Elizabeta Georgieva - Giga razbibriga

Elizabeta Georgieva - Giga razbibriga

Postod branko » 13 Feb 2018, 17:45

Елизабета Георгиев

ГИГА РАЗБИБРИГА


- монодрама -

(На сцени фотеља, полица са књигама, сточић са лампом и телефоном, велике плишане играчке и бицикл, тротинет. Уз музику улази Гига. Обучен у црно одело, са шеширом на глави, наочарима за сунце. Улази полако, прикрада се. Пошто добро не види лупи се о фотељу, удара се у сточић. Полако смакне наочаре на врх носа, окреће се лево-десно, узима једну играчку и одлази са сцене. Нема га неко време, па провирује иза завесе)

ГИГА – Шта је са мном? Прикрадам се сопственом тајном склоништу. („провирује“ и меда) Шта мислиш, мора да ми је та прикрадајућа болест од оне тегле слатког од јагода! Сто посто! Смазао сам је целу ко од шале! (гаси се светло) Уау, који мрак! Мрак уопште није добра ствар за супер хероје! Они се пла... не плаше мрака, али ипак пријатније је кад је светло...Пали то светло! (пали се светло) Тааааако! (излази и стаје у ставу Чарли Чаплина, па кришом враћа играчку на место. Ставља руку на чело, глед лево десно, намешта кравату и излази са сцене, чује се лупњава, полако излази, види му се само гуза, вуче нешто тешко (велики кофер), стење) Ух, још мало, још мало! Ајде, ајде! Мрдни бре гузом, глупа коферчино! Уф... Таааааако! (седа уморан на фотељу) Која јурњава од јутрос! Нема ништа теже на овом свету од тога да будеш супер-херој! То је заврзлама-боли глава од које стварно баш боли глава! А и овај кофер, нешто ми прави проблеме! Шта му је ни сам не знам! Повампирио се нешто (шутне га, па га заболи нога. Плачно коферу Мислиш да си много паметан што ме због тебе сад боли нога! Ниси ми никакав друг! Никакав! (публици) Обично га носим као перце-лак, да лакши не може бити...Али, онај Попај, онај уображени господин морнар Попај, појео сав спанаћ! Све смазо, до последњег листића и за мене нема ништа! Срам га и стид било! Рећи ћу оним Покемонима да му мазну лулу, па да видимо да ли ће му тада бити до спанаћа! Силан ми јунак – пуши лулу ко покварени шпорет! А ко пуши здравље руши! То знају сви, па и најмањи клинци, само уображени снагатор и таманитељ спанаћа то не зна! Ух, сад ми је лакше! Ето морао сам то да кажем, иако нисам од оних особа које воле да оговарају! Ја супер јунак торокуша, то јест брбљивац који стално оговара и прича о другоме иза његових леђа – никако! Сад да ми је ту, онај уображенко Попај, видеће свога бога. Лично ћу му у лице сасути све што мислим...Овај, да... Али... (звони телефон. Гига стоји у ставу мирно, намешта одело и пажљиво узима слушалицу) Хало?! Ја сам... Аха...Аха..Аха...Наравно... Ко?... Стварно?! Немој да причаш? Аха...Аха... Аха... Разумем!!! До виђења! (полако спушта лушалицу) Ваљда сам требао да кажем до слушања, ал нема везе! (узима ону исту играчку с почетка приче и полако корача напред гледајући пажљиво у публику) Ох, драги другари, значи и ви сте ту. Па, здраво! Јао што сте лепи и згодни! Бомбонице! Ти, е ти, личиш на чоколадну бомбону! И ти, бога ми! А ја баш волим чоколадне бомбоне! Гледам вас, гледам и и могу да утвдрим да сад слободно можете да будете супер хероји! Кад вам ја кажем! А ево и мој друг Шмркослав лично и он ће вам рећи! (подиже играчку) Хајде Шмркославе, гукни! Јок, неће, заинатио се! Јуче га нисам повео у супер акцију, па ми је сад љут... (одједном се сети да се није преставио) Јао, ја се распричао и брбљам ли брбљам, а нисам се ни