Tode Nikoletić - Taj ludi svet

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Tode Nikoletić - Taj ludi svet

Post od branko »

Тоде Николетић

Тај луди свет

(ЗА ТИНЕЈЏЕРЕ И СВЕ ОНЕ КОЈИ ВОЛЕ)



ЛИЦА :

• ЦВЕТА
• ЦВЕТКО
• МИЛЕНКО
• ТЕОДОРА
• РОЗА
• КИФЛА
• ГУЗО
• ДУЦА-ДЕБЕЉУЦА
• ТУРБУЛЕНЦИЈА
• ВЕРКА РЕПЕРКА
• АМОР


На просценијуму излазе и стају једно поред другог лепи Цветко и лепа Цвета. Огледају се.


ЦВЕТКО:
Огледало, огледалце моје, кажи ми на свету најлепши ко је?
ЦВЕТА:
Огледало, огледалце моје, кажи ми на свету најлепши ко је?
ЦВЕТКО:
Ја!
ЦВЕТА:
Ја!
ЦВЕТКО:
Ја!
ЦВЕТА:
Ја!!! (Повишеним тоном.)
ЦВЕТКО:
( огледа се у замишљеном огледалцу)
Леп си, Цветко. Леп. Ко јабука! (Уздах.)
ЦВЕТА:
(На корак од њега огледа се у свом огледалцу.)
Лепа си, Цвето. Лепа, благош твојој мами!.
ЦВЕТКО:
Фризура ти је вау!. Очи ко панонски извори. Нос правилан. Мало. Уши ко две
радознале морске шкољке. А усне ? (Мало их напући) мм. Усне, црвеније од слатких трешања. Леп си, Цветко, нема шта. Леп и згодан. Атлетски грађен, висок, преко 160 центиметара…(Мала пауза) у ципелама.. .
ЦВЕТА:
Лепа си Цвето. Предивна! Ко насликана. Коса ко златна пшеница кад се заталаса на ветру. Очи, плавље од морског таласа. Трепавице (Трепће) као игра несташног лептира на цвету. Носић сладак ко јагода. А усне? Јао, усне: сочне, ко шлаг, пртеливен, одозго...
ЦВЕТКО:
Како си само згодан! Најлепши!
ЦВЕТА:
Дивим ти се, Цвето!
ЦВЕТКО:
Образован, паметан, промућуран, сналажљив. Једном речју савршен. Умеш да певаш, умеш добро да рецитујеш, Умеш да се љубиш... Али, шта ти то вреди кад немаш девојку? Кад место срца имаш миша у грудима. Бруко једна! Ђед ти је ти је имао десет баба. Стрико се пет пута женио. А, отац, отац ти је важио за највећег срцеломитеља на
Средњем салашу.
ЦВЕТА:
Боже, како си лепа, Цвето. Афрoдита би ти завидела на лепоти. Хеба на младости. Шармантна, педантна, промућурна. Мачка и по. Добро учиш, лепо сликаш, згодно се облачиш. Мама ти је манекенка, тетка глумица., а за бабом и дан данас цео пензионерски дом трчи! (Мала пауза)Ко може. А, ти! Шепртљо немаш дечка! (Плачно.) Нико да те погледа! Нико да те примети, нико да ти приђе? Стиди се,стиди се својих предака...И тетке, глумице.
ЦВЕТКО:
(Себи) Шта ме гледаш?! Што си се избечио!? Предузми нешто, млакоњо! Погледај око себе! Све врви од лепоте. Све пуца од зрелости и чека да га ти узабереш! Оде младост, брајко, а још се ниси заљубио. Хајде! Што ћутиш? Имаш ли симпатију!? Немаш! Брука! Онај шепртљави, Кифла, има на сваком прсту по две девојке. Дебели Гузо се већ две године љубака по амфорима и ћошковима. А ти!? Катастрофа! Изневерио си ме! Пао си на испиту! Али, још није касно Имаш шансу на поправном испиту. А до тада тражи! Вежбај. Тренирај технику и стилове удварања.
ЦВЕТА:
Е,па, Цвето! Доста си се секирала и грицкала нокте! Време је да одрастеш и мамцем срца упецаш неког лепотана. Тргни се из летаргије ! Нећеш увек бити цвет! Сада си лепа а после ћеш бити ружна, оронула, и дебела. Ко тетка!
ЦВЕТКО:
Огледало, огледалце моје кажи ми на свету најлепши ко је?
ГУЗО:
(Извирује са десне стране на којој је Цветко.)
Ја! Јер сам пажљив, шармантан и колегијалан.
ДУЦА:
(Извирује са леве стране на којој је Цвета.)
КИФЛА:
Ја! Јер сам педантан и неодољив.
РОЗА:
Ја! Јер пратим моду и имам добар стајлинг.
TУРБО:
Неспорно је да сам то ја! То све девојке знају у школи. Слушам добру музику и имам све добре оцене. Двојке. И једну тројку.
ТЕОДОРА:
Биће да сам ипак Ја! Хајде, реците има ли ико да се није у мене заљубио? Неееемааа!
МИЛЕНКО:
А шта фали мени молићу лепо? А!? Зар све не говори мој изглед !?
ВЕРКА:
Пиз брадер! Јел почела фрка? Брате, не може без мене!
ЦВЕТКО:
Огледало, огледалце моје...
ЦВЕТА:
Огледало, огледалце моје...
МОМЦИ:
Огледало, огледалце моје...
ДЕВОЈКЕ:
Огледало огледалце моје...
АМОР:
(Замрзава све на сцени.)
Ооооо, па нећемо свађу. Сврха је да се заљубљена срца нађу. Зато ћу употребити магичну стрелу. Да видимо ко кога воли и коме ће се прво наћи у телу!
Свака Аморова стрела је ко жаока врела. И кад тад мора да вас посети. (Запиње лук и одапиње стрелу) Да видимо ко ће први да је осети?
(Замрачење. Музичка подлога.)
ГУЗО:
(Крупан. На себи има кошуљу са трегерима, кратке панталоне, беле зокне до колена. У патикама. Из левог џепа му вири кобасица,. У руци носи кесу и у кеси француску векну. Гледа у сат.)
Ааааа! Ал ме нешто пецну! Бог те да није срце? Или је желудац! То је сигурно због Дуце. Касни! Нема је по обичају! Сигурно је упала у шерпу и млати сарму. Такве су вам данашње девојке. Прождрљиве. Безосећајне. Надмене... и, богами, у већини случајева утовљене. Не воде рачуна о свом изгледу, свом понашању, бонтону. Све сами холестерол и триглицериди. Код мушкараца је сасвим друкчије. Погледајте овај стајлинг? (Окреће се) Прави манекен! Која мачка, овај девојка, може одолети? Теодора!? Верка!? Цвета!? Иди, молим те! Е, па Дуцо, вараш се ако мислиш да ћу те чекати скрштених руку! (Вади хлеб и кобасицу) Да видимо, да ли ме воли или не воли! (Загризе кобасицу) Воли ме! (Па загризе хлеб) Не воли ме! Воли! Не воли! Воли! Не воли!
ДУЦА:
( Дебела у хаљини са наглашеним цветићима, са џунгла фризуром.)
Шта то радиш, мамлазе један?
ГУЗО:
Ох! Дуцо! Пиленце моје! Грицкам кобасицу због нервозе.
ДУЦА:
Тако дакле! Значи да ме не волиш!
ГУЗО:
Не волим? Волим, лабуде мој!
ДУЦА:
Не волиш, не волиш! Знам те ждеро!
ГУЗО:
Ма волим, крофнице моја!
ДУЦА:
Па зашто онда сам ждереш, прождрљивче!???
ГУЗО:
Ју... Опрости, палачинко моја. Изволи пола!
ДУЦА:
(Ломи пола)
Пола!? Пола!?Зар моја љубав вреди само пола? Зар ти се ја чиним као половина?
ГУЗО:
Не би се баш могло рећи, пекмезу мој. Ти си више од целог. Ти си једна и по. Не! Ти си
две девојчице! Ти си цео разред! Толико ми значиш. Узми. Узми све!
ДУЦА:
Таквог те волим, прасенце моје! А сада лепо, отпевај својој лептирици неку баладу док
не смажем овај мали сендвич!
ГУЗО:
Може ли нешто друго, кнедлице моја? Са баладама и серенадама не стојим баш
најбоље.
ДУЦА:
Може, али унеси емоцију у песму. Од тога ми расте апетит
ГУЗО:
Емоцију!Нек ти буде! Мада, колико видим добро ти иде кобасица. Не фали ти емоција. (Пева без музичке подлоге.)
ДУЦА:
Певај, и ћути!
ГУЗО:
Да певам и ћутим? Ево. (Мумла нешто)
ДУЦА:
Шта мумлаш? Отори та уста, побогу!
ГУЗО:
( Отвара уста , загледан у небо.)
ДУЦА:
(Дуца га гледа , а затим гледа горе као да нешто има)
Шта бленеш горе као да ће марсовци? Ало! Почни да певаш.
ГУЗО:
Добро, не једи се. Ево.
Пада вече пуна златног сјаја,
цврчци цврче ко пржена јаја.
Пада вече, дрвеће се њииише,
на печење цео парк мирише!
Пада вече, вечера се спреемаа,
бут се пече а салате немааа!
ДУЦА:
Ох! Како ти је добра и масна песма!
ГУЗО:
Сам сам је написао и искомпоновао.
ДУЦА:
Ти си тако пажљив. Заслужујеш најдужи пољубац. Дођи не бој се. Приђи својој
лептирици!
ГУЗО:
Хоћу, лептирићу!
ДУЦА:
Али прво не узми у наручје!
ГУЗО:
(Гледа је) Да те узмем?
ДУЦА.
Да. Подигни ме као у филму. Онако како то раде прави мушкарци.
ГУЗО:
Како ти кажеш: (Покушава да је подигне на више начина)
Наслони се на мене сад ти, и веруј ми све, да ћу те подићи!. Ооооо! Рук! Оооо-рук!
Пробаћемо овако! (Хвата је иза леђа) Ајд сад! Ооо рук!!!
ДУЦА:
Шта би?
ГУЗО:
Оде брук!!
ДУЦА:
Е, па да мање ждереш и да се бавиш болдиблидингом, подигао би ме као перце!
Јеси ли видео како је Ромео носио Јулију? Како је Петрарка носио Лауру? Данте Беатричу?
ГУЗО:
Нисам. Сигурно сам тај дан био заузет.
ДУЦА:
Ама, јеси ли читао та књижевна дела?
ГУЗО:
А тоооо! Јесам. Дантеа сам читао три пута.
ДУЦА:
Па дижи ме онда!!!
ГУЗО:
Па ти си Дуцо ко Јулија, Бетрича, и Лаура. . Мислим лепа, попуњена.
Хајд пробаћу још једном.
(Хвата је за ногу и покушава да подигне)
Оп! Оп! Оп! Не вреди. Забетонирала се.
ДУЦА:
Гузо! Сада сам љута! Срам те било! Ниси у стању подићи једну исцрпљену девојчицу!
ГУЗО:
Једну?! Чини ми се да подижем цео разред!
ДУЦА:
А, лептирићу мој?!
ГУЗО:
Е видећемо сада!!! Дај овамо парче кобасице!
ДУЦА:
Ево, срце! Клопај!
ГУЗО:
(једе као попај)
Сада ћеш видети ко је Гузо звани Попај!
ДУЦА:
То билдеру мој! Саамо клопај!
ГУЗО:
Скочи срећо!
ДУЦА:
Хоћу, љубинко мој!
ГУЗО:
Скочи и не њачи!
ДУЦА:
А, да прво кажем хоп па да скочим, или да скочим и кажем хоп?
ГУЗО:
Ама, скачи док ме кобасица држи!
ДУЦА:
Скачеееееееем! (Скаче и гњечи га)
Мили, где си? Мили !!! Јеси ли читав мишу?
ГУЗО:
Ребра! Јао! Моја ребра! Јао ,моји бубрези! Слезена! Јао, кичма! Јао, јетра!!!
ДУЦА:
Шта ти је? па малопре си ме звао лабудица!
ГУЗО:
Каква лабудица? Тешка си ко дизалица.!
ДУЦА:
Дизалица??? Тако значи! Гузо, увредио си ме до сржи! Одлазим. Одлазим заувек, а ти нађи неку другу па са њом кобасице пржи!
ГУЗО:
Чекај, Дуцо! Чекај!!!
(Одјури за њом)
АМОР:
Време је за другу стрелу. Ко жели? Љубав је осећање које се дели. Љубав је најлепши зачин јелу. Ко проба носиће је кроз чаробно доба. Ко не проба остаће усамљен до гроба. Аха, ево их две мете.
ЦВЕТА:
(Стоји поред клупе у парку. Поправља хаљину. Огледа се. )
Огледало, огледалце моје , хоће ли доћи принц о коме сањам, или да се склањам?
Хоће! Е, па, Цвето, сад покажи шта те је тетка учила.
МИЛЕНКО:
Улази. Старомодно одело, кравата, зализан, опеглан,
Лакиране ципеле. Носи букет цвећа.)
ЦВЕТА:
Јој!
МИЛЕНКО:
Јој! Јој!
ЦВЕТА:
Јао мајко моја! Шта је ово?
МИЛЕНКО:
Слика и прилика. Дозволите, лепа дамо. Миленко Жгољо.
ЦВЕТА:
Жхољо!?
МИЛЕНКО:
Нисам жгољо ако то мислите.
ЦВЕТА:
Па сам си реко да си жгољо.
МИЛЕНКО:
Аааа, то. Жгољо се презивам. Знате моји су из Доњег шљивика. Одмах изнад Горњег. Пар километара ниже на брегу испод једне мање долине. На! Ово сам лично бирао за вас лепотице бобице! (Даје јој букет)
ЦВЕТА:
Ти си га брао?
МИЛЕНКО:
Аха! Овај сам нашао крај сеника. А овај плави, а овај плави... не знам ђе сам њега нашо! А овај жути, одма ту, иза штале. А, овај...
ЦВЕТА:
Штале. Сигурно краве уживају кад га виде.
МИЛЕНКО:
Не знам. Ја нисам крава. То мораш њих питати. (Смеје се блентаво)
А како се ти зовеш? Ниси ми рекла своје преференце.
ЦВЕТА:
Ја сам, Цвета!
МИЛЕНКО:
(Смех) Бог те, па ти имаш име ко моја крава! Још си се намазала! Све ти се црвени око уста! А види мене како сам се спремио! А? Слика и прилика!
(Вади марамицу и простире на клупу)
ЦВЕТА:
Врло пажљиво од тебе...
МИЛЕНКО:
Морам пазити на одело. То је татино! И то Нитех (Показује марку, затим седа на марамицу)
ЦВЕТА:
Лепо ти стоји. Мало је и велико.
МИЛЕНКО:
Па још растем. (Грохотан смех)
ЦВЕТА:
И ципеле су ти веће.
МИЛЕНКО:
Па сад , и ти имаш велика уста па нећу да ти кажем.
ЦВЕТА:
Баш си карактер. И? Зашто си ме звао? Шта је то тако важно што желиш да ми кажеш?
МИЛЕНКО:
Паааа....видиииииш.... Не знам одакле да поченем. Јој, што сам ти ја стидљив.
ЦВЕТА:
Опусти се слободно. Не једем ја људе.
МИЛЕНКО:
(Леже на клупу)
Јел овако?
ЦВЕТА:
Нисам рекла да се опружиш ко клада. Опусти се, мислим, кажи шта те мучи?
МИЛЕНКО:
Јој, што мени тешко око срца. Све ми нешто топло кода сам јео приганице!
Пипни како ми ландара унутра. А? Шта велиш? Лупа ко мајмун на бубањ.
ЦВЕТА:
Ма, хајде, не стиди се. Жгоље се никад нису стиделе.
МИЛЕНКО:
Како да почнем... Ма, рећу ти па шта буде нек буде!
ЦВЕТА:
Слажем се. Удри!
МИЛЕНКО:
(Нагло се окреће) Кога?!
ЦВЕТА:
Причај кажем! Остарићу овде.
МИЛЕНКО:
Нек ти буде. Сама си хтела. Ја сам се заљубио!
ЦВЕТА:
Ауууу. Па, лепо. Ето видиш да није болело. Храбро од тебе. И од када гајиш та осећања? Мислим од када ти се свиђам.
МИЛЕНКО:
Од првог дана. Од када сам видео Теодору.
ЦВЕТА:
Теодору!? Какве везе има Теодора са мном?
МИЛЕНКО:
Не знам. То питај њу.
ЦВЕТА:
Ништа не разумем! Ко се теби у ствари свиђа?Ја или Теодора?
МИЛЕНКО:
Теодора и ти.
ЦВЕТА:
Побогу! Па зашто си мени заказао састанак?
МИЛЕНКО:
Па да кажеш!
ЦВЕТА:
Шта да кажем?
МИЛЕНКО:
Да кажеш Цветку, да каже Гузи, Кифли да пренесу лично оном глупом Турбуленцији да вам не прилази!
ЦВЕТА:
Ако добро контам, ти мислиш да сам ја радио Милева.
МИЛЕНКО:
Шта те кошта. Даћу ти жваку!
ЦВЕТА:
Жваку!!!
МИЛЕНКО:
Даћу ти целу кутију. Ево!
ЦВЕТА:
Ха! Ево ти Турбуленције па му сам кажи. Какав мамлаз!
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
Воздра масо! Шта дите ра? Кулирате?
МИЛЕНКО:
(Скаче као каратиста)
Нинџа!
ЦВЕТА:
Одох ја, овде ће бити крви.
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
Који ти је мој?
МИЛЕНКО:
Одби уштво! Отимачу туђих девојака! Силеџијо! Неукусу!
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
Човече, јесу ти све козе наброју? Шта се гицаш?
МИЛЕНКО:
Не дирај ми козе! Одавно ти меркаш моју козу!
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
Ја меркам твоју зуко?
КИФЛА:
О чему се ради? Људи, шта је проблем?
МИЛЕНКО:
Знам ја да је шмекаш и вребаш прилику да је освојиш.Е, неће моћи ове ноћи!
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
Ја да освојим твоју козу. Овај је луд. Чујеш ли га Кифло!
МИЛЕНКО:
Мислиш да не знам да си заљубљен у њу?
КИФЛА:
Заљубљен си у козу? Човече, на чему си? Мада, све је данас модерно.
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
Брате, зар ти ја личим на неког ко има посла са козама, кравама и осаталом живином?
МИЛЕНКО:
Изазивам те на двобој! Вади оружје.
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
Шта да вадим, човече!? Имам марамицу за нос. И то половну, гледај!
КИФЛА:
Изазво те човек. Немој тако сада. Мене да је изазвао.
МИЛЕНКО:
Вади шта имаш па да почнемо. Ја сам часни представник Жгоља!
КИФЛА:
Видиш.
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
Боли ме уво што си жгољав. И ја сам грбав па шта?!
КИФЛА:
Вади!, кад човек каже.
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
(Претреса се) Немам ништа. У ствари имам трегере. (Скида трегер и корсти га као праћку)
МИЛЕНКО:
Прихватам свако оружје од плашљивог црва! Мени је довољна ова мала летва. (Скида летву дужу од метар и по са клупе.)
Кифло, дај знак.
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
Ауууу. Ал је мала. Збогом ребра. Добар дан туго!
КИФЛА:
Кад кажем, три четири сад! Почните.
Три!
(Миленко не чекајући почиње да јури Турбуленцију.)
ТУРБУЛЕНЦИЈА:
Чекај! Није рекао ни четири, ни сад! Човече, стани!
МИЛЕНКО:
Кад ти пребројим ребра онда ћу стати. Удрииииииии!!!
ЦВЕТКО:
Стани! Миленко! Турбо! Који вам је враг?
(Раздваја их.) У чему је проблем кад сте тако закрвили?
КИФЛА:
Ево ја ћу објаснити. Турбо је напао Миленкову козу, па сад и њега напада.
ТУРБО:
Ја! Човече, која лаж! Ја мрзим козе!
МИЛЕНКО:
Ето! (Подиже летву.)
ЦВЕТКО:
Миленко, спусти летву! Охлади се мало. А ти, Турбо, могао би бити пажљивији са козама.
ТУРБО:
Или сам ја глуп. Или ништа не капирам. Која коза?
МИЛЕНКО:
Знаш ти добро!Теодора! Моја лепа, моја једина, моја најдража Теодора.
КИФЛА:
Сад ни мени није јасно?
ЦВЕТКО:
Полако Миленко, смири се. Објасни нам какве везе има Теодора са козом и летвом?
МИЛЕНКО:
Па коза је у пренесеном значењу Теодора.
ТУРБО:
Какво пренесено значење, човече? Ово је да полудиш. Сад преноси нешто!
ЦВЕТКО:
Аха! Капирам. Ти мислиш да је Турботека.
ТУРБО:
Пардон! Турбуленција!
ЦВЕТКО:
Добро. Дакле, ти мислиш да је Турбуленција заљубљен у Теодору.
МИЛЕНКО:
Децидно!
ТУРБО:
Ја, заљубљен у ону кокошлу!
КИФЛА:
Кажем ја да је он настран.
МИЛЕНКО:
Шта! Назвао си је кокошка!
ЦВЕТКО:
Пусти ту тољагу! А ти се, Турботекцијо извини Миленку.
ТУРБО:
Не знам уопште зашто се извињавам, ал нек буде. Само остави ту штафлу, човече!
ЦВЕТКО:
Ето, видиш, Миленко, да није заљубљен у Теодору. Нема разлога да бринеш.
Хајде лепо остави ту фосну и иди својој драгој.
МИЛЕНКО:
Нек вам буде. Али, приметим ли неког да јој се приближио, бијем!
ТУРБО:
Човече, једва главу спасих. Хвала Цвеле, у прави час си бануо.
КИФЛА:
Извини Турбо, збунио ме са козом.
ЦВЕТКО:
Пустите козе и небулозе. Него добро је што смо се срели. Хоћу да вас позовем на журају у суботу. Биће лудо. Маторци ми нису код куће, па...
ТУРБО:
То брате. Дај мало живота. Доста је крвопролића. Рачунај на мене.
ЦВЕТКО:
Ти, Кифло?
КИФЛА:
Долазим и ја и то с новом цуром.
ЦВЕЛЕ:
Опаааа! Браво мајсторе. У мене нико да се заљуби.
ТУРБО:
Боље је тако. Видиш да има лудака са летвама.
ЦВЕТКО:
Него, Турбо, пошто се разумеш у организацију, могао би да ми помогнеш.
ТУРБО:
Може брати. Баци пет. Што се тиче музике ту сам краљ. Хоћете да чујете најновију ствар коју сам ископоновао?
ЦВЕТКО:
Може, брате, таман да је ту ноћ промовишемо. Туци!
( Турбо игра уз неку луду ствар)
ЦВЕТКО:
Шта кажеш, Кифло? Хоћеш са нама?
КИФЛА:
Не могу сада. Имам судар са новом цуром. Рибетином бре!
ТУРБО:
Кул , човече! Идемо брате, Овде смо вишак.
(Турбо и Цветко одлазе)
КИФЛА:
Док се двоје гложе, трећи све може! Ххехе...
ТЕОДОРА:
Ухууууу! Јеси ли тууу! Мишуууу!
КИФЛА:
Ево је! Мало парфена не шкоди. (Прска по себи и у уста)
ТЕОДОРА:
Пиленцееее! Где си? Стигла је мамица!!! Ухуууу!
КИФЛА:
Ево ме, Теодора душо.
ТЕОДОРА:
Јој, што овде мирише. Као да су се коњи парили.
КИФЛА:
А то! То је покошена ливада.
ТЕОДОРА:
Шалиш се! Ко је косио?
Јел знаш да ѕе љубиш?
КИФЛА:
Ти то одма! Их! Још питаш.
ТЕОДОРА:
Ја сам вежбала са Немањом, Луком, па оним Бојаном. Милан уопште не зна да се љуби. Бољи је Здравко. Мислим од Бориса. Мада кад размислим, најбољи је био Миленко.
А ти, с ким си се љубио.
КИФЛА:
Па, са тетком, стрином из Канаде. Са ујном за рођендан.
ТЕОДОРА:
Ма не питам то. Него са девојкама. Одистински.
КИФЛА:
Да, да. И са девојкама. Било је тога ихааааа.
ТЕОДОРА:
Лажеш! Види се да ниси.
КИФЛА:
Ма јесам.
ТЕОДОРА:
Хајде онда кад знаш, кажи ми шта радиш са језиком?
КИФЛА:
Причам.
ТЕОДОРА:
Причаш. Причаш. То зна и моја баба. Где држиш језик кад се љубиш.
КИФЛА:
У џепу! Па у устима.
ТЕОДОРА:
Добро, и онда?
КИФЛА:
Онда га вртим.
ТЕОДОРА:
Како?
КИФЛА:
Овако. (Показује )
ТЕОДОРА:
Немаш ти појма. Али имаш среће. Ја ћу те научити.
Приђи овамо. Време је за први час. Теодора све зна!
КИФЛА:
А јел може да прескочимо први час?
ТЕОДОРА:
А не! Први час је најважнији. Приђи. Приђи још мало, шта си се удрвенио?
Дакле, прво што мораш на љубавном састанку урадити је , шта? Ухватити своју драгу за руку
(Кигла је хвата)
Нежније мало. Не држиш дрво.
А сада кажи нешто лепо.
КИФЛА:
Кифла!
ТЕОДОРА:
Каква те кифла снашла?
КИФЛА:
Са еурокремом. Оне су баш лепе. Онако филоване, а од горе шећер у прху.
ТЕОДОРА:
Види луче, овде нема кифли. Овде смо ја и ти. Љубав. Ла мур. Капираш?!
КИФЛА:
Роџер Мур. Овај, ла мур.
ТЕОДОРА:
Ето. Кажи још једном Ла мур!
КИФЛА:
Ла мур!
ТЕОДОРА:
А сада загрли!
КИФЛА:
Да загрлим, Ла мура?!
ТЕОДОРА:
Мене будалетино!
КИФЛА:
Видеће неко.
ТЕОДОРА:
Па шта!? Ми се волимо и то је природно. Јел? Јел се крију петао и кокошка?
КИФЛА:
Не крију. Природно.
ТЕОДОРА:
Сада ради све што и ја. Дакле... А сада љубави зини.
КИФЛА:
А сада љубави зини!
ТЕОДОРА:
Нисам рекла да поновљаш речи. Већ да зинеш.
КИФЛА:
А, ја да зинем! Ево.
ТЕОДОРА:
Аууу, ал се осећа покошена ливада. Да ти ниси пасао траву кад се тако осећа?
КИФЛА:
(Неразумљиво)
ТЕОДОРА:
А сад избаци језик.
КИФЛА:
(Плези се.)
ТЕОДОРА:
Мајко моја шта је ово?
КИФЛА:
(Неразумљиво). То је мој језик.
ТЕОДОРА:
Ко лопата за снег. Са овим можеш да бришеш шофершајбне.
А сад пољубац!
ТУРБО:
Бежите, човече! Иде летва!
ТЕОДОРА:
Каква летва?
КИФЛА:
Миленко! Кидај!
МИЛЕНКО:
Ту си киднаперу! Вараш ме са Теодором!
ТЕОДОРА:
Свашта! Шмокљани! Ипак је Цветко идеалан за мене. Ово су све балавандери!
АМОР:
Време је за трећу стрелу! Да видимо коме љубав цвета у телу?
Љубав! Ах, љубав! Она је најлепши цвет на челу! И само она осветљава свемир.
Љубав! Почетак претворен у немир. Немир, та велика тајна. Љубав! Ах, љубав! Само је она трајна!
(Музички ефекат)
(Улазе, Роза и Цвета)
РОЗА:
Ма ,не плаши се. Он је пажљив и нежан. Видећеш.
ЦВЕТА:
Имам трему. Не иде ми никако заљубљивање. Никако да нађем правог. Пипни срце?
РОЗА:
Аууууу. Бубња ко веш машина! Не брини, овај је савршен.
ЦВЕТА:
Бојим се да ћу се онесвестити.кад га видим. Какав је? Висок?
РОЗА:
Не, нарочито.
ЦВЕТА:
Плав? Црн?
РОЗА::
Прави Италијан. Црн, али вуче мало на бело. Мужеван. Забаван. Уме да свира, пева...добро плеше. Вози ауто. Ћале му је буџа. Шта ти је? Зашто си се снуждила?
ЦВЕТА:
Иххх... И такав би се заљубио у мене? Ма нема шансе!
РОЗА:
Не будали. Амори су на нашој страни. Читала си како је Ева збарила Адама. Тотално је одлепио због јабуке.
ЦВЕТА:
Шта вреди кад нисам понела јабуку.
РОЗА:
Јеси. Лудице, ти си у ствари јабука. И то она најруменија. Најсочнија! Али пази! Не смеш му дозволити да те загризе!
ЦВЕТА:
А, шта ако навали?
РОЗА:
Брани се.
ЦВЕТА:
Чиме?
РОЗА:
Лукавством. Знаш оно: хоћу али нећу ! Могу али немогу. Не да ми мама. Морам да учим. Боли ме глава..уосталом бићу у твојој близини ако нешто пође наопако. Ево га!!! Долази.. Поправи мало фризуру!
ТУРБО:
Здраво сестро, брате. Човече, фризура ти је за ура! Идеш ли вечерас на журају?
Ако ниси стопирана да те повезем. Имам неку кинту. Како то да те раније нисам срео?
Који те змај држи заробљену? И тако то... сад ти...
ЦВЕТА:
Здраво брате, кеве ми, однекуд те знам. Што си сам? Исти си Жан Клод Ван Дам.
Иначе сама галопирам, ретко стопирам. Немам змаја. Још није наишао прави баја.
Сада ти.
ТУРБО:
Лепо ти стоји глава. Сва си ми некако плава и кад си црна. Човече, букнуло ми је срце ко ружа. Да ли би ме хтела за мужа?
Ти си на реду.
ЦВЕТА:
Јао момче! Па ни ти ниси лош. Шта више, висок си ко кош. Тај твој стил, ме баца у у дубоки Нил. Ма где си до сад бил? И ти би ме оженил?
ТУРБО:
О, лепа дамо, бит ћу твој Сирано. Мој мач бити ће вам слуга! За мене не постоји друга! Ни трећа! Ах, ах, ах, ви сте моја срећа! Падните ми на плећа!

ЦВЕТА:
Говорите ми о срећи!
Љубави моја већ постоји трећи!
ТУРБО:
Што тиме хоћете рећи? Зар од мене има неко већи? Зар ће ме довека пратити клетва?
Где је тај пацов псећи?
МИЛЕНКО:
Еве га! А , богами, ту је и летва!
ТУРБО:
О, судбо клета од летве се јежим ! Госпо моја из ових стопа бежим!
МИЛЕНКО:
Чекај младожења! А, довиђења?! (Јури га)
ЦВЕТА:
Оде! Ко стари капут из моде. Штета! Баш штета, опет остаде сама Цвета!
ГУЗО:
Може ли резерва?
ЦВЕТА:
Молим!?
ГУЗО:
Знаш оно резервни точак. Мењање.
ЦВЕТА:
Не капирам?
ГУЗО:
Па кад пукне гума. Ваља је окрпити. Мислим срце. И мени је пукло.
ЦВЕТА:
Шта ти је пукло?
ГУЗО:
Све. Срце, ребро, мада ни слезена није баш најбоља. А колико видим и теби је пукло. Па ко велим, хајде да ти окрпим ту рану.
ЦВЕТА:
Шта да ми крпиш? Ти ниси нормалан! Ждеро један!
(Одлази љута)
РОЗА:
Шта би? Где одјури Цвета?
ГУЗО:
Откачила је због мене.
РОЗА:
Због тебе!?
ГУЗО:
Аха! То је већ друга. Има нешто у мени што их руши ко муве.
РОЗА:
Колико видим у теби има бар пет пљескавица, кило виршли, лавор кока коле...
ГУЗО:
Има. Има. Али има и шарма.
РОЗА:
Сарма! Видим!
ГУЗО:
Шта радиш ноћас? Хоћеш на пљескавицу са луком?
РОЗА:
Бежи тамо!
ГУЗО:
Без лука?
РОЗА:
Ма носи се. Цветко је мој тип.
АМОР:
Лелеееее! Изгледа да сам измешао стреле. А остале су ми још само две целе!
Хајде нека и оне полете. Можда погоде у праве мете!
МИЛЕНКО:
(Шуња се.)
Где си, птичице? Дођи да те Миленко почасти са летвом. Ух-хуууу!
Мацооо!
ВЕРКА:
Мјау!
МИЛЕНКО:
Вау!
ВЕРКА:
Мјау. Мјау!
МИЛЕНКО:
Вау! Вау! Вау!
ВЕРКА:
Шта тако згодна куца тражи овако касно?
МИЛЕНКО:
Куца тражи мацу.
ВЕРКА:
А има ли куца за мацу коску?
МИЛЕНКО:
Оћеш бонбон!?
ВЕРКА:
Не могу , ја сам заузета и неискусна.
МИЛЕНКО:
А ја сам укусан. Хоћеш летву?
ВЕРКА:
Одби од мене! Вриштаћу! Зваћу татицу!
МИЛЕНКО:
Што си ти нека. Не бој се.
ВЕРКА:
Татаааааааааа!
МИЛЕНКО:
Чекај!
ВЕРКА:
Татаааааа!
ТУРБО:
Овде сам ћерооо!
МИЛЕНКО:
Тата!
ТУРБО:
Човече, овај се родио са летвом!
МИЛЕНКО:
Сад ће тата да добије по леђима! Јуриииш.
ЦВЕТКО:
( Улази. Обилази Цвету два пута. Гледају се у очи)
ОБОЈЕ:
Извињавам се!
ЦВЕТКО.
Изволите ви?
ЦВЕТА:
Реците ви, први ?
ЦВЕТКО:
Однекуд се знамо?
ЦВЕТА:
И мени се чини да смо се негде срели. Је ли?!
ЦВЕТКО:
Ви сте, сигурно из неке лепе бајке?
ЦВЕТА:
А ви сте претпостављам, принц?
ЦВЕТКО:
( За себе, гласно) Јаоо! Што је згодна!!!
ЦВЕТА:
(За себе, гласно) Ауууу! Ал је леп!
ЦВЕТКО:
Нешто сте рекли?
ЦВЕТА:
Кажите ви?
ЦВЕТКО:
Ништа. Ништа. ( За себе,гласно) Збунио сам се!
ЦВЕТА:
( Сама себи, гласно) Питај га ,блесо! Име?
ЦВЕТКО:
Молим!?
ЦВЕТА:
Реците?
ЦВЕТКО:
Како вам је?....
ЦВЕТА:
Добро је...а како се ви?
ЦВЕТКО:
Одлично...овај... Мислим... Како вам је име?
ЦВЕТА:
Ах.то! Цвета!
ЦВЕТКО:
(Понавља задивљен) Лепа Цвета!
ЦВЕТА:
А...како је вама?...
ЦВЕТКО:
Сви смо добро. Тата мама, брат, сестра...
ЦВЕТА:
Хоћу рећи име? Како се зовете?
ЦВЕТКО:
Цветко! Цветко Цветић!
ЦВЕТА:
Ако смем да приметим, имате лепо име!
ЦВЕТКО:
Ваше је лепше!
ЦВЕТА:
Да. Али вама кошуља лепше стоји!
ЦВЕТКО:
Моја кошуља се не може упоредити са вашим хаљином...то мора да је кринолина.
ЦВЕТА:
Није то ништа наспрам ваших патика.имате згодне најке
ЦВЕТКО:
Не бих рекао. Патике не вреде пет пара у односу на вашу машницу у коси...
ЦВЕТА:
Свиђа ти се?
ЦВЕТКО:
Врло је згодна! Обожавам баш такве машне! Цео живот сањам да имам једну такву ...
ЦВЕТА:
И ја бих волела да имам тако дуге прсте.
ЦВЕТКО:
Ваше руке су нежније. (Пипа је)
ЦВЕТА:
Их, ал ваше лице је ведрије...
ЦВЕТКО:
Можда, ал ни једна девојка нема тако лепу косу.
ЦВЕТА:
Није то ништа наспрам вашег носа.(Пипа га)
ЦВЕТКО:
Да, ал ваш загрљај је најтоплији. (Покушава да је загрли)
ЦВЕТА:
Стани! Ни макац. Е, не дам ти јабуку.
ЦВЕТКО:
Чекај! Цвето! Чекај! Оде!!!
(Вади своје огледало. Као у трансу)
Како је лепаа!
ЦВЕТА:
(Вади своје огледало. Као у трансу)
Јао, какав стас. Какав поглед! Каква елгантност.
ЦВЕТКО:
То је она права. Мораш је освојити. Мораш!
ЦВЕТА:
Ух. Какав фрајер ! Ко из бајке! Јао ,мамице моја ал је згоднушан. Коса,очи, усне, нос! Све. Сладак је ко колач. Цвето! Мораш му дати јабуку!
ЦВЕТКО:
Цвета! Ко најслађи део лета! Цвета! У срцу ми осмех шета! Цвета! Све четири стране света. Цвета, већ ме хвата чудна сета!
ЦВЕТА:
Цветко! Принц који се среће ретко. Цветко! Сладак ко најслађе лето! Цветко! У срцу ми куца неко. Цветко. О, како је предалеко! (уздише)
(На сцену улазе дечаци и придружују се Цветку. )
КИФЛА:
Ало! Валентино! Пробуди се!
МИЛЕНКО:
Куку-рикууу!
ЦВЕТКО::
Где је?! Где је нестала?
ГУЗО:
Ко? Виршла?
ЦВЕТКО:
Лабудица!
ГУЗО::
Појма. Срео сам јато патака. Две мачке и једног џукца... Да ти ниси видео лабуда?
МИЛЕНКО:
Какав лабуд те снашао. Шта је са овим ? Да није јео бунике?
КИФЛА:
Хеј! (Гура га) Сањару! Врати се у стварност! Причај кога си то видео?
ЦВЕТКО:
Богињу!
ГУЗО:
Ето ти га сад? Јел овчију?
МИЛЕНКО:
Не прекидај га! Причај, царе? Каква је?
ЦВЕТКО:
Има руке . Има очи. Има главу...
ГУЗО:
Има!? Има!? Има!? Нормално да има! Па не може ићи без главе!
КИФЛА:
Ко?
ЦВЕТКО:
Венера!
СВИ:
Венера?!
ЦВЕТКО:
Људи! Заљубио сам се!
ГУЗО:
(Пипа га за чело) Ааууу! Гори! Можеш пржити јаја како се запалио! Пипни, Кифло.
КИФЛА:
Ауууу! Гадно. Мада да будем искрен и мене је погодила стрела.
ГУЗО:
Где те погодила? Седи, у ставри лези овде! Ауууу! Да зовемо хитну?
МИЛЕНКО:
И мене је нешто стрефило. Тресе ме грозница ко земљотрес!
ГУЗО:
Их ја сам имун на све. Ту и тамо паднем на неку пљескавицу.
КИФЛА:
Ја ћу да јој кажем на журки па шта буде, нек буде.
ГУЗО:
Реци јој!
КИФЛА:
Јој!
ЦВЕТКО:
И ја ћу да јој кажем. Питаћу је једноставно да ми буде девојка
МИЛЕНКО::
Ја се женим ако пристане. !
ГУЗО:
Биће прасетине!
КИФЛА:
Хајдемо. Ваља се спремити за журају.
(Девојчице и прилазе Цвети)
РОЗА:
Псссст... Спава. Полако да је не пробудимо!
ЦВЕТА:
(Гласно сања)
Твоје су усне ко лизалице. Твоје су очи као извори. Твоја је кошуља као цветна ливада, твоје су фармерке ко бродска једра.твоје су...
ТЕОДОРА:
Не дајте јој више да сања. Јер ће га скроз свући!
ДУЦА:
Нека је . Нека сања до чарапа.
РОЗА.
Доста је! Цвето! Цвето! (буди је)
ЦВЕТА:
Ух. Ви сте. Како сам лепо сањала!
ДУЦА:
Кога си сањала?
ЦВЕТА:
Голуба најлепшег на свету!
ДУЦА:
Голуба у фармерицама и цветној кошуљи? Свашта?
РОЗА:
Црна, Цвето! Да се ти то ниси заљубила'?
ЦВЕТА.
(Уздише) Оххххх!
ВЕРКА:
Благо њој! Моја љубав још бежи од типа са летвом!
ДУЦА:
Заљубила се у голуба?
ТЕОДОРА:
А, ја сам се заљубила у ћурана !
РОЗА:
Вечерас ћу вас упознати са мојим пиленцетом.
ДУЦА.
Онда мени преостаје прасе!
АМОР:
Е баш сам замрсио ову причу. Ниједна стрела није хтела у своју мету. Направио сам од готовог штету. Најбоље је да се заљубљени сами исплету. А ја одох да лутам по свету.

ЦВЕТА:
Огледало, огледалце моје. Кажи ми на свету мој пар ко је?(Око ње су момци)
ГУЗО:
Ја, виршлице моја!
ТУРБО:
Човече, узми ме. Уми ме.
МИЛЕНКО:
Ош, бонбон? Летву?
КИФЛА:
Изволи кифлу!
ЦВЕТКО:
Огледало, огледалце моје, кажи ми на свету мој пар ко је? (Око њега су цуре)
ВЕРКА:
Мишууууу, овде сам!
ДУЦА:
Буци , буци, буци!
ТЕОДОРА:
Цветко! Сместа се у моје наручје довуци!
РОЗА:
Ухуу! Ту је и Роза твоја дневна доза!
(Почиње свађа)
ВЕРКА:
Одби козо!
ДУЦА:
Не дирај га јер гњечим!
ТЕОДОРА:
Ти дебела да ћутиш! Ти увек нешто смутиш!!
РОЗА:
Ни ти ниси боља! Изгледаш ко нека жгоља!
ЦВЕТКО:
Али, ја другу волим!
ТУРБО:
Дођи , Цвето, ја сам твоје псето!
МИЛЕНКО:
Марш , бре, џукац! Шибе!
ГУЗО:
Не дирај моју Цвету јер ћу од тебе направити паштету!
КИФЛА:
Одби стоко сељачка ! Цвета је моја и тачка!
ГУЗО:
Давиииим.
(Гужвају се.)
ЦВЕТА:
Али ја другога волим!
СВИ:
(Стају)
Како?
АМОР:
(Замрзава их..) Чекајте! Смирите страсти и сачувајте жар. Ја сам за све крив. Време је да одрастете и да пронађете свако свој пар.

ЖУРКА:
( Турбо појачава музику, за то време излазе дечаци.)
МИЛЕНКО:
Нема их још ! Да се нису уплашиле !
ГУЗО:
Џабе сам се трошио на гардеробу. Могао сам нешто појести!
КИФЛА:
Ма, знам ја њих. То је тактика. Доћи ће!
ЦВЕТКО:
Ево их!
КИФЛА:
Шта сам вам рекао?
МИЛЕНКО:
Јао! Ено Теодоре. Аууу! Ал јој лежи минић!
ГУЗО:
То је купаћи, блесо! Дуца се најбоље обукла!
КИФЛА:
Што јесте , јесте. Ставила на себе читаво ћебе.
ГУЗО:
Лепша је од твоје розетне. Погледај изгледа као гладијола!
МИЛЕНКО:
Кога глади!?
ТУРБО:
Верка реперка је зверка! Гледајте како ме мерка!
ЦВЕТКО:
Тише! Гледају нас! (Сви звижде)
РОЗА:
Леле, погледајте Гузу! Као да су обукли буре за купус.
ДУЦА:
А, Миленко као да је пржио јаја на глави!
ТЕОДОРА:
А шта фали Миленку?
ВЕРКА:
Почетак и крај. Турболенција је фаца.
РОЗА:
Ко каца!
ЦВЕТА:
Машу нам! ( Машу једни другима)
РОЗА:
Огледалце, огледалце моје, кажи ми од свих мој ко је?
КИФЛА:
Ја! (Прелази на њену страну)
ТЕОДОРА:
Огледало најлепше моје , а мој ко је?
МИЛЕНКО:
Ош бонбон?
ТУРБО:
Оледало, огледало кул моје, реци ми брате, мој ко је? Шта ?! Верка!
ВЕРКА:
Ох, ја!
ГУЗО:
Огледало дебело моје , а мој ко је?
ДУЦА:
А ко би био, аморе мио!? Ја!
ЦВЕТКО:
Јао! Опет имам трему! Шта да јој кажем?
ЦВЕТА:
Шта чека, зашто ми не приђе?
ЦВЕТКО:
Огледало, огледало моје...
ЦВЕТА:
Огледало, огледало моје...
АМОР:
Нека се сви у пољубав споје!!!
(Сви се љубе и почиње игра иуз ритам музике)

Крај. Енде. Коњец. Тхе анд.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 13 gostiju