Đurđa Lili - Leposava i Dobrila

Odgovori
dr ama
Postovi: 3
Pridružio se: 05 Mar 2016, 10:02

Đurđa Lili - Leposava i Dobrila

Post od dr ama »

LEPOSAVA I DOBRILA

Uloge: Leposava, Dobrila, Vila, Sara i Mara (sluškinje), Marko (sluga) učitelj, paž, stražar, kralj, Milica, Tamara, Petar i Jovan (Markova braća i sestre)

(svetlosni top uperen u vilu)

Vila: O, vidim, stigli ste. Hvala što ste došli u tolikom broju. Dobrodošli u ovu priču. Obećavam da ćete uživati. Jednom davno, u kraljevstvu daleko daleko odavde živeli su kralj i kraljica. Imali su dve devojčice. Još dok su bile bebe, njihova kuma, dobra vila, a to sam ja, ako to do sad niste shvatili, darovala ih je neobičnim darovima. Jednoj sam podarila lepotu kakvu svet do tad nije video. Kralj i kraljica joj dadoše ime Leposava. Drugoj sam podarila dobrotu. Niko u celom kraljevstvu nije bio tako dobre duše i srca kao princeza Dobrila. Ali uskoro ćete videti da to što sam uradila i nije bilo baš najsrećnije rešenje. Možda sam trebala da im poklonim neku portiklicu ili nešto slično. Ovi darovi su bili greška. Ali, ispraviću ja to, videćete!
(vila pucne prstima i svetlo se zamrači)


SCENA 1

Ispred dvorca, vrt, Sara, Mara i Leposava

Sara: Pogledaj kako je lepa.
Mara: Prosto je savršena.
Sara: Kako bih volela da sam lepa kao ona...
Leposava: (ljutito) Šta gledate vas dve?
Mara: (nervozno) Mi smo samo...
Leposava: (ruga joj se) "Mi smo samo" šta? Blenule? Odlazite odavde i gledajte svoja posla!
Sara: Oprosti nam, princezo.
Mara: Nismo htele da te uvredimo. Molimo za oproštaj
Leposava: (gađa ih kamenjem) Odlazite, kakav oproštaj. Ha! Pogodila sam ih. (smeje se) To će ih naučiti pameti.
Učitelj: (dolazi) Moraš li da budeš tako bezobrazna?
Leposava: (vuče ga za bradu) Moram!
Učitelj: Ponašaj se kao dama!
Leposava: Hoću, ako ćeš i ti! (smeje se)
Učitelj: Prestani! Bezobraznice!
Leposava: Ne vređaj me ili ću reći mom tati da ti odrubi glavu kao što je to uradio i svim dosadašnjim učiteljima.
Učitelj: Ali mislio sam to kao kompliment. Brinem za tebe. Ne vodiš računa ni o čemu. Nikog ne poštuješ. Jednog dana će se desiti da nekog uvrediš, a posle će ti biti žao.
Leposava: Ne, njemu će biti žao. Straža! (dolazi stražar, princeza pokazuje na učitelja) Vodite ga!
Učitelj: Zašto? Šta sam uradio?
Leposava: Dosadan si. Odrubite mu glavu. (smeje se dok stražari odvode učitelja koji vrišti) Šta imam u rasporedu za danas? (pljesne rukama i pojavi se paž)
Paž: (nervozno pretura po papirima koje drži) Zvali ste, princezo?
Leposava: (udari ga po ruci i ispadnu mu svi papiri) Pročitaj mi raspored.
Paž: (puzi i traži po papirima) Paa, imate zakazano kod frizera u devet, zatim probu haljine u deset, a posle toga...
Leposava: Neću! Hoću da idem na zabavu.
Paž: Ali princezo...
Leposava: Ali šta?
Paž: Ništa, ništa. Odmah ću to organizovati.
Leposava: Dobro je. Pametno razmišljaš.
Paž: Da, naravno. (odlazi)
Dobrila: (ulazi) Zdravo draga sestro, kako si mi ti ovog lepog dana?
Leposava: Da li si ti zaista uvek tako ljubazna ili se samo praviš?
Dobrila: Ne razumem šta misliš.
Leposava: Uvek si tako slatka. Zar ti nije muka od toga?
Dobrila: (smeje se) O, sestrice, uvek si tako zanimljiva i umeš da me nasmeješ.
Leposava: A meni je muka od tebe.
Dobrila: Gde si poslala paža?
Leposava: Da organizuje zabavu za mene.
Dobrila: O ne. Ja sam već isplanirala zabavu.
Leposava: Ti? Ti nikad ne praviš zabave. Ti nisi omiljena kao ja.
Dobrila: Znam. I mislila sam da je to glupa ideja, ali tata je tako hteo.
Leposava: Zašto?
Dobrila: Paaaa...
Leposava: Paaaa zašto?
Dobrila: Znaaašš...
Leposava: Ma, reci već jednom!
Dobrila: Znaš, onaj princ.
Leposava: Koji princ?
Dobrila: Princ Kulenović od Parizije.
Leposava: Nikad čula.
Dobrila: Uskoro će biti kralj Parizije.
Leposava: Parizije? Ma gde je to?
Dobrila: Zar nisi učila geografiju?
Leposava: Koga je briga za glupu geografiju?
Dobrila: Parizija je najveće kraljevstvo u okolini. Tata kaže da je veće nego naše.
Leposava: Veće nego naše?! Nemoguće. I nebitno. Nego, zašto praviš zabavu za tog princa?
Dobrila: On će doći da...
Leposava O znam! Zabava je za mene! Da ga upoznam. I pokvarila sam iznenađenje. Baš bezveze. Ali praviću se da sam iznenađena kada nas upoznaju.
Dobrila: Paa, zapravo...
Leposava: (prekine je) Moram da požurim, da obučem najlepšu haljinu. Moram da izgledam lepo za našeg gosta. Nije kao da uvek nisam lepa, znam, ali mogu da pokušam da budem još lepša. (izlazi srećna, plešući)
Dobrila: (tužno) Ali zabava je trebala da bude za mene. Trebalo je da ja upoznam princa... (izlazi)

