Tode Nikoletić - Liliputanska svadba

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Tode Nikoletić - Liliputanska svadba

Post od branko »

Тоде Николетић

Лилипутанска свадба


ЛИЦА:
АМОР
МЛАДОЖЕЊА
МЛАДА
МЛАДОЖЕЊИН ОТАЦ
МЛАДОЖЕЊИНА МАМА
МЛАДИН ОТАЦ
МЛАДИНА МАМА
СТАРИ СВАТ
КУМ
КУМА
БАРЈАКТАР
СВЕШТЕНИК
ОРКЕСТАР
СВАТОВИ

Радња се догађа у вртићу.
РЕКВИЗИТИ: Аморова стрела, застава, сито са житом, неколико флаша од сока, две круне, бели пешкир, две бурме, јабука, Чутурица, табура, гитара, хармоника.

КОСТИМИ: одело за младожењу,венчаницаза младу,мантија за свештеника, пешкири и кошуље за сватове,

СЦЕНА: сцену поставити тако да дочарава свадбену салу. Неколико столова поређати са леве и десне стране, У позадини направити срце од белих и црвених орхидеја, у предњем делу поставити славолук од цвећа и држач за заставу.

(Догађа се на просценијуму. Након уводне музичке севенце појављује се Амор и Аморка у белим костимима)

Амор:
У почетку почетка беше нека рода тетка! Летела је плавим небом, девет месеци са мушком бебом.
Аморка:
У почетку не беше ништа осим у пољу купусишта. А у њему на крају реда, беше лепа женска беба.
Амор:
У почетку беше мама сва радосна с пеленама.
Аморка:
У почетку беше тата са бебицом око врата.
Амор:
И тако је прича текла, као маца око тебе, румени ко сочна цвекла, расле су две преслатке бебе.
Аморка:
И тако су преко роде, и зеленог купусишта, два цветића ко из воде, стигла
чак до забавишта.
Дечак: (Јури преко позорнице девојчицу)
Врати ми моју лопту!!! Врати ми моју лопту, моју гумену.моју омиљену...
Девојчица: (Сада девојчица јури дечака)
Врати ми моју лутку! Врати ми играчке! Врати ми моје крпице!!!
Дечак:
Врати лопту!
Девојчица:
Врати ти моју лутку!
Дечак:
Прво лопту !
Девојчица:
А нее! Прво ти врати лутку !
Дечак:
Лопту!
Девојчица:
Кад ми вратиш лутку добићеш лопту.
Дечак:
Вратио бих ја теби лутку кад бих знао да ћеш ми вратити лопту.
Девојчица:
Не даш значи!
Дечак:
Јок!
Девојчица:
Е, сада ћеш видети! Татааааааа! Татааааа!!!
Дев.тата:
(Истрчава) Кажи злато татино?
Девојчица:
Татице, узео ми је лутку!
Дечак:
Значи тако! Е, па... и ја имам тату мату. Татаааааааа!!!!
Деч.тата.
Овде сам соколе татин! Шта је било?
Дечак:
Тата, узела ми је лопту!
Деч.тата:
Сместа да си вратила лопту! Ти ...ти... ти, балавице!
Дев. Тата:
Аааа, не! Нека прво ваш неваспитанко врати лутку!
Дев.тата:
Изгледа да је ваша кћерка неваспитана и уз то и врло размажена!
Деч тата:
Пре ће бити да је ваш син дрзак, господине!
Дев.тата:
Повуци реч дебељуцо, или ће бити гужве!
Деч.тата:
Одби карикатуро!
Девојчица:
Мамаааа! Мамааааааа!
Дев мама.
( Истрачава задихана) Шта је срећо мамина?!
Девојчица:
Мама, овај дебели дира нашег тату!
Мама:
Јел! (заврће рукаве) Не брини, срећо мамина. Сад ће мама да га меси као питу.
Дечак;
Тако значи! Е,па, да знаш да и ја имам маму ....Мамаааа! Мамаааааа!
Деч.мама:
(Дебела, носи оклагију. Прави колут ) Ево ме. Орле мамин! Кажи, орлушино
Мамина, шта је било!
Дечак :
Мама, ова тета хоће да измеси тату...
Деч.мама:
Ма немој! Онда ћу ја од њеног тате направити пинџур.
Девојчица:
Пипни га само. Мој тата је јачи.
Дечак:
А моја мама је тежа!

Дев.тата.
Твоја мама килава!
Деч.мама:
Ах! Чуо си га драги. Повредио је моју елегантну попуњеност?
Деч.тата:
Ово је објава рата! Навалите Бамбалићи! ( Гађају их луткама)
Дев. Тата:
Не дајте се, Тољагићи!!!
( Гађају их пластичним јабукама. У овом сукобу дочарати свађу)
Амор:
Поштовани родитељи...уважени васпитачи, ко ће у овом сукобу бити јачи остаје нам да видимо. Јер, као што по обичају доноси свађа. Из дечје препирке увек се љубав рађа.
Аморка:
Поштоване маме и цењене тате... свађа највише на крају боли. А као што и сами знате, народна пословица каже: Ко се свађа, тај се воли!“
Зато одапињемо љубавне стреле да се од сада свађалице пожеле.
(Одапињу по једну стрелу. Родитељи одлазе.)
Дечак :
Јао! Извините лепотице, јел' се ми однекуд знамо?
Девојчица:
Наравно, згодни дасо. Идемо у исто забавиште, и играмо се тамо.
Дечак:
Како то да нисам приметио тако згодну и шармантну цуру?
Девој:
Па, кад си увек гледао у друге девојчице, а ја сам тебе приметила кад си ми просуо чај по туру.
ДЕЧАК.
Опрости ми, лепојко. Дозволите ми да се претставим. Ја сам Гојко.
ДЕВОЈЧИЦА:
Драго ми је чути ваше лепо име. Ја сам Горица, и поносим се тиме.
ДЕЧАК:
Горица! Ох, имате име као из приче, а очи вам на два плава рубина личе..
Девојчица:
И ви сте много шармантни!
Дечак:
А ви сте учтиви и елегантни.
Девојчица:
Ох...тако кажете свакој девојчици у вртићу.
Дечак:
Не. Драга моја, Горице, ни једна више за мене не постоји. Ево, предајем вам моје срце најлепши цветићу. (Вади лицидерко срце).
Девојчица:
Да ли то значи?..
Дечак:
Да, то је знак да те просим и преко прага хоћу да носим.
Девојчица:
Поласкана сам. Али , прво морам попити чај и питати маму тату, и васпитачицу као што је ред и обичај.
Дечак:
Хајде, похитај, и све их питај. А ја, драги мој цветићу, идем да припремим најлепшу свадбу у вртићу!
Девојчица:
Мама! Тата! Мамааааа!
Мама.
( Истрчава мама) Шта је срећо, мамина и татина ? Јел те опет дира она неваспитана смлатина?
Девојчица:
Није мама.
Дев.тата:
Па шта је ако није? Шта се то у твом срцу крије?
Девојч.:
Незгодно ми је....како да кажем...
Дев. Тата:
Упишкила си се.
Девојчица:
Није. Има нешто озбиљније.
Дев. Мама:
Кажи душо сјајна. Какава се то у теби крије тајна?
Девојчица:
Па, добро. Ви знате да више нисам мала и да се већ сама обувам. Сама перем зубе. Сама се чувам, сама цртам и пишем. Знам скоро целу азбуку и сама нос умем да обришем..
Обоје .
Знамо, срећо!
Девојчица:
И ви знате кад дође време да свака птица лети своме јату.
Тата:
Лети.што јесте јесте! Ал прво пита маму и тату.
Девојчица:
Тако да сам одлучила да више не врлудам. Хоћу рећи, решила сам да одлетим, то јест, да се удам.
Мама:
Ох. Дирнута сам.
ДДевојчица:
Па је ред да тражим благослов ваш, како обичај налаже наш.
Тата:
Чекај срећо, горим од нестрпљења. А ко је младожења?
Девјчи:
Из добре је куће и у срцу ми је као надахнуће.
Тата:
Е, кад је тако! Нек ти буде са срећом, злато. Дођи душо да те загрли тата. Изабрала
си правог немирка. Отварајте сватовима врата!
Мама:
Оооо! Благо нама! Зет нам је прави вук! Огулићемо их за мираз као кромпире и лук!
Тата:
Хајде да се припремимо за помирење...
Мама.
Трчи срећо по! А ти, драги, донеси чипс, кикирики, и штапиће (спремају се)
(Док траје спремање пустити неку веселу песму)
Девојчица:
Ево их!!! Ево их ! Долазе!!!
(Улазе, тата, мама, кум, младожења, стари сват.)
Деч.тата:
Домаћине! Ооооо! Домаћине!
Деч.мама:
Има ли кога у кући? Можемо ли ући?
Стари сват:
Да нису легли?
Деч.мама:
Мекушци су то! Кажем вам ја! Сигурно су побегли.
Деч.тата:
Домаћине! Ооо! Домаћине!
Дев.тата:
Којим добром долазите, драги свати? Да нам нисте нешто дошли дати?
Деч.тата:
Дошли смо по девојку која се свидела нашем Гојку!.
Дев.мама:
Довели смо једног интилигентног, шармантног, и неодољивог момка.
Дев.мама:
Ако је овај шармантан,онда сам ја манекенка?
Деч.мама:
То је стари сват. А, ово је мој лепи и паметни соко! Види га како је питом?Љуби га мама у око! (Љуби га.)
Дечак:
Мама , ко је соко? И ко је сармантан?
Деч.мама:
Ћути!
Деч.тата:
Чули смо да имате лепу и згодну девојку, па смо дошли да испросимо њену руку.
Дечак:
Тата, ја хоћу и ногу!
Деч.мама:
Ћути!
Кум:
Не питамо колико вреди. Кум није дугме. Кум у Рафаизен банци штеди!
Сват:
Тооо,куме!
Дев.мама:
Немате ви толико девиза да платите. Нашу лепотица је као Мона Лиза..
Деч.мама:
Не брините.Имамо девиза. Ми лежимо на парама. Имамо огромну суму.
Дечак:
Тако дакле! А, мени не дате ни за жвакаћу гуму!
Деч.тата:
Имамо колико хоћемо.Ако лаже коза, рог не лаже.
Деч. Тата:
Јесте, имамо три куће, две гараже, две њиве са пољаном, телевизор са равним екраном..
Дечак:
Даљински!
Сват:
Базен.
Дечак:
И базен имамо?Нисам знао!
Кум:
Не само базен и воду!
Дев.мама:
И воду? Замислите?
Деч.тата:
Две викендице. Стан у Монте Карлу.
Дечак.
У ком Карлу?
Дев.мама:
Ако је тако, добронам дошао зете . Изволите.седите. Срећо. Донеси гостима сок од шаргарепе.
Дев.тата:
Па, пријатељи живели!
Сви:
(Куцају се чашама) Живели.
Дечак:
Мама, јел могу са Горицом да се играм у песку?
Сват:
Е, вала пријатељу, добра ти је шаргарепа.
Дев.тата:
Истина и то прошлогодишњи род. Баш штета.
Сват:
Него. Да ми пређемо на ствар. Ви знате да је вашу кћерку и нашег сина обузео
љубавни жар .
Дечак:
Кога је обузео жар?
Деч.мама:
Ћути!
Сват:
И ви знате, да су одлучили да се, јел, зближе, као у чоколади два зрнца риже.
Па смо дошли, јел, по ваше одобрење, па да пређемо на печење.
Дев.тата:
Па...не знам. А, да они нису мало млади за брак.Мало ми је младожења мршав и
И некако млак.
Деч.мама.
Ма, ајте молим вас. Обоје већ имају по шест година. погледајте мог орла?
Дечак:
(окреће се) Орао! Где је орао?
Девој. Мама:
И некако ми је бледуњав и тих...
Деч.тата:
Не знам. Најбоље је да питамо њих.
Дечак:
Тата. Ја је волим.
Девојчица:
Мама, он ме воли.
Дев. Тата:
Е, па, кад је тако. Нека вам је са срећом.
Дев.мама:
Дођи, мазо, да те загрлим.
Сват:
Куме честитам! Постао си кум.
Деч.тата:
Честитамо.
Дев. Мама:
Послужите се са колачима.Узмите, драги гости. Добри су за кости..
Кум:
Ја не могу више. Већ сам сломио један зуб.
Дев.тата:
Песму! Песму дајте!
Дев. Мама:
И сока сипајте!
(Замрачење)

(Фокусирати светлосни топ на младенце)
Дечак:
Ово моје срце те иште од првог дана кад си дошла у забавиште..
Девојчица:
Знала сам да си ти прави момак за мене.
Дечак:
Бићу најбољи муж, најлепше жене.
Девојчица:
И највернији.?
Дечак:
И највернији
Девојчица:
И најпослушнији?
Дечак:
И најпослушнији.
Девојчица:
И праћеш посуђе?
Дечак:
Праћу посуђе.
Девојчица:
И веш?
Дечак:
И веш.
Девојчица:
А,умеш ли да пеглаш?
Дечак:
Пеглам. Крпим, усисавам..
Девојчица:
И не читаш новине?
Дечак:
Новине!? Никад! И мало спавам.
Девојчица:
Па ти си идеалан.
Дечак:
Рекао сам ти. Прави сам даса, бићу славан!
(Замрачење)
(Сцена момачко вече, младожења дочекује другове)
Кум:
Куме, нека ти је срећно. Пробио си лед. И ми ћемо се ускоро женити.Ред је ред.
Дечак 1:
Све ћемо девојчице у вртићу запросити.
Младожења:
Изволи куме. Поклањам ти на дар ове сличице. Од данас ћу папуче носити.
Дечак 3:
Благо теби. Чека те метла иза врата.Честитам. Бићеш исти као мој тата.
Дечак 4:
Баш имаш среће. Сваки дан ћеш износити смеће.
Младож:
И доносити жени цвеће.
Дечак4:
Наравно. И чистити каке псеће.
Кум:
И ја једва чекам да се оженим. Свиђа ми се,Сара. Време је да се променим.
Дечак 1:
Сара.? Па она је и моја девојка.
Дечак 2:
Како кад се забавља са мном?
Дечак 3:
А, ја јој ко будала увек носим торбу?
Дечак 4:
Није то њена торба. То је моја торба.!
Кум:
Ето шта су ти жене. Куме, није им веровати. Учи од мене.
Дечак 1:
Па још кад дођу деца. Пелене, кашице и ноше, има да те ко сапун троше.
Кум:
Ћути. Видиш ли да младожења ко лимун жути!
Дечак 2:
Планирате ли можда децу?
Младож:
Планирамо. Једно, двоје. Троје! Уврх главе четворо. И још које. Петоро ако буде. Мада немам ништа ни против шест. Па чак и седам. Максимално осам-девет....десет
Кум:
То куме! То морамо да залијемо. Теткице! Дај нам свима по јогурт!
Дечак3:
Немој јогурт. Јак је!
Кум:
Донесите рекао сам. Не жени се мој кум сваки дан. Музика! Распали ону нашу из младих дана!
Музичар:
Коју? Таши таши танана?
Кум:
Ама не! Реших да се женим!
( Док одлазе прати их музика )
(Замрачење)
АМОР:
Љубав је оно осећање кад дрхти срце и немири тресу . Дајемо свима у вртићу на знање да поклоне младенцима донесу.
АМОРКА:
Љубав је еликсир што чуда чини. Понесите поклоне у готовини!!!
(Долазак сватова)
(Ај , весели се кућни домаћине)
Деч.тата:
Добро вече домаћине вредни! Сватови су и гладни и жедни!
Дев. Тата.
Добро вече, пријатељи. Добро ми дошли, и здравије пошли?
Деч тата.
Па пријатељу ... Како да почнем....
Деч.мама:
Устима. Причај нешто.
Деч.тата:
Пааа. Пошто знамо, овај, да ви, овај, имате један, овај, редак цвет.
Дев.мама.
Имамо. Што јест јест. Вреди за пет.
Деч.тата:
Е, у тај цвет се заљубио наш јединац-мезимац, овај, па смо дошли затражити њену руку.
Дев.тата:
Е,па пријатељу. То кошта. Наш цветак је лепо васпитан, однегован и још штошта.
Деч.тата:
Све ћемо дати што можемо. Jел тако, жено ?
Деч.мама:
Богами све. Све је припремљено.
Деч.тата:
Кажите шта тражите за мираз?
Дев.тата:
Пааа...прво ужина за годину дана.
Деч.тата.
Може.И то увек свежа храна.
Дев.тата:
Онда, сликовнице, фломастере, бојице, играчке...
Деч.тата:
Пристајем и још поклањамо куче и две мачке. .
Дев.мама.
Зимовање, летовање!
Дев.тата.
И трошкови свадбе, пријатељу. Ништа мање!
Деч.тата.
И то нека иде! И још дајемо бицикло приде!
Дев.тата:
Е, па, кад је тако, пријатељу, остаје да наздравимо и да се изљубимо!
Деч.мама:
Пријо! Честитам! (љубе се)
Дев.мама:
Пријатељу!
Деч.тата:
Дајте сок да наздравимо!
Дев.тата:
У здравље!
Сви :
у здравље!
Младожења:
Нека почне славље!
(Младожења пева песму «Женим се» Нервозни поштар)

У току славља припремити столове све за свадбу.

(Појављује се млада уз свечану музику)
Сви:
(уздах)
Младожења:
Јао што је лепаааа!
Ст.сват:
Ко? Јел мама?
Младож:
Млада! Гледај, лепша је него бела рада.
Млад,мама:
Е,па срећо моја, време је да се опростимо. (тужна) Ти сада идеш у други дом. Буди пажљива, вредна и послушна при том. Немој чачкати нос. Немој сркати супу. Не турај прсте у сос, пери руке пре и после јела...(плаче) Буди вредна и послушна као пчела.
Млад.тата:
Немој да се упишкиш. И понекад нам сврати. Дођи да те тата загрли! Нека те срећа прати.
Стари сват:
А сада! Ред је да обавимо венчање!
Кум:
Време је и за и то! Прво јабука и жито!
Стари сват;
Дајте јабуку! Дајте жито!
(Млада баца јабуку и жито)
Стари сват:
Да вам роди жито и пшеница и у кући прелепа дечица.
Свештеник:
Младенци приступите!(Ставља им круне и веже пешкиром руке, а затим пева молитву и маше кандилом)
Оче наш ти који јеси, среће пуно им донеси. Нека им се љубав десиии. Па им крофне после умесии! Све што стекну нека поделе, па и мени да уделе.
Младожњо, да ли ти узимаш својом вољом ову лепу младу?

Младож:
Да!
Свешетени:
Млада. Да ли ти узимаш својом вољом овог згодног младића?
Млада:
Да!
Свештеник:
Ставите бурме. Проглашавам мужем и женом. А сада дајте ми печење са реном.
Кум:
А, пољубац?
Свештеник:
Нека се пољубе и нека крену трубе!
Кум:
Оркестар!!! Туш!
( Сви певају песму « Свадба, свадба»)
Сват:
Куме! Изгоре ти кеса!
Кум: Баца паре)
Кум:
Ее, па куме честитам! Кума је ко трешњин цвет! Лепша је од виле. Ма, где су ми очи биле?
Стари сват:
Колаче и торте дај!
Барјактар:
Донесите паштете и чај!
Кум:
Оркестар! Опалите једно колце сложно ко браћа. Нек се зна! Кум плаћа!
Сви:
То куме!!! ( играју ужичко коло)
Младож.тата:
Е , па, драги наши дости, господо и даме...
Младож.мама:
Време је да младожењу и младу оставимо саме.
Сви: (Вире са страна)

( Младенци се држе за руке, а Амор и Аморка посипају латице ружа по
њима)
Амор:
И рече Господ. Нека буде љубав. Нека буде рајско цвеће
Аморка:
Нека трепте љубавне свеће! И нек љубав све покреће!
Сви:
Гасите светло! (Лагани иструментал. Дечак и девојчица плешу)
Девојчица:
Хоћемо ли?
Дечак:
Хоћемо!
Девојчица:
Знаш...Ја сам навикла да спавам са мамом.
Дечак:
И ја са татом.
Девојчица:
Па шта ћемо?
Дечак:
Хајде прво да одрастемо.
Девојчи:
Онда ми врати моје луткице!
Дечак:
Врати ти мени моју лопту!
Девојчица:
Прво луткице!
Дечак:
Прво лопту!
Девојчица:
Татаааа!!!!
Дечак:
Мамааааа!!!! (Јуре се)







«КОКТЕЛ БАЈКА»

ИГРАЈУ:

СОФРОНИЈЕ
СЕРАФИНА

ПЕПЉУГА
ЦРВЕНКАПА
ИВИЦА
МАРИЦА
СНЕЖАНА
СЕДАМ ПАТУЉАКА
АЛИСА
ТРИ ПРАСЕТА
ВУК
ЛОВАЦ
БАКА
ПРИНЦЕЗА НА ЗРНУ ГРАШКА
ГУЛИВЕР
ПИНОКИО
ПИПИ ДУГА ЧАРАПА

СЦЕНА:
Направити шуму од најлона. У свако стабло убацити батерију у различитој боји. Испред шуме поставити неколико печурака
Величине стоних лампи. на леву страну просценијума поставити крветац, серафину,а са десне за софронија.
Костими адекватни карактеру улоге.














СЦЕНА: полузамрачена. Из шуме се појављује серафина у пиџами. Неколико пута зева ,долази до кревета и леже. Затим се врти. Мења позе. Покрива се покушава да заспе јастуком. Али не успева. Позива софронија.




Клемен: Софроније! Софроније! Со! Фро! Није!
Софрон: (у пиџами) Шта је,Серафина? Шта се дереш? Опет си утртила од мрака? Је ли?
Серафи: Није.
Софрон: Знам! Упишкила си се!
Серафи: Не блесави се, Софроније!
Софрон: Онда си сањала неку крезубу и буљаву бабарогу?
Серафи: Не лупетај!
Софрон: Па, да ! Прејела си се па те боли трба?
Серафи: Није ни то.
Софрон: Па шта је онда, ако ништа није?
Серафи: Не могу да заспим, Софроније.
Софрон: Јел? Па и мени не даш да спавам! Ајд здраво!
Серафи: Софроније! Софро-није!
Софрон: Ама, пусти ме досаднице! Хоћу да спавам!
Серафи: Е, баш нећу!
Софрон: Добро,Серафина, знаш ли онда шта хоћеш?
Серафи: Хоћу да ми испричаш бајку.
Софрон: Лаку ноћ! (покрива се по глави)
Серафи: Софроооооонијееее!
Софрон: (гризе јастук) Мооооолииииммм ???
Серафи: Бајку!
Софрон: Добро. Не цмиздри. Испричаћу ти бајку, ако ми обећаш да ћеш после тога спавати.
Серафи: Обећавам.
Софрони: Слушај овако; Била једном једна Пепељуга коју је пратила туга јер је тата отерао у шуму због зле маћехе.
Софрон: И тако, тражећи пут срела је вука.
Серафина: Софроније, побркао си шерпе и лончиће.Брука! Црвенкапа је срела вука.
Софроније: Хоћеш ли ти бајку или нећеш?
Серафина: Хоћу.
Софроније: Слушај онда и ћути! Шта те брига ко је кога срео и ко је кога појео!
Серафина: У реду. Шта је даље било?
Софроније: Када је вук видео Црвенкапу просто му је било мило! (музика)
(Пепељуга се појављује и гледа у дрвеће. )

Вук: Буахахаха!!! Ко си ти, љупко моје луче?
Пепељу: Ја сам сирота Пепељуга добри стари вуче?
Вук: Пепељуга. Фино. Сад ћу да те поједем из два цуга!.
Пепељу: Немојте, вучко. Ја сам жилава. Ви треба да поједете Црвенкапу јер је дебела и килава...
Вук: Црвенкапу! Нећу да једем црвену капу! Хоћу твоју шапу!
Пепељуга: Немојте, Вуле, моја шапа је црна ко гар. Поједите Црвенкапу сочна је ко нар!
Вук: Аааа... Црвенкапу! То је права ствар? Извињавам се. Где је Црвенкапа? Да направим дар-мар!
Пепељу: Ево је иде!
Вук: Одлази Пепељуго, Црвенкапа неће још дуго!
Алиса: (Бере цвеће)
Вук: Буахахахаа! Појешћу те , Црвенкапо ја!
Алиса: Ма немој! А, да се ти, Вуче, ниси зизнуо у главу , кад не не разликујеш црвену и боју плаву. (Удара вука штапом)
Вук: Чекај, Црвенкапо! Чекај, шалио сам се!
Алиса: Море,творе, каква Црвенкапа, длакава главо луда!? Ја сам Алиса из земље чуда!
Вук: А! Аска?
Алиса: Изгледа да теби вуче фали у глави даска! Алиса! Алиса. А, као ав! ! Јеси ли ти глув или блесав!?
Вук: Па што одмах не кажеш? Него, ломиш ребарца овог гладног старца?
Алиса: Ево је, Црвенкапа управо стиже, погледај како је дебела јер сладолед лиже!!
Снежана: (Баца каменчиће)
Вук: Добар дан пиле моје масно, Шта тражиш у мојој шуми овако касно?
Снежана: Мааааршшш џукело! Ја нисам за јело!
Вук: Ти можда ниси, ал мени слина од глади виси! Дођи Црвенкапицеее, у моје нежне шапице!
Снежана: Вук! У помоооооћ! Ввуууук!
Вук: Не вреди да се дереш. Смазаћу те ко зрео лук!
Снежана: Али ја сам, Снежана!
Вук: Свекедно је, Снежана или Снежа. Мени изгледаш укусна и свежа!
Седам патуљака:
Први пат: Не дирај Снежу ошишани јежу!
Други пат: Или ћемо те уцмекати, ти вучино репати.
Трећи; Или ћемо те укокати, ти гадове окати!
Четврти: Или ћемо те згњечити, ти пљачкашу вечити.
Пети: Па ћемо те опељушати ти пацове ушати!
Шести: Па ћемо те грдити, ти злотворе срдити!
Седми: И на крају везати, ти крезоњо крезати!!!

Вук: Шта је ово?! Кидај вуче док ти срце туче!
Патуљ: Јууууриииииишшшшш!
Вук: (Бежи) Немојте, људи!!!Немојте, људи!!!
Патуљц: Какви људи, ти репоњо луди! Ми смо патуљци, мали човечуљци!
Вук: Предајем се патуљци! Јача сте клапа. Извињавам се, Снежана, мислио сам да сте Црвенкапа?
Снежана: Црвенкапа? Имаш среће, Вујо. Ево Црвенкапе спреми своје шапе. Хајдемо патуљци чека нас одмор у Бањи Врујци!
Ивица и Марица: Извините, кученце, да не знате где је пут за?
Вук: За моје дупенце!
Марица: Ивице, ко је овај момак?
Вук: Ово је момак што има празан стомак!
Ивица: Изгледа да је бабарогана!!!
Марица: Пре ће бити да је баба погана! Звизни је у њушку!
Ивица: Разбиј јој крушку!
Марица: Тресни јој мај гери!
Ивица: Ко мачку га одери!
Вук: Станииии! Ако нисте Црвенкапе? Даље од мене шапе!
Марица: Не бој се Вукашине, добри наш куме. Ено Црвенкапе
иза оне шуме...
Вук: Где је? Где је? Стомак ми се смеје? Ко си ти, слаткице
паткице?
Принцеза; Принцеза на зрну грашка!
Вук: Принцеза на зрну грашка? Их. Већа је од тебе и бува и вашка!
Принцеза: Није важно бити крупан и ситан, важно је Вуче да си ти клипан!
Вук: Пардон! Немој да те згњечим ко буву, види колика си личиш ми на муву!
Принцеза: Татааааааа! Татааааааа!
Гуливер: Шта је злато татино? Да је ниси пипнуо ти вуцибатино! Сада се спремам мало много да те лемам. А то значи да те истучем и малчице уши да ти извучем.
Вук: Аууууу! Шта је овај клопао! Начисто сам пропао! (Бежи.)
Гуливер: Хајдемо принцезо, Вук је сада крезо!
Вук: Уф, једва сам се извукао. Умало ме није истукао. Ха! Чује се неко како трапа, сигурно је Црвенкапа.
Пипи: Шта је? Шта си се избечио? Умало ми ниси ногу пригњечио?
Вук: Ко је сад па ова што с ногама шкрипи?
Пипи: Пипи! Ја сам, Пипи дуга чарапа!
Принцеза: пипи, овај овде хоће да ме здипи!
Пипи: Е, па... Показаћу ја овој шуши како се извлаче уши!
Вук: Немојте слатка секо. Немојте уши, нисам ја зеко!
Пипи: Ниси зеко, ал' ко зеко скачеш, мада по гласу рекла бих да њачеш!
Вук: Склањај те шарене чарапетине. Брзо! Ево управо на видику Црвенкапине бабетине!
(Улази бака)
Бака: Здраво, Вуче!
Вук: Ох, како ми срце туче!
Бака: Ја сам сирота и изнемогла бака, хоћеш ли ми помоћи да изађем из мрака?
Вук: Хоћу добра и укусна бако. Хајдемо до мене, јешћу те полако!
Бака: Приђи баки мрцино килава, да видиш како је бака јака и жилава! (Туче га штапом)
Вук: Ова баба није чиста ? Уме да таба као каратиста!
Пинокио: Извините! Извините, да не знате где је пут за Токио?
Вук:Кко је овај носати?
Бака: То је онај Ђепетов син, Пинокио?

Вук: Је ли мали, да ли би ти нешто слатко попио?
Бака: Остави дете док ти нисам испрашила пете!
Вук: Одби бабо! Јер удараш слабо!!!
Црвенкапа: А, да ли би ти, Вучино мало очи склопио?
Вук: Црвенкапа! Биће сада апа драпа! Биће да се добро њапа!
Црвенкапа: Не дирај моју сироту баку, док те нисам згужвала ко жваку!!!
Вук. Три на један! Не вреди вам. Ја сам изванредан!
Ловац: (Уперио је пушку у вука) А , чини ми се да ће неко остати без њушке! Горе руке! Ил пуцам из пушке!
Вук: (Диже руке) Е, баш сам у овој бајци јадан. Остадох пребијен, понижен и гладан!
Три прасета:
Прво прасе: И ми смо, Вуче гладни!
Треће прасе: И ми смо слаби и јадни!
Друго прасе: Можемо ли прићи?

Вук: Јао! Људи! Стигли су прасићи! Јурииииииишшшш!
(Јури их, уз динамичну музичку секвенцу)

Софроније: Ето, тако је за прасићима кренула хајка, и тако се завршила ова коктел бајка! Серафина! Серафина... Хеј, Серафина! Па она је већ заспала . Пссссттт...Лаку ноћ!

к р а ј
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 8 gostiju