Tode Nikoletić - Mama, tata, hoću brata

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Tode Nikoletić - Mama, tata, hoću brata

Post od branko »

Тоде Николетић

Мама тата, хоћу брата


ПЕЋИНКО
АДАМ
ЕВА
БОЈАН
БОЈАНА
ЈОВАН
ЈОВАНА
МИЛАН
МИЛАНА

Сцена: на рикванду је насликано неколико рода које у кљуновима носе бебе. На доњој страни рикванда насликани су мамути и диносауруси. Са леве стране је постављено стабло јабуке.

Представу почети музичким уводом
„ Стварање историје“

Пећинко:
(Појављује се у костиму прачовека, седа, и почиње да удара тољагом, уз музичку подлогу «Стварање света»)
У почетку почетака, пре стричева и тетака. Пре пра мама и пра тата, пре одела и кравата. У пра доба, пре пра света, пре кокошке и јајета. Пре ћелија и амеба беше прво пра пра беба.
(Појављује се пра беба у крзну)
Пра беба: Гу гу. Га, га...
Пећинко:
Пра беба је као све бебе у прапочетку личила сама на себе.
Пра беба: Гу гу. Да, да...
Пећинко:
Живела је у свом јату уз пра маму и пра тату.
(Појављују се пра мама и пра тата)
Уз пра бабу и пра деду,(Излазе пра деда и пра баба) у слози и правом реду, у пећини годинама, са пра браћом и сестрама.
Пра тата:
Тумба ! Тумба!
Пра мама:
Бунда! Бунда!
Пра тата:
Тумба ! Тумба!
Пра мама:
Бурма. Бурма!
(Пра тата даје бурму пра мами.)
Пра деда:
Чорба. Чорба!
Пра баба:
Торба, торба!
(Пра деда даје пра баби торбу. Након тога пра тата грли пра маму а пра деда пра бабу.)
( Излази гомила пра браће и пра сестара и гужвају се, гуркају, хрву.)
(Сви плешу уз звук там тама.)
Пећинко:
Било је то у пра време, када су отпочеле прве љубавне пра шеме. А сада је ред да видимо шта сматрају данашње бебе како су настале и дошче до себе.
Бојан:
Донела ме рода!
Милан:
Пао сам са неба!
Јован:
Нашли су ме у купусу!
Бојана:
Озидао ме тата!
Јована:
Излегла ме квочка!
Милана:
Родила ме тетка!
Милана:
Нашли су ме у парадаизу.
Пећинко:
Лупајте...лупајте...
Бојан:
Изашао сам на пупак!
Милан:
Измесила ме мама од теста.
Јован:
Пао сам са марса!
Бојана:
Донео ме Деда Мраз!
Јована:
Мене је донео поштар!
Милана:
А мене су нашли испред куће.
Пећинко:
Све су ово претпоставке, у које не верују ни глупе чавке. А шта шта се крије иза ове лагарије, не смемо више питати преозбиљне и старије. Крутим васпитним мерама, сумњичавим обманама, допринели су подједнако и тата и мама. Упакованим шареним лажама, родитељи су главни кривци што смо иложени бламажама.. Зато је време да у овој малој игри покажемо како настаје беба а да то буде без вулгарности, заплитања у разне теорије и табу теме. Из тог разлога ћемо се вратити у прапочетак и уз помоћ Адама и Еве, открити праву истину, па....нека љубав буде зачетак , а дете Божије семе!
( Адам и Ева излазе у костимима праљуди, Ева држи лист папира на коме је насликан лист. Адам једе јабуку.)
Адам :
О, Ево, Ево, срећан је дан када сам те срео. Од тада сам педесет тона јабука појео! Јонатан, Делишес, Грин Смит. Баш сам ти, Ево, драга, сит као кит.
Ева:
О, Адаме, мили роде, јабуке здрављу највише годе. Изволи.
Адам:
А тумба! Тумба!
Ева:
Ааа не! Прво бунда! Бунда!
Адам:
Бундаа?!
Ева:
Бунда! Бунда !
Пећинко:
У почетку су дакле били Адам и Ева. Нешто као ћале и кева!
Обоје:
Тумба! Тумба! Тумба ! Тумба!
Пећинко:
Слика идентична. Митолошки иста, онако голишави са два листа.
Обоје:
Тумба! Тумба! Тумба! Тумба!
Пећинко:
И онда Адам као шева, поче Еви песму да пева:
Адам:
Ооо, Ево! Ево! Пју бела роса! (Као „ Соле мио“)
О лепа дјевоо ! Зашто си босааа! О , Евоооооо! Срце ти евооо,
И један цветић, што сам плео...
Пећинко:
Стоп! Стоп! Рекли смо без страних речи. И пређите одмах на нежнији део приче!.
(Адам ставља цветни венас Еви око врата)
Ева:
Оооооооо!
Адам:
Е, па, лепа Ево. Дозволи да се упознамо, ја сам Стево!
Ева:
Иди, бегај. Каква те снашла Ева!? Ја сам, деране, госпојица Милева!
Адам:
Госпојица Милева! Баш фино. Јер ми крче црева. Јел'те пошто су вам јабуке?
Милева:
За таквог дасу, што је на гласу. Један уздах, два додира , три нежне речи, неколико учтивих гестова, једна врела пуса и три диносауруса!
Стева:
Три диносауруса!? Ауууууу... Настрадо си црни Муса! Али , ево, овај баћа све плаћа. Па макар остао и без гаћа! Изволите пусу, а диносауруси су ту у близини. Мислим у купусу.
Милева:
Јууууу!, Стево, молим вас скрените лево!
Стева:
Само бих замолио госпојицу, Еву, кад види диносауруса да не прави џеву!
( Одлазе иза сцене. )
Милева :
(Гура дрвена колица са бебом. Сви прилазе, гледају и диве се)
Пећинко:
И, као што видите, ви што се стидите. Прва прабеба је пала са неба
У купусиште.
Стева:
Буци, буци, буууууу! Како си бебо? Гугили гугили гуу! Кази та-таа! Кази та-тааа! Па цес добити јос два брата!
Прабеба:
Баба! Баба! Гу гу...
Стева;
Каква баба. Ја сам тата ! Тата мата!
Милева:
Хајде пиле, реци та-та!
Беба:
Де-да!
Стева:
Тата! А не деда!
Милева:
Остави моју бебу!
Стева:
Моја је! Личи на мене! Биће јака попут стене!
Милева:
Има моје очи.
Стева:
Ох... Има моју косу!
Милева:
Па он нема косу.
Стева:
Ћелав је, и пљунути ја!
Милева:
Грешиш. Има моје очи.
Стева:
Ма немој! А нос!? Погледај нос?
Милева:
Истина да има велики нос. Међутим, уши су моје!
Стева:
Јесте. Клемпаве су.
Милева:
Мамин мезимац!
Стева:
Татин јунак! (вуче колица)
Милева:
Мамина дика. (вуче колица)
Стева:
Татин пишоња! (вуче колица)
Милева:
Мамин ушоња! (вуче колица)
Стева:
Пусти колица. Ја сам га направио!
Милева:
Да! Али ја сам га родила!
Стева:
Мој је!
Милева:
Мој!
Беба:
(Скаче из колица) Доста!!! Ама, људи, мислим ротитељи, шта вам је? Зашто се свађате? Чему нестрпљење кад постоји решење! Дакле, логика је проста...
Стева:
Како?
Беба:
Приђите. Имам идеју! (Стева и Милева прилазе. Шапуће им)
Милева:
Срећо мамина. Како је само паметан! Хоће брата!
Стева:
Брата! Аха! И тата неке ствари схвата!
Ева:
Па шта чекамо! Хајдемо.
( Беба, пева сонг: »Децу не доносе роде». Након сонга, улазе сви
И свако гура по једна колица. Чује се плач беба)
Беба:
Аууууу. Шта је ово?
Стева:
Браћа, сине.
Милева:
И сестрице, сине.
Пећинко:
И тако је једног врелог пра лета, дошло до стварања прасвета.
Милева:
Чекај мало, блебетало! А чији ти оно беше?
Пећинко:
Ја!? Ја сам, овај наш. Адаме, објасни, ти знаш!
Милева:
Аааааа, тако значи! Е, па Адаме, видећеш сада ко је јачи и ко ће светом да влада!
Јууууурииииииииишшш!
( Сви јуре Адама уз динамичну музичку подлогу.)

к р а ј
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 10 gostiju