Ulazi vila.

Vila: Ah! Jadna Dobrila. Leposava je uvek tako zla prema njoj, a ona je uvek ljubazna i dobra. Moram da učinim nešto za nju. Moram da je nagradim za njenu dobrotu. Mogla bih da joj dam zlatni skiptar ili čarobno ogledalo... znam! (pucne prstima) daću joj zgodnog princa. Učiniću da se princ Savantije zaljubi u nju. To će razbesneti Leposavu. Ali kako da sprečim Leposavu da ga ukrade? Znam! Učiniću da bude nevidljiva. Ha! To će biti super.
Vila: (Leposavi koja se upravo vraća na scenu ) Začaraću te tako da budeš nevidljiva.
Leposava: Šta?
Vila: Bićeš nevidljiva. Dosta si bila u centru pažnje, vreme je da naučiš kako je to kad si neprometna.
Leposava: Ma, šta ti misliš ko si ti?
Vila: Ja sam tvoja kuma, dobra vila.
Leposava: Zar onda ne bi trebalo da budeš ljubazna i dobra prema meni?
Vila: Bila sam, ja sam te začarala da postaneš lepotica, još kao bebu. I sad ću da ispravim svoju grešku.
Leposava: Grešku? To nije bila greška.
Vila: Bila je. Možda si lepa spolja, ali ne i u srcu.
Leposava: Kako se samo usuđuješ!
Vila: Pa, ostaćeš nevidljiva dok ne naučiš lekciju!
Leposava: Nevidljiva, kažeš? To bi moglo biti zabavno. (Ona šutne sluškinju koja je upravo prolazila, i ona pomisli da je to uradila druga)
Sara: Hej, zašto si me šutnula?
Mara: Nisam ja.
Sara: Ma nemoj, nego ko je?
Leposava: Ovo je super! (počupa drugu sluškinju)
Mara: Ne čupaj me! (počinju da se svađaju)
Leposava: (Smeje se) Ovo je zabavno. (nešto podigne i nosi, svi misle da to lebdi)
Vila: O, šta sam to uradila?
Mara: To je duh! (vrište i pobegnu sa scene)
Leposava: Ha ha ha! U životu se nisam bolje provodila, nego ovako nevidljiva.
Vila: Možda je trebalo da bolje porazmislim o ovome. (mahne štapićem i Leposava se zaledi) Probaćemo drugačije. Ćiribu-ćiriba. Više nisi nevidljiva, a nisi ni lepotica!

