite je u najdublji deo pećine.
NARA: Neće ti uspeti, bedni crve. U najveću rupu da me baciš, princ Nar će me pronaći. Ma šta da mi se dogodi, platićeš mu glavom zajedno sa ovim propalicama.
NOSONJA: Zar to ona nas naziva propalicama? Tako mi poštenog nosa, to je uvreda.
GLAVONJA: Da nije što jeste, to jeste da nije što mislim da nije, i što verovatno jeste...
ALIBABA: Prekini, glupane, i odvedite je već jednom.
SABLJA: Sa zadovoljstvom. Ali, kako se otvaraju ova kamena usta?
ALIBABA: Glupanderi jedni, opet ste zaboravili magične reči. Sva sreća što ne idete u školu, inače bi po tri godine išli u jedan razred.
NOSONJA: Nemoj tako, Alibabo, glava mi je puna uma.
BUZDOVAN: I moja je, Alibabo, puna kao flaša ruma. (Vadi praznu bocu) Gle, neko je popio?
ALIBABA: Ne lupetajte! Kladim se da ne znate kako se zove mužjak koze?
GLAVONJA: Znam ja, znam ja, Alibabo!
ALIBABA: Kaži da čujemo.
GLAVONJA: Kozan!?
ALIBABA: Tako veliku glavu imaš, a ništa u njoj! Kozane jedan. Zapamti mužjak koze se zove kozorog.
SABLJA: To je teško. Pitaj nas nešto lakše.
ALIBABA: U redu, nek vam bude. Slušajte pažljivo: Vo riče, petao kukuriče, magarac njače. A krmača? A krmača?
NOSONJA: Skače!
ALIBABA: E, ovo još nisam čuo. Čuo sam svašta, al' da krmača skače to nisam. Blesane jedan, gde si video da krmača skače? Gde?
NOSONJA: Kad je brala trešnje.
ALIBABA: Šta? Trešnje? Krmača koja igra i bere trešnje? Držite me da ne padnem u nesvest. Dobro, gde si to video? Govori!
NOSONJA: Paa, nisam nigde. To mi je Sablja ispričao.
ALIBABA: Sablja! Od danas ćemo ga zvati tupa Sablja. Buzdovane, pokušaj da se setiš magičnih reči.
BUZDOVAN: Vođo, ne mogu da se setim. Toliko sam gladan da samo mislim na jelo.
ALIBABA: Glavonjo, možeš li se ti setiti?
GLAVONJA: Eh, da mi je parče pečenja, setio bih se iz prve, ovako...
ALIBABA: Tupa Sabljo, šta ti misliš?
SABLJA: Mislim na batak od ćurana.
ALIBABA: Pravi si ćuran, ćurkove jedan! Otvaraj se, kamena uštvo, ili ću te slupati!
BUZDOVAN: Ni prošli put se nismo setili. Jednostavno nam ne ide u Glavu. Umesto "Sezame, otvori se!" moraćemo nešto lakše smisliti.
Kamena vrata se otvaraju.
ALIBABA: Gle čuda, otvara se, glupa pećina. Mora da me se uplašila. Hajde, unesite blago unutra. Šta ste se ukočili? A ti, princezo, da li si se predomislila?
NARA: Nikada! Pre ću umreti, nego biti tvoja.
ALIBABA: Od sutra ćeš biti moja! Drukčije ćeš govoriti kad me poljubiš.
NARA: Tebe? Radije bih poljubila kamilu.
ALIBABA: Vodite je! Ti, Sabljo, i ti, Glavonjo, glavama mi odgovarate za nju.
BUZDOVAN: A mi?
ALIBABA: Vas dvojica ostajete straži. Ne želim na nikakva iznenađenja.
NOSONJA: Ali, Alibabo, a obećanje? Kada ćemo jesti?
ALIBABA: Na stražu! Proždrljivci, samo mislite na jelo. Sutra ćete jesti. Sutra ću prirediti najveću gozbu, sutra se ženim. A sada se gubite!
ALIŽARA (Dolazi ljuta) Čujem li ja to dobro, razbojniče? Opet si oteo princezu.
ALIBABA: Oteo, pa šta?
ALIŽARA: Kako šta? To je već šesta princeza koju si oteo. Ovaj put si oteo princezu Safirgrada.
ALIBABA: Tim bolje, utoliko mi je draža. A sada mi pozovi sve princeze i mog vernog duha. Hoću da se pripremim za sutrašnje slavlje.
ALIŽARA: Šta opet smeraš, otimaču jedan?
ALIBABA: Hajde, hajde, nemam vremena za gubljenje. Uskoro će noć, zaslužio sam odmor posle ove pljačke. Sutra, kad se odmorim, proglasiću venčanje sa Narom.
DUH: Zvao si me, Alibabo? Reci, da čujem šta želiš. Ostale su ti još dve neispunjene želje.
ALIBABA: Dobri moj duše, pripremi mi pečenje, piće, kolače i sve ostalo što je potrebno za gozbu i slavlje.
DUH: Samo to?
ALIBABA: Za sada samo to. Požuri, do sutra sve mora biti tu.
Ulaze princeze i blago se poklanjaju.
TEA: Evo nas, neustrašivi vuče. Kaži, šta muči tvoje ratničko srce?
ALIBABA: Sutra, kad se sunce vine visoko iznad neba, venčaću se sa princezom Narom. Ako mi do sutra ne sašijete zlatni ogrtač, narediću da vam odseku glave.
DINA: Uradićemo kako kažeš, Alibabo. Sašićemo zlatni ogrtač.
ALIBABA: To nije sve. Pošto me princeza ne želi, na vama je da je ubedite da pristane. U protivnom, znate šta vas čeka. Je l' jasno?
SVI: Jasno nam je.
ALIBABA: A sada idem u moju zlatnu postelju. Probudite me kad sve bude spremno. (Odlazi)
ALINA: Ovaj put smo gotove. Zbogom, tužni živote.
EDINA: Zbogom, lepa moja glavo.
TEA: Ne očajavajte. Možda ćemo se spasiti. Možda još postoji tračak nade. Pozovite Aližaru.
ALIŽARA (Ulazi) Čula sam sve i rado ću vam pomoći. Ali ne znam kako i na koji način. Sa svih strana smo opkoljene razbojnicima.
TEA: Postoji jedan način, ako sve ispadne kako sam planirala.
ALINA: Kaži šta imaš na umu. Vreme prolazi, a svaki trenutak nam je dragocen.
TEA: Slušajte pažljivo... (Došaptavaju se)
ALIŽARA: Plan je odličan, fantastičan. Ne smemo gubiti vreme. Moramo se odlično pripremiti. Ja ću ubediti princezu Naru da se uda za Alibabu, a vi se dogovorite sa Duhom o ostalom. (Odlazi)
ALINA: Edina i ja ćemo sašiti ogrtač. Napravićemo budalu od Alibabe. Tako ćemo ga skrojiti da mu se i klovn smeje.
Ulazi duh Dobro.
DUH: Htele ste nešto, dobre princeze? Rado ću vam pomoći. Al' imam jedan problem.
TEA: Da čujemo, ako nije tajna.
DUH: Nije tajna. Pomoći ću vam da se oslobodite, al' ja ne mogu pobeći sve dok...
EDINA (Prekine ga i nastavlja u istom tonu) Alibaba ne kaže poslednju želju. Znamo sve. Ostaje nam da se nadamo, dobri duše. Verujemo da će ljubav pobediti.
ALIŽARA (Vraća se radosna) Princeza pristaje da se uda. Sve sam joj objasnila o planu. Uspećemo!
TEA: Još nam ostaje da pripremimo svečani sto.
DUH: I gozba je pripremljena, sa.mo da je serviramo.
ALINA: I mi smo gotove, odelo je sašiveno.
EDINA: Biće u njemu smešniji od klovna.
TEA: Hej, pa ovaj ogrtač više liči na gaće.
ALINA: Pa šta, koliko je nadmen neće ni shvatiti da ga ismevamo.
ALIŽARA: Vreme je za početak, pozovite Alibabu i razbojnike.
ALIBABA: Ovde sam, već sam se probudio. (Trlja oči) Ohohoho, vidi, vidi. To se zove iznenađenje. To se zove odanost. Zbog ovog ste zaslužili da gledate kako ću klopati.
SABLJA: Tako mi sablje zar ovo nije pečenje? Oh, ne mogu da odolim, gubim strpljenje.
ALIBABA: Ne diraj, proždrljivko, nego mi dovedi princezu! A vi, šta čekate? Pomozite mi da obučem svečani ogrtač. (Oblače ga i lažno mu se dive, ogrtač su, u stvari, gaće)
EDINA: Oh, kakav sjaj.
ALIBABA: Da li sam lep?
ALINA: Najlepši, Alibabo.
ALIBABA: Kako mi pristaje ogrtač?
DINA: Savršeno, veličanstveno. Ne mogu da pronađem reči za tu lepotu.
NOSONJA: Meni taj ogrtač liči na gaće.
NARA: Oh, kakva lepota. Da li se to meni priviđa? Sanjam li ili je to princ iz bajke?
ALIBABA: Ne sanjaš, to sam ja, princ Alibaba.
NARA: Napokon sam pronašla onog za kojim moja duša čezne. Oh, kakav ogrtač, kakva raskoš. (Alibaba se okreće)
BUZDOVAN: Hoćemo li početi sa gozbom, gospodaru, tri dana ništa nismo okusili.
NOSONJA: Pusti me da štipnem malko ćurana, da proverim je li fatamorgana.
ALIBABA: Ne pipaj! Prvo da obavimo protokol. Glavonjo, istupi i čitaj.
GLAVONJA: Molim za malo pažnje. Mladenci, istupite. (Vadi papir i čita) Stupajući u brak, supružnici se obavezuju da će se...
ALIBABA: Preskoči to!
GLAVONJA: Uloga supružnika u braku jeste da čuva, poštuje, voli, i...
ALIBABA: I to preskoči. Pređi na ono najvažnije.
GLAVONJA: Alibabo, da li ti uzimaš princezu Naru iz Safirgrada za šestu suprugu?
ALIBABA: Uzimam!
GLAVONJA: Princezo Naro, da li ti uzimaš Alibabu za zakonitog supruga?
NARA: Pod jednim uslovom!
ALIBABA: Sto mu dukata, šta sada hoćeš?
NARA: Pre nego što pristanem, hoću da mi za svadbeni dar pokloniš leteći ćilim.
SVI: Ćilim?
ALIBABA: Ćilim? Odakle mi ćilim, dođavola. I to još leteći. Traži zlata, rubina...
NARA: Onda nema ništa od udaje. Udaću se za onog ko mi pokloni leteći ćilim.
ALIBABA: Dovedite mi duha, brzo. Duha mi dovedite. Ipak ćeš dobiti ćilim, nisam ja džabe Alibaba.
DUH: Zvao si me, o moćni Alibabo? Šta želiš!
ALIBABA: Tepih!
DUH: Tepih? Imaćeš tepih, samo reci kakav?
ALIBABA: Leteći, sa ugrađenim brzinama.
DUH: Tvoja želja je za mene zapovest. Dobićeš ga za ko i trenutak. O, moćni Aladine, ti koji živiš u tami, ti ko i sve vidiš, sve znaš i sve čuješ, zove te sin, Dobro, sa planete Zemlja. Učini svemoćni Aladine, svojom magičnom rukom, da Alibaba dobije leteći ćilim. Učini da se zadrvolji Alibabina želja.
Tada uz grmljavinu ćilim pada Alibabi na glavu.
ALIBABA: Sto mu buba švaba, ko se to usudio? Nemoj da dođem gore! Glavonjo, nastavi, dobili smo tepih.
GLAVONJA: Da li ti princezo pristaješ da se udaš za Alibabu?
NARA: Ne!
ALIBABA: Ne! Šta je sad opet?
NARA: Htela sam reći, nemam ništa protiv.
GLAVONJA: Tako mi pameti, onda vas proglašavam za muža i ženu.
SVI: Ura! Ura!
ALIBABA: To moramo proslaviti. Ovamo vino! Navali te, junaci moji. A vi? Šta čekate? Pesmu, hoću pesmu.
PRINCEZE (pevaju a plesačice plešu)
Jedan razbojnik stari,
čuveni Alibaba,
pun je silnoga blaga,
al mu je sve to džaba.
Onakav strašan, zao,
veoma ružan, gubav,
mogao je sve da kupi,
al' nikako ljubav.
Ispred pećine stoji
lica bledog ko kreč
samog sebe se boji
jer ne zna čarobnu reč.
Alibaba moli se
„Sezame, otvori se".
ALIBABA: Tišina! Ta pesma mi se ne sviđa! Moraću nekom odseći glavu!
SABLJA: Ala je lepo ovo vino, kao cveće posle kiše. Osećam se krasno, bajno, fino, i na još mi miriše.
NOSONJA: Hik. Tako mi brka, tako mi brade, od vina ništa bolje nije, slatko je poput marmelade, i direktno u glavu bije.
BUZDOVAN (pripit) Meni u stomaku poput konja jaše, dajte mi, molim, još četiri flaše.
GLAVONJA: Šta si rekao, nekulturna stoko, ne čujem te dobro na levo oko, hik. Rekao si nešto poput vina, tako mi staroh Rima. (Vadi sablju i bori se)
ALIBABA: Dosta, junaci krvožedni! Zar da se sada mlatite i bijete? Prestanite crvi, glupaci bedni, nastavite da jedete i da pijete. A vi, šta čekate? Paradajz, kifle? Pevajte.
PRINGEZE: Ko je pljačkaš i ubica, ko sve redom lema, taba, ko je voća propalica? Alibaba! Alibaba!
ALIBABA: Too! To volim da čujem. Duše, donesi još vina.
DUH: Nema ni jedne kapi više. Sve ste popili.
ALIBABA: Kako nema? Ne može da nema, stvori!
DUH: Ne mogu, sve tri želje si istrošio.
ALIBABA: Dosta! Neću ni reč da čujem. Gubite se. Na spavanje svi! Za vas to ne važi! Vi na stražu!
SABLJA: Ali, Alibabo!
ALIBABA: Nema ali. Sablje u ruke i na stražu. I nemoj da zaspite slučajno. Lično ću odeeći njušku onom ko zaspi. Hajdemo, princezo, sutra me čeka velika pljačka.
SABLJA: Ili sam pijan, ili budala,
ili sam ostao bez slike i tona,
ali posle četiri puna bokala,
ne bih video ni belog slona.
NOSONJA: I mene je flaša dobro omamila,
osećam se grbavo kao kamila,
dao bih bogatstvo za jednu želju,
da spustim guzu na postelju belu.
BUZDOVAN: A ja bih dao i brata i sina,
za još jednu flašu vina.
mogao je sve da kupi,
al' nikako ljubav.
Ispred pećine stoji
lica bledog ko kreč
samog sebe se boji
jer ne zna čarobnu reč.
Alibaba moli se
"Sezame, otvori se".
ALIBABA: Tišina! Ta pesma mi se ne sviđa! Moraću nekom odseći glavu!
SABLJA: Ala je lepo ovo vino,
kao cveće posle kiše.
Osećam se krasno, bajno, fino,
i na još mi miriše.
NOSONJA: Hik. Tako mi brka, tako mi brade,
od vina ništa bolje nije,
slatko je poput marmelade,
i direktno u glavu bije.
BUZDOVAN (pripit) Meni u stomaku poput konja jaše,
dajte mi, molim, još četiri flaše.
GLAVONJA: Šta si rekao, nekulturna stoko,
ne čujem te dobro na levo oko, hik.
Rekao si nešto poput vina,
tako mi starog Rima. (Vadi sablju i bori se)
ALIBABA: Dosta, junaci krvožedni! Zar da se sada mlatite i bijete? Prestanite crvi, glupaci bedni, nastavi te da jedete i da pijete. A vi, šta čekate? Paradajz, kifle? Pevajte.
PRINGEZE: Ko je pljačkaš i ubica,
ko sve redom lema, taba,
ko je vođa propalica?
Alibaba! Alibaba!
ALIBABA: Too! To volim da čujem. Duše, donesi još vina.
DUH: Nema ni jedne kapi više. Sve ste popili.
ALIBABA: Kako nema? Ne može da nema, stvori!
DUH: Ne mogu, sve tri želje si istrošio.
ALIBABA: Dosta! Neću ni reč da čujem. Gubite se. Na spavanje svi! Za vas to ne važi! Vi na stražu!
SABLJA: Ali, Alibabo!
ALIBABA: Nema ali. Sablje u ruke i na stražu. I nemoj da zaspite slučajno. Lično ću odseći njušku onom ko zaspi. Hajdemo, princezo, sutra me čeka velika pljačka.
SABLJA: Ili sam pijan, ili budala,
ili sam ostao bez slike i tona,
ali posle četiri puna bokala,
ne bih video ni belog slona.
NOSONJA: I mene je flaša dobro omamila,
osećam se grbavo kao kamila,
dao bih boštetvo za jednu želju,
da spustim guzu na postelju belu.
BUZDOVAN: A ja bih dao i brata i sina,
za još jednu flašu vina.
GLAVONJA: Tiše, pijanice, nešto se mrda
iza onog velikog brda.
SABLJA: Mrda ti glava, Buzdovane,
puna vina i razne hrane.
Tada se pojavljuje princ Nar. Udara jednog razbojnika i bori se sa drugim.
NAR: Vadite sablje, hulje, napokon ste moji! Neka baci sablju onaj ko se boji!
NOSONJA: Ha! Nas smo još tri, a ti si sam,
napravićemo do tebe za sliku ram. (Bore se)
DUH: Nije sam, stvorenja lažna,
čeka vas i moja pesnica snažna. (Pomaže princu)
GLAVONJA: Uh, to duh na nas reži,
zato predlažem da se beži! (Svi beže)
DUH: Nećete pobeći, strašljivi pilići,
na kraju sveta ja ću vas stići.
(Juri za njima)
ALIBABA: Sto mu pitomih zmajeva! Ko se usuđuje da remeti san opasnom Alibabi? Gde je taj drekavac? A!
NAR: Tu sam, tresigaćo bedna!
ALIBABA: Tresigaćo? Usudio si se Alibabi reći tresigaća? Ponovi to još jednom ako smeš.
NAR: Ne samo da si tresigaća, nego si i punigaća.
ALIBABA: Šta? Punigaća?! Zbog ove uvrede ostaćeš bez glave. Vadi mač, lajavče! (Započinju borbu)
1NAR: Za takve junake, dovoljne su mi šake.
ALIBABA: Napraviću od tebe salatu. Ne! Napraviću od tebe rezance za supu.
NAR: Previše se hvališ mali ne skakući kao žaba, kad odsečem ono Ali, ostaće ti samo baba.
ALIBABA (Pada preko stolice) Pr... Predajem se, straccni prinče. Poštedi mi život i daću ti pola blaga. Moćig ćeš kupiti sva Kraljevstva, sve vojske.
NAR: Ne želim tvoj prljavi novac. Hoću princezu!
ALIBABA: Vratiću ti princezu. Evo, njen život ti nudim za svoj. Daću ti sve, sve što želiš. Milost, poštedi životg bolesnom, iznemoglom starcu.
NAR: Neka ti bude, bedniče. Gubi se. Ali zapamti, ako te još jednom uhvatim da pljačkaš, ode ti ta šuplja glavetina.
ALIBABA (Beži i sakriva se u pećinu) "Sezame, zatvori se!" Ha-ha-ha! Prešao sam te, naivni prinče. Nikada ih nećeš osloboditi. Ha-ha.
NAR: Platićeš mi zato, prokletniče, uhvatiću te kadtad. Oh, kako sam ispao naivan. Kako sada da pokrenem hiljade tona kamenja, kako da spasim princezu? Jadan ja. Umreće zbog mene. Otvaraj se, kamena glavo! (Udara bespomoćno u stene) Otvaraj se, molim te. Zadrži svoje blago, ne treba mi, samo mi princezu vrati.
DUH (Vraća se) Ne očajavaj, dobri mladiću, ja ću ti pomoći.
NAR: Ko si ti, plemeniti duše, kad i po drugi put pomažeš?
DUH: Čuvar Aladinove lampe. Duh Dobro, A ko si ti, hrabri mladiću?
NAR: Princ Nar, verenik princeze Nare koju je Alibaba zarobio.
DUH: Da li je voliš, prinče?
NAR: Više od svega na svetu.
DUH: Ne sumnjam, ne sumnjam. Dokazao si svojim junaštvom.
NAR: Dobri duše, kako pemo pokrenuti ovo silno kamenje?
DUH: Jednostavno. Ali mi prvo obećaj da ćeš zaboraviti magične reči.
NAR: Obećavam, samo je oslobodite dok nije kasno.
DUH (Prilazi pećini) Sezame, otvori se! (Stene se pokreću)
SVI: Sloboda! (Raduju se i pevaju)
Jedan razbojnik stari, čuveni Alibaba,
pun je silnoga blaga, al mu je sve to džaba.
NARA: Oh, kako sam srećna. Ti! Ti, prinče moj. Znala sam da me nećeš ostaviti. Znala sam.
TEA: Živeo princ! Živeo duh! Živela sloboda!
SVI: Živela!
ENA: Eto, deco, stigli smo do kraja naše priče. Trudili smo se da vam ovu priču što vernije dočaramo. Verujem da vam se dopala, i da ste shvatili šta je pravo bogatstvo.
DINA: Verujemo da ćete se dugo sećati naših doživljaja, naših pesama i naših junaka.
SABLJA: Ako ništa nismo upecali, bar smo izmislili lepu priču. A što se tiče opljačkanog blaga, i da postoji ne bi ga menjali za slobodu. Zato nek večno bude zakopano u stenama.
DUH: Zaveso, zatvori se!

kraj