Tode Nikoletić - Bajka o Petroniju

[branko]

Tode Nikoletić

Bajka o Petroniju

LUTKARSKA IGRA

IGRAJU:

PETKO - SRETKO
KOKICA - ZOKICA
LIJA - KLAUDIJA
VRANA - ĐANA
JAJE - PETRONIJE
BABAROGANA
DEDAGLUVOJE
SUNCE – ŽARKO
POLUMESEC
POLUVIOLINA
ŠUMA



SCENA:
OGRADA NASLIKANA NA KULISI. IZA OGRADE DOMINIRA KOKOŠINJAC NAPRAVLJEN KAO POLUJAJE. NA KOKOŠINJCU SU NASLIKANI CVETNI PROZORI I NAPRAVNJENA POLUKRUŽNA VRATA. ISPRED KOKOŠIJE KUĆICE NALAZI SE VELIKO SLAMENO GNEZDO. NA SUPROTNOJ STRANI SCENE JE POSTAVLJENA ŠUMA KOJA MOŽE DA HODA I STVARA ŠUMOVE. IZNAD ŠUME, U POZADINI,TREPERI POLUMESEC SA SVOJIM FENJEROM.

KOSTIMI:

PETAO:RAZNOBOJAN,SA VELIKOM KRESTOM I DUGIM REPOM.
KOKICA:IZRAŽENIH KRUPNIH OČIJU,GRAORASTA I SA NA-
KARMENISANIM KLJUNOM.
LIJA: KOSOOKA,RIĐA,SA VELIKIM POVIJENIM REPOM .
SPOSOBNA DA SE PRERUŠAVA.
VRANA: CRNA,SA POVEZOM PREKO OKA, I VELIKIM KLJUNOM.
PETELINČEK: U LJUSKI JAJETA,KOJE MOŽE DA SE DELI
(SLIČNO KALIMERU)
BABAROGANA: POGRBLJENA. U CRNOM. SLIČNO VEŠTICI
DEDAGLUVOJE: OGROMNE UŠI. NAOČALE, PRSLUK I PANTALONE.


