Elizabeta Georgiev - Školotres

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Elizabeta Georgiev - Školotres

Post od branko »

Eлизaбeтa Гeoргиeв

Ш К О Л О Т Р Е С


ЛИЦА:

ЦУКИ – помодарка, уображена цица
НАТА – Цукина другарица, њена копија
ВЕСНА – обична тринаестогодишњакиња, у друштву важи за добрицу и саветодавца
АЊА – Веснина другарица
МИРА – Веснина и Ањина другарица
ДЕСА – Веснина, Ањина и Мирина, другарица мало мушкобањаста, велики френд и дечака и девојчица. Све четири су из истог одељења
ГАГИ – нови ученик у школи, сан многих девојчица
ЧУПКА - мало својеглава девојчица, заштитник Ћоре и Цвикија
БОРА – ЋОРА – школска бубалица
МИКИ – ЦВИКИ – Борин друг, такође бубалица
АЦА – ФАЦА – први фрајер у школи
ВАСА - ДАСА – други фрајер у школи


(Радња се дешава на великом одмору. Школско двориште. Чује се школско звонце. Велики одмор. Почиње весела музика. Дечаци и девојчице трче. Шест девојчица прилазе клупи и седају. Цуки и Ната су дотеране тинејџерке. Весна, Ања, Мира и Деса су обичне клинке. Цуки и Ната листају неки модни часопис, Ната вади огледалце из ташне и намешта шминку. На сцену излазе Мики-Цвики, Чупка и Бора – Ћора. Мики и Бора вуку неке књиге! Застану за часак на средини сцене!)

МИКИ –ЦВИКИ- Баш сам био добар! Наставница је остала без коментара!

БОРА-ЋОРА- Извини, молим те, Мики, је сам сажетије анализирао проблем међуљудских односа у Сремчевом делу...

МИКИ-ЦВИКИ- Слажем се Боро, али ја...

ЧУПКА- Еј, генијалци, спустите мало своја борбена копља и купите својој најбољој другарици једну чоколадицу!

МИКИ-ЦВИКИ- Али ја...

ЧУПКА- Ништа али!!! (бесно) Чупка жели чоколадицу! Одмах!

МИКИ и БОРА – (послушно) Добро! (сво троје излазе се сцене)
Први сонг (певају Деса, Весна и Ања. Остали играју уз одређену кореографију. Ната и Цуки „плешу“ са часописом и огледалцем.)

Звони, звони, звони, звони звоно
Осмех већ нам на лицу чучи,
Звони, звони, звони, звони звоно,
Одмори мало, па после учи.

Двориште те зове пуно изазова
Школа је и одмор нису само слова,
У дворишту се чуда само тако роје
Оно што је моје, може бити твоје

Јер,
Двориште школскао је царство другарства,
Поведи друга до тог бајног царства,
Причом га части, осмех покони
А звоно нек звони, звони, звони...
НАТА- Боже, никако да средим ову косу! Гледај (показује Цуки) јуче сам је прала и фенирала, а сад страва!

ДЕСА - Ко да си се петардом чешљала! Баш си кул!

НАТА- Ко је тебе питао за мишљење?! Завлачиш нос у туђе ствари! Није ни чудо што стално чучиш код директора. Са свима се расправљаш!

ДЕСА - Извините ваша висости! (клања се) Ваша лепота и ваше поштење су толико велике да просто заслепљују, и ето ја падам, ох! Онесвестићу се од дивоте! (повлачи се уназад, Весна је као придржава да не падне) Ова фризура оставља без даха... Погледајте сви дечаци су...

НАТА – Прекини!!! Одвратна си!

ЦУКИ – (листајући новину) Десо, стварно ниси фер, знаш колико је Нати важан изглед! Њу боли то што кажеш!

ДЕСА – (имитира је) Десо, стварно ниси фер, знаш колико је Нати важан изглед! Њу боли то што кажеш! (дрпа јој новину из руку. Листа је) Ма није него! Толико је боли да кокодаче ко кокошка диносаурус! Квак-как!

НАТА –Ја кокошка диносаурус?! Прекини!!! (хистерично виче)
(Ната и Деса се јуре око клупе. Цуки мирно узима часопис и наставља да га листа. Ања и Весна седе и смеју се. Мира све време расправе покушава да прочита лекцију, ал јој не иде)

МИРА- Стварно сте немогуће! Доста с тим!! Покушавам да сконтам ову формулу из физике и молила бих вас да мало стишате страсти! Уопште нисте колегијалне. Горе сте од првака. Заболе ме глава од вас!

НАТА- Ја је ништа нисам дирала! Она је прва почела!

ДЕСА - (пискавим гласом) Ја је ништа нисам дирала! Она је прва почела!

НАТА- (бесно) Кажите јој да престане!

ДЕСА - (пискавим гласом) Кажите јој да престане!

МИРА- Е, стварно сте немогуће! (устаје)

АЊА- Куда ћеш?

МИРА- Идем на неко мирно место да покушам да сварим ову заврзламу из физике. Никад ми није било јасно што су се ти луди научници толико навукли на неке формле, проблеме, законе, па сад млада покољена бију бригу са њиховим лудим...

НАТА- Та-на-на-на! Филзоф Мира Платоновић је почео да грокће! (смеју се она и Цуки)

ДЕСА- Ето! Видите сад ко је главни проблем у друштву и ко увек први почиње расправу – лепотица Ната! Ја сам само колатерална штета!

МИРА- (мирно) У реду је, Десо! Схватам и знам! (полако и бесно) Је л' знаш ти, мала, да филозоф поред свих мудрости на овом свету зна и да направи фриз, посебно напирлитаним и уображеним дамама као што си ти! („сређује јој фризуру“, тј. мрси јој косу)

НАТА- А-а-а-а! Ти си луда! Видите шта ми је урадила! Казаћу те разредној!

ДЕСА- Миро мајстори, супер си! Девојке будите добре иначе...
Други сонг (пева Деса)

Свакога дан у школи
Деси се неки зврк,
Ја волим једно она друго воли
Настане проблем и трк

Свађе, расправе, чарке,
Све онако и без везе,
Чудне су ђачке марке
За све клинце и клинцезе.

Час сунце, па мрак, па облаци
Над школом упорно плове
Сви добри и лоши ђаци
Свађају се малко и много воле.
ВЕСНА- Јој, прекините, кад вас молим! Стварно сте грозне, понашате се као деришта! Седми смо разред, еј, нисмо више кмезе!

АЊА – Како ко!

ВЕСНА – Немој да доливаш уље на ватру! (Мири, која скупља књиге које су јој пале док се расправљала с Натом) Миро, ено га Ћора са Чупком и Цвикијем, тамане неке чоколаде.(њих троје прелазе преко сцене) Он ће ти све објаснити из физике - биће ти јасније него Њутну, веруј ми! Пре неки дан тако ми је лепо препричао нову лекцију из хемије, да се наставница одушевила. Сећаш се!

НАТА-Ћора је ин друштво за тебе, дивљакушо! А тек Цвики и Чупка! Породица Адамс!

МИРА – Боље они него нека шупљоглава и умишљена цица са хаос фризуром од које и чудовишта могу да се шлогирају!

НАТА – (љутито извлачи новине из Цукиних руку ) Каква си ми ти то најбоља другарица?! Уместо да ме браниш и да си на мојој страни, ти ваташ зјала! Срам те било!

ЦУКИ – (збуњено) Али ја...

ВЕСНА - Престаните! (дотрчава до Ћоре који већ излази са сцене) Стој!

БОРА - ЋОРА- (падају му књиге, скупља их, девојчице му се смеју) Јао! Види сад, изгужвали се листови. Шта ће рећи...

ВЕСНА - (ставља му руку преко рамена) Еј, Боро, другарчино, па како си ти?

БОРА-ЋОРА – (намешта наочаре и бучно гута парче чолпладе) Ја?! Добро

ВЕСНА - (удара га по леђима другарски, овај се спотиче) То волим да чујем да си добро... Имаш мало времена?!

БОРА-ЋОРА - (скупља књиге) Не, журим у библиотеку да...

ВЕСНА- Да вратиш књиге?

БОРА-ЋОРА - (клима главом) Аха!

ВЕСНА - Ја ћу ти вратити књиге у библиотеку. (узима му књиге из руку) Знаш Мира има веееелики проблем из физике и твоја помоћ јој је неопходна. Буди друг, па јој помози! Молим те, Ћо...Борице! Кад те молим!

БОРА-ЋОРА - Па...

МИРА- Супер, друже! Ајмо (хвата га грубо за руку и извлачи га са сцене. Ђоле се отима, гледа у књиге)

ЂОЛЕ- А књиге!

АЊА- Не брини Ћоровићу! (смеје се) Однећу их у библио-те-ку!

ДЕСА – Бора је супер лик! Баш је добрица, свима помаже.

НАТА- А тек Чупка и Цвики! Дивљакуша и смотанко! Праве правцата карикатуре!

ДЕСА- Ни ти ниси боља! Личиш ми више на Пикасов модел!

НАТА- Модел?! Ох, па хвала ти што мислиш да сам модел! (Деца се бучно удара дланом по челу. Весна и Ања се смеју. Ната ћути неко време) Шта је псмешно? (пошто не добија одговор почиње) Чула сам нешто врло интересантно у вези њих...

АЊА- Кога њих?

НАТА- Боре Ћоре и Микија Цвикија!

ДЕСА- Ма шта кажеш! Опет нека торокушка информација! Ај да се помиримо, па нам лепо кажи! Баци коску! (удара је)

НАТА- Буди нежнија, молим те! Рекла ми Катарина из њиховог одељења да су решили да промене имиџ...

ДЕСА- Ево је опет! Ко о чему, она о моди! Она алапача Катарина све зна! Више ме не интересује шта раде, шта смерају и какве егзибиције изводе Ћора, Цвики и Чупка . Они су мени и овако О.К.! А ти, напирлитана већ (гледа на сат) десет секунди ниси моја другарица, односно договор о помирењу се руши!

НАТА- А што си таква, Десо, то је истина, мајке ми!

АЊА- Девојке (гледа на сат) имамо још који минут до звона, било би лепо да обуставите паљбу. (све ћуте неко време. Ања и Весна гледају у правцу куда су отишли Мира и Бора, Ната намешта косу, Деса вади чоколадицу из џепа, Цуки и даље листа новине) Геније је тај Ћора!

ВЕСНА- Да знаш!Он ме стварно одушевљава! Како му не позли од толике озбиљноће и од толиких петица?! Ја се не сећам да је некад добио мању оцену од петице!

АЊА- И Цвики су такав! Мали генијалци! Није лоше кад човек много зна и кад се стално туди да научи нове ствари!

НАТА – Мој тата каже да је између генија и лудака линија танка! Ова двојица ми уопште не изгледају читави! (смеје се) Како се само облаче! Ко праисторијски кловнови! А тек она Чупка!

ДЕСА- Баш ти је ћале пчелица!Остави дечаке на миру!Они су праве добрице, за разлику од тебе. Познајем их још из вртића. Увек су свима помагали!

ВЕСНА- Шта је ту лоше што се разликују од других дечака!

НАТА- (постиђено) Нисам мислила ништа лоше... (весело) Само више волим дечаке као што су Аца Фаца и Васа Даса... Ох, Ево их! (у том тренутку они пролазе преко сцене. Дотерани по последњој моди. Шмекери)

АЦА ФАЦА- Ћао, цуре!

ВАСА ДАСА- Шта има ново, цице? А?

НАТА- (пренемаже се) Ох, па ништа! Ето...

ЦУКИ- (склања часопис и умиљато се обраћа Аци) Ацика, је л' важи договор од јуче?!

АЊА- Не важи! Аца не излази са козама! А када је реч о томе шта има, можете слободно да прошетате даље. Овде игра мечка за блентаве...

АЦА ФАЦА- Опа, мала уједа!

ДЕСА- Не, само режи!

ВАСА ДАСА- А и њене сестрице би да гризу!

АЦА ФАЦА- Идемо Васо! (Цуки која се расправља с Ањом због увреде) Срце, видимо се после часова! (излазе)

ЦУКИ- (бесно говори Ањи)- Запамтићеш ме због овога-коза! Сва срећа што ме је Ацика позвао на судар, па не бих да кварим супер утисак! (Нати) Ох, Нато, замисли... ја коза!(опет узима часопис) Чекај да видим шта предлажу за шминку. Морам да се скоцкам за Ацику!

НАТА – Јао, како су слатки! А тек Васа!

ДЕСА- А тек што имају имена Аца Фаца и Васа Даса! Која глупост!

НАТА – Чекај мало, паметнице, ни твоји френдови нису боље окићени именима Бора Ћора и Мики Цвики! Ха-Ха-ха! Боље даса и фаца као епитет него ћора и цвики! (смеје се)

ДЕСА- За разлику од твојих шупљоглавих љубимаца Бора и Мики имају нешто у глави!

ВЕСНА- Немојте опет да започињете свађу! Ајд кулирајте једна другу пет минута. Молим вас!

(све девојчице ћуте неко време. Ања грицка нокте, Деса вади телефон и пише поруку, Весна тражи нешто у торби, Ната опет парадира с огледалом)

ЦУКИ- (она и даље листа новине. Одједном се укључује у причу) Ах, која лудница, цице. Данас је прави покољ у школи!

НАТА- (брзо заборавља на претходни разговор, забацује косу) Покољ је блага реч. Масакр, сестро!

ВЕСНА- Баш сте мазе! Па зар очекујете да се на часу српског организује школа шминке или курс за манекене!

АЊА- Погледај Миру, максимално се труди да сконта Њутна и компанију, чак и ако треба да прогута Ћорину жваку. У школи, драга моја треба да буде, оно што би рекао географичар...

АЊА И ДЕСА – Рад, ред и дисциплина!

ЦУКИ – Рад, ред, дисциплина и малкице милости! (плачно, оставља часопис) Не могу више! Сањам формуле, изохипсе и изо...изо...изо оно већ, шта беше...изобате! Уместо да ми онај слатки Гаги из седмог три долази у сан, ја се грлим са Анштајном и Дарвином, а пред јутро кад ми се највише спава дошетају ми поп Ћира и поп Спира са све масним брадама и свеже испеченим крофнама..

ДЕСА- Па какве су?

ЦУКИ- Ко?

ДЕСА- Крофне, ко други! (Ања и Весна се смеју)

ЦУКИ- Свашта! Који си ти лик, Десо!

ДЕСА- Ја? Лик? Ма, нееее! Ја сам ти бре фаца у најпозитивнијем смислу! И немам намеру да сањам ни Гагицу ни Ћирицу ни Спирицу. Крофне би слободно могле да се ушетају у мој сан... А чекај мало, одакле сад Гаги кад је Ацика твој витез! Одлучи се, Цуки-или Ацика или Гагица! Козе чекају у ред!!!

НАТА- Остави је на миру, дебела изелице! Ти си, сестро, тотално одлепила за тим јелом. Види се на шта личиш!

ДЕСА- Прво, нисам ти ја сестра! А друго, шта ми фали? (гледа се и руча чоколадицу) Па ручате и ви оне ваше сплачине, а ја вас не дирам . Здравље на уста улази, каже моја бака, а ја ко свако добро дете, лепо слушам своју баку! (Весни) Јао, да знаш какве је уштипке јуче спремила! Слистала сам пун тањир!

АЊА- Пун тањир! Фуј!

ЦУКИ- Ја бих умрла када бих појела пун тањир неких глупих, масних, љигавих уштипака! (маше руком гадљиво према Деси) Бљак!

АЊА- (плези јој се) Бљак теби, црву глистасти!

ЦУКИ- Ти си глиста, смотана и... одвратна и...љигава... (гурају се)

АЊА- Види ти Цуки, како се разгоропадила!Но, но, неваљала девојчице!

ВЕСНА- Престаните! Шта вам је опет?! Пет минута не можете на миру да разговарате, а да се не посвађате.(Цуки и Нати) А вас две, шта се фолирате? Добро се познајемо и стално смо заједно. Немате потребе да изигравате неке даме.

АЊА- Ако су оне даме онда сам ја принцеза на зрну грашка!... Ма не, Трнова ружица и Аладинова цура...

ДЕСА- Ви сте, драге госпођице, исфолиране празноглаве мушице које се лепе на још исфолираније празноглаве тупсоне као што су Аца и Васа!

НАТА- Прекини, масна ћурчице!

ДЕСА- (спрема се да је шутне) Немој да те та масна ћурка малко просвести рефлексима својих батака!

ВЕСНА- Е ово стварно нема смисла! Престанитеееее! Један школски одмор не може да прође, а да се не покарабасате!

ЦУКИ- Оне су се прве дирале!

АЊА- Није него!

ВЕСНА- Мир! Јао, господе боже, полудећу са вама! Разликујемо се, то стоји. Је л тако? Али шта имамо од тога што се свађамо? То је глупост. Вас две (Цуки и Нати) сте у једном свету. Нас четири смо у другом и то је то.

АЊА- Наши светови се не слажу, уопште!

ДЕСА- Врло често долази до судара светова!

АЊА- И тада на сцену ступају мамине мазе вришталине! (вади нешто што личи на црва и приноси га Цуки и Нати. Оне вриште и беже)

ЦУКИ- Ви сте тотално пошандрцале! Рећи ћу разредној!

НАТА- А ја ћу рећи мами! Срам вас било! Безобразна деришта! Идемо, Цуки! (излазе)

ДЕСА- (виче за њима) Идите код Васице и Ацике да вас теше!

АЊА- (маше играчком и љуби је)- Спаситељу мој!

ВЕСНА- Зар не мислите да смо малко претерале.

ДЕСА- Претерале! Шта је теби?! Смучило ми се њихово измотавање и пренемагање. Неко треба да им покаже где им је место.

(чује се школско звоно)

МИРА – (трчи, вукући Ђолета који све време пази да му не падну наочаре) Јупи! Физика!!! Спремите се, цуре, полећемо!

АЊА – Мало пре ниси била толико хепи због физике!

МИРА- Признајем нисам, али Ћора ми је тако лепо објаснио да гарант добијам петицу. Одушевићу наставницу! Ћора је супер! (љуби га у образ. Ћора збуњено стоји неко време, коракне напред и умало не падне) Сутра те водим на колаче!

ВЕСНА- (придржава га и смеје се) Пажљивије, Миро, јадничак ће да се сруши од узбуђена. Немој толико да му се захваљујеш!

БОРА ЋОРА – Ја... Овај... Ако треба ја ћу да помогнем...Мислим ако има проблема са било којим предметом...Ја...Може и Мики..Он ..

ДЕСА- (штипка Ћору за образ) Знамо, знамо, друже! Ти си наш Зоро!

ВЕСНА- (враћа му књиге) Извини Ћо...Боро, нисам ти вратила књиге. Нешто смо се запричале. Ви сада имате српски, је л тако?

БОРА ЋОРА- Аха!

ВЕСНА –Библиотека ти је успут, па сврати и врати, љубим те!

БОРА ЋОРА- (узима књиге тужно) Добро...(Мири) Ћао, Миро!

МИРА- Ћао, самарићанину мој! Видимо се сутра!Обавезно!

(Улазе Чупка и Мики. Мики се судари с Ањом, падају му књиге, Ања му помаже да их скупи. Мики је нервозан)

МИКИ ЦВИКИ- Ох, извини, баш сам смотан!

АЊА- Ништа! (даје му књигу) Ја сам крива! (Мики је нетремице гледа)

МИКИ-ЦВИКИ- Данас си...баш лепа

АЊА- Шта кажеш? Нисам те чула!

МИКИ-ЦВИКИ- Ништа! Ништа!

ЧУПКА- Здраво, цуре! (Мири) Је л' Бора био од користи!

МИРА- Још и питаш! Супер је!

БОРА ЋОРА- Ја не бих да сметам...Овај...Ал, почиње час па...

АЊА- Ох, да! Видимо се! (Микију) Ћао Мики!

МИКИ- Ћао, Ања! Видимо се! (гледајући у Ању удара се у Чупку која је испред њега. Чупка му нешто говори)

ДЕСА- Опа, је л се то мени причињава, или ја видим искрице!

БОРА-ЋОРА- Где су искрице?

МИКИ-ЦВИКИ- Какве искрице?

(полазе са сцене, ал' креће сонг. Певају Бора и Мики. Девојчице играју)

Тећи сонг.
Стално ми говоре да
Школа је супер ствар,
Треба да учиш, треба да знаш
Она поправља сваки квар.

(Знањем, наравно!)

Послушај мудрост стару,
Послушај није проба
Од колевке па до гроба
Најлепше је ђачко доба.

Биологија, хемија, физика, матиш,
Језике парлаш, петице млатиш,
Од јединица бежиш нису ИН,
Буди добар, пажљив, буди фин...

Гледам их, гледам, чудом се чудим,
Од обавеза виленим, шизим, лудим,
Сви нешто хоће, сви нешто траже,
Мени се хоће, мени је драже
Да сањарим, са сањирим, да сањарим...

Школа је писта на
Којој љубав радосно слеће,
Мучи помало, мало и боли,
Школа је писта
Велике среће.

Послушај мудрост стару,
Послушај није проба
Од колевке па до гроба
Најлепше је ђачко доба.


(Светло се гаси пред карј сонга. Кад сонг заврши чује се школско звонце и ђаци опет излазе у двориште. Други дан Други неки велики одмор. Деса иде напред, бесна. Ања, Весна и Мира седају)

МИРА- Смири се, Десо! Не можемо да их променимо! Такве су какве јесу – мале злоће!

ДЕСА- Знам, али и Ната и Цуки тако знају да ме избаце из такта, да просто немам речи! Јесте ли виделе како се фолирају пред енглескињом-биле на проби школске представе, па нису стигле да напишу домаћи! Иди, молим те! И нас четири ми смо биле, па имамо домаћи!...Поред тога имамо много веће улоге од тих коза!

ВЕСНА- Пусти их, знаш какве су! Мени је јуче баш било жао Ћоре и Цвикија. Тако су биле одвратне према њима на великом одмору. Још и они глупи Аца и Васа их дирали и вређали. С којим правом им се подсмевају! Могу само да им завиде. Они су супер дечаци.

МИРА- По њима испада да је грех ако си одликаш!

АЊА- Не схватам уопште Цуки и Нату! Сметају им наставници, сметају им као дечаци, сметамо им ми... И оне нама иду на живце што вуцарају оне часописе и стално се друже са огледалом, па им не попујемо!

ДЕСА- Треба неко да им каже да су обичне козе!

ВЕСНА- Стани мало, Десо, нисмо ни ми цвећке.

ДЕСА- Ми смо бар нормалне и ...

АЊА- Кул! (изводе нешто рукама)

ВЕСНА- Дечаци су срећни што имају Чупку за телохранитеља! Ова девојка ме одушевљава! Јуче је успела да спусти Цуки и Нату на земљу и да их избламира пред Ацом и Васом! Умрла сам од смеха! (улази Чупка) Ено је! Еј, Чупка, ћао!

ЧУПКА- Воздра, жене! Шта има?! (окреће се) Изгубиле сте неке овчице из стада!

АЊА- Ако мислиш на Нату и Цуки, нисмо баш у супер односима!

ВЕСНА- Љуте нам се! Али брзо их то прође!

ЧУПКА- Ја бих само волела да не дирају мене и моје дугаре. Сва срећа што нисмо у истом одељењу, иначе, летело би перје!

ДЕСА- Ми имамо ту несрећу да смо у истом одељењу. Хиљаду пута ми је долазило да очерупам неку од њих, али...

ЧУПКА- (гледа на сат)- Уау,морам да идем! Журим! Ћао!

ВЕСНА- Куда ћеш!

ЧУПКА- Чуће се!

АЊА- Шта јој би?!

ДЕСА- Чудна је нешто ових дана! Стално се домунђава са Ћором и са Цвикијем. Муте нешто!

ВЕСНА- Моја их Мира срела јуче у тржном центру, обилазили бутике...

ГАГИ- (улази са стране. Ставља дланове на Веснине очи) Чик погоди ко је?! Ћао друштво!

ВЕСНА- Јеси ли читав?! Уплаши ме!

МИРА- Ћао Гаги, заводниче!

ГАГИ- Шта има?

ДЕСА- Па.....Ништа!

ГАГИ- Како ништа. Срео сам Цуки и Нату нешто шизе. Опет сте их изнервирале.

АЊА- Кад оне не шизе?! То је њихова хронична болест- шизотитис!

ГАГИ- (смеје се) Шизотитис на квадрат!

ДЕСА- Стално се нешто измотавају и исмевају људе. Управо коментаришемо како су јуче биле одвратне према Ћори и Цвикију.

ГАГИ- Ма, пусти их! Љубоморне су што нису паметне као они!(седа поред њих) Весна, како је било на математици?

ВЕСНА- Стандардна прича-испитивање! Три кеца, две петице и...једна трица. Расположна је данас наставница!

АЊА- Опа, Веки опет везе риме!

ГАГИ- Нема зиме, сестро, нема зиме! (смеју се сви) Не знам да л' сам вам скоро рекао, вас четири сте баш кул! Могу о свему да причам с вама , а да знам да нећете да цмиздрите и да се пренемажете као остале цуре! Супер сте!

МИРА- Ми смо увек такве, посебно према дечацима који долазе из других школа, као што си ти, лепи витеже! (клања се)

ДЕСА- (скаче и гура Гагија) Четири мускетарке вас изазивају на бој! Брани се, о, храбра мушкарчино! (опет се смеју)

АЊА- Боље ти је да седнеш.( вуче је, па јој показује) Погледај како те шацују Цуки и Ната-доћи ће до черупања.

ДЕСА- Како да не! Ја ћу стајати скрштених руку! Ма иди, молим те!

ГАГИ- Ајде доста галаме! Него јесте ли чуле новост?

АЊА- Коју новост?

ГАГИ- Они фаце из седмог пет Аца и Васа...

ДЕСА- Мислиш Аца Фаца и Васа Даса!! (Смеју се сви) Шта је било с њима!

ГАГИ- Неко им је грдно сместио! Ставили су им лепак на столице да су им пола панталоне остале на њој, а јакне су им биле натопљене неком одвратном црвеном бојом! Срео сам их! Били су ко кловнови! (Смеју се сви)

ДЕСА- Немој да причаш?! Баш ми драго! Тако им и треба! Паметњаковићи!

АЊА- Аха, зато су Ната и Цуки тако нервозне и нерасположне!!

ГАГИ – Ма, пусти их! Него Десо је л' данас Лига шампиона?

ДЕСА- Јес, авкорз, брадр! (наглашава р) Ај да се кладимо да ће Манчестер Јунајтед да среди Јувентус! Сто посто!

ГАГИ – Не бих реко, осим...

АЊА- Десо, мушкарачо! Јадна твоја мама, полудеће од тебе. (Весни) Каже ми пре неки дан тета Милица како би највише волела да своју Десу види у хаљиници и лакованим ципелицама, како јој није јасно где је погрешила, па је Деса тако...

ГАГИ- Кул цура!

МИРА- Кул цура!

ДЕСА- Ето видиш! Моја мајчица је супер и страва се слажемо, само по питању гардеробе и њеног виђења женствености, ми смо два различита света.

ГАГИ- (љуби Десу у образ) Немој да се мењаш. Такву те волим!

АЊА И ВЕСНА и МИРА- А-а-а-а!

ВЕСНА- Неко нам се заљубишка! (Деса је шутира у цеваницу)

МИРА- Гаги и Деса се баш воле! Биће свадбе! Ја се јављам да вам будем кума!

ВЕСНА- (певуши) Гаги и Деса то су срца два...

АЊА- Мораћемо да одложимо свадбу за неки други дан! Обрати пажњу - черупање на видику, припреми се!

ЦУКИ- (излази на сцену, за њом иде Ната)- Ћао, Гаги!

ГАГИ- (незаинтересовано) Ћао!

ЦУКИ- Еј, Гаги, хоћеш после школе с нама на колаче?!

ГАГИ- М-м-м-м, не могу. Имам неких обавеза!

ЦУКИ- (тужно) Па добро... (полази, па се враћа) Јеси ли сигуран? А ако не можеш данас, можеш ли сутра?

ГАГИ- Паааааааааа, јок! Сутра играм фудбал, и прекосутра и тако сваки дан. Жао ми је!

ДЕСА- Не бих да се мешам, ал мислим да сте потребније Ацики и Васици! Треба неко да им помогне да се оперу!

НАТА- Ти си једна зла и одвратна крава! Идемо, Цуки!

ЦУКИ- (тужно) Добро! Видимо се, Гаги! (брзо одлазе са сцене)

АЊА- (Гагију) Баш си грозан! Јадне девојке!

ДЕСА- Мислиш јадне кокице!

ВЕСНА- Немој тако, Десо! Знаш да нису биле такве, па од првог разреда смо с њима. Сад их је нешто ухватило. Можда се и ти промениш, па будеш чак и гора од њих!

ДЕСА- Никада!

ГАГИ- Нису оне толико лоше, само неко треба да им покаже где им је место. А и досадне су брате!
(све ћуте неко време, као досадно им. Деса скаче и вуче Весну за руку)

ВЕСНА- (полако устаје)- Шта ти је?! Што се гураш?!

ДЕСА- Спреми се сестро да чујеш наш хит!

АЊА- Јао, па да, јуче смо га смислили! Знаш оно кад си ти отишла на час клавира, а нас три остале овде још мало.

МИРА- Помогли су нам Бора, Чупка и Мики! Одушевили су ме! Нисам ни знала да су тако... савремени!

ДЕСА- Ја сам била убеђена да од музике слушају средњовековну и озбиљну, а они...реп!

МИРА- (тражи дечаке погледом) Где ли су?! Ено Чупке! (виче) Чупка! Не чује ме! Идем да је питам где су ова двојица! (истрчава)

ВЕСНА- Шта сад опет изводите!? Дежурни наставник ће нас тужити разредној.

ГАГИ- Весна, опусти се мало!

ДЕСА- (спрема се) Уживај, сестро!

АЊА- Обрати пажњу вамо! Да видиш шта знамо!

ВЕСНА- (удара се по челу) Јао, нећете ваљда опет!

(улази Мира са Бором, Чупком и Микијем. Бора и Мики и даље носе наочаре, али нису више обучени ко неки службеници, већ по последнјој моди)

МИРА- Погледајте их! Шећерлеме! Само што се нисам онесвестила кад сам их угледала! Пашће многе цуре на ваш шарм, дечаци! (хвата Бору за руку, па га одмах пушта, малкице се снебива)

БОРА –ЋОРА- Надам се! Овај...Ја..

ЧУПКА- Шта кажете? Урадила сам добру ствар! Зато служе најбоље другарице!

АЊА- До јуче смотани штребери, а сад првокласни фрајери и мајстори репа!

ГАГИ- То, мајстори!

ДЕСА- Идемо момци и девојке!

АЊА, ДЕСА, МИКИ, МИРА, БОРА (репују наизменично, а можи и сви заједно у групи)


Ујутру кад устанем у патике ускочим,
Онда брзо трчим испред школе кочим,
Кочим испредшколе ту је друштво страва,
Сви се као волимо, атмосфера права.

Профе су ОК, стварно нема збора
Закон је један-учити се мора,
А што се мора, кажу није тешко
Од муке побелим као Белић Снешко!

Мудрости старе стално ме прате
Од куће до школе, кажи, брате,
Сви ме нешто јуре, немам своје место
Како је теби, кажи ми сестро!

А кад у школи сретнем оне цице
Одмах се досада насели на лице.
Очима колутам, рукама ломатам,
Никако сестро, ја њих не схватам.

Нема везе нисмо исти сви
Ја сам ја,а ти си ти
И зато ухвати осмех вредан
Школа је кул, ма број један.

Број један! Број један!
Број, број, број један!

И добро и лоше у школи те чека
Школа од тебе прави човека!
Ма све у свему све је суперишка
У школи може да се заљубишка!

ГАГИ и ВЕСНА- Браво! Супер!

МИКИ ЦВИКИ- Ја сам, овај смислио текст!

БОРА ЋОРА- А ја сам, овај, смислио...мислим, конпоновао, музику!

АЊА- Супер сте тако! Мислим...(Микију) Стварно супер...
МИКИ- ЦВИКИ- Хвала! И ти си...ле...супер!

ЧУПКА- Голупчићи, стишајте страсти!

(Сви се смеју. чује се звонце. Почиње час)

ГАГИ- Е, друштво, хоћете ли после школе да идемо на колаче? Пре неки дан је близу мене отворена супер посластичара. Имају феноменалне кремпите!

ДЕСА- Обожавам кремпите! Моја бака...

АЊА- Прави најбоље кремпите у граду! Знамо Десо-њупаџијо!

МИРА- Да су сад ту Ната и Цуки, видела би ти кремпите!

ВЕСНА- Попеле би ти се на главу од поповања!

ЧУПКА- Доста, приче, цуре! Чекамо се испред школе поле шестог часа! Договрено?!

СВИ- Да! У реду!

(Чупка, Ћора, Цвики и Гаги одлазе на једну страну. Дечаци се стално окрећу. Весна, Деса, Ања и Мира одлазе на другу страну. Све осим Весне се окрећу да виде дечаке. Машу једни другима. Почиње музика. На сцену се враћају Чупка и Весна)

ЧУПКА- Еј, Весна свиђаш се Ивану из мог одељења. Јутрос ме опет замолио да ти кажем да...

ВЕСНА- (стидљиво) – Знам...Мислим, примећујем како ме гледа...Онако...Овај, поздрави га!

ЧУПКА- Хоћу! Ајд, ћао, закаснићемо на час! (полази па стаје) Весна! (Весна се окреће) Да ли би хтела да кажеш Вукашину да...да...има добре патике и да, ако хоће можемо заједно на баскет

ВЕСНА- (смешка се) Хоћу! Хоћу! (Одлази са сцене)


(Музика се појачава, сви се бучно враћају на сцену. Ту су и Цуки, Ната, Аца-Фаца и Васа-Даса. Почиње песма)

Сонг
Звони, звони, звони, звони звоно
Осмех већ нам на лицу чучи,
Звони, звони, звони, звони звоно,
Одмори мало, па после учи.

Двориште те зове пуно изазова
Школа је и одмор нису само слова,
У дворишту се чуда само тако роје
Оно што је моје, може бити твоје

Јер,
Двориште школско је царство другарства,
Поведи друга до тог бајног царства,
Причом га части, осмех покони
А звоно нек звони, звони, звони...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 15 gostiju