преставио. (хода поносно по сцени, па се попне на фотељу) Ох, поштовани супер-хероји, ја сам Гига Разбибрига лично и персонално, највећи тајни супер-херој за разбијање брига, иначе сестрић чувеног агента Џејмса Бонда 007 и најбољи пријатељ Црвенкапе, која ме је и мало час звала телефоном да ме обавести да сте ви ту! Тако ми је драго што сам са вама! Па како сте иначе? Добро, баш лепо! И ја сам добро, само ме нешто савија стомак, мора да је од оног слатка од јагода. (скаче са фотеље и прилази коферу, отвара га, баца разне ствари. Вади флашицу - цуцлу) Морам, другари под хитно да попијем чај од камилице, иначе ... (шапуће) Може да ме снађе једна сраћка! Шта се смејете? Никад нисте имали такав проблем? Не верујем вам! Спас од тог проблема је чај од камилице или нане, који среди сра... ону ствар, док си реко кекс!(пије из флашице. подригује) Ох, сад ми је лакше! (тргне се и обраћа се Шмркославу) Добро бре, Шмркославе, што ми ниси рекао да су нам дошли другари супер-хероји, него је Црвенкапа морала да ми јави! Како те није срамота, да најбољем другу не кажеш. (Шмркослав му као шапуће) Ма немој, љут си? Па и ја сам ти љут што ми ниси реко! (Шмркослав му опет шапуће) Јесте, у праву си. Не треба да се свађамо пред другима, то није лепо. И јесте не боли ме више стомак. Хвала ти Шмркославе што се бринеш за мене. Добар си ти друг! Добрица! Сад можеш да идеш да се играш, не бих те више задржавао. (баца га код осталих играчака. Чује се нешто као плач) Шта је сад било? (стоји над играчкама) Јао, Шмркославе, друже, извини! (узима и љуби га) Извини, извини, извини! (Шмркослав га као нешто пита) Добро, питаћу, другаре... Није лепо то што сам урадио, је л' да? У праву сте, срам ме било! Заслужујем један кокавац! (удара себи један кокавац у главу. Јауче) Шта се смејете? Ништа није смешно! Мене боле, а не вас! А ти, Шмркославе пућићеш од смеха што ја трпим болове и то због тебе! Какав си ми то друг?! (погледа у публику, па полако оставља Шмркослава. Чеше се по глави) Ух, ала боли ова кокавац! А, колика чврга! Јао, сад нећу моћи да размишљам како ваља. (публици) Знате, када једном супер-хероју изађе чворга на глави, то му дође ко нека антена која омета пријем супер-јуначких информација и тада долази до веееееееликог застоја у размишљању. Причао ми лично Супермен пре неки дан како га неки лош момак опаучио каменчићем у главу, па није могао лепо да размишља. Побркао му је све лончиће! Зашто вам то причам, другари –причам вам зато да се не тучете међусобно, треба да се волите и никакви кокавци, чврге и чворуге не долазе у обзир... (стоји неко време и гледа у публику, брише наочаре. Опет звони телефон) Хало?! О, ти си ујко, па како си? (публици) Ујка Џејмс Бонд 007! Стварно? Свака част! Ја?! (плачно) А што ујко? Јесте, у праву си! Добро, важи, бићу добар! Ћао и чувај се! (спушта слушалицу) Ујка ми се љути... Уз помоћ својих суперсоничних уређаја чуо је овај наш разговор и каже да причам гупости! Каже још и да се нисам ко супер-јунак ни преставио те да брукам фамилију колико сам неспретан... А-а-а! (плаче. Сети се па трчи по сцени, завирује лево десно, под фотељу, иза завесе) Где ли је склонио ту прислушкивачку скаламерију? Нема је нигде? Је л 'ви знате где је? Да није мој ујка ту међу вама? Није! Па добро... (стаје на сред сцене и виче) Ујко, бићу добар, обећавам! (скида сако и остаје у панталонама на трегере, прави неке смешне покрете, склекове, трчи до великог кофера и узима чешаљ, заглађује косу) Дакле, другари, као што сам вам рекао ја сам, Гига Разбибрига, супер-херој који веома спретно разбија бриге. Је л' знате како се разбијају бриге? (трчи до кофера, вади чекић) Чекићем?! Не! Чекићем можете само да закујете ексер или да.... (размишља) Да закујете ексер! Ето само то можете чекићем. Њиме никако не можете да разбијете бригу, никако, јер се бриге не разбијају на тај начин! Је л' неко од вас супер-хероја зна као се разбијају бриге? Да! Не! (чека одговор) Најефикасније средство за разбијање брига је лепа реч. Нисте знали, а? Лепа реч тако вешто тресне бригу, ошамути је, ова се клати лево-десно, тресне и успава се, ма не буди се милион година. Добро, малко сам претерао, не баш милион година - брига спава, док следећег јадничка не ухвати за гушу, ал тада у акцију ступам ја – вееееееееелики Гига Разбибрига (пење се на фотељу) Ухватим бригу за врат (опет хвата Шмркосава) погледам је право у очи и кажема: “ Је ли бре, бриго, шта си се наврзла на овог мог друга?! Склањај ми се с очију!“ И треснем је лепом речи! (баца Шмркосава) Она падне... (прилази Шмркосаву) О, извини друже занео сам се! Дакле, брига падне и поново се успава, а онај јадничак којег је напала, после моје интервенције постаје супер-срећан! Да, то сам ја супер Гига Разбибрига!! Сад може један аплауз за мене! (деца аплаудирају. Опет звони телефон) Ко ли то може да буде! Хало, супер Гига Разбибрига на телефону! А.... Ујко, то си ти! Овај, па како си?! Да, добро, важи... Бићу добар... Знам, то није лепо...(тужно спушта слушалицу) Мој ујка Бонд 007... Љути ми се... Каже да сам уображено лупетало и да није лепо што се толико хвалим! Шта ви мислите – да ли је лепо када се неко хвали? Није?! Јесте, у праву сте, уопште није лепо кад се неко хвали и кад је неко уображен. Не знам шта ми би, понела ме слава. То не приличи једном Гиги Разбибриги сину велике и храбре мајке Снежане Бонд 006 и великог и храброг оца Бриголомца Срећковића Другог! (седа тужно у фотељу) За све је криво оно слатко од јагода! Никада не треба да крадете слатко од јагода од маме. Али било је тако укусно. Црвене јагодице, стисле се једна уз другу, па купају се у укусном слатком соку и зову ме: „Гиго, грицни нас! Гиго, смажи на!“ А ја... Ја сам их све изгрицкао, односно великом супеном кашиком смазао, ма потаманио и .... Сад ме прати малер! (седи неко време, чује се тужна музика окреће главу у правцу Шмркослава) Шта кажеш, друже Шмркославу? (узима играчку и као разговара с њом) У праву си, скроз си у праву! Лепо је имати те за друга, Шмркославу мој! Извини што сам био мало груб са тобом, али људски је грешити. Добро знам да ти ниси човек, већ играчка, али изузетно паметна и мудра играчка. (публици) Другари, је л ви имате играчке? А је л' вас слушају? Мени је мој Шмркослав најбољи друг, који ми увек помаже у невољи и ето, управо сад, он је лично разбио моју бригу што сам данас такав. Лепо ми је рекао лепу реч да се смирим и да није толико страшно што сам се малко хвалио, ал' убудуће да то не радим. Моја брига се онесвестила (пада као у несвест) и сад сам срећан! (љуби Шмркосава и ставља га лепо да седне у фотељу. Трчи до кофера, опет тражи нешто и вади качкет, ставља га наопачке на главу) Тако! Јесам леп, а?! Ово је мој супер качкет за моје супер мудре приче. Дакле, ја могу да причам супер приче једино када ми је тај качкет на глави. Он спречава моју веееееелику мудрост да стоји на једној месту, то јест у мојој глави, и да ту чека моју нову причу... Свашта, шта сам сад то рекао?! Ништа нисам разумео! (скида качкет, гледа га) Да се ниси и ти покварио ко мој стомак, качкетићу мој?! Ма, јок! (узима флашицу и пије чај) Боље ми је да попијем још који гутљај супер камилице, боље ће ми размишљати и стомачић, а и главица! (ставља качкет. Ставља руке на леђа и шета лево-десно. Звони телефон) Јао, да није опет ујка?! Али сад сам био добар, је л да? (уплашено узима слушалицу, промуклим гласом) Хало! Ја сам! О, Спајдремену, друже стари, па како си, од кад се нисмо чули... Шта је било? Немој да причашв - брига, а? Уплела ти се мрежа! Срам је било! Каква је то мрежа кад се уплиће без питања. Дај ми је за час! (мази се) Здраво, мрежице! Чујем да си се нешто наљутила на нашег друга Спајдрмена. Да... Па није он мислио ништа лоше. Ти си његова најбоља другарица и зато се мало драо на тебе. Јесте, да њему буде лакше, а ти нећеш да му се љутиш. Хајде, буди тако добра, па се отпетљај. Добро знаш да вас двоје треба да спашавате свет од злих људи... Јесте, ти си мрежа спасилац! Хоћеш?! Браво, душо! Па поздрави ми Спајдрмена! Ћао! (поносно спушта слушалицу) Ох, ето, још један успешно решен случај и то телефоном! Супер хероји увек треба да су спремни за акцију-никад не знају шта их и где чека! Зато ја Гига Разбибрига, мора да сам увек у форми (трчи, скаче, вози бицикл) Да сам спретан и окретан, да су ми све вијуге у глави сто посто у функцији, да увек при руци имам право решење! Помагач у томе је ово моје коферче! Када сам лепо нахрањен и ојачан гвожђем из спанаћа, ја без кофера никуд не идем. Јутрос ме мало зезнуо онај морнар Попај, па је смазао сав спанаћ, као што сам вам рекао (чује се неки гласић) Добро Шмкославе, не тужакам ја Попаја, знам да то није лепо, само ето причам са другарима, односно, малко им се жалим, зато другари и служе, да се једни другима пожалимо када нас нешто тишти. Шта си ти рекао? (показује на дете из публике) А, Хоћеш да ме питаш, зашто се Попај као љути на мене. Ма љубоморан је, знате већ какви су дечаци. Прошле недеље водио сам Оливу на сладолед, а он побеснео. У ствари, Олива је имала неку бригу због оног досадног Баџе, знате оног Баџу што се стално свађа с Попајем. И тако пошто је, као што сам већ реко, Олива имала бригу, нормално мој задатак је био да је решим те бриге, што сам наравно и учинио. Било ми је лепше да решавамо бриге уз супер порцију сладоледа. Јао да знате што је био сладолед! Оволики! А одозго прелив од јагода! Ух! Опет те јагоде! А... Ето, поново сам се удаљио од приче. То ми се врло ретко дешава, па се зато извињавам. Вероватно и ви имате тако неке безвезе минуте, када вам мисли лутају тамо-вамо, па само лупате глупости. Надам се да вам се то не дешава када сте у школи...Доста блебетања, боље ми је да се вратим на Попаја. Дакле он је полудео од љубоморе због Оливе и смазао ми је сав спанаћ, па ми је данас кофер нешто тежак. Али, моја мајчица Снежана Бонд 006 спрема укусну супу с кнедлама, помфрит и пудинг од ваниле за ручак, тако да ћу се најести и ојачати ко никад! Мњам, мњам! Шта је било Шмкосаве? Опет причам празне приче, а! Да знаш! Ево обећавам – нећу више! Шта предлажеш! (домунђава се са Шмркосавом.Долази до кофера и вади неки диск. Одлази до сточића и завирује испод, нешто чачка) Ово је ујкин поклон за мој осми рођендан. Супер сточић који може да свира! (почиње музика. Узима кишобран из кофета. Пева-репује)

Срео си, проблем, срео си бригу
Позови Гигу Разбибригу,
Па нек брига од сада клечи
Јер ће Гига њу да спречи!

Гига!!!
Гига!!! Гига!!! Гига!!!

Ако те киша брига окупа,
Ако те сретне нека рупа,
Па треснеш у њу само тако,
Не брини, друже, биће ти лако,
Само позови онога Гигу,
Доброга Гигу Разбибригу,
Он рабија бриге, лечи проблеме
Толико је добар, нема дилеме!
За бриге је махер, тата-мата,
Ломи бриге ко од шале,
Велике бриге као врата,
А и оне бриге мале.

Срео си, проблем, срео си бригу
Позови Гигу Разбибригу,
Па нек брига од сада клечи
Јер ће Гига њу да спречи!
Гига!!!
Гига!!! Гига!!! Гига!!!

Хвала! Хвала! Хвала! Ово је моја супер херојска песма, коју врло добро знају сви моји пријатељи, односно, људи којима сам помогао у разбијању брига! Знам да је малкице, како бих реко, хвалоспев о мени, али супер хероји као ја, као мој ујак Бонд, као Супермен, па и онај љубоморни морнар Попај имају право да не буду скромни. (звони телефон) Хало! Е, мама, како си? Како је на послу! (публици) Мама је генерал одреда за сузбијање проблема! (слуша неко време и окреће се) Ма шта је ово данас – цео свет види шта ја радим. Да, мама! Разумем! Испричаћу им! Јесте, мама, ја сам добро дете! Важи, мама! Волим и ја тебе, мама! Ћао, мама! (спушта слушалицу) Моја мајчица! Каже ми да сам претерао са хвалисањем и да ми је паметније да вам испричам нешто конкретно, него што вас ту давим... Не, није рекла дави, него што вас смарам... Не није ни то рекла. Давити и смарати нису баш лепе рече, односно малко су ружне... Да, рекла је да вам досађујем причом о себи и да би ми паметније било да вам испричам једну о неком конкретном мом задатку. Добро, мама! Добро ујко! (прилази коферу, чепрка, разбацује ствари, иде до Шмркосава, као консултује се с њим, опет се враћа до кофера и вади неки велики орден. Гледа га и прикачује га на груди. Док све то ради чује се весела музика) А, ево моје приче! Случај кмезаве принцезе Лепосаве! Врло сложен и компликован случај у који сам уложио сво своје знање и сво своје суперхеројство. Тада је мој друг Шмркосав (узима га и театрално га показује публици) од брига и проблема због мене овако и побелео од муке! Али, све се лепо завршило (враћа Шмркосава на место) и по Шмркосава и по мене, а и по принцезу Лепосаву. Ево како је то било! (трчи до фотеље, баца Шмркосава, кад овај падне притрчава, узима га као извињава му се, седа брзо у фотељу, сети се, чачка по коферу, узима политикин забавник, намешта качкет, заврће ногавице и почиње да листа новину) Седим ја тако једног недељњог поподнева и читам Забавник. Нормално, написао сам домаће задатке, прочитао лектиру и... А што ме тако гледате? Зар сте мислили да супер хероји не иду у школу и да немају домаће задатке! Е, није то тако! Идем бога ми у школу и бринем школске бриге, које врло тешко могу да разбијем, иако сам специализован за разбибригавање. Не хватају кривине супер хероји само зато што су супер хероји! Ништа без школе! Али да се вратим на случај принцезе Лепосаве. Читам ја тако Забавник, слушам и неку музикицу на ујкином тајној музичкој скаламерији, када звони мој пословни телефон, односно овај. (све што објашњава „игра“)Ја скочим, зафрљачим Забавник – супер херој оставља сваки посао заради случаја који га чека и јавим се. „Хало, Гига Разбибрига на телефону, изволте. Како могу да вам помогнем!“ А с друге стране он – краљ лично, као мишић из рупице цичи. „Јао, Гиго, хероју, помагај! У грдној сам невољи, лично ја, вееееелики краљ Живорад!“ Краљ Живорад! Препаднем се ја, али подебљам глас, па гукнем! „Како могу да вам помогнем ваша висости?“ „Мораш, мораш, кука краљ, мораш да ме ослободиш брига, које ми задаје она моја размажена кћи Лепосава! То дете је немогуће, драги Гиго! Због њених глупости, не могу да решавам државне проблеме! Ето, јуче краљ суседног нам краљевства, умало што се човек није удавио док смо заједно пецали рибу. Онако дубоко замишљењ-упецао сам њега уместо шарана, па бућ у реку! Док сам се опасуљио шта се дешава, честити краљ је попио пола реке! И све то због грдних брига званих Лепосава!“ „Страшно, ваша висости, кажем ја. Мора да вас море велике бриге, чим сте тако...расејани.“ Онда ми краљ Живорад, лепо и на танане исприча о томе каква је принцеза Лепосава, како је размажена, како је неуредна, како се туче са децом, како се плези и руга старијима, како баца папириће у парку и ломи младе саднице, како се подсмевала једној крави, како говори ружне речи и још хиљаду таквих злоћкастих ствари да сам се ја херојски згрануо и најежио. Па то није принцеза! Једној принцези не доликује тако да се понаша! Дивљакуша! Страно! Договорим се ја с краљем и следећег дана одем у интервенцију. Ех, да сам знао каква ме напаст чека, ишао бих на посебне припреме, али, шта је ту је – задатак мора да се реши. Одем ја код принцезе! Она седи ко какав разбојник, е овако. Узела таблу чоколаде и мљацка ли мљацка. Упрљала се ко прасе! Страшно да страшније не може бити. Приђем јој ја полако и љубазно јој пружим марамицу. „Изволите, драга принцезо, да обришете вашу мусаву њушкицу!“ Она ме погледа својим веееееееееликим црним очима, пљуну у страну ко гусар из оних филмова, бљак и упита ме: „Ко си па ти, тупсоне један!“ Замислите, назвла ме тупсоном! Мене Гигу Разбибригу, супер хероја, сестића великог Џејмса Бонда 007! Морао сма да се приберем од првог запрепашћења. Удахнуо сам два три пута дубоко, како ме је учила моја мама и љубазно јој рекао: „ Ја сам велики супер херој Гига Разбибрига и дошао сам да вашег оца ослободим брига које му ви задајете. На све то знате ли шта је принцеза урадила?! Исплезила ми се! Ево овако! Страшно! „ Баш ме брига што тата има брига! Он је краљ и има да их решава, а ја сам принцеза и има да радим шта ми се хоће!“ Гледам ја тако принцезу њупаџију, која је навалила већ на следећу чоколадицу, или је била крем-банана, не сећам се, само знам да се и мени пријело док сам је гледао како у сласти мљацка. Решио сам да сачекам принцезу да смаже слаткиш, док сам ја за то време погледам њену собу, одосно околину. Е то вам је, драги моја већ благи ужас. Страшноћа! Разбацане ципеле, хаљине, папирићи од бомбона и чоколада, коре од банана, саксија са неком ошишаном сиротом биљком, прљаве чарапе, исцепане и ишврљане књиге и милион неког ђубрета. Да нисам знао да сам у соби једне принцезе помислио бих да сам на неком ђубришту или у друштву неког клошара луталице, мада лично мислим да су они уреднији. Док сам се тако шетао собом, видим краља Живорада како вири иза неких врата. „Гиго, има ли ми помоћи! –пита ме забринути краљ. Било ми га је толико жао да му кажем да се премишљам да одустанем од задатка његовог спашавања и разбибригавања, јер је принцеза безнадежан случај. Ипак, својски сам га слагао: „Не брините, ваша краљевска висости, потрудићу се да опаметим, односно опасуљим принцезу!“ Слагао јесам толико добро, да веће лажи у том тренутку у свету није било. Док је принцеза цепала неку велику лепу енциклопедију, не обраћајући пажњу на моје молбе и придике, окренем ја мог ујака Џејмса Бонда. Он пак заузет – у том тренутку био је на Северном полу и решавао неку мистерију. Боље да му не сметан. Страшно је нервозан када га неко узнемирава. Позовем ја и друге моје познанике супер хероје, али сви нешто заузети! Тих дана било је много невоља у свету и сви су јурцали да их решавају. Е, Гиго, Гиго, остаје ти сам да средиш принцезу. „Лепосава, је л' хоћеш мало да се прошетамо по башти. Баш је лепо време данас?“ Принцеза гледа у мене разрогачених очију, ево овако. „Тупсоне глупи, нисам ја за тебе Лепосава, већ величанствена принцеза! С којим правом ме зовеш по имену?!“ Е кад је почела да ме гађа чим је стигла, три чворуге ми је направила. Ја јадан трпим и ћутим, а она вриши ли вришти и зове тату, односно краља! Права кмеза! Краљ, наравно није дошао, јер смо се договорили да, ако хоће да успем у решавању његових брига – нема мешања. То је разбеснело принцезу, па је почела да труби. Плаче на сав глас, дерња се, ваља се по поду. Страшноћа! Бога ми уплашио сам се! Није све једно да се једна принцеза дерња и ломи све пред собом! Ја мислим да и ви схватате да није лепо кад је неко размажен и кмеза! Је л' тако? Није лепо када се не води рачуна о стварима, када се загађује околина, није лепо када неког вређате. А све то је радила принцеза Лепосава! Зато сам чврсто и решио да је опасуљим. Пришао сма јој и још љубазније је замолио да се прошетамо краљевском баштом. Она је ућутала, исплазила ми се, па после ми се краичком усана насмешила. Истрчала је у башту. „Са мном се нико не игра како треба! Слуга Милутин је обично мој коњ, па га јашим и вучем за уши! А куварица Милунка је обично моја супер кока! Волим кад је натерам да буде кокошка, па пијуче по цело јутро!“ Јао, принцеза Лепосава је прави мучитељ. Сироте слуге – стално их малтретира. Док смо тако ишли баштом, уништила је целу леју зумбула, сломила две руже и једну младицу тополе, а велику канту са ђубретом бацила је у мали рибњак као да нахрани гладне рибице! Принцеза је право правцато дериште! Е дошло је време да је опаметиш. Гиго мајсторе! Толико сам се изнервирао и сасуо јој свашта у лице! Како је толико грозна и саможива да ће на крају остати сама и да нико неће с њом да се дружи, чак ће и отац побећи од ње. Како ће због њеног немара према околини, све биљке увести, поток и језерце пресушити, како ће у дворцу остати сам са ђубретом и нередом, како неће имати ни једног пријатеља и никада неће срести свог принца на белом коњу... Још пуно ствари сам јој реко и побего из баште, зато што ми се учинило да ће да ме угризе. Тако ми је изгледала. Другари, био сам убеђен да је моја мисија пропала и да по први пут у животу нисам извршио задатак. Чак сам се и расплакао, ево Шмркосав нек вам каже. И он је са мном заједно ронио сузе. Али, другог дана, баш док сам се спремао, односно скупљао храброст да се јавим краљу Живораду и кажем му да је његова ћерка безнадежан случај, зазвонио је телефон! „Хало, Гига Разбибрига на телефону. Ко је то!“ „ Гиго, спасиоче мој, овде краљ Живорад лично! Дођи данас у подне у дворац да ти уручим орден за храброст! Највеће признање краљевства! Учинио си немогуће, оно што ни један витез није могао учинити. Принцеза Лепосава је постала добра и питома као јагње и ја, краљ Живорад више немам брига!“ Слушам ја шта краљ прича и не могу својим сопственим ушима да поверујем - принцеза Лепосава постала добра! Гига Разбибрига је решио немогућу мисију! Три пут ура за њега! Е, то вам је било први и једини пут да сам проблем решио ружним речима, односно грдњом! Али није било другог решења! Тада сам, драги моји, добио овај орден и цело краљевство је славило мој успех цела три дана. Ујка Бонд ми је послао честитку са Северног пола. Остао је мало дуже на том Северном полу, јер је пао на скијању и угрувао ... гузу!!! А сви супер хероји знају колико је страшно кад један супер херој угрува...гузу! Иначе, после тога принцеза Лепосава постала је моја супер другарица. Зове ме на рођендане, краљевске журке, чак ми је у неколико наврата и помогла да решим случај. Краљ Живорад је презадвољан и сваког месеца ми шаље у знак захвалности, наравно супер укусне чоколадице из краљевске посластичаре. Ево остала ми једна. (узима чоколадицу из кофера и једе) Мммммм, како је добра! Уф, баш би ми легла чаша млекца! (полази да изађе са сцене, па враћа се) Пао ми је на памет још један супер случај звани случај крављи штрајк. Је л' се сећаш. Шмркославе, како смо супер решили завзламу са кравом. (чачка по коферу и вади неки лист папира) То је то! Решење кравље заврзламе! Хоћете ли да вам испричам шта је било?! Добро! Ево овако. Зове мене једном Симо Ружић, фармер овдашњи и малтене плачним гласом ми каже како му краве више не дају млека и како га је лупила тешка, претешка брига. Прави задатак за Гигу Разбибригу. Брзином светлости, на свом супер херојском тротинету (узима тротинет) ја сам стигао код чика Симе. Гледам ја кравице мирно пасу на ливади, машу реповима ево овако (узима прахер из кофера и маше) и ништа. Млека ни за лека! Чика Сима се нашао у чуду! Десет беба је тог дана плакало, зато што није било млека за њих! А у два вртића и три основне школе је уведено ванредно стање зато што нема млека! Страшноћа! Катастрофа! Чика Сима каже да је све до јуче било у реду и да се одједном десило то што се десило – пресушиле краве! Гледам ја мирне кравице, гледам, и ништа. Све би ми лакше било да разумем њихов крављи језик, а ја не знам ни да бекнем! Знам да кажем муууу, али не баш правилно кравећи...Или крављи... Ипак сам видео да нешто тишти сироте кравице. Због нечега пате. Али због чега?! Уто чујем Перу чобанина како се расправља са једном кравом и руга јој се „ Глупе ли краве?! Немој у башту, убиће нас газдерица! Ајде, краво, ајде, правац у шталу! Кравица и тужна и бесна послушно оде у шталу. Аха, у том грму лежи зец! Извадим ја под хитно моју супер оловку и супер херојску бележницу и напишем песму. Па ту песму лепо прочитам Сими, његовој пуначкој жени Симки и свим радницима на имању. Они слушају песму, а Симка чак и сузе рони! „ Немој, бога ти, Гиго, срце ће ми пући!“ Ја лично не бих плакао због ове песме, пошто мене не гризе савест, ја не вређам животиње, а неко их вређа. Хоћете да вам кажем песму? Хоћете! Веееееелики сам ја песник! Таленат (кашљуца, намешта се и говори песму)

Једна крава знана свима
У власништву Ружић Сима
Одлучила се на штрајк!
На ливади ставила рампу,
Провозала важно крављи бајк,
Сазвала конференцију за штампу
И одлучно рекла:

„ Ред је дошо и на нас!
Час је да се чује крављи глас!
Мууу!
Нисам ја нека кмезава крава,
Која се жали без везе, за бадава,
Крављег ми поноса, нема више смисла,
На очи ми чарне већ је пао мрак
Зато сам се чврсто одлучила за штрајк!

Дакле,
Сви ми кажу
„Здраво краво!“
Због тога се љутим здраво,
Али шта ћу-
Сви у мојој фамилији
Крављег су рода били,
Тете, ујне, стрине, баке,
Добре краве свакојаке,
Познате по супер млеку!
Поносна сам на све своје,
Поносна сам што постоје!

Али, ипак, сумња ме голица,
Вуче се за мном као приколица,
Не да ми мира та боцкава ствар,
У глави ми ствара прави дар-мар,
Тада све мрзим, никог не подносим,
Крављим пореклом уопште се не поносим.
Питате ме за разлог тих мојих проблема-
У вама је људи, других криваца нема!
Када неко од вас некога не воли,
Кажете нешто што МЕНЕ заболи
-Права си крава!
-У, како си дебела, краво једна!
-Баш си незграпна крава!
Признаћете, увреда је то права!
Шта ми фали што сам крава,
Добрица сам , крава страва,
Не бих згазила ни мрава.
А ви...

Не желим да се расправљам више,
Само хоћу једно да кажем-
Ако се не поправите, лоше вам се пише!
Не претим вам, али и не лажем!

Драге моје, млекопије,
Лепше изговарајте моје име,
Иначе-
За доручак неће бити млека,
За ручак неће бити млека,
За вечеру од млека ништа!
Ово је само опомена
Потребна је хитна промена
У вашем понашању!“

Крава спретно махну репом,
Заслади се мало травом,
Попе се на крављи бајк,
Мрдну лево-десно главом,
Воза се и важно виче:
„Штрајк још траје!
Крај приче!“

Хвала! Хвала! Хвала! Који сам ја песник! Сваки мој стих је разбибригавајући!!! После те моје песме која је била опомена за све који су вређали добре кравице, нико на Симином имању више није вређао краве. Сви су их пазили и поштовали, па су оне давале пуууууууно млека. Мени лично чика Сима Ружић свако јутро шаље флашу топлог млека. Још који дан и неће ми баш толико требати Попајев спанаћ за снагу. Довољно ми је млеко и једна јабука на дан (вади јабуку из кофера и загризе је) па ћу бити ем здрав ем супер јак! (звони телефон) Шмркосаве, ко ли је па сад? Хало, Гига Разбибрига на телефону! Да...Да...Немојте да причате! А колико млади господин има година? Десет! Добро! Долазим за пет минута! (спушта слушалицу) Посао зове, другари! Имам важан задатак да разбијем бриге једне забринуте маме, чији син Перица, персона од десет година прави проблеме у школи, не учи, има јединице и уз то говори веееееееома ружне речи. Ви не говорите ружне речи, је л' да? Наравно, то није лепо! Жао ми је што морам да вас напустим, ал посао зове! (враћа ствари у кофер, облачи сако, ставља наочаре за сунце, скида качкет и исправља ногавице. Без проблема подиже кофер и полази, чује се неки глас) Шта је било Шмркославе, журим?! Па поздравио сам се са другарима! Ето опет машем! Ћао, другари! Па, може! Е, другари, хоћете ли да отпевамо моју супер херојску песму, па после да одем у акцију?! Неће перица никуд побећи! Хајде! Идемо! (почиње музика. Гига репује)

Срео си, проблем, срео си бригу
Позови Гигу Разбибригу,
Па нек брига од сада клечи
Јер ће Гига њу да спречи!

Гига!!!
Гига!!! Гига!!! Гига!!!

Ако те киша брига окупа,
Ако те сретне нека рупа,
Па треснеш у њу само тако,
Не брини, друже, биће ти лако,
Само позови онога Гигу,
Доброга Гигу Разбибригу,
Он рабија бриге, лечи проблеме
Толико је добар, нема дилеме!
За бриге је махер, тата-мата,
Ломи бриге ко од шале,
Велике бриге као врата,
А и оне бриге мале.

Срео си, проблем, срео си бригу
Позови Гигу Разбибригу,
Па нек брига од сада клечи
Јер ће Гига њу да спречи!

Гига!!!
Гига!!! Гига!!! Гига!!!

-К Р А Ј-
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10517
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Povratak na POZORIŠNI TEKSTOVI ZA DECU

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju