Elizabeta Georgiev - Misija Mraz

Elizabeta Georgiev - Misija Mraz

Postod branko » 13 Feb 2018, 17:51

Eлизaбeтa Гeoргиeв

МИСИЈА МРАЗ


Лица:

СНЕЖАНА БОНД 007 – храбри борац против зла, мала и мршава
АГЕНТ МИА-ТАБАЏИЈА – Снежанина сарадница, мала и мршава
АГЕНТ КАТА-КОСТОЛОМАЦ – Снежанина сарадница
МРЗИДЕДА – дежурни негативац, противник Деда Мраза
СМРДИДАНКА – Мрзидедина жена
СЛИНОСЛАВ – Мрзидедин сарадник
СЛИНОСЛАВА – Мрзидедина сарадница
ИВА - девојчица
МИЛА – девојчица
САЊА- девојчица
МАМА БРАНКИЦА – Ивина, Милина и Сањина мама
ТАТА МИРКО– Ивин, Милин и Сањин тата
ДЕДА РАДИША– Ивин, Милин и Сањин деда
БАБА ЛЕПОСАВА– Ивина, Милина и Сањина бака
КОМШИНИЦА ВЕЦА- знатиижељна комшиница
МИЛИЦА –Вецина размажена ћерка
ПОШТАР РАЛЕ- смотани и пијани поштар
МАЈСТОР КОПИТАРОВИЋ – слуга Деда Мраза
ДОКТОРКА МРАЗОЉУПКОВИЋКА- лични лекар Деда Мраза
ДЕДА МРАЗ


(Дневна соба. Кревет, две столице, сточић, у углу окићена новогодишња јелка. Тата Мирко лежи и чита новине. На једној столици седи деда Радиша и дрема. С времена на време нешта промрмља кроз сан. Бучно улазе Ива, Мила и Сања. Свађају се)

ИВА – (Сањи) Ти ћеш мени да кажеш, глупа кокошко, да је Јоца Буљави леп! Штребер!!! Саклони ме боже! Личи на мајмуна у кога си се ти, сирота моја сестрице, зацопала! Ха-ха-ха!

САЊА – Ако хоћеш да знаш, нисам се зацопала! Ја само...само...само ценим Јоцу! Он је добар и паметан дечко, за разлику од оног твог Шона Слона! Сурла му оволика! (показује) А уосталом има да ме слушаш, драга гушчице! Ипак сам старија од тебе целу годину!

ИВА- Е знаш колико ме боли уво што си старија целу годину!!! Ако си ти старија ја сам целих сто година јача од тебе! (Сања и Ива вриште и туку се, Мила је у средини и брани их)

МИЛА- Смирите се! Смирите се кад вам кажем! Претерале сте! Ко се још туче за Нову годину?! Тада треба сви да се воле и да сви буду срећни...

ИВА- (гура Милу) Ћути бре смотана! Шта се ти мешаш и попујеш нам ту! (Сањи) Хајде, матора, хајде, туци се!

САЊА – Матора ти тетка, козо! (Јуре се неко време и вриште. Одједном су све три на поду и кошкају се. Тата и даље чита новине, деда дрема као да се ништа не дешава)

ТАТА- (удара се у чело) Види молим те, Бајерн опет изгубио, а ја играо кеца! Па ово нема смисла... Ово је превршило сваку меру...
(Улазе мама и бака. Стоје као треснуте. Бака држи у руци крпу за судове)

МАМА - Господе Боже, шта се овде дешава?

БАКА – Децо, престаните! (раздваја их) Мила, Ива, Сања, ма шта вам је опет?! Е ове цуре су ко првокласни разбојници! Колико се год трудила од да њих направим праве девојчице, оне терају по своме и то ти је! Како вас није срамота?! Од раног јутра туча!

МАМА- (бесно) Мирко, шта бленеш у те новине... (тата и даље чита) Мирко! (гласније) Миркооооо! (дере се)

ТАТА – (спушта новине) Ох, драга, то си ти! Шта се шуњаш ко мачка. (тепа јој) Види ти њу, шта она зна-да изненади свог мужића. (види да је озбиљна и љута) Шта је било? (угледа ћерке на поду, које сад седе мирно) Девојке, шта то радите?

МАМА- Раде јутарњу гимнастику! (скупља разбацане ствари) Цела зграда јечи од њихове дреке, могле су и да се побију, а ти глув ко топ! Никаква вајда од вас очева!

БАКА- А и од дедова, драга моја! (гура деду који и даље спава) Радиша! Радиша, крту један! Буди се!

ДЕДА- (цима се, брзо устаје) Ох, Лепосава, ето брзо ћу ја по хлеб, одмах... (гледа око себе, погледа себе, пипне се по челу, погледа бабу) Уф, изгледа да сам сањао нешто... Лепосава, жено, што се тако бечиш на мене?! Шта се догодило?

БАБА- (удара га крпом за судове, па почиње умиљато) Гледам те, гледам колико си ми само леп! (бесно) Ништа страшно се није догодило! Ништа страшно, само...

ДЕДА- Добро, добро де, идем по брашно... (Мирку који још стоји збуњен и озбиљан) Сине, шта си се укипио, женама треба брашно, сигурно ће да месе нешто. Јој, Лепо, (грли баку) што бих волео да ми умесиш крофне!

БАКА- Е, људи моји, шта нас је јутрос снашло! Глуваћу један! Какво, бре брашно?! Не треба ми брашно!

ДЕДА- (тужан) Их, значи нема крофни...

МАМА- (деди даје папирић и новац) Тата, ево ти пара и списак шта ми треба за ручак и иди у радњу. И онако сам мислила Мирко да оде у набавку, ал имам нешто озбиљно да попричам с њим, па боље иди ти, прошетај мало...
ДЕДА-А шта је остало...

БАКА- (гура деду, узима му паре и хартијицу из руке) Ајд, полази, црни Радиша. Идемо заједно, малкице да се пролуфтирамо и оставимо децу на миру.. (излазе. Деда уместо качкета ставља на главу јастуче. Бака узма јастуче и ставља му качкет) Е, јадничку мој, још си поспан!

ДЕДА- А шта постан... (излазе)

САЊА- Сад ће баба деди да држи придику и можда добије неколико васпитно поправних.

ИВА- Јадан деда. Увек је такав кад га неко пробуди! Има блесавих испада, да човек пукне од смеха.

МИЛА- Па и ти ниси ништа боља кад се пробудиш, осим што мало боље чујеш!

МАМА- (строго) Младе даме, било би лепо и пожељно да мало ућутите! Иначе... (Сања, Мила и Ива устају) Хоћу да ми објасните ово јутрошње понашање! Колико пута морам да вам кажем да то уопште не приличи девојчицама! Уопште! (гледа у тату који ћути, кашље да му скрене пажњу) Мирко, кажи и ти нешто!

ТАТА- (збуњено) Шта да кажем? (мама га нешта гурка и шапуће му) Ах, да, девојке овај... (чује се звоно)

ИВА- Неко звони.

МИЛА- Неко звони!

САЊА- Па нисмо глуви, наравно да неко звони!

МАМА- Прекините вас три! Јао, полудећу од ове деце! (хвата се за главу) Мила иди види ко је! (Мила одлази. Мама угледа тату који је већ сео и чита новине. Истргне му их из руку и згужва их ) Мирко, човече, Нова је година, људи се спремају, јуре, купују, пакују, а ти читаш новине и све четири увис! Још и ништа не видиш и ништа не чујеш! Деца ти се овде побише, а ти ништа! Кулира човек! Како те, бре није срамота?!

ТАТА- (као малко уплашено) Ох, драга, па извини, овај ја...

ИВА- То, кево, покажи ко је газда у кући!

САЊА- Јадни тата и деда, упали у женско царство, па морају да трпе и да ћуте!

МАМА- (љутито) А, госпођице се помириле, па ми сад паметују ту... Показаћу ја вама женско царство...

ТАТА- (као строго) Е, сад сте све претерале. Не дозвољавам у мојој кући да...

(улазе Мила, комшиница Веца, Милица и поштар Рале)

ИВА- (шапуће Сањи) Јао, не, смак света на видику- ево оне торокуше Веце Вештице!

САЊА- У пакету са кмезавим младунчетом!

МИЛИЦА- (пискавим гласом) – Здраво Ива! Здраво Сања!

ИВА И САЊА- (пискаво) Здраво, Мицо!

МИЛИЦА- (кмезаво) Мамааа, оне се шегаче са мном!

КОМШИНИЦА ВЕЦА – (милује је по коси) Ма, не чедо мамино, само ти се чини! (мами и тати) Добро јутро, комшије! Ми овај ... Нестало ми шећера, па ето дошла да позајмим.. Правим питу од јабука, па ми зафалило...

МИЛИЦА- Али, мамице, па дошле смо да видимо зашто...(Веца јој ставља руку на уста. После јој као сређује фризуру)

КОМШИНИЦА ВЕЦА- Јао, ћеро, види како си чупава. Погледај само Иву, Сању и Милу, како су уредне девојчице. (Ива, Сања и Мила стоје све чупаве) Кажем ја Милици (растеже кад прича) - драга моја, како су наше комшије Мирко и Бранкица лепо васпитали своје девојчице, тако су смерне, тихе, добре, културне, васпитане, да би се сваки родитељ одушевио да има такву децу...

МАМА- Даааа! Седи, Вецо, сад ћу ја да приставим кафу... (угледа поштара, који све време стоји у углу и клати се, малкице је пијан) О Рале, ми се запричали...(окреће се мужу који чачка згужване новине, незаинтересован за све) Мирко! (Гласно. Мирко се тргне и испусти новине) Мирко, драги, понуди Ралета пићем, ја идем да приставим кафу... (Излази. Веца и Милица седају, девојчице стоје са стране и нешто се домунђавају)

РАЛЕ- (шушка кад прича. Виче за мамом) О, госпођо Бланкице, ја не смем да пијем на дузности! Не! Видите само колико цеститки молам да поделим. Ја сам много вледан постал. Вледница од постала! Ма пцелица посталска! Хик!

ТАТА- Знам, Рале, друже! (удара га о леђима, овај се спотаче, падају му писма и честитке) Ох, извини, нисам намерно...

РАЛЕ – (Ива, Сања и Мила скупљају писма и честитке) Ох, ниста ниста! (седа поред Веце и прича јој у лице. Пљује док прича) Ја сам много сназан инаце, али данас, умолио сам се. Иди тамо, иди вамо, иди голе, иди доле, иди лево, иди десно, да полудис. Па онда, овај те цасти кафом, онај сокицем, следеци колацицима или лакијицом...

КОМШИНИЦА ВЕЦА – Полако Рале, полако! (брише се марамицом) Ви баш енергично причате!

ИВА- Баш! (смеје се)

МИЛИЦА- Мамице, Ива ти се подсмева!

САЊА- Каква коза!

МИЛИЦА- Мамице, Сања каже да сам коза!

МАМА- (улази) Децо, децо, престаните! (Веци) Извини, Вецо, ухватила их новогодишња грозница од јутрос...

МИЛИЦА- Чуле смо, тета Бранкице... (Веца је гура да престане)

КОМШИНИЦА ВЕЦА- Ма ништа, комшинице, знам каква су деца. И моја Милица зна понекад да подивља. Иначе је златна, мирна ко маче...

ИВА- Досадна ко миш дрндаћ...

МИЛИЦА- Мамааааааа, Ива каже да сам миш дрндаћ!

ТАТА- Ива, буди пристојна, према гошћи.

ПОШТАР РАЛЕ- Да знате комсинице, гледам ову васу девојцицу и од јутрос ми бас лици на миса длндаца... Хик! Мисеви длндлаци знају да буду слатки, али и досадни, бога ми...Хик...А она стално и стално неста вице мама, па мама...

МИЛИЦА- (плачно) Мамаааа!

КОМШИНИЦА ВЕЦА- (љутито устаје) Мицо, сине идемо! Чиме смо само заслужиле да нас вређају у овој кући?!Идемо!

МАМА- Али Вецо, па то је само шала... Немој молим те да се љутиш. Рале је само... духовитији него иначе. Ево кафа само што није готова. Идемо у кујну да попијемо на миру...

МИРКО- Комшинице драга, па то су деца, а и Рале он...

(Рале је у међувремену сео и задремао. Мирко га буди. Рале скаче)

РАЛЕ- Пензија јос није стигла, комсија...

КОМШИНИЦА ВЕЦА- Пијан поштар уочи нове године! Сачувај ме боже! Милице, кћери, полази!

МАМА- Вецо, немој да си таква... Идемо у кујну да попијемо кафу и да ти покажем шта сам купила за дочек..

КОМШИНИЦА ВЕЦА- (радознало) Хаљину? (полазе. Вуче Милицу која се кришом плези Иви и Сањи)

МАМА- Аха!

ТАТА- Оде моја плата!

МИЛА- Мама је у њој ко Џулија Робертс!

РАЛЕ- Ви сте онда комсија Лицалд Гил! Који је он даса! Али комсиница ми висе лици на...

ТАТА- (ставља му руку на уста) Молим те, Рале, немој више да делиш комплименте. Пашће крви до колена! Идемо у кујну. (Полазе. Мама, Веца и Милица су већ изашле)

МИЛА- Еј, Рале, је л има нешто за нас?

РАЛЕ- (збуњено) Ста да има?

МИЛА- Па пошта!

РАЛЕ- А, да! Ја сам и због тога досао!(тражи по торби и вади три коветре) Цеститка од тетка Меланије из Немацке, лацун за стлују...

ТАТА- (узима и гледа) Честитка и по!

РАЛЕ – И неко писмо за вас тли!

САЊА- За нас?!

РАЛЕ- Аха, и милисе на банане (мирише)

ИВА- Писмо за нас што мирише на банане...

САЊА- Дај да видим! (узима писмо)

МИЛА- Дај мени (дрпа јој писмо из руке)

ИВА- (кришом узима од Миле и бежи) Баш ћу ја да га прочитам. (свађају се)

РАЛЕ- (Гледа их неко време) Ал' су вам нестасне девојцице, комсија!

ТАТА- Децо, децо, ај лепо седите овде! (ређа их на кревет, даје писмо Мили) Ето тако! Ти си Мила најстарија ти читај, а ја и Рале идемо у кухињу на по једну ракијицу.

РАЛЕ- О, комсија, па ја не бих смео! Не пијем на дузности!

ТАТА- Само понекад!

РАЛЕ- Само понекад! (излазе)

МИЛА- (гледа писмо)- Ко ли нам пише?

ИВА- Сањин дечко сигурно није! Што би писао мени и теби (Мили).

САЊА- А можда је онај твој носати Шон! Вероватно решио да скрати муке, па пише, ето да се изјада и нама двема!

МИЛА- Прекините... Ово је писмо од ње...

САЊА- Од... Ње!

ИВА – Од ...Ње! Снежане! Одакле ти то, ниси га ни отворила!

МИЛА- Знам, мирише на банане.

САЊА- Да, банане! Мора да је у питању нека страшна зврчка, чим нам пише.

ИВА- Ај отварај и читај... (гледа около) Нема никога. Старци се смарају у кујни са Ралетом и Вецом Вештицом.

МИЛА- (пажљиво отвара и чита)
Зека трчи беж, беж, беж
Снег снежи, снеж, снеж снеж,
Ти се чешаш, чеш, чеш, чеш
Лимун киси кис, кис, сис,
Јеси ниси, па на бис!

САЊА- Каква је ово глупост! Зека, лимун, чешање....

ИВА- Шифра, тупсоне! (узима шибицу и пали испод хартије) Снежана је писала тајним мастилом...Лимун..

САЊА- А, да!

ИВА- (имитира је) А, да, који сам ја шупљуглавац!

САЊА- Пуноглавцу, умукни!

МИЛА- Доста (чита)
Девојке, здраво!
Цела планета се налази у изузетној опасности. Страшни злочинац светских размера Мрзидеда и његова одвратна жена Смрдиданка заразили су великог Деда Мраза несносном кијавицом, због које он не може да устане из кревета. Ако Деда Мраз не устане, биће стопирана и Нова година. Хитно сазивам састанак тајне групе Суперсоничних клинки данас у 14 часова у парку испред школе. Долазак обавезан.
П.С. Потребна нам је нека кмезава девојчица, која свима иде на живце, као потенцијално оружје против Мрзидеде. Он је алергичан на кмезава створења. Иначе, отпоран је на сва оружја, на табање и претње. Пронађи хитно тражену девојчицу.
Мисија „Мраз“ почиње!
Писмо прочитај и уништи.
С.Б.007

ИВА- Неће доћи Нова година! Ех, а ја се надала новим чизмама!

МИЛА- (Цепа писмо ) Ма пусти чизме. Цео свет је сада у нашим рукама. Ако се Деда Мраз не опорави нема Нове године! Замислите која трагедија! (полако) Неће доћи Нова година!

САЊА- Ужас!

ИВА- Тотални колапс универзума!

МИЛА- Трагедија века! Зауставиће се време! Свет ће кренути унатрашке!

ДЕДА (улази бучно) – Eј, женске, видите шта сам купио за сутра. Велику...велику... кокошку. Не, не, велику ћурку. Можда и није ћурка... Знам да је нешто што има перје, ал нисам сигуран шта... Можда је чак и прасе, али прасе нема перје. Лепосава, шта смо купили...

БАКА- (улази за њим са кесом у руци) Ох, Радиша, ајде остави те кесе овде, па се лепо дотерај и идемо у клуб пензионера да играмо карте са Петровићима. Има да их разбијемо! (девојчицама) Кажите мами и тати да смо отишли у клуб. Гужва је у кући, а срели смо Петровиће, па идемо малко у провод! Ћао девојке! Будите добре! (оставља кесе и излази са дедом)

ИВА, САЊА, МИЛА- Ћао, бако!

ИВА- (забринуто) Деда је у последње време баш чудан.

САЊА- Биће још чудније ако се од сутра заустави време. Јао, прође ме језа кад се сетим онога што може да се деси!

МИЛА- Доста кукавице једне. Ми смо три клинке-мускетарице што значи!

СВЕ- Једна за све све за Суперсоничне клинке!

МИЛА- (размишља, гледа на сат, па опет размишља) Сад је један и петнаест. Морамо под хитно да направимо стратегију.

САЊА - Да, али Снежана каже да треба да нађемо неку досану кмезу која треба да...

ИВА - (скаче радосна) Па ено је у кухињи с мамицом!

МИЛА- Мислиш на Милицу?! Савршен смор, али како да је натерамо да пристане да пође с нама..

ИВА- Дозволите паметњаковићки, то јест мени то да среди. Она је мала, надмена цурица жељна пажње, богами пажње на квадрат! Идем да попричам с њом у четири ока (шушка у кеси коју је оставила баба, вади чоколаду и значајно је показује) Мамац за сморове у нашем случају ми-то! Гледајте, цуре и учите од мајстора! (излази)

(гаси се светло мрак у једном ћошку сцене пали се светло. Мрзидеда се игра великом епруветом. Смрдибаба вади неки прах из врећице и дува)

МРЗИДЕДА- Како сам злоћасто срећан, женице смрдљива, драга моја Смрдиданко! Ух што сам злочасто срећан!

СМРДИДАНКА- Превазишао си себе, Мрзидедо, превазишао си! Поносим се тобом, стари мој! Толика злоћкост, толика моћ! Уплео си своје грозне прстиће у све глупе приче за ону досадну, кмезаву децу (набраја) у Снежану и седам патуљака, у Пепељугу, Ивицу и Марицу, а сад си средио и Деда Мраза.

МРЗИДЕДА- Ово је круна моје злоћкости, драга моја, врхунац! (Чује се нека бука, улазе Слинослав и Слинослава, спотачу се, падају, кијају, шмрцају, па опет падају)

СМРДИДАНКА- Шта је било смотане сподобе, шта упадате ко с тавана! Драги мој (Мрзидеди) морамо под хитно да разговарамо о овим нашим слугама. Немогући су!

СЛИНОСЛАВА-Шмрц! Ох, опростите, ваша злоћкости, ал' десило се нешто веома стршно.

СЛИНОСЛАВ- Да, страшно!

СЛИНОСЛАВА- Страшно на квадрат!

СЛИНОСЛАВ- Ма страшно на десет квадрата!

СЛИНОСЛАВА- Лажеш, још страшније!

СЛИНОСЛАВ- Е, није...

МРЗИДЕДА- Доста! (скаче са столице) Слинославе...

СЛИНОСЛАВ- На услузи ваша злоћкости!

МРЗИДЕДА- Не Слинослава! Да, да ти! Лепо и полако ми кажи шта је било!

СЛИНОСЛАВА- Јао, не знам да л' смем! Толико је страшно да се бојим да кажем!

СМРДИДАНКА- Ај лепо пљуни, па куд пукло да пукло!

СЛИНОСЛАВА- (пљуне)

СМРДИДАНКА- Је си ли читава! (Слинослав се смеје. Удара га оном врећицом са прашком) Шта се ти смејеш, слинава карикатуро!

МРЗИДЕДА- Смири се драга! Ај Слинослава полако ми кажи шта је било!

СЛИНОСЛАВА- Не могу гласно да кажем. Смем само да шапнем тада ме није толико страх.

МРЗИДЕДА- Па добро, шапни, слушам.

СЛИНОСЛАВА- (шапуће)

МРЗИДЕДА- Стварно! Ма шалиш се! Ко ти је рекао?

СЛИНОСЛАВ- Поверљиви доушници. Информација је сто посто тачна.

СМРДИДАНКА- (радознало) Шта је било?

МРЗИДЕДА- Она досадна Снежана окупила ону још досаднију групу оних чупавих Суперсоничних клинки да нас среде и да помогну оном глупом Деда Мразу!

СМРДИДАНКА- Нас да среде?! Нас?! Свашта! Ха-ха-ха! (смеје се заразно и гласно)

МРЗИДЕДА- Ха-ха-ха!

СЛИНОСЛАВ И СЛИНОСЛАВА- Ха-ха-ха!

СМРДИДАНКА- (Удара их оном врећом) Шта се ви смејете, слинаве кукавице! Марш у ћошак!

(Слинослав и Слинослава излазе)

МРЗИДЕДА- (Грли Смрдибабу) Ништа нам не може она Снежана, ништа. Дођи, драга моја у лабораторију да ти покажем шта сам скарабуџио - злоћкаст изум над најзлоћкастијим изумима! Цео свет ће бити наш!

СМРДИДАНКА- Јао што те волим таквог! Појела бих те као пуслицу, а сам знаш колико волим пуслице! (излазе)

(пали се светло. Клупица. Парк. Сања и Мила шетају са рукама у џеповима. Улазе Ива и Милица. Милица руча чоколаду)

МИЛИЦА- Ива, чекаааај...

ИВА- Ајд, пожури, Мицо, ти си главна данас.

МИЛИЦА- Па ја сам увек главна! Мени моја мамица каже да сам ја најпаметније дете на свету и да сам савршена, лепа, фасцинаннтна, брилијантна...

САЊА- И досаааааааааадна ко пролив!

МИЛИЦА- Јао (плачно) како те није срамота да ме вређаш! Идем кући! (полази, ал на сцену излазе Снежана 007, агенти Миа Табаџија и Ката Костоломац. Имају неке мантилиће, наочаре за сунце. Снежана руча банану)

СНЕЖАНА 007- Никуда ти не идеш, мала!

МИЛИЦА- Ти ћеш да ми кажеш, кокошко! (Миа и Ката јој ударају по кокавац. Милица се дере) Јаоооооо, мамицееееееее! Казаћу вас мами да знате, а она ће да вас казни! Моја мама је стршно строга и има везе и у полицији! Аха! (брише као сузе) Ко сте па ви? Ја вас не познајем!

СНЕЖАНА 007- (гледа Милицу неко време, иде око ње. Миа и Ката стоје мирно ко војници. Снежана говори полако) – Ја сам Бонд... Снежана Бонд 007. Ове девојке овде (показује на Миу и Кату које пажљиво скидају наочаре до пола носа) су моји агенти Миа Табаџија и Ката Костоломац...

МИЛИЦА- (гледа их збуњено, па почиње да се смеје ко луда) Ха-ха-ха! Бонд... Костоломац... Јао, мамице, умрећу од смеха! Ма иди молим те! (окреће се лево-десно) Да ово није скривена камера?! (намешта косу) Ју-ху, где сте?

СНЕЖАНА 007- (хвата је за крагну и уноси јој се у лице. Говори јој мирно) Сестро, искључи се, молим те да те ја не искључујем!

МИЛИЦА- (вришти) Ма-мааааааааа!

МИА ТАБАЏИЈА и КАТА КОСТОЛОМАЦ- (прилазе Милици једна с једне, друга с друге стране, строго је гледајући. Она их уплашено гледа, бучно гута пљувачку. Чује се само једно тихо и испрекидано „ма-ма“)

ИВА- Суперуперсоничне клинке су спремне за акцију! (Снежани) Је л добра?

СНЕЖАНА- Савршена кмеза! Савршена! Надам се да вас нисам намучила sa овим задатком.

МИЛА- Ма не, мачји кашаљ! Довољно је било само да свратимо до кухиње и та-на-на-на! (показује на Милицу)

САЊА- Савршен отров за страшног Мрзидеду...

МИЛИЦА- Ја отров за некога тамо...Мрзи...Мрзи... Ово је отмица! Нисам знала да у комшилуку имамо криминалце! Мамицеееееее!

СНЕЖАНА 007- (Уноси јој се у лице. Почиње лагано, па дрекне) Слушај добро мала, умукниии! (полако) Ово говорим само једном, имаш ту привилегију да присуствујеш тајној мисије „Мраз“. У твојим рукама је будућност ове планете.

МИЛИЦА- (Гледа је, па опет вришти)- Мамааааааааа!

СНЕЖАНА 007- Девојке, нисте могле ништа боље да нађете! Ова је превазишла сва кмезава створења на овом свету!

МИА ТАБАЏИЈА- Бонд, а да је ми смиримо мало!

КАТА КОСТОЛОМАЦ- Мислим, онако малко да је успавамо неко време, чисто да може да се поприча!

МИЛИЦА- Мамааааааааааа!

СНЕЖАНА 007- Ништа не може на силу, драге моје. (уноси се Милици у лице) Видиш, мала, ове девојке овде су опасне . Кад ти кажем опасне, онда опасне!

МИЛИЦА- (опет стаје мирно и тихо каже) Знам!

САЊА- (Иви) Још се сећам (чеше се по глави) кад смо се упознале с њима!

ИВА- И ја, бога ми! (Чеше се)

МИЛА- А тек ја! Ех, наше ватрено крштење и пријемни испит за Суперсоничне клинке!

СНЕЖАНА 007- Добро, девојке, тада сте биле на обуци, а обука у тајној организацији „Суперсоничне клинке“ значи ред и дисциплина!

МИЛИЦА- (као да је схватила шта се дешава. Слободније)- Чекајте, чекајте, чекајте. Значи ја вама требам! Ви без мене не можете нешто да одрадите! Лепота! Значи ја сам главна! Како и могу да сумњам у своје способности, кад сам мало савршенство, што би рекла моја мамица. А моја мамица је увек у праву и она...

СНЕЖАНА 007- (колута очима) Види сестро, сад си хтела не хтела постала члан тајне организације „Суперсоничне клинке“, чији сам ја вођа!

МИЛИЦА (важно)- А шта сам онда ја?

САЊА- Вирус који је упао у...

МИЛИЦА- Ма-маааааааа!

СНЕЖАНА 007- Доста, доста...(грли Милицу) Ти си сада агент који има веома важан задатак (шапуће) да уништи страшног Мрзидеду, који је са својим одвратним помоћницима заразио великог Деда Мраза. Ако Деда Мраз не оздрави неће доћи Нова година и тада...

МИЛИЦА- (панично) Шта?! Неће доћи Нова година?! Нећу добити хаљиницу! О, неееее! Ма-мааааааааа!

МИА ТАБАЏИЈА- (ставља јој руку преко уста) Јао, заболела ме глава! Ућути бре, дрекавцу... (слкања руку, Милица опет покушава да викне мама, Миа поново враћа руку)

КАТА КОСТОЛОМАЦ- (смирује Милицу) Слушај сестро, можеш ли само секунд да будеш тиха! Се-кун-ди-цу, мени за љубав!

САЊА, ИВА, МИЛА- И нама за љубав!

МИЛИЦА- (гледа их важно) Добро! А који је мој задатак!

СНЕЖАНА 007- Да идеш да поразговараш са Мрзидедом.

МИЛИЦА- Да поразговарам?

СНЕЖАНА 007- Да, овако како разговараш са нама, треба да поразговараш и са њим и то је довољно.

МИЛИЦА- А, чекајте, молићу лепо, ако је он толико опасан, па му ви ништа не можете, шта му могу ја овако нежна и крхка!

МИА ТАБАЏИЈА- Може само да га стрефи срчка и ништа више!

МИЛА- Или да побегне главом без обзира!

МИЛИЦА- Молим?!

КАТА КОСТОЛОМАЦ- Хтела сам ја, мало онако да га избумбецам, али не вреди! Батине не помажу!

МИА ТАБАЏИЈА- И ја сам имала намеру да га издеветам, али он на све то реагује ко да га милујеш перцем.

ИВА- Ти си за њега, драга, најлепша...

СНЕЖАНА 007- Најдивнија, фасцинантна (док то говоре Милица се поносно шепури) најхрабрија ратнице, најадекватнији лек, или боље речено, смртоносно оружје!

МИЛИЦА- Ох, стварно... Па, добро... Прихватам. Ја сам све то што сте рекле и много више и нећу дозволити једном тамо, смотанку, да ми поквари планове за Нову годину! Мени, која треба од мамице и татице да добије најдивнију...(кад види да су све девојчице запушиле уши) Добро, престаћу! А хоћете ли, молићу лепо онда да ми објасните шта треба да радим?

(девојчице је гурају да седне на клупу, она опет нештo коментарише, почиње музика, оне јој причају. Полако се гаси светло. Па се пали и опет гаси. Мења се сценографија. Пали се светло. Иста она соба, ал прилагођена за собу Деда Мраза. Другачији прекривачи, столице прекривене белим. Деда Мраз лежи са вееееееликим топлометром у устима. Хрче. Поред њега докторка Мразољупковићка )


ДОКТОРКА МРАЗОЉУПКОВИЋКА- (пева)
Тихо, тихо, тихо тихо,
Неко куца на прозору од леда.
Тихо, тихо, тихо тихо
Свако дете тајног госта гледа.
Тихо, тихо, тихо тихо,
Да то није онај бели деда
Тихо, тихо, тихо тихо
Он би сваком дарове да да
Тихо, тихо, тихо тихо,
Неко куца на прозору од леда.
Ш-ш-ш-ш-ш!!! (на то ш-ш-ш Деда Мраз још више починје да хрче. Утрчава Мајстор Копитаровић, панично)

МАЈСТОР КОПИТАРЕВИЋ- Куку, куку, доцо, награбусили смо га! Ка-та-стро-фа! Јао, јадан ја! Јао-о-о!

ДОКТОРКА МРАЗОЉУПКОВИЋКА- Ћути! (шапуће) Шта кмечиш, Копитаревићу. Зар не видиш да деда спава. Има температуру, а ти ту драмиш ко никад до сад. Шта је било?!

МАЈСТОР КОПИТАРЕВИЋ-(тешко дише) Жуљеви!...Жуљеви! И... (шапуће) Пролив!

ДОКТОРКА МРАЗОЉУПКОВИЋКА- Шта жуљеви и какав пролив?

МАЈСТОР КОПИТАРЕВИЋ- Страшно, докторка Мразољупковићка, страва и ужас! Сви ирваси нашег Деда Мраза, од првог до последњег имају жуљеве на копитама и сви од првог до последњег добили сраћку!

ДОКТОРКА МРАЗОЉУПКОВИЋКА- Сраћку?! Баш сраћку?! (приђе па кад осети да смрди запуши нос)

МАЈСТОР КОПИТАРЕВИЋ- Баш!

ДОКТОРКА МРАЗОЉУПКОВИЋКА- Е само нам је још то фалило! И ова несрећа је вероватно масло оног одвратног Мрзидеде..

ДЕДА МРАЗ- (буди се)- Уф, што ме боле коске! (види топломер и вади га из уста) Мразољупковићка, шта ће ми ово дрвце у устима и о какво праћки се ради...

ДОКТОР МРАЗОЉУПКОВИЋ- О, није реч ни о каквој праћки! Овај, они твоји ирваси, мало овај, знаш већ... Имају пролив... (шапуће)

ДЕДА МРАЗ- Ха-ха-ха, Ухватила их значи сраћка! Јао што ми је драго! Прошле године су тако забушавали да су ми ишли на живце. Ја им кажем лево-они крену десно! Ја им кажем десно, они крену лево! Ако им је ово са ... овим! Ха-ха-ха! Али, сутра морамо да радимо! Копитаровићу!

МАЈСТОР КОПИТАРОВИЋ- (стоји мирно) Да, Деда Мразе! Морамо!

ДЕДА МРАЗ- (устаје) Среди, молим те, оне мрцине од ирваса. Скувај им чај од камилице, ваљда ће то бити добро за њихове стомачиће. Иначе, шта ћу... (седа) Уф, што се лоше осећам...

ДОКТОР МРАЗОЉУПКОВИЋ -О, драги Деда Мразу, немој да се узбуђујеш. Имаш само мало температуру (узима топлометар и гледа) А-а-а 40 степени! Јао, шта ћу, јао...

ДЕДА МРАЗ- (устаје и ради гимнастику) Шта јаучеш, Мразољупковићка... 40 степени! Шта је то за мушкарчину као што сам ја?! Није ми ништа... (одједном пада и остаје у неком смешном положају. Докторка Мразољупковић и Мајстор Копитаревић га брзо враћају у кревет)

ДОКТОРКА МРАЗОЉУПКОВИЋКА- Нема нам спаса! Ова Нова година ће бити тотални колапс! Онај одвратни Мрзидеда нам је баш закувао чорбу...

(Чује се нека страшна музика. Улазе Мрзидеда, Смрдиданка, Слинослав и Слинослава)

МРЗИДЕДА- (важно гледа докторку и Деда Мраза) Кувам ја најбоље дедамразовске чорбе, доцо! Нај-бо-ље! Деда неће устати из кревета још десет дана и Нова година никад неће стићи! Ха-ха-ха!

СМРДИДАНКА- То, Мрзидедо, то! Слатка злоћо над свим најслађим злоћама! (прилази и голица стопала Деда Мраза. Он се кроз сан кикоће)

МАЈСТОР КОПИТАРОВИЋ- Јао! Ку-ку! Ку-ку! Упомооооћ!

МРЗИДЕДА- (Слинославу и Слинослави) Средите ову вриштећу сподобу! (Слинослав и Слинослава нападају мајстора Копитаревића. Јуре се, па се ваљају и кошкају)

ДОКТОРКА МРАЗОЉУПКОВИЋКА- Ах, ти злотвору! Доћиће твојих црних пет минута, а онда...

(Улазе Снежана 007, Миа Табаџија, Ката Костоломац, Сања, Ива, Мила и Милица која сва важна упарадира на сцену)

СНЕЖАНА 007- Дошло је црних сто година, друшкане!

МРЗИДЕДА- (гледа девојчице) Опа, кога то видим! Тајни агент Снежана Бонд 007 и Суперсоничне клинке! (на те речи Слинослав и Слинослава скачу, дижу Кпопитаревића и чисте му одело. Он користи прилику и бежи са сцене)

СЛИНОСЛАВ И СЛИНОСЛАВА- Ништа нисмо урадили! Ми смо добри! Да, добри смо!

МИА ТАБАЏИЈА- Који кукавички слинави црвићи!!! Девојке, оћемо?!

САЊА, МИЛА, ИВА и КАТА- Аха! (изјурују ван сцене уплашене Слинослава и Слинославу)

СМРДИДАНКА- Шта је малене, мислите да можете да сломите великог Мрзидеду, тиме што плашите његове помоћнике? Ха-ха-ха! Грдно се варате (удара нос Деда Мраза који почиње да кија)

МРЗИДЕДА- Неће бити Нове године! Неће бити Нове године! Дебели Деда Мраз је (говори кроз нос) у дубоком медвеђем сну са запушеним носићем и несносном кијавицом, а сви ирваси су добили жуљеве и пролив и све захваљујући мом чаробном праху-кијавцу! (вади кесицу из чепа) Овај анти-злоћкасти прах Стопкијавко, никада нећете добити! Никада!!! Ха-ха-ха! Сва ће деца остати без поклона!!! Сва ће деца остати без поклона! (игра са Смрдиданком) Ха-ха-ха!

(Снежана покушава нешто да каже, ал Милица је гура. Разгоропадила се)

МИЛИЦА- Шта си рекао, буљооки, ко ће остати без поклона? Ја да останем без поклона?! Па је л' ти знаш да ми је моја слатка мамица обећала чипкасту белу хаљиницу на лептириће, а да ми је текица Живка наручила лаковане ципелице чак из Италије! А мој слатки татица Јоца је мени, лично мени, обећао најлепше санке са розе машницама. И ти хоћеш да зауставиш Нову годину! (плачно) Па знаш ли ти да ја могу да зовнем моју мајчицу, а она је врло опасна кад се разбесни! Мамаааааа!

МРЗИДЕДА- (уплашено ставља руке на уши) О, не, шта је ово?! Ево, сав се тресем! Моје зле моћи нестају! Ох, жено... (седа на Деда Мраза, овај устаје и гура га. Мрзидеда пада. Смрдиданка га подиже)

СМРДИДАНКА- Награбусили смо драги! Неко је открио тајну твојих моћи! Ово је најкмезавије створење које сам икада у животу срела! Бежимо! (беже. Милица трчи за њима)

МИЛИЦА- Ма, чекајте! Куда сте кренули тако?! Прво ме обавестите да нема Нове године, а сад беж! На шта то личи?! О, па ви не знате с ким имате посла! Хоћу да лепо попричамо у четири ока! Мени је моја мамица рекла... (излази за Мрзидедом и Смрдиданком)

ДЕДА МРАЗ- (гледа буновно) Шта се то дешава у мојој кући? Докторка, каква је ово журка, а ја нисам обавештен. (чеше се) Или се баш не сећам да је неко причао о журци.

ДОКТОРКА МРАЗОЉУПКОВИЋ- Ха-ха-ха! (грли га) Ма, деда, дуга је то прича!

(Улазе Сања, Ива, Мила, Миа и Ката)

ДЕДА МРАЗ- (угледа Снежану и девојчице) Ко сте па ви?

СНЕЖАНА 007- Дуга је то прича, деда!

(Упада Милица. Носи кесицу с прахом)

МИЛИЦА- (важно маше кесом) Ју-ху! Видите шта имам! Стопкијавко!!! Значи, сестре слатке, да чујем ко је нај, нај, нај, нај, цура на свету!

ДЕВОЈЧИЦЕ- (прво се смеју) Милица!

МИЛИЦА- Наравно! (трчи ка девојчицама, почиње музика, сви играју око Деда Мраза. Он још мало стоји озбиљан, па после и он почиње да игра. Улазе и баба, деда, мама, тата, комшиница Веца, чак и негативци)

ДЕДА МРАЗ- (виче) Стани! Стани! Стани! Стоп! Стоп! Стоп!

(Сви стају мирно. Гледају Деда Мраза)

ДЕДА МРАЗ- (важно) Значи, ја, Деда Мраз, лично и персонално, сам највећи даса на свету?!

СВИ- Да!

МАЈСТОР КОПИТАРЕВИЋ- (утрчава весео) Ирваси су здрави! Кочију су спремне! Велики, деда, можете на пут! Деца вас с нестрпљењем очекују!

СВИ-Тооооооо!

(пали се и гаси светло. Почиње песма. Сви на сцени играју)


Бум! Трас! Бум! Трас!
Иде Деда Мраз!

Бум! Трас! Бум! Трас!
Иде Деда Мраз!

Бум! Трас! Бум! Трас!
Иде Деда Мраз!

Стоооооооооој!

Ш-ш-ш-ш-ш-ш-ш!

Чујете ли ви та звона
Цин-цин-цин-цин!
То вас зове васиона!
Цин-цин-цин-цин!
Нова година се шеће,
Цин-цин-цин-цин!
Ново лето и пролеће
Цин-цин-цин-цин!
Онај ко је ту доноси
Цин-цин-цин-цин!
Својим делом се поноси
Цин-цин-цин-цин!
Деда Мраз је даса фини
Цин-цин-цин-цин!
Свима, свима добро чини
Цин-цин-цин-цин!
Насмеши се, срећан буди
Цин-цин-цин-цин!
У ново лето се пробуди
Цин-цин-цин-цин!
Нека буде, добра, фина
Цин-цин-цин-цин!
Ова нова година!
Цин-цин-цин-цин!


СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10519
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Povratak na POZORIŠNI TEKSTOVI ZA DECU

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron