Tode Nikoletić - Koktel bajka

[branko]

Тоде Николетић

Коктел бајка

ИГРАЈУ:

СОФРОНИЈЕ
СЕРАФИНА
ПЕПЉУГА
ЦРВЕНКАПА
ИВИЦА
МАРИЦА
СНЕЖАНА
СЕДАМ ПАТУЉАКА
АЛИСА
ТРИ ПРАСЕТА
ВУК
ЛОВАЦ
БАКА
ПРИНЦЕЗА НА ЗРНУ ГРАШКА
ГУЛИВЕР
ПИНОКИО
ПИПИ ДУГА ЧАРАПА

СЦЕНА:
Направити шуму од најлона. У свако стабло убацити батерију у различитој боји. Испред шуме поставити неколико печурака
Величине стоних лампи. на леву страну просценијума поставити крветац, серафину,а са десне за софронија.
Костими адекватни карактеру улоге.
СЦЕНА: полузамрачена. Из шуме се појављује серафина у пиџами. Неколико пута зева ,долази до кревета и леже. Затим се врти. Мења позе. Покрива се покушава да заспе јастуком. Али не успева. Позива софронија.

Клемен: Софроније! Софроније! Со! Фро! Није!
Софрон: (у пиџами) Шта је,Серафина? Шта се дереш? Опет си утртила од мрака? Је ли?
Серафи: Није.
Софрон: Знам! Упишкила си се!
Серафи: Не блесави се, Софроније!
Софрон: Онда си сањала неку крезубу и буљаву бабарогу?
Серафи: Не лупетај!
Софрон: Па, да ! Прејела си се па те боли трба?
Серафи: Није ни то.
Софрон: Па шта је онда, ако ништа није?
Серафи: Не могу да заспим, Софроније.
Софрон: Јел? Па и мени не даш да спавам! Ајд здраво!
Серафи: Софроније! Софро-није!
Софрон: Ама, пусти ме досаднице! Хоћу да спавам!
Серафи: Е, баш нећу!
Софрон: Добро,Серафина, знаш ли онда шта хоћеш?
Серафи: Хоћу да ми испричаш бајку.
Софрон: Лаку ноћ! (покрива се по глави)
Серафи: Софроооооонијееее!
Софрон: (гризе јастук) Мооооолииииммм ???
Серафи: Бајку!
Софрон: Добро. Не цмиздри. Испричаћу ти бајку, ако ми обећаш да ћеш после тога спавати.
Серафи: Обећавам.
Софрони: Слушај овако; Била једном једна Пепељуга коју је пратила туга јер је тата отерао у шуму због зле маћехе.
Софрон: И тако, тражећи пут срела је вука.
Серафина: Софроније, побркао си шерпе и лончиће.Брука! Црвенкапа је срела вука.
Софроније: Хоћеш ли ти бајку или нећеш?
Серафина: Хоћу.
Софроније: Слушај онда и ћути! Шта те брига ко је кога срео и ко је кога појео!
Серафина: У реду. Шта је даље било?
Софроније: Када је вук видео Црвенкапу просто му је било мило! (музика)
(Пепељуга се појављује и гледа у дрвеће. )

Вук: Буахахаха!!! Ко си ти, љупко моје луче?
Пепељу: Ја сам сирота Пепељуга добри стари вуче?
Вук: Пепељуга. Фино. Сад ћу да те поједем из два цуга!.
Пепељу: Немојте, вучко. Ја сам жилава. Ви треба да поједете Црвенкапу јер је дебела и килава...
Вук: Црвенкапу! Нећу да једем црвену капу! Хоћу твоју шапу!
Пепељуга: Немојте, Вуле, моја шапа је црна ко гар. Поједите Црвенкапу сочна је ко нар!
Вук: Аааа... Црвенкапу! То је права ствар? Извињавам се. Где је Црвенкапа? Да направим дар-мар!
Пепељу: Ево је иде!
Вук: Одлази Пепељуго, Црвенкапа неће још дуго!
Алиса: (Бере цвеће)
Вук: Буахахахаа! Појешћу те , Црвенкапо ја!
Алиса: Ма немој! А, да се ти, Вуче, ниси зизнуо у главу , кад не не разликујеш црвену и боју плаву. (Удара вука штапом)
Вук: Чекај, Црвенкапо! Чекај, шалио сам се!
Алиса: Море,творе, каква Црвенкапа, длакава главо луда!? Ја сам Алиса из земље чуда!
Вук: А! Аска?
Алиса: Изгледа да теби вуче фали у глави даска! Алиса! Алиса. А, као ав! ! Јеси ли ти глув или блесав!?
Вук: Па што одмах не кажеш? Него, ломиш ребарца овог гладног старца?
Алиса: Ево је, Црвенкапа управо стиже, погледај како је дебела јер сладолед лиже!!
Снежана: (Баца каменчиће)
Вук: Добар дан пиле моје масно, Шта тражиш у мојој шуми овако касно?
Снежана: Мааааршшш џукело! Ја нисам за јело!
Вук: Ти можда ниси, ал мени слина од глади виси! Дођи Црвенкапицеее, у моје нежне шапице!
Снежана: Вук! У помоооооћ! Ввуууук!
Вук: Не вреди да се дереш. Смазаћу те ко зрео лук!
Снежана: Али ја сам, Снежана!
Вук: Свекедно је, Снежана или Снежа. Мени изгледаш укусна и свежа!
Седам патуљака:
Први пат: Не дирај Снежу ошишани јежу!
Други пат: Или ћемо те уцмекати, ти вучино репати.
Трећи; Или ћемо те укокати, ти гадове окати!
Четврти: Или ћемо те згњечити, ти пљачкашу вечити.
Пети: Па ћемо те опељушати ти пацове ушати!
Шести: Па ћемо те грдити, ти злотворе срдити!
Седми: И на крају везати, ти крезоњо крезати!!!

Вук: Шта је ово?! Кидај вуче док ти срце туче!
Патуљ: Јууууриииииишшшшш!
Вук: (Бежи) Немојте, људи!!!Немојте, људи!!!
Патуљц: Какви људи, ти репоњо луди! Ми смо патуљци, мали човечуљци!
Вук: Предајем се патуљци! Јача сте клапа. Извињавам се, Снежана, мислио сам да сте Црвенкапа?
Снежана: Црвенкапа? Имаш среће, Вујо. Ево Црвенкапе спреми своје шапе. Хајдемо патуљци чека нас одмор у Бањи Врујци!
Ивица и Марица: Извините, кученце, да не знате где је пут за?
Вук: За моје дупенце!
Марица: Ивице, ко је овај момак?
Вук: Ово је момак што има празан стомак!
Ивица: Изгледа да је бабарогана!!!
Марица: Пре ће бити да је баба погана! Звизни је у њушку!
Ивица: Разбиј јој крушку!
Марица: Тресни јој мај гери!
Ивица: Ко мачку га одери!
Вук: Станииии! Ако нисте Црвенкапе? Даље од мене шапе!
Марица: Не бој се Вукашине, добри наш куме. Ено Црвенкапе
иза оне шуме...
Вук: Где је? Где је? Стомак ми се смеје? Ко си ти, слаткице
паткице?
Принцеза; Принцеза на зрну грашка!
Вук: Принцеза на зрну грашка? Их. Већа је од тебе и бува и вашка!
Принцеза: Није важно бити крупан и ситан, важно је Вуче да си ти клипан!
Вук: Пардон! Немој да те згњечим ко буву, види колика си личиш ми на муву!
Принцеза: Татааааааа! Татааааааа!
Гуливер: Шта је злато татино? Да је ниси пипнуо ти вуцибатино! Сада се спремам мало много да те лемам. А то значи да те истучем и малчице уши да ти извучем.
Вук: Аууууу! Шта је овај клопао! Начисто сам пропао! (Бежи.)
Гуливер: Хајдемо принцезо, Вук је сада крезо!
Вук: Уф, једва сам се извукао. Умало ме није истукао. Ха! Чује се неко како трапа, сигурно је Црвенкапа.
Пипи: Шта је? Шта си се избечио? Умало ми ниси ногу пригњечио?
Вук: Ко је сад па ова што с ногама шкрипи?
Пипи: Пипи! Ја сам, Пипи дуга чарапа!
Принцеза: пипи, овај овде хоће да ме здипи!
Пипи: Е, па... Показаћу ја овој шуши како се извлаче уши!
Вук: Немојте слатка секо. Немојте уши, нисам ја зеко!
Пипи: Ниси зеко, ал' ко зеко скачеш, мада по гласу рекла бих да њачеш!
Вук: Склањај те шарене чарапетине. Брзо! Ево управо на видику Црвенкапине бабетине!
(Улази бака)
Бака: Здраво, Вуче!
Вук: Ох, како ми срце туче!
Бака: Ја сам сирота и изнемогла бака, хоћеш ли ми помоћи да изађем из мрака?
Вук: Хоћу добра и укусна бако. Хајдемо до мене, јешћу те полако!
Бака: Приђи баки мрцино килава, да видиш како је бака јака и жилава! (Туче га штапом)
Вук: Ова баба није чиста ? Уме да таба као каратиста!
Пинокио: Извините! Извините, да не знате где је пут за Токио?
Вук:Кко је овај носати?
Бака: То је онај Ђепетов син, Пинокио?

Вук: Је ли мали, да ли би ти нешто слатко попио?
Бака: Остави дете док ти нисам испрашила пете!
Вук: Одби бабо! Јер удараш слабо!!!
Црвенкапа: А, да ли би ти, Вучино мало очи склопио?
Вук: Црвенкапа! Биће сада апа драпа! Биће да се добро њапа!
Црвенкапа: Не дирај моју сироту баку, док те нисам згужвала ко жваку!!!
Вук. Три на један! Не вреди вам. Ја сам изванредан!
Ловац: (Уперио је пушку у вука) А , чини ми се да ће неко остати без њушке! Горе руке! Ил пуцам из пушке!
Вук: (Диже руке) Е, баш сам у овој бајци јадан. Остадох пребијен, понижен и гладан!
Три прасета:
Прво прасе: И ми смо, Вуче гладни!
Треће прасе: И ми смо слаби и јадни!
Друго прасе: Можемо ли прићи?

Вук: Јао! Људи! Стигли су прасићи! Јурииииииишшшш!
(Јури их, уз динамичну музичку секвенцу)

Софроније: Ето, тако је за прасићима кренула хајка, и тако се завршила ова коктел бајка! Серафина! Серафина... Хеј, Серафина! Па она је већ заспала . Пссссттт...Лаку ноћ!


к р а ј