PRVA SCENA

Polutama. Polumesec peva poluspavanku i polusvira na poluviolini. Poludrveće pleše i peva polurefren poluuspavanke.
POLUMESEC:
Iza šuma, iza trava, iza zvezda padalica,
jedno pile tiho spava, ispod dugih trepavica.
Jedno pile tiho raste ispod ljuske beličaste.
Ni na-na, noć je spokojna. Nu na-na, spavaj mališa!
Iza gora, iza granja, iza reka i lokvanja,
jedno pile tiho čeka da doleti izdaleka.
Jedno pile nežno trepti da se rodi i poleti.
Ni na-na, noć je spokojna. Nu na-na, spavaj mališa.
( POLUMESEC)
Bio jednom jedan petao koji se zvao Sretko. I taj petao se stalno u dvorištu šetao... Jao, nije dobro za početak ove priče... Bajka mora početi od kokoške. Zna se da je kokoška starija od petla. Da, da... Bila jednom jedna kokica koja se zvala Zokica. Hm... Ni ovo nije dobro. Nešto mi nedostaje. Aha! Znam šta je! Ipak je starije od koke jaje. Tako je! Bilo jednom jedno jaje. (Ništa se ne događa) Kažem, bilo jednom jedno jaje! (tajac) Bilo je-dnom je-dno veeeliko jaje!!! Nema jajeta! Naravno da nema jajeta tako mi rese! Neko mora da ga snese, kao i ovu priču. Vratimo se na kokošku, u stvari na petla. Režija! Molim, upalite svetla!
GASI FENJER I ODLAZI. ZVONI SAT. PETKO SE BUDI.
PETKO:
(zeva) Uf. Umalo da prespavam? Sviće još jedna lepa zora. Vreme je za buđenje, jer neko raditi mora! Vreme je da probudim sunce... Hej! Žarko! Žarko, budi se! Žarko! Eno, zora rana već rudi se!
SUNCE:
Jel!? Pa si našao mene da budiš. Nemoj previše da se trudiš! Tako mi se spava... I tako mi je vrela glava!
PETKO:
Hajde, pospanko, svi čekaju tvoje zrake. Probudi cveće, drveće i travke! Raširi zlatne konce, mesec je odneo svoje žuto zvonce! Prošlo je već pola dana, lenčugo pospana! Počni već jednom da žariš, ali pazi, da ovu priču ne pokvariš.
SUNCE;
Priču! Ja obožavam priče. A da li se ova priča i mene tiče?
PETKO:
Ti si glavni u svakoj priči i pesmi. Hajde, žuta lopto, sa zracima bljesni!
(Iz glave Sunca polako se pružaju žuti zraci preko celog rikvanda).
SUNCE;
Mesec ima tamni kišobran a ja imam žuti suncobran. Mesec tamnim plaštom sve pokriva, a ja sjajem snove otkrivam.
PETKO:
Hvala, Žućko. Vreme je da otpevam, hoću reći da otkukuričem moju najlepšu ariju i da otpočnem najlepšu igrariju! Hm. Kh. Kh... Samo malo da naoštrim glas i popravim stas! Tako!!! Aaa, sada!!! Idemo kukuriku iz, Kukuriku mola! Kuku-riiiiiku. Khh. Ne valja! Otkukurikao sam samo do pola! Idemo ispočetka...
Kuku-rikuuuuuuuuuuiiiiiiiikuuuuuuu! Oboooožavaaaaaaaaaaaaaam viiiiikuuuuu!
KOKICA:
( izlazi iz kokošinjca) Jao! Kakav glas! Kao iz priče! Ko to tako snažno... tako lepo... i, tako zanosno kukuriče?
PETKO:
Ja!
KOKICA:
Ooohhh! Ja!
PETKO:
Ne ti, gospojice sa krestom! Već ja! Baja sa svojim ličnim orkestrom. (Šepuri se)
KOKICA:
Ako smem da pitam, o, lepi cvetiću, kako je ime zgodnom petliću?
PETKO:
Petko. Petko Sretko, stvorenje milo! LJubim ruke, gospojice! Mislim ljubim krilo.
KOKICA:
Petko! Drago mi je. A, ja sam, Kokica Zokica!
PETKO:
Kokica Zokica! Jao! Vi ste slatki kao smokvica.
KOKICA:
Ohh...Sretko! Vi me lažete. To svakoj kokoški kažete.
PETKO:
Grešite, mlada gospođice. Vi ste nešto najlepše što sam sreo u dvorištu. Dozvolite da vam poklonim ovo zrno kukuruza kao zalog moje iskrenosti.
Kokica:
Ooooo...Hvala, Petko. Vi ste pravi kavaljer. Uzmite pola, nije fer.
Petko:
Ne dolazi u obzir. Biću presrećan ako ga vi kljucnete i ostalim kokama ni reč ne zucnete..
Kokica:
Ne brini zgodni, Petko, ja u dvorištu kokodačem retko!
Petko:
Ma, ajte molim vas, zar sam vam toliko zgodan. Znate, više sam nekako, staromodan!
Kokica:
Preterujete! Vaša kresta je lepša od svakog mesta. A vaš rep je kao zlatni štep. A, kljun, kao na reci čun!
Petko:
Oh, svaka vaša reč mi godi. Neka je hvala kvočki koja vas rodi. Vaša krila su kao najmekša svila....a vaše su kandže kao boja od pomorandže!
Kokica:
Oo, Petko, vi ste tako umiljati. Oh, srce će mi zbog vas stati!
Petko:
Dozvolite mi, draga, kokice Zokice, da vam otpevam najlepšu jutarnju odu u znak moje ljubavi prema vašem gracioznom hodu!...
Kokica:
Pevaj! Pevaj, zgodni petliću. Pretvorila sam se u laticu na cvetiću!
Petko:
(peva uz gitaru, dok šuma pleše)
Daleko negde kraj starog plota,
dok sam lutao cestom,
sreo sam koku svoga života
sa toplo-nežnom krestom.
Krila ko svila, i crne oči,
kljun boje pomorandže,
zgodna da ti srdašce skoči
a uz sve to lakira kandže.
Oj koko koko crno oko (rok)
Crvena jabuko...
Oj koko koko crno oko
Crvena jabuko!
(Petko vadi jabuku i poklanja joj)
Kokica:
Za mene?! Oooooo! Petko! Oooooo, jači si od stene.
Petko:
A sada poljubac nek nežno krene! (Hvata je u naručje i ljubi.)
Kokica:
Oooooooooo! Ooooooo! Petko! Oooooo! Mužiću moj! Ooooo!!
Kako si krupan kao Noj! Biće jaja!!!

(Kraj prve scene.)

DRUGA SCENA:

BABAROGANA:
Pi pi pipi pipi! Pipi pipi pi pipi... Gde su te glupe kokošketine?! Supa će da mi iskipi! Supa! O, baš sam glupa! Još je nisam ni pristavila.
Skroz na skroz sam pobrljavila. Ali na svakom kraju, to jest koncu, neka kokoška završi u loncu. Jel tako? Nego kako!
Kokoška u loncu. Kokoška u loncu! Hm... baš zvuči slatko.
Deda! Deda! Gde je ta gluperda seda! Deda!
DEDAGLUVOJE:
Ko gleda?
BABAROGANA:
Ne gleda niko! Kažem deda!
DEDAGLUVOJE:
Neću meda. Hoću kokošiji batak!
BABAROGANA:
Umukni gluvaću!
DEDAGLUVOJE:
U spanaću. Može, može. Deda nema zube.
BABAROGANA:
Nemaš ti ni uši.
DEDAGLUVOJE:
Dobro kažeš, matora veštice. Dedu guši, jer deda na lulu previše puši. A i išijas me mori, te čir probada, i grlo gori. Oko želudca gadno me steže, a želudac žeže li žeže. Kad bi bila koka pečena, deda bi bio zdraviji od drena!
BABAROGANA:
Biće koka za bolest tvoju, samo ne znam koju bih? Koju?
DEDAGLUVOJE:
Uzmi onu koja ne nosi jaja. Poješće deda iz tri zalogaja! Eno, ona punačka što u bunjištu čačka. Pi pi pipi, slina mi već na usta kipi.
BABAROGANA:
Nećemo nju. Ona je juče pet jaja snela, a ništa ceo dan nije jela.
DEDAGLUVOJE:
Onda ćemo onu golovratu.
BABAROGANA:
Ni nju nećemo. Ta nosi po jedno jaje u svakom satu.
DEDAGLUVOJE:
Znam baba. Uzećemo onu što je svetla!
BABAROGANA:
Svašta! Pa izabrao si petla. Odlučila sam koju ćemo, deda.
DEDAGLUVOJE:
Koju? Koju?
BABAROGANA:
Onu što onako bojažljivo gleda. Kokicu Zokicu.
DEDAGLUVOJE:
Kokicu Zokicu, imaćemo za klopicu.
BABAROGANA:
Ako do sutra ne snese jaje. Neće dugo da traje. Hajdemo po mirođije.
Voda se već grije.
DEDAGLUVOJE:
Ko nema jaja blizu je kraja.

MEĐUSCENA:

ZOKICA:
(Paničko)
Koko da! Koko da! Šta da radim sada ja, ovako nesretna i ovako mlada. Crna mi ovog jutra stiže vest. Padam, ah, u nesvest!
PETKO:
Zokice! Zokice! Žarko! Pomozi nam! Upomoć! Pokaži svoju moć i ne daj da padne noć.
ŽARKO:
Žao mi je Petko. Sjaću što mogu duže. Ali, dobro znaš da Sunce i Mesec uvek kruže. Ne mogu celu noć sjati. Kad prođe osam sati moram da se ugasim.
PETKO:
Šta da radim!? Šta da radim!? Kako da je spasim?
ŽARKO:
Idi, i traži tri magična kukuruzna zrna, pre nego se spusti noć crna. Kad ih Zokica proguta , jaje će biti na pola puta. Požuri. Jer dan curi.
VRANA:
(Iza žbuna.)
Gra! Gra! Sve sam čula ja. Tri zrna kukuruza i biće puna moja guza. Znači koka mora sneti jaje. Eh, šta ti je život. Od nekog uzima, a nekom daje.

TREĆA SCENA:

(Počinje sa muzičkim motivom iz Pink Pantera. Na sceni je gnezdo ispleteno od pruća. Nekoliko polujaja kokošijih kuća. Vrana Đana, izviruje. Šunja se. I tek kad se uverila da nema nikoga, izlazi.)
Vrana:
Jaja?! Jaja? Obožavam jaja više od raja! Kuvana, pečena, na oko, na jezik, sirova, kajgana, omlet, punjena, poširana, friška i nova... Ovamo jaja!!! – Živela jaja! Gde su jaja? Da ih klopa paja! Jaoooo, vidi! Gnezdo! Sigurno ih u gnezdu ima! O, kako me apetit obuzima. Baš ću da se sladim! (gleda u gnezdo) Štaaaa! (prevrće) Pobogu! Gde su jaja? Šta da radim? Prazno!? Zašto prazno? Kako prazno? Pa ovo je sablazno!!!
Lija:
Prazno kao u tvojoj glavi! Reptilu praznoglavi!!
Vrana:
Ko se to igra sa glavom i naziva, Vranu Đanu, praznoglavom? Pokaži se ptico propalico! Promoli se ako ti je život mio! A posle mu reci adio!
Lija:
Polako brbljiva svrako!
Vrana:
Jao!? Nazvala si, Vranu-Đanu, svrako! E, pa sad ćeš da nastradaš lako.
Lija:
Čekaj! Čekaj, Vrano-Đano, smiri se i diši polagano?
Vrana:
Da se smirim! Kako da se smirim kad nervozu širim. ! Govori ko si?
I ko sme da mi prkosi?
Lija:
Dozvolite, Vrano Đano, da se upoznamo. Lija, Klaudija!
Vrana:
Lija oklagija???
Lija:
Biće ti oklagija po glavi ako ne otčepiš te uši! Rekla sam, Klaudija!
Vrana:
Svejedno mi je ! Oklagija ili, Klaudija. Ima da te prebijem, opasna sam kao zmija! Izazivam te na boks meč!
Lija:
Ne ljuti se, hrabra švrako! To sam rekla onako...
Vrana:
Štaaaa!? Opet si me nazvala švrako! Sad ću da te lemam jako!!
Lija:
Čekaj! Čekaj, da ti objasnim fino, glupa ptičurino.! (Beži)
Vrana:
Nema čekanja. Naišla si na najopasniju razbojnicu, Vranu Đanu, sad ću od tebe da napravim taranu! Ruke gore, ružni stvore! Vadi pare! Biće mare!
Lija:
Ne, nemam pare!
Vrana:
Nemaš pare? Vadi, vadi, onda jare!
Lija:
Jare? Odakle mi jare?
Vrana:
Dobro, nemaš pare, i nemaš jare ...onda vadi cigare!
Lija:
Izvinjavam se, Vrano Đano, ali, ali, cigare zdravlje kvare.
Vrana:
Ih.. kako je teško biti razbojnik. Ne pali ni jedan trik. Pa dobro, pobogu! Šta imaš, kad ništa nemaš?
Lija:
Imam pamet. Imam um.
Vrana:
U redu. Hajde onda um na drum!
Lija:
(Gleda ga začuđeno) Molim?
Vrana:
Dobro. Dobro. Auuu... izgleda da nema ni uma. Ništa od današnjeg drpisanja. Izgleda da će mi u stomaku ostati trauma.
Lija:
Nije da se mešam, ali imam rešenje za vaše nestrpljenje. Dozvolite mi da vam pomogne, Lija Klaudija. Volite li pečenje?
Vrana:
Pečenje! O, već mi stomak od slasti stenje.
Lija:
Draga moja, nema jela bez znoja. Ali, pošto su lije prepredene biće pečenja od koke pečene.
Vrana:
Ne razumem?
Lija:
Snaga klade valja, a um caruje. Kapiraš, pametne i Bog daruje.
Vrana:
Aha! Snaga caruje, a um klade valja ! Uh... nešto tu ne valja?
Lija:
(Za sebe) Mala je ko noć glupa. Meni će i koka, i supa. Priđi, Đanice, priđi polako, objasniću ti natenane. Prvo: ti želiš jaja, je li tako?
Vrana:
Tako, tako.!
Lija:
Drugo:
Jaja čuva, Petko Sretko. je li tako, seko?
Vrana:
Jeste, Petko.
Lija:
I treće: Uverila si se pošteno da je jaje sakriveno!
Vrana:
Nema jaja! O, očaja!
Lija:
Vidiš, grdno grešiš. Ima jaja, i treba da se smešiš.
Vrana:
(Naglo skače) Gde su!? Gde su?! Istrešću te kao kesu! (Prevrće gnezdo)
Lija:
Polako,Đanice, objasniću ti. Jaja su u stomaku.
Vrana:
Pojela si jaja! (Udara je) Lopužo! Lukavice! Ti si aždaja! Povrati jaja!
Povrati jaja, da ne bude belaja!
Lija:
O, neee. Opet! Smiri se glupa ptičurino. Hajde, diši duboko i izbroj do pet.
Vrana.
Do pet? Znam samo do tri da brojim a da se ne znojim. . Jedan . Dva. Tri!
Vrati jaje ti!
Lija:
Ama, prestani! Jaja su u kokinom stomaku. Shvataš li, bedaku!?
Vrana:
Aaaaa...tako znači! Nisam znala da kokoške jedu jaja?
Lija:
Uh, koja intiligencija? Kapira ko bukva. Ama, kokoške ne jedu jaja. Već ih nose.
Vrana:
Nose!? A gde ih nose?
Lija:
Na pijacu? U ruksaku! Gde ih nose!? Pa, u stomaku! Kad su trudne! Je li ti sad jasnije? Oooo, ptice li čudne!
Vrana:
(Smireno) Aahaa, ti misliš da je...kokica.. (Pokazuje na stomak)
Lija:
Noseća! Da. Po stomaku se oseća!
Vrana:
Auuuu,
Lija:
Jesi li videla kako je, Petko stisnuo, kad je vrisnuo?
Vrana:
Ih...a ja mislila da se tuku. A ono, oni se vole, i drže za ruku, ovaj krilo! I to pred decom? Bruka! Sram ih bilo!
Lija:
Ma kakva bruka, to znači da će kokica Zokica roditi jaja, bleso!
Vrana:
Jaja. Jao, biće jaja! Mojoj sreći nigde kraja! (Raduje se)
Lija:
Ne grači. Bolje je da se strpimo, a kad se ukaže prilika da jaja drpimo!
Vrana:
Zdrpimo, munemo, ćapimo a posle da ih popapimo!
Lija:
A ako otmemo jaje od Petka, Zokica će završiti u rerni bez izuzetka. Imam plan. Idi i nabavi, ovaj zdipi, tri zrna kukuruza. Ideja mi dobra kipi.
VRANA:
Prihvatam! Pruži dlan!
LIJA:
(Peva) Jaja, jaja. Obožavam jaja.
Kad ih jedem iz par zalogaja.
Bila stara, sveža ili bela,
Umućena, kuvana il cela.
Vrana: Jaja, jaja, obožavam jaja.
Kokošija, pačja il od zmaja,
Bila meka, bila kao stena,
Obožavam kada su pečena!

Zajedno: Jaja, jaja, mi volimo jaja,
Sa jajima glad nas uvek spaja...

(Odlaze da se pripreme za krađu. Muzička zavesa.)

DRUGA MEĐUSCENA:

PETKO:
Pola dana je prošlo, a od kukuruza ni traga. Oh, nastradaće moja draga.
Očaj mi na srce pada. Tuga mi se ruga. Da li igde na ovom svetu postoji nada? Ima li igde dobrog druga? Zar ljubav ne bi trebala svetom da vlada? I! Šta ću sada?
LIJA:
(Maskirana u vevericu. Iza jednog stabla.)
Vidim li ja to suze na vašem licu?
PETKO:
Ko si ti stranče? Odakle dopire vaš glas u zao čas?
LIJA:
Dozvolite da da vam ruku pružim. Ja sam veverica. Da ne dužim.
Kakva vas je to snašla muka? Videli ste vuka!
PETKO:
Kamo sreće. Imam ja brige još gore i veće.
LIJA:
Znam! Vi ste zalutali. Shvatio sam čim ste očima kolutali.
PETKO:
Ne. Nisam zalutao, vredna veverice. Tužno je moje lice jer sam pao u nevolju, pa sada nemam ni snagu, ni volju.
LIJA:
Meni, Petko, mežete svaku tajnu reći. Dajem reč da nikome otkriti je neću. Znate, u poverenju, ja donosim sreću.
PETKO:
U redu. Neka vam bude. Znate, tražim tri magična kukuruzna zrna pre nego se spusti noć crna. Svaki minut mi visi o koncu, jer će moja ljubav, Kokica Zokica, završiti u loncu.
LIJA:
Ako ti pomognem da dragu spasiš. Čime ćeš da me častiš?
PETKO:
Daću ti pet kilograma oraha, Pet kilograma lešnika. Kilogram mrva, pola kilograma crva.
LIJA:
Malo. Ako ti je do nekoga stalo mora više da se plati.
PETKO:
Kaži veverice, šta želiš i to ću ti dati.
LIJA:
Jaje.
PETKO:
Molim.
LIJA:
Jaje jer ga najviše volim.
PETKO:
Ali, ako ti dam jaje. Moja draga gotova je!
LIJA:
Ne plaši se. Opasnost joj još ne preti. Od svakog zrna kukuruza može po jedno jaje sneti. Odluči se. Vreme brzo leti.
PETKO:
Daješ reč?
LIJA:
Dajem reč. A ti obećanje?
PETKO:
Dajem obećanje. Biram ono što boli manje.

TREĆA MEĐUSCENA:

BABAROGANA:
( Proverava da li je Zokica snela jaje.)
Šta je! Još nisi snela jaje! E, pa, spremi se za čerupanje i za jedno lepo u loncu kupanje.
Deda! Deda! Ne čuje matoro goveče! Deda!
DEDAGLUVOJE:
(Nosi sataru.) Jel vreme da satara radi. Crkoh od gladi.
BABAROGANA:
Slušaj čoveče, da si spremio luk i šargarepu doveče.
DEDAGLUVOJE:
A ja pomislio biće krke da omrsim brke.
BABAROGANA:
Biće. Biće! Hajde, serviraj sto i piće, i daj, brate, neku pesmu. Odbrojavamo polako minute i sate.
DEDAGLUVOJE:
Nema ništa od supice slađe,
Od kokošle i to stare vrlo,
Još kada se batak pečen nađe
I salata da prođe kroz grlo.
BABAROGANA:
Nema ništa da godi i prija
Od krilceta i ukusne šije,
Jede deda, al pomalo i ja
Pečenje je nama najmilije.
BABAROGANA:
Koko da ! Koko da!
Pješću te Zoko ja!
BABAROGANA:
Koko da, kokoda!
Deda koku ogrloda!

ČETVRTA SCENA:

(Kokica ulazi, seda u gnezdo, Popravlja slamu, namešta se. Petko šeta ispred kokošinjca. Pokazuje brigu i nestrpljenje. )
Kokica:
Jao! Evo ga! Oh! Blago nama! (Glumi trudove) Oh! Mrda se! Biću mama! Biću najbolja mamica na svetu. Jao! Al je nestašan!? Polako srećo mamina, napravićeš štetu! Polako... Evo ga? Evo ga! Moj budući sin! Mamina sreća, biće ko džin! Duvaj kokice! (Duva) Duvaj! O! O! O! Još malo! Još malo! Hajde, izdrži, ako ti je stalo! Još malo...o! O! Ooo! Opaaaaaa!!!? (Pojavljuje se jaje iz slame) Evo ga! Evo ga, mamino pile?(Grli jaje) Kako sam srećna, oh! Kako je samo belo, i debelo! Dušo mamina! Isti će biti tata. (Jaje se otima) Polako, nestaško mamin, polako. Hajde da obradujemo taticu. Ko-ko-daaaa! Koko-daaa! Neka celo selo zna. Koko-daa! Koko-daaa! Dobila sam jaje ja!
Petko:
(Vidno uzbuđen) Šta se dogodilo? Šta se desilo? Zašto kokodačeš, hoću reći, zašto plačeš, draga Kokice-Zokice?
Kokica:
Ohh... Dragi, kaži dragička?
Petko:
Dragička!
Kokica:
Dobili smo jaje!
Petko:
Jaje!!! To znači? To znači???
Kokica.
Da ćeš biti tata! Skači!
Petko:
Tata????!!!! Biću tata! Biću tajo! Biću papa! Fader! Očka!!! LJubi Kokicu) Kukurikuuuuu! Kukuruikuuuu! Postaću tata! Juuuupiiii! A ti nećeš završiti u supi!
Kokica:
Dragi! Zar nećeš poljubiti sina?
Petko:
Je li muško? Koliko grama ima?
Kokica:
Po nestašluku bi se reklo da će biti muškarac. Uzmi ga, nije komarac!
Petko:
Ne smem.
Kokica:
Priđi slobodno. Ne boj se. Pipni!
Petko:
(Uzima ga u naručje) Jao što je lep i zgodan!
Kokica:
Pljunuti tata. Već se lomata.
Petko:
A, kako ćemo ga zvati?
Kokica:
Ti odluči. Svejedno mi je.
Petko:
Onda, neka se zove, Petronije!
Kokica:
Petronije! Neka bude. Uopšte loše nije.
Petko:
LJubi ga tata. Pogledaj kako ima tvrdu glavu, jake mišiće. Ima da mlati sve piliće. Buci, buci...
Kokica:
Moraš biti nežan dragi. A sada otpevaj uspavanku našem pospanku. A ja, mužiću moj, idem da kupim, ovaj, skupim hranu. Dva -tri crva, nekoliko mušica. Koju svežu glistu. Detelinu, i to čistu. Zatim par mrva, nekoliko kukuruza, malo špica i friških koštica. I pazi, on voli da se mazi.
PETKO:
Ne brini, dušo mila. Paziću ga kao oči i krila.
KOKICA:
Čekaj! A pusa?
PETKO:
Evo i pusice moja pipice! (LJubi je.)
(Peva uspavanku)
Nina nana, nana nina, uspavljuje tata sina.
Uspavljuje svog momčila , ispod svijih toplih krila.
Ispod ljuske da ojača, da poleti da korača. Da se s njime
dive, diče i da lepo kukuriče.
Nina nana. Nina nana.
Spavaj srećo ušuškana......( Tone u san)
(Polumrak. Tiho se čuje muzika iz Pink Pantera)
(Lija se polako prikrada. I tek kada se uverila da Petko spava, poziva vranu-Đanu.)
Lija:
Zaspao je ko klada. Evo prilike da se dočepamo jajeta sada. Gde li je ona glupa vranetina? Đanice! U-huuu! Vranice, Đanicee!
Vrana:
Evo me, Lijo oklagijo!
Lija:
Pst... pogledaj? (Pokazuje prstom na Petka)
Vrana:
Šta? Prst!?
Lija:
Sto ti kljunova! Kakav prst?! Pogledaj Petko kunja.
Vrana.
Ko se šunja?
Lija:
Budalo! Vreme je za pljačku pa da stavimo na ovu priču tačku. Za mnom! (Šunja se) Dva koraka levo.
Vrana:
Dva koraka levo.
Lija:
Dva koraka desno!
Vrana:
Dva desno! (Sudaraju se)
Lija:
Pa dobro, šeprtljo! Je li to desno???
Vrana:
Ne znam! Ne vidim na jedno oko...
Lija:
A, zašto ne vidiš? Ćorava stoko?
Vrana:
Ne vidim, zato što imam povez ! (Skida povez)
Lija:
Svašta?! Pa šta će ti onda taj glupi povez, kad vidiš na oba oka?
Vrana:
Zato jer sam razbojnik Đoka. A, razbojnici su strašni bez oka!
Lija:
Dobro. A jel razbojnici čuju?
Vrana:
Ihhhh. I te kako. A umeju i da psuju! Slušaj; Dođavola! Bestraga!
Gnjido! Uštvo! Konju jedan slonasti! Budalo! Tupane!
LIJA:
Kome ti budalo, glupane!?
VRANA:
Ja to onako, da izgledam opako!
Lija:
Pa, fino! Slušaj sada, ćorava ptičurino! Idi tri koraka do kraja...
Vrana:
Do jaja.
Lija:
Gluvaću! Do kraja!
Vrana:
Dobro, do kraja, to jest, do jaja!
Lija:
A sada, zavuci ruku u gnezdo!
Vrana.
Odakle mi ruka? Ja sam vrana. (Zavlači ruku u gnezdo)
Lija:
Vidim. I to glupa. Jesi li ga uhvatio?
Vrana:
(Šapatom)Da!
Lija:
Vuci! (Vuče Petka za nogu)
PETKO:
Šta! Ko!? Ko ko... Ko je? Šta je?
Lija:
Mi smo. Lija i moj kućni ljubimac papagaj Mija! Šalje nas veverica po naše jaje.
Vrana:
Šta čekaš? Daj jaje! I , molim, bez graje!
PETKO:
Nemojte jaje. Uzmite bilo šta drugo. Evo, peraje! Sveža slama. Friška salama.
LIJA:
Dogovor je dogovor. Ako ne daš, Kokica neće više ni jedno jaje sneti. A, to znači, da joj smrt preti.
PETKO:
Jao! Šta da radim? Šta da radim? (Šeta)
VRANA:
Oklagijo! Da pištolj vadim?
LIJA:
Čekaj. Ako neda onda ga ucmekaj!
PETKO:
Evo, poći ću ja sa vama. Petronija obožava mama. Šta će reći ako
Vidi da nema njenog mališana?
LIJA:
Ne brini, rodiće još dva jajeta živa i zdrava. A sada daj!
Vrana:
I reci: „kis mi and gudbaj!“
Lija:
Vidi pa ti si, Đanice,ovaj Mijo, poliglota!
Vrana:
Koji Mijo? Aha! Naročito preko plota. Hajdemo! Adio!
PETKO:
Jao! Šta ću sada? Evo, veče polako pada! A ode moja nada!
Da li sam pogrešio? Jesam li se o sina ogrešio? Već mi fali taj mali!
Postupio sam poput gada.
ŽARKO:
Zašto si to uradio?
ŠUMA:
Svima si nam se zgadio!
POLUVIOLINA:
Ubio si sina!
(Počinje tužno da svira.)
KOKICA:
Gde je moj sin? Gde je moj Petronije? (Pretura po slami) Gde se krije?
Kažite mi da nije? Žarko!? Petko!?
PETKO:
(Odlazi ćutke.)

ČETVRTA MEĐUSCENA:

Babaroganina kuhinja.
BABAROGANA:
(Nosi lonac) Kucnuo je čas samo za nas!? Još tri sata do ponoćnog bata!
Nije mi jasno zašto ovo ludo sunce još sija? Više mi pečena koka prija! Iš! Iš! Da ne svetliš!
Deda! De-da! Gde je danguba dabogda ostao bez zuba! Deda! Donesi metlu! Pokaži tom glupom svetlu da ide da spava!
Bestraga mu glava!
Deda! Šta li sada gleda!
DEDAGLUVOJE:
Tu sam matora babetino! Šta ti treba?
BABAROGANA:
Skini to dosadno sunce sa neba!
DEDAGLUVOJE:
Hleba! Hoćeš hleba?
VABAROGANA:
Rekla sam neba, a ne hleba. Mrak nam treba, matori jarče!
DEDAGLUVOJE:
Parče! I ja ću jedno. Ako može krilce.
BABAROGANA:
Ne vredi. Sve što kažem tupom dedi on izvrne. Kao da na ušima sedi.
Gluvaću, dodaj mi šargarepu!
DEDAGLUVOJE:
Šerpu! Izvoli!
BABAROGANA:
Ovaj je lud. Šargarepu, konju!!!
DEDAGLUVOJE:
Aha! Da idem po nju!
BABAROGANA:
Dodaj mi celer i malo brašna!
DEDAGLUVOJE:
Šta će ti ceger, evo ti tašna!
BABAROGANA:
Ćuti! Idi i dovedi Kokicu. Vreme je za ukusno čorbicu!
DEDAGLUVOJE:
Ako je tako, to je bar lako. Iz tri skoka, tu je koka.
BABAROGANA:
(Pevuši.)
Kuva baba supicu, supicu, supicu,
Da napuni guzicu! Guzicu! Guzicu!
Kokica je debela, debela, debela.
Još je nisam pojela, pojela, pojela!
DEDAGLUVOJE:
(Nastavlja da pevupi.)
A kada je svarimo, svarimo, svarimo,
Manje će da starimo, starimo, starimo!
BABAROGANA:
Toooo! Deda! Svaka reč ti je od meda!
KOKICA:
Nemojte, molim vas. Hoću još da živim. Zašto me smatrate krivim!?
BABAROGANA:
Ćuti! Istina je cela da nisi jaje snela.
DEDAGLUVOJE:
A, voda je vrela!

PETA SCENA:

Šuma. Vrana Đana i Lija Klaudija se raduju zbog plena.
Vrana:
Baš je onaj Petko glup.
LIJA:
Ko stari ćup!
VRANA:
Ispao je budala. Baš mu hvala.
LIJA:
Za tri kukuruzna zrna biće nam trba puna. Đanicevranice, prelazimo na plan « Be »!
Vrana:
Molim?
Lija:
Kažem, Beeee!
Vrana:
Evo i tebi Beee! (Plezi se)
Lija:
Ova je skroz blesava. Šta se pleziš i bečiš? Uvuci taj jezik, šeprtljo ako nećeš da zaječiš!
Vrana:
Ti si prva rekla, Be!
Lija:
Ama! Umukni!!! Rekla sam, prelazimo u drugu fazu. Gmazu!
A to znači da ćemo usresrediti pažnju na jaje na ražnju!
Vrana:
Aaaaa. To! Pristajem da se družim sa jajetom!
Lija:
Slušaj pažljivo; Idi na onu stranu i donesi koju suvu granu. A ja idem
po ražanj od bora, jer, jer, šta?
VRANA:
Tvrda je kora.
LIJA:
Jesti se mora!
VRANA:
Jaja, jaja, poješće ga taja! (Traži grane.) Jaja, jaja, ja sam ko aždaja!
PETRONIJE;
( Iz donjeg dela ljuske promaljaju se noge. Gornji deo ljuske koji se diže
predstavlja glavu. Petronije se skriva u sako Vrane Đane.)
LIJA:
Evo ražnja!
VRANA:
Evo i suvih grana.
LIJA:
A gde je jaje? To jest gde je hrana?
VRANA;
Lopove lukavi! Nije Đana glupa. Sigurno je ispod tvog kaputa!
(Pretura.) Nije. Gde li se onda krije?
LIJA:
Misliš li, glupa svrako, da sam glupava tako? Da vidimo šta krije tvoj sako? Ha! Tu je! Tako znači!
VRANA:
Kako?
LIJA:
Ćuti i ne grači! Dakle, kradeš gade. Pa da! Uostalom, vrane samo to rade.
PETRONIJE:
(Dok se svađaju skriva se pod Lijin kaput.)
VRANA:
Ko mi kaže! Zna se da su lije oduvek najprepredenije! Zar nije?
LIJA:
Ako laže koza, ne laže rog. Evo jajeta ispod sakoa tvog!
(Začuđeno) Nema! Kako nema?
VRANA:
Pa nije Vrana Đana, tuta-muta. Evo jajeta ispod tvog kaputa!
Vrati jaje!
LIJA:
Ne dam!
VRANA:
Zviznuću te u njonju!
LIJA:
Probaj samo, konju!
VRANA:
Evo ti repata zmijo! A sad kaži adio! ( Lija pada u nesvest)
(Vrana je stavlja oko vrata.) Hm, nije loša kragna. Baš mi lepo stoji!
A sada će jaje malo da me goji. Vidi, kako se samo stidi! Ne boj se
žumance tetino! Priđi nesuđena piletino!
Dođi teta Đani, da stomak nahrani. (jaje beži.) Čekaj! Gde ćeš!
Stani! Stani!
(Juri ga. )
Moj si jajoliki! Ima stomak da mi bude ovoliki!
PETKO:
(Hvata Đanu za vrat.) Zdravo, vrano!
VRANA:
Jao! Jel se mi možda znamo?
PETRONIJE:
Tataaaaa!
PETKO:
Petroniiije!
VRANA:
Odoh ja.
PETKO:
Polako sine. Sad će tata malo svraku da bije!
PETRONIJE:
To tata! Daj joj batine iz više rata!

MEĐUSCENA ČETIRI:

Kuhinja Babarogane. Babarogana i Dedagluvoje pripremaju trpezu.

ŽARKO:
Polumeseče. Polumeseče. Dolazi polako veče. Šta da radim? Počeo sam da se hladim!
POLUMESEC:
Izdrži! Ili će Babarogana Zokicu da isprži!
ŽARKO:
Ne mogu! Gase mi se zraci.
POLUMESEC:
Evo ti mog sjaja pa ga na zemlju baci!
ŽARKO:
Nemam više snage. Srce mi vene.
POLUMESEC:
Još malo, Žarko. Još malo. Hajde popni se na mene.
DEDAGLUVOJE:
Sve sam video u ovom životi, ali da Sunce Mesec jaši, to još nisam.
Baba, ovo me plaši.
BABAROGANA:
Opet si u podrumu sa vinom zaglavio, a sada vidim da si i oćoravio!
Vidi stvarno! Oni se jašu!
DEDAGLUVOJE:
I hoće da pokvare večeru našu!
BABAROGANA:
E, neće! Tako mi bubuljice i dlake na nosu, poješćemo Kokicu
U dobrom sosu! Dovedi je!
KOKICA;
Milost! Milost! Vidite da sam gola koža i kost!
BABAROGANA:
Ćuti! Kad nisi mogla jaje sneti, moraš umreti!
KOKICA:
Neću!
DEDAGLUVOJE:
Nisi imala sreću! Evo, palim ti polako sveću!
PETRONIJE:
Ostavi moju mamu!
BABAROGANA:
Ko se to tako dere? I ko to pravi galamu?
PETRONIJE:
Ja!
BABAROGANA:
Ko ja?
PETRONIJE:
Nije Koja, već malenkost moja!
DEDAGLUVOJE:
Baba! Vidi jaje! Jaje koje hoda! Da to nije neka nova moda!?
KOKICA:
Sine!
PETRONIJE:
Mamaa!
BABROGANA:
Pa ovo je prava drama!
DEDAGLUVOJE:
Šteta. Propade večera nama!
PETKO:
Nije propala, imam za vas iznenađenje. Tu su i supa i pečenje!
KOKICA:
Petko! Mužiću mili moj! (Grli ga)
BABAROGANA:
Čekaj! Ni makac! Stoj!
Ovde su se previše zamrsile stvari! Ko su oni u stvari?
PETKO:
Dozvolite. Ovo je, Lija Klaudija, a ovo, Đana Vrana. Pa pošto
dobru hranu volite, predlažem da vam za Kokicu Zokicu dam ova dva lepotana. Sveži su, treba samo da ih posolite.
BABAROGANA:
Hm.. Šta kažeš deda?
DEDAGLUVOJE:
Pa, pošto Petko Kokicu ne da. Uzećemo ih radi reda! Jel tako baba!
BABAROGANA:
Pristajemo! Mnogo sam na hranu slaba!
LIJA:
Nemojte! Ja sam besna!
VRANA:
A ja sam, kh. kh. kh... bolesna i presna!
DEDAGLUVOJE:
Ne morate prevoiše mariti, nekako ćemo vas već svariti!
(Završni song)

K r a j