Leposava se onesvesti, mrak

Ulaze kralj, Dobrila i paž

Kralj: Očajan sam! Sigurni ste da je nigde nema?
Paž: Žao mi je kralju. Svuda smo je tražili. Ali jednostavno je nestala.
Dobrila: Za sve sam ja kriva.
Kralj: Naravno da nisi.
Dobrila: Jesam, nije trebalo da organizujem taj bal. Leposava je ta koja organizuje balove. Užasno je od mene što sam pokušala da joj to oduzmem. Sigurno je jako ljuta na mene.
Kralj: I ti imaš pravo da organizuješ zabavu, nema pravo da se ljuti.
Dobrila: Moramo da je pronađemo. Sigurno je očajna.
Kralj: Tražićemo je svuda. Nećemo stati dok je ne pronađemo. (pažu) Pozovi sve vitezove, obavesti celo kraljevstvo. Potraga mora početi što pre. Dajem sto zlatnih dukata onom ko je pronađe.
Paž: Odmah kralju.

Svi odlaze

Vila: Za sad sve ide po planu. Da, imam plan, verovali ili ne. Mislite da sve ovo usput izmišljam, jel da? E, pa, videćete. Ova priča će imati srećan kraj. Kladim se u svoj čarobni štapić da hoće. Sad, da vidimo šta se dešava sa Leposavom. (pucne prstima, scena se zamrači)

Ulazi Leposava, prljava i pocepana, raščupana... zbunjena je, tu su Sara i Mara

Leposava: Gde sam to ja?
Sara: Ko si ti?
Leposava: Princeza Leposava.
Mara: To je smešno ime.
Leposava: Šta je smešno u mom imenu?
Sara: Pa to što ti baš ne ličiš na princezu
Leposava: (zagleda svoju odeću) Šta mi se to dogodilo? Šta se desilo mojoj predivnoj haljini? Ko mi je ovo učinio? (iznenada shvata) To je sigurno ona glupa vila učinila. Gde si? Zahtevam da se smesta pojaviš!
Mara: Izgleda da je ova devojka poludela.
Sara: Hajdemo Maro, vidiš da priča sama sa sobom.
Mara: Vidimo se kasnije, „princezo“.
Sara: Trebali su ti dati ime Ružnoslava, a ne Leposava (smeju se)

Ulazi Marko

Marko: Šta se dešava?
Leposava: (Leposava ga zagleda i Marko joj se dopadne) O, pa ćao. Ove dve devojke smatraju da sam dobila pogrešno ime. Tražim izvinjenje ODMAH.
Marko: O!
Leposava: Verovali ili ne ja sam Princeza Leposava. (Marko pokušava da zadrži smeh) Šta je sad i tebi smešno?
Marko: Ništa, samo mislim da ne ličiš na nju.
Leposava: Znam, moja kuma, dobra vila, me je začarala.
Marko: Zar dobre vile ne bi trebalo da ti pomažu, mislim princeza si i tako to...
Leposava: Tako sam i ja mislila. Nego, gde je ona? (viče) Nije smešno, vilo! Ako me odmah ne vratiš na staro, zažalićeš. Pazi šta ti kažem!
Marko: Ako si stvarno Princeza Leposava zašto ne odeš kući i ne objasniš im šta se desilo? Okupaj se i presvuci i sve će ponovo biti u redu.
Leposava: To je odlična ideja. (Ode do kapije dvorca) Heej, glupe sluge. Pustite me unutra, ja sam Princeza Leposava.
Stražar: (izlazi) Izvini, ali ti nisi Princeza Leposava.
Leposava: E baš jesam.
Stražar: Nema šanse!
Leposava: Pusti me unutra. Želim da vidim svog oca, kralja.
Stražar: Ni slučajno! Odbij. (ne dozvoljava joj da prođe)
Leposava: Pusti me. (gurne je i ona padne)
Stražar: I ne pokušavaj to ponovo, završićeš u tamnici.
Leposava: (plače) Šta sad da radim?
Marko: (pomogne joj da ustane) Imaš li još negde da odeš?
Leposava: Ne. Nigde.
Marko: Hajde sa mnom. Moje sestre i ja ćemo ti dati da jedeš i da se okupaš. A posle ćemo smisliti šta dalje da radimo. (Marko je uhvati za ruku i odvede)

Dobrila: (dolazi do kapije) Javlja li neko vesti o mojoj sestri?
Stražar: Ne, princezo.
Dobrila: Niko je nije video?
Stražar: O, naravno. Mnogo ljudi je dolazilo da kaže da ju je videlo, ali samo traže nagradu koju je tvoj otac obećao. Bila je ovde čak i jedna sluškinja, koja je tvrdila da je baš ona Princeza Leposava.
Dobrila: Stvarno?
Stražar: Ali nije izgledala uopšte kao ona. Bila je ružna i prljava.
Dobrila: Da li si joj ponudio pomoć?
Stražar: Pa, mislim... pa, ne znam...
Dobrila: Naš posao je da pomažemo svim ljudima u kraljevstvu. Pogotovo onima koji pate.
Stražar: Izvini, princezo. (skrušeno) Neće se ponoviti.
Dobrila: Javi mi odmah, ako čuješ bilo kakve novosti o Princezi Leposavi.

Izlaze, dolazi vila

Vila: Vidi, vidi, vidi... Princeza Leposava je pronašla sebi zgodnog momka. Nisam mislila da će ovako teći priča. Možda će dan ili dva među ovim sirotim, ali dobrim i poštenim ljudima pomoći Leposavi da uvidi neke stvari. E sad, vodim vas u Markovu kućicu. Mnogo je manja od ovog dvorca. Idemo li? (pucne prstima i svetla se ugase) Šta se dogodilo? Šta bi sa svetlom? Zaboravili ste da platite račun za struju? Pa ovo je smešno. (upali se svetlosni top) Ne paničite, nisu nam isključili struju. Sve je pod kontrolom. Mislim. (ugasi se top, muzika dok se ne promeni scena)


SCENA 2

Marko i Leposava u njegovoj skromnoj kućici

Marko: Stigli smo.
Leposava: (nezadovoljno) Oh.
Marko: Šta nije u redu?
Leposava: Ovde živiš?
Marko: Tako je. Mora da si navikla na svoj veliki dvorac i sve te moderne stvari...
Leposava: Rugaš mi se, zar ne?
Marko: Izvini. Samo, jako mi je teško da poverujem da si ti zaista princeza.
Leposava: Baš me briga šta misliš. Snaći ću se i bez tebe.
Marko: Nemoj da si takva. Ostani ovde koliko hoćeš. Da li si gladna? (pruži joj hleb)
Leposava: Malo...
Marko: Jedi onda.
Leposava: (jede i pita) Gde ti je porodica, braća, sestre?
Marko: Sigurno su otišli da malo prošetaju. Čini mi se da ih čujem, evo stižu.

Ulaze Tamara, Milica, Jovan i Petar

Petar: Zdravo Marko!
Marko: Pozdrav. Imam neke vesti za vas.
Tamara: (primetila je Leposavu) Ko je ovo?
Petar: Jel ti to devojka?
Marko: Ne, to je prijateljica u nevolji.
Jovan: Kako se zove?
Leposava: Leposava. Zovem se Leposava. (Petar se smeje)
Milica: Prestani da se smeješ. Možda nije lepa spolja, ali sigurno jeste u srcu. Ta lepota, lepota duše, je važnija.
Marko: Pametno, seko.
Milica: Hajde, svi na posao. Večera se neće sama spremiti. (svi izađu osim Milice i Marka)
Leposava: Bojim se da to nije istina, nisam lepa ni spolja ni u duši.
Milica: Nemoj tako da govoriš.
Leposava: Ali jesam. Zato sam poružnela i spolja, jer mi je lepota bila najvažnija.
Milica: Dođi, sredićemo te i bićeš ponovo lepa

Milica and Leposava izlaze, čuje se kucanje na vratima

Marko: (otvara) Da?
Paž: Ja sam kraljevski paž. Kralj nudi nagradu od sto zlatnih dukata onome ko zna gde je princeza Leposava.
Marko: 100 dukata? To je pravo bogatstvo!
Paž: Znači, ako je vidiš...
Marko: Javiću vam.
Paž: Doviđenja.
Marko: Čekaj malo. Kako ću je prepoznati?
Paž: Ona je najlepšta devojka u kraljevstvu. Ne možeš pogrešiti.
Marko: Ali, šta ako joj se nešto desilo? Šta ako se isprljala, pocepala odeću ili nešto tako? Kako da znam da je to baš ona?
Paž: To je dobro pitanje. Ček da se setim... E, da, ima mladež na desnoj ruci, velik i ružan. Zato nikada ne ide u haljini sa kratkim rukavima, krije ga. To je jedino što je ružno na njoj.
Marko: Hvala. Javiću ti ako je vidim.
Paž: Doviđenja.
Marko: (za sebe) Pitam se pitam...

Ulaze Leposava i Milica, princeza je očešljana i čista

Marko: Vau. Izgledaš super. Milice, šta si uradila?
Milica: Malo vode i lepa haljina čuda čine.

Ulaze ostali

Petar: Baš si lepa.
Tamara: I Marko tako misli, čini mi se.
Marko: Hajde, hajde, prihvatite se posla.
Milica: Šta je bilo Leposava?
Leposava: Ne razumem zašto ste svi tako dobri prema meni. Ja nikad nisam ništa uradila za vas. Nemam ni novac da vam dam, ni ništa drugo.
Marko: Mi uvek pomažemo ljudima u nevolji.
Milica: Naši mama i tata su nas tako naučili.
Marko: Ova deca nisu zapravo naša braća i sestre, oni su siročići, kao i nas dvoje. Mi smo ih doveli da im pomognemo.
Leposava: Zašto? Nikad vam neće to vratiti.
Marko: Nije u tome stvar. Nekad treba učiniti dobro delo bez obzira hoće li ti se to vratiti.
Milica: Idem da donesem večeru. Deca su je pripremila, napolju, na vatri.
Marko: A Leposava će nas poslužiti.
Leposava: Poslužiti?
Marko: Imaš nešto protiv?
Leposava: Nikad u životu nikog nisam služila.
Marko: Možda bi trebalo da počneš.
Leposava: Moram li?
Milica: Ona je naša gošća, ne mora.
Marko: Kako ti kažeš.
Milica izađe
Marko: Stvarno si neverovatna.
Leposava: Zašto?
Marko: Milica ti je dala svoju najbolju haljinu, pomogla ti je da se središ, a ti njoj ne možeš da pomogneš oko večere.
Leposava: Ali ja sam princeza. Mi ne služimo nikog.
Marko: Ti si jedno razmaženo derište, eto šta si ti.
Leposava: Kako se usuđuješ?
Marko: Sram te bilo.
Leposava: A ti?
Marko: Šta ja?
Leposava: Ne vidim da ti pomažeš oko služenja večere.
Marko: Ali ja sam muško.
Leposava: Pa, ko je sad razmaženo derište?
Marko: To je drugačije.
Leposava: O, shvatam. Žene treba da služe muškarce, tako to kod tebe ide.
Marko: Pa, to nije gore nego da svi treba da služe princezu Leposavu.
Leposava: To nije isto.
Marko: Dobro, hajde da se ne svađamo. Predlažem da oboje pomognemo Milici.
Leposava: Ok, sviđa mi se taj kompromis.

Ulaze deca a Marko i Leposava izlaze

Milica: Taj Marko i njegova devojka...
Tamara: Zaljubio se, zar ne?
Jovan: Sigurno će se venčati.
Petar: Neće!
Jovan: E baš hoće!
Petar: E baš neće!

Ulaze Leposava i Marko sa šerpama

Milica: Večera!
Leposava: Sedite, mi ćemo poslužiti večeru.
Tamara: Želim da princeza posluži mene.
Petar: I ja želim da me princeza posluži. (Leposava im dodaje tanjire...)
Jovan: I mene.
Petar: Prvo mene!
Leposava: (baci činiju) Da li vam ja ličim na služavku?
Petar: (plače) Vikala je na mene!
Leposava: Oh, strašno.
Milica: (teši ga) U redu je. Nije tako mislila.
Leposava: Tišina! Ne mogu da podnesem više tu vašu buku. (sva deca počnu da plaču)
Marko: Pogledaj šta si uradila. Ne možeš da vičeš na moju porodicu. Svi smo ljubazni prema tebi, a ti nam ovako vraćaš.
Leposava: Dobro, onda ću otići.
Milica: Nemoj da ideš.
Leposava: Ali...
Milica: Ostani. Ja ću se brinuti o tebi. Praviću ti da jedeš i sašiću ti lepe haljine.
Leposava: (zaplače) Ne razumem. Ti me ne mrziš?
Milica: Lepa si.
Leposava: Nisam više.
Milica: Jesi, u srcu.
Leposava: (zagrli Milicu) Hvala.
Milica: Molim te, pusti je da ostane.
Sva deca: Molimo teee.
Marko: Samo ako očisti ovo što je prosula.
Milica: Ja ću očistiti.
Marko: Ne. Ili će ona očistiti ili neka ide.
Milica: Molim te princezo, pristani. Mi želimo da ostaneš.
Leposava: Dobro. Očistiću.

Leposava uzme krpu i počne da riba

Milica: Dovoljno je.
Marko: Ne, mora sve da obriše.
Leposava: Hej, pa ovo je zabavno. Dajte mi metlu, očistiću celu sobu.
Marko: Okej, okej. Možeš da prestaneš. Dokazala si mi da nisi uobražena princeza.
Leposava: Ne, ovo je super zabavno.
Marko: Stvorio sam čudovište!

Zatamnjenje, pojavljuje se vila

Vila: (svetlo je upereno samo u nju) I Leposava je čistila i čistila. Nikada u životu nije radila nešto tako teško, a istovremeno tako zabavno i čudesno. Čistila je sve do zalaska sunca. Čistila je sve dok i poslednje zrnce prašine nije počistila. Bila je umorna, ali srećna, i promenila se zauvek!

Leposava sedi na stolici, umorna

Marko: (ulazi) Jesi li završila?
Leposava: Jesam.
Marko: Neverovatno.
Leposava: Nikad se nisam toliko zabavljala. I nikad se nisam toliko umorila.
Marko: Neverovatno. Baš si sve lepo očistila. Svaka čast, baš si vredna.
Leposava: Konačno, kompliment.
Marko: Izvini što sam se onako ponašao prema tebi.
Leposava: Oprošteno ti je. Samo si brinuo za sestru i ostalu decu. (ona uzdiše)
Marko: Šta je bilo?
Leposava: Baš mi je vruće.
Marko: Pa skini taj džemper.
Leposava: Ma neka.
Marko: Skini ga, zašto trpiš vrućinu?
Leposava: Neka, u redu je.
Marko: Ma šta ti je, hajde.
Leposava: Suviše sam umorna da se svađam... ali upozoravam te... (skida džemper)
Marko: Mladež.
Leposava: Zar nije ružan?
Marko: Auh, pa ti si stvarno princeza!
Leposava: To ti govorim sve vreme.
Marko: (klekne pred nju) Oh, Vaše Veličanstvo. Žao mi je.
Leposava: Ma šta ti je, ustani. Ja sam sad obična devojka, kao Milica...
Marko: Šta se desilo?
Leposava: Moja glupa kuma, vila je to uradila... Ispravka – moja pametna kuma vila je to uradila. (viče, gleda gore) Vidiš, vilo, radila sam, čistila sam. Više nisam ona uobražena princeza. (ponovo njemu) Nisam mislila da ću moći da živim bez svoje lepote, ali izgleda da ipak mogu.
Marko: Ko kaže da nisi lepa?
Leposava: Izgledam očajno.
Marko: Ja ne mislim tako.
Leposava: Stvarno?
Marko: Stvarno.
Leposava: Hvala.
Marko: I šta ćeš sad?
Leposava: Ne znam.
Marko: Da pozovem paža? Pokazaćeš mu mladež i možeš da ideš kući.
Leposava: A ti ćeš dobiti sto dukata što si me pronašao.
Marko: Otkud znaš za to?
Leposava: Milica mi je rekla.
Marko: Ne treba mi nagrada.
Leposava: Bilo bi blesavo da je ne uzmeš.
Marko: Trebalo bi da ja njima platim zato što sam zbog svega ovoga proveo toliko vremena s tobom.
Leposava: Ali ja sam bila užasna prema tebi i tvojoj porodici.
Marko: Pa, jesi me malo nervirala u početku. Ali ima nešto u tebi. Nešto što mi se mnogo dopada. Ne tvoja lepota, nego tvoja ličnost.
Leposava: Hvala.
Marko: Tvoja kuma, dobra vila, je svu lepotu koja te je krasila spolja, uspešno premestila u srce i dušu. Trebalo bi da joj zahvalimo.

Dolazi Vila

Vila: Zvali ste me?
Leposava: Tu si! Moram da te zagrlim.
Vila: To je velika promena.
Leposava: Uradila si nešto jako dobro po mene.
Vila: Dobro, ne preteruj.
Marko: Pretpostavljam da sad možeš da je opet pretvoriš u lepoticu.
Vila: Mogu i hoću.
Leposava: Ne, čekaj. Meni se ovako baš dopada.
Marko: Ali zar ne želiš da budeš princeza?
Leposava: Ne, ako to znači da ću morati da odem odavde. Ti i tvoja porodica ste bili divni prema meni. Ovde se osećam dobro.
Vila: Oh, šta sad da radim? Pravila za dobre vile mi nalažu da te moram vratiti na staro, jer si naučila lekciju.
Leposava: Zar ne možeš da ih prekršiš, samo ovog puta?
Marko: Ali, šta je sa tvojom porodicom, Leposava. Oni brinu za tebe.
Leposava: Oh, zaboravila sam na njih. Baš sam sebična.
Vila: Niko nije savršen.
Leposava: Pogotovo ja.
Marko: Moraš da ideš kući.
Leposava: Ali Marko!
Marko: Tvoja porodica brine za tebe. Znam kako je to kad izgubiš nekog koga voliš.
Leposava: Ako misliš da je tako najbolje!
Marko: Mislim.
Leposava: Ali neću da opet budem zla i bezobrazna.
Vila: Možeš da budeš šta želiš. Obećavam.
Leposava: Onda treba da krenem.
Marko: Nedostajaćeš mi, Leposava.
Leposava: I ti meni.
Vila: Spremna?
Leposava: Spremna.
Vila: Idemo!

Mrak na sceni

Leposava: Mračno je.
Vila: Nešto nije u redu?
Leposava: Jesmo li stigli?
Marko: Plašim se da nismo. (Čuje se kucanje na vratima) Pitam se ko je to. Ali nikada nećemo saznati jer ne mogu da pronađem vrata.
Vila: Sad ću da bacim neke čini za svetlo. (pljesne dva puta, svetlo se upali)
Milica: To sam ja, dovela sam nekog.

Ulaze Dobrila i kralj

Leposava: Seko! Tata! (zagrli ih)
Kralj: Leposava? Da li si to ti?
Dobrila: Šta ti se dogodilo?
Leposava: Nešto predivno.
Kralj: Ne razumem.
Leposava: Nisam baš bila dobra i fina, pa je moja kuma dobra vila rešila da me nauči lekciju.
Dobrila: Drago mi je da si dobro.
Leposava: Ne znam šta bi bilo sa mnom, da nisam srela Marka.
Kralj: Marko?
Marko: (klekne) Da, Vaše Veličanstvo.
Kralj: Ustani. (ulaze sva deca) Zdavo deco.
Tamara: Jesi li ti stvarno kralj?
Kralj: Jesam.
Tamara: Ne verujem ti.
Marko: Pokaži malo poštovanja.
Kralj: U redu je.
Leposava: Hvala vam svima što ste brinuli o meni. Bili ste divni.
Milica: Napuštaš nas?
Petar: Molim te, nemoj da ideš.
Marko: Mora da ide. Ona je princeza.
Leposava: Ali, ne mogu da se vratim na staro. Moj život više neće biti isti kao što je bio. Ovde mi je bilo mnogo bolje nego u dvorcu.
Kralj: Šta kažeš? Nećeš da se vratiš kući?
Leposava: Neću da budem ista kao pre. Nikad nisam bila dobra kao Dobrila.
Dobrila: O čemu pričaš?
Leposava: Nisam lepa kao ti, seko. I nikad neću biti.
Dobrila: Ali ti si najlepša u celom kraljevstvu.
Leposava: I ja sam tako mislila, ali više ne. Sad mislim da si ti uvek bila lepša, samo ja to nisam videla.
Vila: Sad mogu da ti vratim tvoju lepotu.
Leposava: Ne, ne želim je više.
Marko: Ja mislim da si i sad lepa.
Jovan: Nemoj da se promeniš.
Leposava: I neću.
Dobrila: Tata? Možemo li da pustimo Leposavu da ostane ovde?
Kralj: Moja ćerka? Da bude sluškinja? Nikad to ne bih dozvolio.
Dobrila: Onda učini nešto.
Marko: Šta?!
Dobrila: Daj im deo našeg bogatstva, pa mogu da žive dobro kao i mi.
Kralj: Pa, verovatno bih mogao to da uradim...
Leposava: Oh, tata, molim te.
Kralj: Okej. Učiniću tako!
Svi: URA!
Kralj: Otvorićemo kraljevsku riznicu. Sve ćemo podeliti sa ovim ljudima, odeću i hranu i sve ostalo. Niko više u mom kraljevstvu neće patiti, biti gladan i siromašan!
Svi: URA!
Kralj: A počećemo od naših novih prijatelja, Marka i Milice.
Marko: Molim Vas, Vaše Veličanstvo. Nama ništa ne treba. Sasvim smo srećni i ovako.
Kralj: Molim?
Milica: Imamo sve što nam je potrebno.
Kralj: Ali nemate srebrni escajg i zlatne tanjire. Nemate krznene odore i meke papuče...
Leposava: Možemo i bez toga.
Dobrila: Kako bi bilo da više nema poreza?
Marko: To već može.
Kralj: Onda, ukidamo porez. Jesi li sigurna da to možemo da učinimo, Dobrila?
Dobrila: Jesam tata. Možemo. Imamo više para nego što ćemo ikad moći da potrošimo.
Kralj: Ali ko će voditi moje kraljevstvo posle mene?
Leposava: Možda Dobrila i ja?
Kralj: Dobrila i ti? Ali kraljevsto nasleđuju sinovi, a ne ćerke.
Dobrila: Krajnje je vreme da se taj glupi zakon promeni.
Kralj: Vas dve ste veoma mudre, uspele ste u svašta da me ubedite. Smatram da ste u pravu i da biste zajedno mogle da vodite kraljevstvo bolje nego bilo koji princ.
Marko: A mi?
Dobrila: Ti i tvoja porodica možete da dođete da živite sa nama u dvorcu. Tamo ima mesta za sve. Pošto vidim da ste svi vredni i pametni, dobićete titule ministara i minstarki u novoj vladi.
Milica: Sviđa mi se ova ideja. Želim da budem ministarka mode.
Petar: A ja ću biti ministar za dečju igru.
Jovan: Ne, ja ću biti ministar za igru. (svađaju se)
Tamara: Meni bi odgovaralo ministarstvo kulinarstva...

Kralj: Ovo je najčudnija stvar koja se ikad dogodila u mom kraljevstvu.

Scena se zamrači

Vila: (svetlosni top uperen u nju) Zar ovo nije prelepa priča? O, izvinite. Moram još samo da vam ispričam šta je bilo na kraju. Nikad više ništa nije bilo isto u kraljevstvu. Seljaci su bili presrećni što su oslobođeni poreza. Slavilo se danima. Nova vlada sa svojim ministrima je vladala pravedno i mudro. I svi su živeli srećno i zadovoljno, do kraja života, naravno. A ja? Ja se upravo spremam na put na Havaje, na seminar dobrih vila. Čula sam da će tamo biti super provod. Vidimo se u nekoj drugoj bajci, doviđenja i hvala vam što ste nas gledali.



KRAJ

Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gosta