Marijana Tomišić - Nije lako biti drug

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 10932
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Marijana Tomišić - Nije lako biti drug

Post od branko »

MARIJANA TOMIŠIĆ

NIJE LAKO BITI DRUG

PRIČA O PRIJATELJSTVU



LIKOVI:

dečaci: Jovan
Petar
Konstantin

Nastavnica- Gospođa Anastasijević
Baba
Gospodin Perić
Gospođa Perić
Predsednik opštine-Petrov otac
Advokat- Konstantinov otac
Gospođa Saveta





Tri učenika se vraćaju iz škole.

JOVAN: I šta sad, opet sam ja ispao kriv.

PETAR(se smeje): A ko bi drugi nego ti.

KONSTANTIN: Razmisli, zar bi iko poverovao da će sin jednog predsednika opštine,bacati ljubavno pismo devojčici I to na času kod najrigoroznije nastavnice u školi? (pokazuje na Petra)

PETAR: Ili sin uglednog advokata.?(ruga se Konstantinu).

KONSTANTIN: Ajde Jovane, pa tvoji roditelji su umetnici, razumni ljudi, oni shvataju sve, I šta je ljubav, I dečački nestašluci.

JOVAN: Da ali nastavnica ne shvata. Znaš da mi je prošli put smanjila ocenu jer sam ti bacio papir sa rešenjima zadataka, a nakon toga ste opet mene okrivili kada ste se vas dvojica gađali kredama.

PETAR:Tvoji roditelji ionako ne dolaze na roditeljske sastanke.

JOVAN: Jeste, zato što im ne prijavljujem. A ni vaši ne dolaze.

PETAR: Slažem se, ali razmisli samo kakva bi bruka bila za jednog Predsednika opštine, kada bi mu se sin pominjao na roditeljskom. Budi drug.

KONSTANTIN: Jao a mene bi tata tako kaznio da ne bih smeo ni da sednem za kompjuter.

PETAR: Meni bi moj ukinuo treninge, o igranju Playstation-a bih mogao samo da sanjam.
A sad mi je baš obećao I najnoviji model mobilnog telefona.

JOVAN :Baš lepo, niti imam play station, niti mobilni a još će me I kazniti.

KONSTANTIN: Ma neće ne brini, Ih proći će to nju kao I svaki put. Nego ljudi danas u 5h kod mene.Igramo Sony, kao što smo se dogovorili?

PETAR: Važi!

JOVAN: Važi, mada ja moram da učim da popravim ocenu.



Pozdravljaju se I razilaze kućama.



NA SCENI SE POJAVLJUJE NASTAVNICA. U jednoj ruci drži neku svesku, a u drugoj mobilni telefon. Nervozno okreće broj.

NASTAVNICA: Tako je to. Taj naš Direktor…uvek zauzeta linija… ili mi odbija pozive. Na sednici se retko pojavljuje. Stalno je u gužvi, projekti, sponzori…. Ma …

TELEFON ZVONI, ONA SE JAVLJA

NASTAVNICA: O Vi ste poštovani gospodine Direktore, uporno pokušavam da Vas dobijem. Da, da znam da ste u gužvi,…. Pretpostavljam da tražite sponzore…. Šta kažete? Ne čujem Vas baš najbolje…. Eto sad je I prekinuo vezu. Naravno uvek ista priča. A to što ja ne znam kako da rešim problem sa izvesnim Jovanom Perićem, koga je to briga.

TELEFON OPET ZVONI.

NASTAVNICA: Da, da tu sam gospodine Direktore. Šta kažete? U romingu ste. Evo biću kratka.
Slučaj učenika Perića… jeste još uvek...Šta kažete? Da pozovem roditelje?… O, pa I to sam pokušala ali oni nemaju ni fiksni ni mobilni telefon… Adresa? Imam adresu. Da odem kod njih? Gospodine Direktore ali ja ne poznajem te ljude, ni jednom se do sada nisu pojavili u školi. Znači tako… da odem…. Dobro. Postupiću po vašem nalogu. Do viđenja….

STOJI ZAMIŠLJENA I POMALO LJUTA.

NASTAVNICA: Znači da odem na kućnu adresu I razgovaram sa roditeljima. Ovde čak ni ne piše gde rade. Majka diplomirani profesor klavira, a otac diplomirani sociolog. Dobro, odlazim posle podne kod njih, nadam se da ću imati sreće da ih nađem kod kuće.

NASTAVNICA ODLAZI SA SCENE.

NA SCENI JE DNEVNI BORAVAK, JEDAN VELIKI STO, ČETIRI STOLICE I FOTELJA u kojoj sedi stara gospođa I plete. Ona povremeno baca pogled na televizor I negoduje kao da se svađa sa nekim na ekranu.

ULAZI GOSPODIN PERIĆ U KOSTIMU POLICAJCA.

GOSPODIN PERIĆ: Majko dobio sam ulogu!

BABA: Kakvu nogu? A znači opet su te šutnuli. Pa hoćeš li barem na jedan posao biti primljen. (Ne gleda u njega)

Gospodin PERIĆ: Mama ne nogu, nego ulogu, ulogu…

BABA: A to? Plaćaju li te za te tvoje uloge sine?

GOSPODIN PERIĆ: A ne mama, ti znaš da ja to radim iz ljubavi.( Namešta odelo, gleda u tekst I ponosno šeće kroz prostoriju)

BABA: Iz ljubavi. Iz ljubavi si se I oženio, pa crvc. Pogrešno te majka vaspitala, pogrešno.
(on je ljubi) Ajde ajde skloni se da gledam PAROVE, ZADRUGU… Ne znam više ni
šta gledam. Ovo je repriza od sinoć, ajde smanjiću ton da ti ne smetam. Samo ti sine
vežbaj.

GOSPODIN PERIĆ ŠETA TIHO ČITA TEKST I POKUŠAVA DA ZAPAMTI. GOSPOĐA PERIĆ ULAZI U PROSTORIJU PEVA, I NAMEŠTA STO ZA RUČAK.

BABA: Snajka, ajde utišaj se malo. Vidiš da ti muž vežba za ulogu.

GOSPOĐA PERIĆ: O, vidi I on je stigao. Izvinjavam se, još malo pa stiže ručak. (tiho pevuši I vrcka)


NASTAVNICA VIRI KROZ PROZOR, DOLAZI DO VRATA I PRIPREMA SE DA ZVONI.

GOSPODIN PERIĆ (naglas govori tekst): Ni ne pokušavajte. Samo li priđete izvadiću oružje!

NASTAVNICA: Oružje? Znala sam da je reč o problematičnoj porodici. Čekaj da zapišem. Otac preti oružjem.

NASTAVNICA: Oprostite na uznemiravanju, ja sam došla da pristojno razgovaramo ali vidim…

PREKINU JE GOSPODIN PERIĆ SA DALJIM TEKSTOM

GOSPODIN PERIĆ: Rekao sam ni makac, inače….(vraća se u realnost) Majko jel to neko na vratima?

BABA: Samo ti sine vežbaj, nema nikoga.

GOSPOĐA PERIĆ GLEDA KROZ PROZOR, PRIMEĆUJE NEKOG ISPRED VRATA I IDE DA OTVORI.

GOSPOĐA PERIĆ: Dobar dan, izvolite.

NASTAVNICA: Nisam očekivala da me dočekuju oružjem.

GOSPOĐA PERIĆ: Ma kakvi, to moj suprug uči tekst za predstavu.

NASTAVNICA: Onda dobro. Ja sam Jovanova razredna I razume se nastavnica. Pretpostavljam da me ne znate jer do sada nismo imali priliku da se upoznamo.

GOSPODIN PERIĆ: O Gospođo, slobodno uđite. Evo sedite. Nisam imao nameru da vas dovedem u neprijatnost. Znate mi umetnici….

NASTAVNICA SEDA NA STOLICU

GOSPOĐA PERIĆ (prekida supruga): Baš nam je drago da vas vidimo.

NASTAVNICA (ironično): I meni.

GOSPODIN PERIĆ: Jeli to naš Joca dobio neku nagradu?

GOSPOĐA PERIĆ: Da se nije potukao sa nekim, ili polomio nešto od školskog inventara?

NASTAVNICA: Ne, ne, ni jedno ni drugo. Problem je daleko složeniji. Dakle…

GOSPODIN PERIĆ: Ajde da mi popijemo jednu kafu ili čaj pa ćemo polako.

NASTAVNICA: Hvala ne bih.

BABA: Rekla bih gospođo da ste vi pre za neku, rakijicu, ili liker. Možda neki konjak?

NASTAVNICA: Molim?

BABA: Ništa nemoj da moliš, nego da popiješ jednu pa da se raskraviš. Previše si ti meni stegnuta.
Sine moj ako te muči želudac ili napetost sve ja to rešavam. Znate, nervoza prvo udari u
želudac, pa onda u glavu.
(baba ustaje sa fotelje I pokušava da ustupi mesto nastavnici ne bi li je izmasirala)

BABA: Slobodno sedi, kad te izmasiram, dete bićeš kao nova

NASTAVNICA: Nema potrebe gospođo, hvala, sa mnom je sve u redu. A za želudac pijem lek, tako da bi mi dobro došla čaša vode.

NASTAVNICA SE OSEĆA NEPRIJATNO, I NE ŽELI DA USTANE. BABA SE VRAĆA U FOTELJU.
GOSPOĐA PERIĆ: Čaša vode? Evo ide čaša vode, a sad će I ručak.

NASTAVNICA: Ne, ne, ne treba, nisam gladna, a I došla sam da porazgovaramo o Jovanu. I zaista gde je on?

BABA: Uči dete, uči po celi dan. U moje vreme naučiš da pišeš I čitaš I pravo u polje da radiš. A šta je ovo danas? Svi imaju fakultete a posla nigde.

NASTAVNICA: Da jeste, druga su vremena. Nego da se vratimo na Jovana.

STARIJA GOSPOĐA VRLO SKROMNO OBUČENA, KREZAVA I MALO POGURENA KUCA NA VRATA I ULAZI SAMA.

GOSPOĐA PERIĆ: O teta Saveta. Uđite, uđite. Evo sad će ručak, samo što nije.(pomaže joj da sedne) A imamo još jednu gošću.

GOSPODIN PERIĆ (predstavlja gošću): Ovo je Jovanova nastavnica, gospođa …. (pokušava tobož da se seti kako se nastavnica preziva)

GOSPOĐA SAVETA PRUŽA RUKU NASTAVNICA OKREĆE GLAVU.

GOSPODIN PERIĆ: Kako ono vaše prezime gospođo?

NASTAVNICA: Anastasijević.

GOSPODIN PERIĆ: Jao jeste, što bi rekao naš narod beše mi na vrh jezika.

GOSPOĐA SAVETA: Znate, ovo je divna porodica. Ja živim sama, imam malu penziju I iskreno da vam kažem da nema ovih mojih Perića , ne znam šta bih.

GOSPODIN PERIĆ: Nemojte tako gospođo Saveta, ajde lepo smestite se.

GOSPOĐA SAVETA SEDA TAČNO NASPRAM NASTAVNICE I SVE JE ZAGLEDA A NASTAVNICI JE NEPRIJATNO.

GOSPOĐA PERIĆ SLUŽI RUČAK, JEDNU VELIKU ČINIJU SA SUPOM I KUTLAČOM I DRUGU ČINIJU SA ŠPAGETAMA U SOSU.

GOSPOĐA PERIĆ: Pošto trenutno nema dovoljno stolica za sad samo vas dve ručajte.

NASTAVNICA: Neka ja ne bih. (sve vreme gleda gospođu Savetu. Saveta prvo sipa supu, koju glasno srče. Nastavnica ostaje zgrožena. A Jovanova baba plete I povremeno ispod oka pogleda u nastavnicu)

BABA prekida ovu situaciju: A da ti ćeri ipak popiješ jednu?

NASTAVNICA: Može, ali uz jednu punu čašu vode.

BABA DONOSI RAKIJU, GOSPOĐA PERIĆ DOLIVA VODU IZ BOKALA. NASTAVNICA UZIMA JEDAN GUTLJAJ I GASI VODOM.
BABA SEDA PORED NJE I POČINJE DA JE MASIRA. NASTAVNICA ODSKAČE OD BOLOVA.

BABA: Evo sad će biti lakše.


NASTAVNICA PIJE RAKIJU NA ISKAP I ŠTUCA. MALO PRIPITA OBRAĆA SE GOSPODINU PERIĆU.

NASTAVNICA: Gospodine Periću, vi ste znači profesionalni glumac.

GOSPODIN PERIĆ: Ne gospođo, amater, ja to onako iz hobija više. Hvala na komplimentu.

NASTAVNICA GLEDA U SAVETU. SAVETA SIPA U TANJIR ŠPAGETE. I SVE VREME
DOK ONI RAZGOVARAJU UVLAČI JEDNU PO JEDNU a krezavim osmehom zagleda u gospođu Anastasijević

NASTAVNICA: A jeste li zaposleni?

GOSPODIN PERIĆ: I jesam I nisam. Znate radim I ne radim. Imam tezgu na pijaci.

NASTAVNICA : Znači šverc! (otvara svesku da zapiše )

GOSPODIN PERIĆ: Ne, ne, gospođo ja prodajem starine, stare knjige, ploče I eto zaradi se ponešto.

NASTAVNICA: A gospođa?

GOSPODIN PERIĆ: A gospođa je profesorka klavira, ali pravi torte I kolače. Za slave I rođendane.

NASTAVNICA: Da, da to je… lepo.

GOSPOĐA PERIĆ DONOSI NEKU HOKLICU IZ KUHINJE I SEDA NA NJU

GOSPOĐA PERIĆ: Doduše održim I poneki čas klavira. Padne uvek neki dinar, ne žalimo se.

NASTAVNICA: A Jovan , pretpostavljam po celi dan samo internet, društvo, play station.

GOSPOĐA PERIĆ: A ne play station nismo bili u mogućnosti da kupimo.

GOSPODIN PERIĆ: Ali ako treba kupićemo I play station.

NASTAVNICA: Ne, ne treba, samo pitam.

GOSPOĐA SAVETA: E deco, ja sam se najela, odmorila I sad idem.

GOSPOĐA PERIĆ: Nemojte ići, spremila sam I kolače.

GOSPOĐA SAVETA: Ne treba, to spakujte ovoj gospođi. ( uvređeno joj se obrati) I da znate Joca je divno dete. Baš pre neki dan mi je pomogao da utovarim drva. Srećom nije bilo mnogo, ali I da jeste bilo on bi pomogao.


GOSPODIN PERIĆ:Bože komšinice, tu smo da pomognemo ako treba.

GOSPOĐA SAVETA: E mnogi samo prođu, pored mene, a on se uvek javi, pita… Ali neću više da smetam. Hvala na ručku.

GOSPOĐA PERIĆ je prati: Dođite nam I sutra.

GOSPOĐA PERIĆ SE VRAĆA I SEDA PORED NASTAVNICE. GOSPODIN PERIĆ SEDA NA SAVETINO MESTO.

NASTAVNICA: A u komšiluku vidim žive I dva dečaka iz odeljenja, PETAR I KONSTANTIN.

GOSPOĐA PERIĆ: Jeste, dođu oni nekad kod nas.

BABA: Dođu, dođu, da im Joca pokaže matemataku, fiziku… šta li rade ti nastavnici po školama kad ta deca ništa ne znaju.

GOSPODIN PERIĆ: Ma deca se druže, a roditelji, znate, nemaju vremena da se bave decom..

NASTAVNICA: Čekajte ali oni su dobri đaci I učenici, čak odlični.

BABA: Odlični, odlični, a moj Jovan uči po celi dan. I požalio mi se jednom da malo malo pa svale krivicu na njega za njihove gluposti. .A on dete šta će.

GOSPODIN PERIĆ: Ajde majko, ne preteruj sada.

BABA: Šta da ne preterujem, evo I danas je došao kući neraspoložen jer su ga opet okrivili za nešto. Ja lepo kažem nemoj sine tako. Treba da se zna ko je kriv. A on šalje rešenja….

GOSPODIN PERIĆ: Mama nemoj molim te. To su njihove stvari.

GOSPOĐA PERIĆ: Izvinite, nešto razmišljam, jel Jovan ima loše ocene?

NASTAVNICA: Zaista nema, sve četvorke I petice I jednu trojku.

BABA: E baš me zanima ko je taj koji njemu može dati trojku, pa on obučava sve te vaše odlične učenike.

NASTAVNICA: Znači on drži časove deci?

GOSPODIN PERIĆ: Ne razumete. Kažem vam, dođu ta deca ponekad da im se nešto objasni. Evo jednom smo čak I supruga I ja svima objašnjavali fiziku. Teško je to za decu, naročito ako im se u školi sve ne objasni.

NASTAVNICA: Da jeste. (zamišljena je)

GOSPODIN PERIĆ: A vi, šta vi predajete?

NASTAVNICA: Pa tako, te prirodne nauke, (tiho nabraja predmete ) matematika I fizika…. znate nema puno profesora pa se snalazimo.

BABA: Prirodne nauke, jao pa to je baš lepo, a ne tamo neka fizika, hemija, a priroda pa to je, to je nauka.


GOSPOĐA PERIĆ: Nije lako raditi sa decom.

NASTAVNICA: Nije lako ali se raditi mora.(odjednom živnu)

BABA: Nego vidim vama je bolje.

NASTAVNICA: Dobro sam, malo me boli glava, otići ću do apoteke I idem.

GOSPOĐA PERIĆ: Neka evo sad ću zvati Jovana da ode da vam kupi lek. Sedite još malo.
Niste nam ni rekli koji je problem tačno sa njim.

JOVAN ULAZI U SOBU.

JOVAN: Jel gotov viiise taaaaj ruučaaak. (ugleda nastavnicu pa se prepade) Dobar dan nastavnice.

NASTAVNICE: Dobar dan.

JOVAN: Znam došli ste da žalite, ali ja stvarno….

NASTAVNICA: Jovane , došla sam da upoznam tvoje roditelje. Ni jednom do sad nisu bili u školi. (ustaje I kreće prema vratima)

GOSPODIĆ PERIĆ: Eto, što bi se reklo, ako neće breg Muhamedu, Muhamed će bregu ili obrnuto, ali shvatili ste…

BABA: A ti ćero, drmni još jednu, I da vidiš kako će glava da prođe. (baba joj sipa I daje mali fićok da ponese)

NASTAVNICA: Neka hvala, kupiću lek usput.

BABA: Čuješ šta baba kaže, nemoj da se ustručavaš ima bre sve da te prođe. (Nastavnica uzima gutljaj a baba joj uvaljuje I fićok da ponese) Šta je to jedna ko ni jedna. A ti snajka spakuj ženi onih kiflica I kolača. I samo ti drmni s vremena na vreme, ali nemoj na prazan stomak.

NASTAVNICA: Uzima kiflice I pomalo pripita odlazi od Perića.




NA SCENI JE UGAŠENO SVETLO SAMO SE VIDI BLAGO OSVETLJENJE.
NASTAVNICA IDE. U SUSRET JOJ DOLAZI JEDAN KRUPNIJI MUŠKARAC.


GOSPODIN PREDSEDNIK: Dobro veče gospođo Anastasijević!

NASTAVNICA prvo ne prepoznaje o kome se radi a onda shvata da se radi o Petrovom ocu: O dobro veče predsedniče.

GOSPODIN PREDSEDNIK: Otkud vi u ovo doba, pa još sami ovuda.

NASTAVNICA: Ma izašla sam da prošetem na svež vazduh, pa se zanela…nešto me glava boli.( jedva izgovara reči, kao da je tek sad uhvatio alkohol na prazan stomak)

GOSPODIN PREDSEDNIK: Nego recite kako onaj moj u školi. Vidim ima dobre ocene a sve sam, sve, ništa on mene ni ne pita, ni privatne časove ne pohađa, tako da ja sam vrlo zadovoljan sa njim.

NASTAVNICA pod utiskom priče a I od malo alkohola čudno ga gleda, I razmišlja da li da mu nešto kaže. Međutim nema nikakvih dokaza a I popila je malo pa bolje da se ne zamera.

GOSPODIN PREDSEDNIK: Znači ima neki problem. Nemojte ništa da mi govorite, on će propisno biti kažnjen. A Vas molim da to malo zataškate.

NASTAVNICA I dalje ne progovara, samo ga čudno zagleda.

GOSPODIN PREDSEDNIK: Razumem, razumem, evo ovo je sve što trenutno imam kod sebe, samo da ne dođe Direktora. Znate ja sam ipak Predsednik Opštine (nudi joj novac)

NASTAVNICA: Ne, ne gospodine( jedva izgovara)

GOSPODIN PREDSEDNIK: Kako hoćete, u svakom slučaju ja ću onog mog kazniti. A vi molim vas nikom ni reč.

NASTAVNICA pokazuje cibzar na ustima.

GOSPODIN PREDSEDNIK: Vidite sad moram da idem. Doviđenja gospođo, sutra zovem Direktora za neko sponzorstvo. Dogovoreno?

NASTAVNICA KLIMA GLAVOM. UZIMA JEDNU KIFLU IZ KESE NE BI LI DOŠLA MALO SEBI.

NAILAZI KONSTANTINOV OTAC, ADVOKAT.


ADVOKAT je prepoznaje: O dobro veče gospođo Anastasijević.

NASTAVNICA : Dobro veče.

ADVOKAT: Otkud vi u ovo doba noći.

NASTAVNICA: Evo pratim problematične učenike. (ljulja se)

ADVOKAT: Nije valjda onaj moj. Ma znam ništa taj ne uči. Stalno je na kompjuteru. Molim Vas
da popravi te ocene. Založite se molim Vas, ako treba platiću Vam I neki privatni čas..

NASTAVNICA: Ne , ne razumete… nije stvar u tome.

ADVOKAT :Vi znate ja nemam vremena da radim sa njim. Majka takođe, ni na roditeljski ne stižemo. I ne brinite ništa, malo ću ga ja kući kazniti… I nek popravi te ocene…

NASTAVNICA: Ma naravno…(nudi mu kiflu, on je gleda malo začuđeno)

ADVOKAT: Doviđenja

NASTAVNICA MAŠE.






NA SCENI SU PETAR I KONSTANTIN PRIČAJU I ČEKAJU JOVANA



PETAR: Ljudi što me je tata juče izgrdio, zabranio mi internet a o mobilnom za sad mogu da sanjam.

KONSTANTIN: Zamisli I mene.

STIŽE JOVAN

KONSTANTIN: Ej Joco , gde si ti što kasniš ?

JOVAN: Ma nešto sam se uspavao. Juče je bio haos, bila je razredna kod mojih.

PETAR: Znači ti si nas ocinkario.

JOVAN: Nisam, samnom je progovorila samo dve rečenice I otišla. Kaže došla da upozna moje roditelje.

KONSTANTIN: Ako nas ti nisi ofirao ne znam ko je.

JOVAN: O čemu pričate?

PETAR: Kažnjeni smo, obojica.

JOVAN: Ja nemam veze sa tim.

KONSTANTIN: A ko ima, tvoja baba ?

JOVAN: Kako misliš baba?

PETAR: To se tako kaže. Ajde pusti ga možda stvarno nije ništa rekao.

JOVAN: Došla je kaže samo da upozna moje roditelje. Ništa nije spominjala.

KONSTANTIN: Ma dobro. Ajmo u školu kasnimo.

JOVAN: I opet sam ja kriv.

ODLAZE





DEČACI STOJE U DVORIŠTU I PREPRIČAVAJU NEŠTO

NASTAVNICA PROLAZI PORED NJIH I NA TREN SE ZAUSTAVLJA


NASTAVNICA: Momci, imam lepu vest za vas!

JOVAN: Recite nastavnice.

NASTAVNICA: A ne Jovane, to se ne odnosi na tebe. Žao mi je ali ove godine ne možeš na takmičenje iz fizike jer imaš jednu trojku.

PETAR: A mi, mi moramo?

NASTAVNICA: Pa vidite šteta bi bilo da ne idete.

KONSTANTIN: Meni se ne ide. Neka ide Joca on to voli, a vidite I da želi.

NASTAVNICA : Već sam rekla da ne može. Takmičenje je za nedelju dana. Spremaćemo se u mojoj kancelariji. Sutra posle nastave se vidimo.

NASTAVNICA ODLAZI


PETAR: Jao, samo nam je trebalo to takmičenje.

KONSTANTIN: Pa prošli put smo sve prepisali od tebe.

JOVAN: E sad ne znam kako ćete.


DECA SU SE RASTUŽILA I odoše na čas.



NASTAVNICA SEDI U SVOM KABINETU I RAZMIŠLJA: Da li je moguće da Jovan tako dobar dečak kod kuće, a pravi gluposti u školi. I ta trojka što sam mu dala? Možda je stvarno slao rešenja drugu, a ja pomislila da se gađa na času. Porodica je vidi se skromna ali skladna I poštena.
Sa ovim izmišljenim takmičenjem možda dobijem neke odgovore.




PETAR I KONSTANTIN ČEKAJU NASTAVNICU

KONSTANTIN: A šta misliš da lepo priznamo nastavnici da smo sve prepisivali do sada?

PETAR: I ja nešto razmišljam ali me je strah da će reći mojima.

KONSTANTIN: Pa iovako smo već kažnjeni.

PETAR: Videćemo šta ćemo


NASTAVNICA IM PRILAZI I ZAJEDNO ULAZE U KABINET.
U KABINETU JE JEDAN STO I STOLICA ZA NASTAVNICU I JEDNA KLUPA ZA NJIH DVOJICU


NASTAVNICA: Dakle deco, da počnemo. Prvo uzmite ove zadatke, pročitajte i na beli papir pišite rešenja. Imate nekih pet minuta jer su ovo najjednostavniji zadaci.(Daje ime po papir I na sredinu stavlja test)

KONSTANTIN I PETAR SE GLEDAJU. ZNAJU PONEŠTO DA URADE ALI ZNAJU DA TO NIJE DOVOLJNO.

NASTAVNICA: Ajde šta ste se uplašili. Na pismenom su zadaci bili teži nego ovi.

PETAR: Ali nama su lakši teži zadaci.

NASTAVNICA: Ako je tako, još bolje. Vratite taj test. Daću vam drugi.

ZAMENJUJE TESTOVE I ČEKA DA VIDI ŠTA ĆE DA URADE.

NASTAVNICA ZOVE NEKOGA A USTVARI BLEFIRA.

NASTAVNICA: O dobar dan Direktore, tu su deca, evo vežbaju, rade. Sve se zahuktalo od rada. Šta kažete? Test sa zadacima za takmičenje. Da im dam.Ne boljem im je da vežbaju. Gde ste ga ostavili u mojoj fijoci. Aha dobro pogledaću kasnije. U redu Direktore. Čujemo se. Doviđenja.

NASTAVNICA : I jeste li završili. Da čujem

KONSTANTIN: Nastavnice danas nam baš nešto ne ide. Nego da budemo iskreni….

NASTAVNICA: Šta da budemo iskreni… ajde sedite radite a ja odoh da obavim nešto biću brza.


NASTAVNICA ODLAZI ALI IZ PRIKRAJKA GLEDA ŠTA RADE.

PETAR: Ja ne znam ni jedan zadatak do kraja da uradim.

KONSTANTIN: Ni ja

PETAR: Šta da radimo?

KONSTANTIN: Znaš šta? Reći ćemo joj da ćemo zadatke rešiti kod kuće a to će nam zna se rešiti Joca.

PETAR: A šta ćemo za takmičenje?

KONSTANTIN: Fijoka.

OTVARAJU FIJOKE I PRONALAZE TEST

UZIMAJU GA I KAO NASTAVLJAJU NEŠTO DA RADE

NASTAVNICA ULAZI

NASTAVNICA: Jel gotovo? Dajte da vidim.

PREDAJU JOJ PAPIRE

NASTAVNICA: Dobro deco, šta je danas sa vama? Hoću sutra da mi donesete rešene zadatke jel Vam jasno. Ajde vidimo se sutra.


DECA ODLAZE, A ONA OTVARA FIJOKU. VIDELA JE DA SU UZELI TEST ALI I DALJE NE VERUJE.


NASTAVNICA: Znam tačno gde su se zaputili, idem prečicom, stići ću ja pre njih.



NA SCENI JE PONOVO DNEVNI BORAVAK PORODICE PERIĆ

NASTAVNICA DOLAZI DO PROZORA PORODICE PERIĆ I VIDI SAMO BABU.
KUCA NA VRATA A BABA NE ČUJE. POČINJE GLASNIJE DA KUCA.

BABA: O Bože, a ti opet kod nas danas. Jel nestalo rakije? Ima baba toga koliko hoćeš, samo nemoj da se navadiš ili da piješ na prazan stomak.

NASTAVNICA: Nisam ja došla zbog toga.

BABA: Nego? Mora da su one male beštije ponovo Joci napravile problem I danas je došao neraspoložen ali ništa ne kaže. Tome treba stati na put.

NASTAVNICA : Zato sam I došla. (šapuće babi)

BABA: Nisam te baš najbolje čula ali shvatam, znam šta ste naumili. Mislite da su krenuli ovamo?

NASTAVNICA KLIMA GLAVOM

BABA: E onda moram negde da te sakrijem. Jovan je u sobi, Snajka vežba klavir, a sin mi je na probi. Nemamo gde drugo nego u kantu za smeće ispod prozora.

NASTAVNICA: Pa jel baš mora u kantu.

BABA: Ništa ne brinite, pomije ne bacamo u nju, a I jutros je ispražnjena. Jedino što je snajka pravila kolače pa ima malo onog, onog...kako se zove

NASTAVNICA: Fondana?

BABA: E to. Ili da odete do Savete.

NASTAVNICA: Pa ne znam.

BABA: Ali mislim da nemamo vremena da odete tamo. Oni sigurno već stižu. Ideš u kantu.

NASTAVNICA : U redu ako tako mora.

ODLAZE IZA SCENE. ČUJE SE POKLOPAC. BABA SE VRAĆA I SEDA U FOTELJU.
KONSTANTIN I PETAR STIŽU. KUCAJU NA VRATA I ULAZE.

BABA: O deco, pa vi stigli! Evo sad ću zvati Jocu. Jocooo, Jocoo, stigli ti drugari.

PETAR I KONSTANTIN SEDAJU ZA STO, JOVAN ULAZI NAMRGOĐEN.

JOVAN: Šta vam sad treba drugari? (ironično)

KONSTANTIN: Spašavaj, dobili smo 10 zadataka iz fizike da rešimo, a ti znaš da mi nemamo pojma.

JOVAN: E ovog puta neću I neću da vam pomognem.

PETAR: Joco, budi drug.

JOVAN: Ja da budem drug, a vi ? Što vi nekada niste drugovi? U koliko gluposti ste me do sada uvalili? Te Jovan se gađa, te Jovan prepisuje, te Jovan piše ljubavna pisma… Sad je stvarno previše.
A sve ste to bili vi...

KONSTANTIN I PETAR SPUSTILI GLAVU.

NASTAVNICA SLUŠA SA PROZORA, A JOVANOVA MAMA SE TAKOĐE POJAVLJUJE I SLUŠA.

JOVAN: Ajde, recite šta treba.

NASTAVNICA ULEĆE, NA NJOJ SU OSTACI OD SMEĆA, KOSA RAŠČUPANA A ONA BESNA.

NASTAVNICA: Šta treba? Treba prvo da se izvinite Jovanu.

JOVAN: Nastavnice šta Vam se desilo?

NASTAVNICA KREĆE PREMA STOLU.

NASTAVNICA: Da vidim, da vidim zadatke. Otkud vam ovaj papir?

KONSTANTIN I PETAR ĆUTE

NASTAVNICA: Da čujem.

KONSTANTIN: Pa… ne znam

PETAR: Ni ja.

NASTAVNICA: E, znam ja. Uzeli ste iz fijoke. Iz moje fijoke. Nećete valjda da kežete da vam donela ptičica ili možda Jovanova baba.

BABA: Ja? Što ja,a pa ja danas nisam iz kuće izlazila.

NASTAVNICA: Naravno da niste vi. Petre, Konstantine, sve sam videla, a bogami malopre I čula. Šta vi mislite, da sam ja blesava, glupa? Sad ćete za to sve da odgovarate.

U KUĆU ULAZI GOSPODIN PERIĆ U KOSTIMU POLICAJCA. SA VRATA GOVORI TEKST IZ PREDSTAVE, A U RUKAMA DRŽI LISICE.

GOSPODIN PERIĆ: Dakle sve je jasno, sad vam samo ostaje da priznate I da vas privedem.

PETAR: Jao nemojte molim Vas!

KONSTANTIN: Nemojte evo sve priznajemo, a ko priznaje pola mu se prašta.

GOSPOĐA PERIĆ: Ma smirite se deco, to on samo glumata.

GOSPODIN PERIĆ: Znači bilo je uverljivo. Hvala!


KONSTANTIN I PETAR: AAAA ( olakšanje)

NASTAVNICA: Nemojte misliti da ćete se tek tako izvući. Narušili ste Jovanovu reputaciju I šta ćemo sad?

UZIMA TELEFON DA ZOVE DIREKTORA. ON SE NE JAVLJA

GOSPODIN PERIĆ: O čemu se ovde radi?


BABA: O onom što ja već odavno govorim. Baba je stara, gluva… jeste ali baba nije glupa I naivna.

NASTAVNICA: Odgovornost za svoje nestašluke su iz dana u dan prebacivali na Jovana.

GOSPOĐA PERIĆ: Pa dobro drugari jel ovo istina?

KONSTANTIN I PETAR KLIMAJU GLAVOM

GOSPOĐA PERIĆ: Jel vi mislite da je lepo ovo što ste Jovanu uradili? A I ti Jovane zašto nam nisi rekao o čemu se radi?

JOVAN: Rekao sam babi.

GOSPODIN PERIĆ: Dobro mama, što nam nisi rekla?

BABA: Imaš li ti sine uši?

GOSPODIN PERIĆ (pipa se po glavi): Vidi imam.

BABA: E pa ne znam umeš li da ih koristiš. Ja sam više puta govorila ali tvoje su se uši sine zapušile za reči stare majke.

NASTAVNICA: Ajde sad vas dvojica da se izvinite, I da obećate da više nikada tako nešto nećete ponoviti.

KONSTANTIN: Izvinjavam se. Nastavnice mi smo danas sve hteli da priznamo ali I vi isto tako niste hteli da saslušate.

PETAR: Tako je. Izvinite svi na ovoj neprijatnosti.

NASTAVNICA: A šta ja sad da radim? Jovana sam Direktoru predstavila u najgorem svetlu, Jedino da svalim krivicu na sebe. Ali ni to ne mogu, jer ako vas sad zaštitim vi ćete opet po starom.

NASTAVNICA: Imate li neki predlog?

KONSTANTIN: Za početak, popravite Jovanu ocenu.

TELEFON ZVONI NASTAVNICU ZOVE DIREKTOR.

NASTAVNICA: Dobar dan gospodine Direktore. Samo sam htela da vam kažem da mi je žao što je došlo do nesporazuma oko Perića…. Jeste Jovana Perića,..priznajem da je I moja greška ali Konstantin I Petar mislim da treba lično vama da objasne o čemu se radi… Za svoje nestašluke su prebacivali odgovornost na Perića, a ovaj je hteo da bude dobar drug pa je ćutao. .. Jeste to je sin Predsednika Opštine a drugi uglednog advokata…Kako mislite da ne mešamo roditelje? Sponzorstvo, legalizalizacija…. Shvatam… U redu sutra ćemo razgovarati. Hvala Vam I doviđenja.

VEZA SE PREKINULA

NASTAVNICA: Na vama ostaje da li ćete ispričati roditeljima. Jovane, mislim da je ovo bila lekcija za tebe takođe, moraš da poštuješ sebe. I više nikada ovako nešto sebi da ne dozvoliš.

JOVAN: Jesam to sad opet ja kriv?

NASTAVNICA: Pravo drugarstvo nije samo da se jedan žrtvuje, pravo drugarstvo je dvosmerna ulica.

JOVAN: Kako to mislite?

NASTAVNICA: Ne možeš uvek samo ti da činiš ustupke drugima. Pravo prijateljstvo je I poštovanje. Mali ste još ali ćete naučiti. A vi Perići, mislim da ste shvatili, povremeno nije na odmet doći u školu.

BABA: Gleda u televizor… izbaciše mi favorita….

SVI SU SE NASMEJALI.

Na SCENI SU KONSTANTIN I PETAR. ČEKAJU JOVANA.

KONSTANTIN: Još ga nema. Možda ne želi više da se druži sa nama.

PETAR: Ne znam. Jesi li ispričao roditeljima?

KONSTANTIN: Rekao sam im ponešto.

PETAR: I ja, sad kad sam već kažnjen, bilo mi je lakše da sve priznam.

KONSTANTIN: Mislim da smo baš preterali. Nismo ispali dobri drugari.

PETAR: Ajmo sigurno je već otišao bez nas.

JOVAN DOTRČAVA.

JOCA: Eeej čekajte me.

GRLE SE I ODLAZE U ŠKOLU
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.

Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost